Vodimo vas u Pirot, grad u jugoistoÄnom delu Srbije. Grad je, prolazeÄi kroz razliÄite vremenske periode, dobijao razliÄita imena, pa je za vreme Rimskog carstva, u III i IV veku, imao naziv Turres ā kula, a kroz vreme je dobijao nazive, kao Å”to su: Pirgos, Thurib, MomÄilov grad, Kale.
#intervju
Za Äasopis āGRENEF – GraÄevinarstvo & Energetska Efikasnostā govori Elena VasiÄ, dipl. Inž. arhitekture konzervator
RoÄena u Pirotu, 1978. godine. ZavrÅ”ila pirotsku Gimnaziju, diplomirala na GraÄevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u NiÅ”u. DugogodiÅ”nja direktorka i saradnica Zavoda za zaÅ”titu spomenika kulture NiÅ”. Osnovala Fondaciju arhitekta Aleksandar RadoviÄ i studio DEarhitektura. UÄestvovala u izradi i bila glavni projektant na viÅ”e od 70 projekata, isto toliko prostorno-planskih dokumenata, studija i elaborata. Dobitnica mnogobrojnih nagrada – GodiÅ”nja nagrada Grada Pirota za oblast kulture, 2016, Nagrada salona arhitekture u NiÅ”u, 2003., kao i najprestižnijih evropskih priznanja u oblasti zaÅ”tite nasleÄa, Europa Nostra i Grand Prix EU 2016 i European Heritage Stories, 2019. Specijalizirala konzervaciju kamena (ISCR, Rim/CIK, Beograd) i menadžment arheoloÅ”kih nalaziÅ”ta sa mozaicima (Getty Conservation Institute, LA, SAD). Autorka viÅ”e od 30 struÄnih i nauÄnih radova, viÅ”e publikacija i monografija, izložbi i novinskih feljtona. Pokrenula Å”tampanje Äasopisa āStubovi baÅ”tineā. Majka dve kÄeri, Mine i Agne. |
Vodimo vas u Pirot, grad u jugoistoÄnom delu Srbije. Grad je, prolazeÄi kroz razliÄite vremenske periode, dobijao razliÄita imena, pa je za vreme Rimskog carstva, u III i IV veku, imao naziv Turres ā kula, a kroz vreme je dobijao nazive, kao Å”to su: Pirgos, Thurib, MomÄilov grad, Kale.
U viÅ”evekovnoj istoriji, od propasti Rimskog carstva i dolaska Slovena na Balkan, u proÅ”losti pirotskog kraja razlikovali su se periodi vizantijske, bugarske, srpske i turske uprave. O bogatoj istoriji grada Pirot svedoÄi srednjovekovno utvrÄenje MomÄilov grad, brojni manastiri, ali i saÄuvani ostaci joÅ” iz vremena starÄevaÄke i vinÄanske kulture, gvozdenog doba, rimske i ranovizantijske kulture, te period pod Turcima. Kroz ovaj grad na jugoistoku Srbije u srednjem veku prolazio je važan antiÄki put Via Militaris, koji kasnije u srednjem veku dobija naziv Carigradski drum, a danas āKoridor 10ā.
OpÅ”tina Pirot prostire se na povrÅ”ini od oko 1200 kvadratnih kilometara i na nadmorskoj visini od 368 metara. Sam grad je najveÄe naseljeno mesto i sediÅ”te Pirotskog okruga koji obuhvata Äetiri opÅ”tine. Danas je to grad sa istom važnoÅ”Äu koju je imao i u proÅ”losti. Svoju Å”ansu vidi pre svega u razvoju turizma, zdrave hrane i manufakturne proizvodnje. To potvrÄuje i Äinjenica da je grad Pirot izabran kao pobedniÄka destinacija konkursa za izbor āizuzetne destinacije Evrope 2015ā u Srbiji koji je sprovela TuristiÄka organizacija Srbije na temu āTurizam i lokalna gastronomijaā.
Upravo iz Pirota je naÅ”a sagovornica u rubrici Arhitekta jednog grada ā Elena VasiÄ.
Na putu koji spaja Evropu i Aziju, u kotlini okruženoj obroncima najlepÅ”ih srpskih planina, nalazi se grad dugaÄke i burne istorije ā Pirot. Elena, voleli bismo da nam najpre predstavite svoj grad kroz jednu monumentalnu graÄevinu. Dakle, gde biste nas odveli, o kojoj graÄevini biste nam priÄali i na taj naÄin predstavili Pirot kroz prizmu istorije?
Izbor monumentalnih objekata u Pirotu je veliki, ali definitivno najoriginalnija, najskladnija i najvrednija jeste KuÄa HristiÄa ili Konak Malog Riste, kako ga zovu PiroÄanci. Ona pripada opusu takozvane ānarodne arhitektureā po tipu konstrukcije, ali svakako zavreÄuje epitet āgospodske gradske vileā po svim ostalim odlikama.
SagraÄena je 1848. godine, a informacije o njenom graditelju, kao i o preciznom datumu zavrÅ”etka poslova na izgradnji izrezbareni su na ulaznom portalu jedne od soba na spratu kuÄe. Radi se o srpskom trgovcu, koji je prema posebnom odobrenju tadaÅ”njih vlasti izgradio ovu velelepnu spratnu graÄevinu, Å”to je bio jedinstven sluÄaj, jer su samo Turci mogli graditi takve objekte u to vreme, svi ostali morali su se držati prizemnih objekata.
Iako je plan u osnovi, moglo bi se reÄi tipiÄan za bogate gradske kuÄe toga vremena, treÄa dimezija i jedinstveno reÅ”enje krovnih ravni i streha, daje ovoj graÄevini vanvremensku dimenziju. Imala sam Äast i zadovoljstvo da radim na rekonstrukciji upravo tih delova objekta, krova i strehe u toku 2017. godine, tako da je moja fasciniranost ovim remek-delom, samo dobila na snazi nakon Å”to sam uÅ”la u suÅ”tinu i do detalja spoznala o kakvom se konstruktivnom sklopu radi i kako je neverovatno koliko su veÅ”ti bili naÅ”i preci.
Dvorovi, zamkovi, privatne kuÄe i vile znamenitih graÄana, zadužbine, manastiri i crkve, te spomen kuÄe – sve one spadaju u znaÄajne graÄevine i zdanja u kojima je pisana istorija naÅ”ih krajeva. Äiji uticaj sa istorijskog aspekta je najvidljiviji za Pirot?
Äak i pored Äinjenice da je Pirot, kao graniÄni grad, dugo bio pod raznim stranim i okupatorskim uticajima, definitivno dominiraju srpska arhitektura i srpski graditelji. Ovde možemo izdvojiti nekoliko celina i bitnih predstavnika istih. PoÄeÄemo od Pirotske tvrÄave, to je srpsko srednjovekovno utvrÄenje nastalo na rimskim i vizantijskim osnovama u 14. veku, a na istom mestu prisutni su i nalazi iz praistorije.
Naravno fortifikacija ima i kasnije faze iz perioda otomanskog carstva i sa poÄetka 20. veka. Moglo bi se reÄi da je ovaj objekat vezan za moj āživotni projekatā, jer sam poÄela njime da se bavim kao student i to traje do danaÅ”njih dana. Od potpuno zapuÅ”tenog prostora, tvrÄava je postala ponos PiroÄanaca, tako da sam i ja zaista ponosna na Äinjenicu da sam zapoÄela inicijativu za njenu obnovu i da sam imala divne mlade ljude iz svog rodnog grada kao podrÅ”ku i saradnike, na tom dugom putu. Dalje, ako idemo hronoloÅ”ki, treba pomenuti tzv. zanatsko-trgovaÄku ÄarÅ”iju u Tijabari, koja je nastala u 17. veku i koja i danas funkcioniÅ”e na isti naÄin. Ovo je deo grada koji je pretežno bio nastanjen srpskim stanovniÅ”tvom, dok je deo oko tvrÄave ā Pazar bio pretežno nastanjen Turcima.
U centralnom delu ovog kompleksa nalazi se velelepni Spomenik oslobodiocima, na kome sam takoÄe radila 2017. godine na konzervaciji i restauraciji. Kada govorimo o 19. veku treba pomenuti dva izuzetno znaÄajna saborna hrama, Roždestvo Hristovo na Pazaru i Uspenje presvete Bogorodice u Tijabari.
Na prelasku iz 19. u 20. vek pod uticajem Ministarstva graÄevinarstva novoosnovane srpske države i arhitekata Å”kolovanih u BeÄu, nastaju pirotska Gimnazija i zgrada Suda. Ovde moram da pomenem i privatne pirotske kuÄe, tipiÄne ne samo za gradsku celinu veÄ i za celu opÅ”tinu, odnosno njena ravniÄarska sela. To je kuÄa na āŠā sa monumentalnim ulaznim tremom, kao savrÅ”enstvo jednostavnosti i stamenosti, koja inaÄe odlikuje ljude moga kraja.
Prethodni vek obeležile su i poneka zgrada moderne arhitekture, kao i veliki broj industrijskih kompleksa, od kojih treba istaÄi ā1. majā koji je imao vrhunske zgrade, odliÄan urbanizam i veliku kolekciju umetniÄkih dela (skulpture, zidni mozaiÄki paneli, vitaži, bogato dekorisani enterijeri).
Iz ugla struke, Å”ta vam se u Pirotu Äini dobrim? Koliko se po VaÅ”em miÅ”ljenju vidi napredak u graÄevinskom sektoru?
U Pirotu se gradi intenzivno u poslednjih desetak godina, grad se ubrzano razvija, radi se i na infrastukturi. Generalno, moram da ocenim promene kao pozitivne. Jedinu zamerku mogla bih da dam na tretman starih gradskih jezgara, mada ni tu nema nekih drastiÄno loÅ”ih primera. Kolege koje sam pomenula ranije kao saradnike (Andreja ManÄiÄ, Aleksandra ManiÄ, SlaviÅ”a ToÅ”iÄ i mnogi drugi), na veliku sreÄu Pirota su i dalje tamo i u mnogim segmentima planiranja pre svega, ali i projektovanja, rade zaista dobar posao.
Kuda danas ide arhitektura u Pirotu, a i Srbiji?
Kao i svim ostalim delovima Srbije koji imaju solidan standard i stabilnu lokalnu samoupravu, tendencija je da se gradi puno stambenog i poslovnog prostora. Dobro je da su u Pirotu poÄeli da se formiraju potpuno novi stambeni blokovi, te da se planski Å”iri sam grad. Industrijska zona je odvojena i ispravno postavljena joÅ” u davna vremena, prostora ima joÅ” uvek, tako da ni tu nema velikih problema.
Kako ocenjujete savremenu arhitektonsku produkciju u Srbiji, naroÄito sa aspekta energetske efikasnosti? Koliko je to kod nas zaživelo?
Kao i svi drugi trendovi koji nam stižu sa zapada, Äini mi se da je to i dalje na nivou deklarativnog i eksperimentalnog u veÄini sluÄajeva. Potrebno je mnogo viÅ”e i ozbiljnije raditi na edukaciji kako struÄnjaka tako i pojedinaca, kako bismo dobili merljive rezultate.
Za mene su posebno zanimljive teme, naravno ponovo vezane za nasleÄe, a to su naÄini da se unaprede energetska svojstva istorijskih zgrada bez naruÅ”avanja njihovog izgleda i spomeniÄkih svojstava.
Koliko je po vaŔem miŔljenju digitalizacija promenila gradnju?
Digitalizacije je ubrzala sve procese i naravno ima tendenciju da ih i dalje ubrzava. Dobro je Å”to nam je mnogo podataka dostupno na jedan āklikā, ali isto tako to opÅ”te ubrzanje vodi veoma Äesto i ka manjem kvalitetu onoga Å”to mi kao projektanti āproizvedemoā.
Arhitektura Äije zemlje Vam je veÄita inspiracija ili biste ipak morali da pomenete viÅ”e zemalja?
Kada je reÄ o arhitekturi moja prva i veÄita ljubav je antiÄka GrÄka. Iako sam imala sreÄe da puno putujem i prouÄavam mnogobrojne graÄevine, istorijske i savremene, od gimnazijskih dana pa do ovog trenutka fascinacija jednostavnoÅ”Äu i snagom Partenona se nije promenila ni malo. Atina je jedino mesto na koje bih mogla da se vratim bezbroj puta i Äak i kada bih živela tamo, mislim da bih bar jednom nedeljno sedela pored ovog objekta i divila se njegovom savrÅ”enstvu.
Na koji VaŔ projekat ste najviŔe ponosni?
TeÅ”ko je izdvojiti samo jedan projekat, bilo je zaista mnogo izazova i mnogo istinskih zadovoljstava u mojoj profesionalnoj karijeri. Pa eto, tako Äu ih razvrstati i izdvoji dva. Najizazovniji je zasigurno oživljavanje aheoloÅ”kog lokaliteta Medijana u NiÅ”u, koji je realizovan u periodu od 2010. do 2017. Bila sam glavni projektant za Mali vizitorski centar, koji je izgraÄen na ulazu i menadžer projekta za podizanje ZaÅ”titne konstrukcije nad Vilom sa peristilom.
Jedno od najveÄih zadovoljstava je rad na obnovi āmalog hrama velike arhitektureā u opÅ”tini Knjaževac. Radi se o crkvi Sv. Bogorodice iz 14. veka, u selu Donja Kamenica, na kojoj sam vodila konzervatorsko-restauratorske radove u toku 2008. i 2009. godine.
VaÅ”i planovi u buduÄnosti?
Moja želja je da oformim jedan projektni biro, koji Äe funkcionisati malo drugaÄije od ostalih i postavljati standarde u naÅ”em okruženju i naravno na tome radimo intenzivno veÄ nekoliko godina. Velika je sreÄa da u porodici imam joÅ” āzaÅ”titaraā. Moj suprug, koji je graÄevinski inženjer i konzervator, velika mi je podrÅ”ka u poslu, a i deca polako idu naÅ”im stopama.
Naravno, u fokusu su mi uvek nepokretna kulturna dobra i baÅ”tina. To je oblast koja mora da doživi veliku reformu u Srbiji i iskreno se nadam da Äemo bar malo uspeti da doprinesemo tome u bliskoj buduÄnosti, samim tim unaprediÄemo i savremenu arhitekturu u velikoj meri.
Svakako, od osnivanja moje privatne firme, sve je viÅ”e i projekata koji podrazumevaju projektovane novih objekata, Å”to moram priznati takoÄe predstavlja veliko zadovoljstvo za svakog projektanta, posebno ako se vrlo brzo uÄe i u izvoÄenje planiranih radova. Naravno, tu je i Fondacija, edukacija mladih ljudi, podrÅ”ka u profesionalnom razvoju i volonterizam su posebno važni u naÅ”im životima i ta priÄa Äe nastaviti da traje dokle god budemo imali barem deliÄ energije i vremena da se njome bavimo.
Å ta je po Vama najvažnije mladom arhitekti na poÄetku karijere?
Dati priliku, ne kritikovati, veÄ ih pustiti da sami uvide da postoji bolje reÅ”enje ili naÄin, uz blago usmeravanje, Å”to naravno znaÄi da im treba posvetiti pažnju i podeliti sa njima liÄna iskustva. Imala sam sreÄe da na poÄetku karijere uz sebe imam vrhunske arhitekte i veliku gospodu (Aleksandar RadoviÄ, Äedomir VasiÄ, Nikola MiliÄ i Sima GuÅ”iÄ), tako da ono Å”to sam od njih nauÄila, trudim se da negujem i u svom odnosu sa mladim kolegama.