Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Pirot: Srpska arhitektura i srpski graditelji

Vodimo vas u Pirot, grad u jugoisto─Źnom delu Srbije. Grad je, prolaze─çi kroz razli─Źite vremenske periode, dobijao razli─Źita imena, pa je za vreme Rimskog carstva, u III i IV veku, imao naziv Turres ÔÇô kula, a kroz vreme je dobijao nazive, kao ┼íto su: Pirgos, Thurib, Mom─Źilov grad, Kale.

#intervju

Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori Elena Vasi─ç, dipl. In┼ż. arhitekture konzervator

Elena Vasi─ç

Elena Vasi─ç, dipl. in┼ż. arhitekture konzervator

Ro─Ĺena u Pirotu, 1978. godine. Zavr┼íila pirotsku Gimnaziju, diplomirala na Gra─Ĺevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Ni┼íu.

Dugogodi┼ínja direktorka i saradnica Zavoda za za┼ítitu spomenika kulture Ni┼í. Osnovala Fondaciju arhitekta Aleksandar Radovi─ç i studio DEarhitektura. U─Źestvovala u izradi i bila glavni projektant na vi┼íe od 70 projekata, isto toliko prostorno-planskih dokumenata, studija i elaborata. Dobitnica mnogobrojnih nagrada – Godi┼ínja nagrada Grada Pirota za oblast kulture, 2016, Nagrada salona arhitekture u Ni┼íu, 2003., kao i najpresti┼żnijih evropskih priznanja u oblasti za┼ítite nasle─Ĺa, Europa Nostra i Grand Prix EU 2016 i European Heritage Stories, 2019. Specijalizirala konzervaciju kamena (ISCR, Rim/CIK, Beograd) i menad┼żment arheolo┼íkih nalazi┼íta sa mozaicima (Getty Conservation Institute, LA, SAD). Autorka vi┼íe od 30 stru─Źnih i nau─Źnih radova, vi┼íe publikacija i monografija, izlo┼żbi i novinskih feljtona. Pokrenula ┼ítampanje ─Źasopisa ÔÇ×Stubovi ba┼ítineÔÇť. Majka dve k─çeri, Mine i Agne.
www.elenavasic.com
www.fondar.com
www.dearhitektura.com

Vodimo vas u Pirot, grad u jugoisto─Źnom delu Srbije. Grad je, prolaze─çi kroz razli─Źite vremenske periode, dobijao razli─Źita imena, pa je za vreme Rimskog carstva, u III i IV veku, imao naziv Turres ÔÇô kula, a kroz vreme je dobijao nazive, kao ┼íto su: Pirgos, Thurib, Mom─Źilov grad, Kale.

U vi┼íevekovnoj istoriji, od propasti Rimskog carstva i dolaska Slovena na Balkan, u pro┼ílosti pirotskog kraja razlikovali su se periodi vizantijske, bugarske, srpske i turske uprave. O bogatoj istoriji grada Pirot svedo─Źi srednjovekovno utvr─Ĺenje Mom─Źilov grad, brojni manastiri, ali i sa─Źuvani ostaci jo┼í iz vremena star─Źeva─Źke i vin─Źanske kulture, gvozdenog doba, rimske i ranovizantijske kulture, te period pod Turcima. Kroz ovaj grad na jugoistoku Srbije u srednjem veku prolazio je va┼żan anti─Źki put Via Militaris, koji kasnije u srednjem veku dobija naziv Carigradski drum, a danas ÔÇ×Koridor 10ÔÇť.

Op┼ítina Pirot prostire se na povr┼íini od oko 1200 kvadratnih kilometara i na nadmorskoj visini od 368 metara. Sam grad je najve─çe naseljeno mesto i sedi┼íte Pirotskog okruga koji obuhvata ─Źetiri op┼ítine. Danas je to grad sa istom va┼żno┼í─çu koju je imao i u pro┼ílosti. Svoju ┼íansu vidi pre svega u razvoju turizma, zdrave hrane i manufakturne proizvodnje. To potvr─Ĺuje i ─Źinjenica da je grad Pirot izabran kao pobedni─Źka destinacija konkursa za izbor ÔÇ×izuzetne destinacije Evrope 2015ÔÇť u Srbiji koji je sprovela Turisti─Źka organizacija Srbije na temu ÔÇ×Turizam i lokalna gastronomijaÔÇť.
Upravo iz Pirota je na┼ía sagovornica u rubrici Arhitekta jednog grada ÔÇô Elena Vasi─ç.

Konzervatorsko-restauratorski radovi na Kara─Ĺor─Ĺevom domu u Ra─Źi

foto: Konzervatorsko-restauratorski radovi na Kara─Ĺor─Ĺevom domu u Ra─Źi

Na putu koji spaja Evropu i Aziju, u kotlini okru┼żenoj obroncima najlep┼íih srpskih planina, nalazi se grad duga─Źke i burne istorije ÔÇô Pirot. Elena, voleli bismo da nam najpre predstavite svoj grad kroz jednu monumentalnu gra─Ĺevinu. Dakle, gde biste nas odveli, o kojoj gra─Ĺevini biste nam pri─Źali i na taj na─Źin predstavili Pirot kroz prizmu istorije?

Izbor monumentalnih objekata u Pirotu je veliki, ali definitivno najoriginalnija, najskladnija i najvrednija jeste Ku─ça Hristi─ça ili Konak Malog Riste, kako ga zovu Piro─çanci. Ona pripada opusu takozvane ÔÇ×narodne arhitektureÔÇť po tipu konstrukcije, ali svakako zavre─Ĺuje epitet ÔÇ×gospodske gradske vileÔÇť po svim ostalim odlikama.

Sagra─Ĺena je 1848. godine, a informacije o njenom graditelju, kao i o preciznom datumu zavr┼íetka poslova na izgradnji izrezbareni su na ulaznom portalu jedne od soba na spratu ku─çe. Radi se o srpskom trgovcu, koji je prema posebnom odobrenju tada┼ínjih vlasti izgradio ovu velelepnu spratnu gra─Ĺevinu, ┼íto je bio jedinstven slu─Źaj, jer su samo Turci mogli graditi takve objekte u to vreme, svi ostali morali su se dr┼żati prizemnih objekata.

Iako je plan u osnovi, moglo bi se re─çi tipi─Źan za bogate gradske ku─çe toga vremena, tre─ça dimezija i jedinstveno re┼íenje krovnih ravni i streha, daje ovoj gra─Ĺevini vanvremensku dimenziju. Imala sam ─Źast i zadovoljstvo da radim na rekonstrukciji upravo tih delova objekta, krova i strehe u toku 2017. godine, tako da je moja fasciniranost ovim remek-delom, samo dobila na snazi nakon ┼íto sam u┼íla u su┼ítinu i do detalja spoznala o kakvom se konstruktivnom sklopu radi i kako je neverovatno koliko su ve┼íti bili na┼íi preci.

Obnova crkve Sv. Germana, Pirot

foto: Obnova crkve Sv. Germana, Pirot

Dvorovi, zamkovi, privatne ku─çe i vile znamenitih gra─Ĺana, zadu┼żbine, manastiri i crkve, te spomen ku─çe – sve one spadaju u zna─Źajne gra─Ĺevine i zdanja u kojima je pisana istorija na┼íih krajeva. ─îiji uticaj sa istorijskog aspekta je najvidljiviji za Pirot?

─îak i pored ─Źinjenice da je Pirot, kao grani─Źni grad, dugo bio pod raznim stranim i okupatorskim uticajima, definitivno dominiraju srpska arhitektura i srpski graditelji. Ovde mo┼żemo izdvojiti nekoliko celina i bitnih predstavnika istih. Po─Źe─çemo od Pirotske tvr─Ĺave, to je srpsko srednjovekovno utvr─Ĺenje nastalo na rimskim i vizantijskim osnovama u 14. veku, a na istom mestu prisutni su i nalazi iz praistorije.

Naravno fortifikacija ima i kasnije faze iz perioda otomanskog carstva i sa po─Źetka 20. veka. Moglo bi se re─çi da je ovaj objekat vezan za moj ÔÇ×┼żivotni projekatÔÇť, jer sam po─Źela njime da se bavim kao student i to traje do dana┼ínjih dana. Od potpuno zapu┼ítenog prostora, tvr─Ĺava je postala ponos Piro─çanaca, tako da sam i ja zaista ponosna na ─Źinjenicu da sam zapo─Źela inicijativu za njenu obnovu i da sam imala divne mlade ljude iz svog rodnog grada kao podr┼íku i saradnike, na tom dugom putu. Dalje, ako idemo hronolo┼íki, treba pomenuti tzv. zanatsko-trgova─Źku ─Źar┼íiju u Tijabari, koja je nastala u 17. veku i koja i danas funkcioni┼íe na isti na─Źin. Ovo je deo grada koji je prete┼żno bio nastanjen srpskim stanovni┼ítvom, dok je deo oko tvr─Ĺave ÔÇô Pazar bio prete┼żno nastanjen Turcima.

U centralnom delu ovog kompleksa nalazi se velelepni Spomenik oslobodiocima, na kome sam tako─Ĺe radila 2017. godine na konzervaciji i restauraciji. Kada govorimo o 19. veku treba pomenuti dva izuzetno zna─Źajna saborna hrama, Ro┼żdestvo Hristovo na Pazaru i Uspenje presvete Bogorodice u Tijabari.

Na prelasku iz 19. u 20. vek pod uticajem Ministarstva gra─Ĺevinarstva novoosnovane srpske dr┼żave i arhitekata ┼íkolovanih u Be─Źu, nastaju pirotska Gimnazija i zgrada Suda. Ovde moram da pomenem i privatne pirotske ku─çe, tipi─Źne ne samo za gradsku celinu ve─ç i za celu op┼ítinu, odnosno njena ravni─Źarska sela. To je ku─ça na ÔÇ×đôÔÇť sa monumentalnim ulaznim tremom, kao savr┼íenstvo jednostavnosti i stamenosti, koja ina─Źe odlikuje ljude moga kraja.

Prethodni vek obele┼żile su i poneka zgrada moderne arhitekture, kao i veliki broj industrijskih kompleksa, od kojih treba ista─çi ÔÇ×1. majÔÇť koji je imao vrhunske zgrade, odli─Źan urbanizam i veliku kolekciju umetni─Źkih dela (skulpture, zidni mozai─Źki paneli, vita┼żi, bogato dekorisani enterijeri).

Konzervatorsko-restauratorski radovi na Kara─Ĺor─Ĺevom domu u Ra─Źi

foto: Konzervatorsko-restauratorski radovi na Kara─Ĺor─Ĺevom domu u Ra─Źi

Iz ugla struke, ┼íta vam se u Pirotu ─Źini dobrim? Koliko se po Va┼íem mi┼íljenju vidi napredak u gra─Ĺevinskom sektoru?

U Pirotu se gradi intenzivno u poslednjih desetak godina, grad se ubrzano razvija, radi se i na infrastukturi. Generalno, moram da ocenim promene kao pozitivne. Jedinu zamerku mogla bih da dam na tretman starih gradskih jezgara, mada ni tu nema nekih drasti─Źno lo┼íih primera. Kolege koje sam pomenula ranije kao saradnike (Andreja Man─Źi─ç, Aleksandra Mani─ç, Slavi┼ía To┼íi─ç i mnogi drugi), na veliku sre─çu Pirota su i dalje tamo i u mnogim segmentima planiranja pre svega, ali i projektovanja, rade zaista dobar posao.

Kuda danas ide arhitektura u Pirotu, a i Srbiji?

Kao i svim ostalim delovima Srbije koji imaju solidan standard i stabilnu lokalnu samoupravu, tendencija je da se gradi puno stambenog i poslovnog prostora. Dobro je da su u Pirotu po─Źeli da se formiraju potpuno novi stambeni blokovi, te da se planski ┼íiri sam grad. Industrijska zona je odvojena i ispravno postavljena jo┼í u davna vremena, prostora ima jo┼í uvek, tako da ni tu nema velikih problema.

Obnova manastirskog kompleksa Sv. ─Éor─Ĺe, ─Éurova─Źa-Trstenik

foto: Obnova manastirskog kompleksa Sv. ─Éor─Ĺe, ─Éurova─Źa-Trstenik

Kako ocenjujete savremenu arhitektonsku produkciju u Srbiji, naro─Źito sa aspekta energetske efikasnosti? Koliko je to kod nas za┼żivelo?

Kao i svi drugi trendovi koji nam sti┼żu sa zapada, ─Źini mi se da je to i dalje na nivou deklarativnog i eksperimentalnog u ve─çini slu─Źajeva. Potrebno je mnogo vi┼íe i ozbiljnije raditi na edukaciji kako stru─Źnjaka tako i pojedinaca, kako bismo dobili merljive rezultate.

Za mene su posebno zanimljive teme, naravno ponovo vezane za nasle─Ĺe, a to su na─Źini da se unaprede energetska svojstva istorijskih zgrada bez naru┼íavanja njihovog izgleda i spomeni─Źkih svojstava.

Koliko je po vašem mišljenju digitalizacija promenila gradnju?

Digitalizacije je ubrzala sve procese i naravno ima tendenciju da ih i dalje ubrzava. Dobro je ┼íto nam je mnogo podataka dostupno na jedan ÔÇ×klikÔÇť, ali isto tako to op┼íte ubrzanje vodi veoma ─Źesto i ka manjem kvalitetu onoga ┼íto mi kao projektanti ÔÇ×proizvedemoÔÇť.

Arheološko nalazište Medijana, Pirot

foto: Arheološko nalazište Medijana

Arhitektura ─Źije zemlje Vam je ve─Źita inspiracija ili biste ipak morali da pomenete vi┼íe zemalja?

Kada je re─Ź o arhitekturi moja prva i ve─Źita ljubav je anti─Źka Gr─Źka. Iako sam imala sre─çe da puno putujem i prou─Źavam mnogobrojne gra─Ĺevine, istorijske i savremene, od gimnazijskih dana pa do ovog trenutka fascinacija jednostavno┼í─çu i snagom Partenona se nije promenila ni malo. Atina je jedino mesto na koje bih mogla da se vratim bezbroj puta i ─Źak i kada bih ┼żivela tamo, mislim da bih bar jednom nedeljno sedela pored ovog objekta i divila se njegovom savr┼íenstvu.

Na koji Vaš projekat ste najviše ponosni?

Te┼íko je izdvojiti samo jedan projekat, bilo je zaista mnogo izazova i mnogo istinskih zadovoljstava u mojoj profesionalnoj karijeri. Pa eto, tako ─çu ih razvrstati i izdvoji dva. Najizazovniji je zasigurno o┼żivljavanje aheolo┼íkog lokaliteta Medijana u Ni┼íu, koji je realizovan u periodu od 2010. do 2017. Bila sam glavni projektant za Mali vizitorski centar, koji je izgra─Ĺen na ulazu i menad┼żer projekta za podizanje Za┼ítitne konstrukcije nad Vilom sa peristilom.

Jedno od najve─çih zadovoljstava je rad na obnovi ÔÇ×malog hrama velike arhitektureÔÇť u op┼ítini Knja┼żevac. Radi se o crkvi Sv. Bogorodice iz 14. veka, u selu Donja Kamenica, na kojoj sam vodila konzervatorsko-restauratorske radove u toku 2008. i 2009. godine.

Vaši planovi u budućnosti?

Moja ┼żelja je da oformim jedan projektni biro, koji ─çe funkcionisati malo druga─Źije od ostalih i postavljati standarde u na┼íem okru┼żenju i naravno na tome radimo intenzivno ve─ç nekoliko godina. Velika je sre─ça da u porodici imam jo┼í ÔÇ×za┼ítitaraÔÇť. Moj suprug, koji je gra─Ĺevinski in┼żenjer i konzervator, velika mi je podr┼íka u poslu, a i deca polako idu na┼íim stopama.

Naravno, u fokusu su mi uvek nepokretna kulturna dobra i ba┼ítina. To je oblast koja mora da do┼żivi veliku reformu u Srbiji i iskreno se nadam da ─çemo bar malo uspeti da doprinesemo tome u bliskoj budu─çnosti, samim tim unapredi─çemo i savremenu arhitekturu u velikoj meri.

Svakako, od osnivanja moje privatne firme, sve je vi┼íe i projekata koji podrazumevaju projektovane novih objekata, ┼íto moram priznati tako─Ĺe predstavlja veliko zadovoljstvo za svakog projektanta, posebno ako se vrlo brzo u─Ĺe i u izvo─Ĺenje planiranih radova. Naravno, tu je i Fondacija, edukacija mladih ljudi, podr┼íka u profesionalnom razvoju i volonterizam su posebno va┼żni u na┼íim ┼żivotima i ta pri─Źa ─çe nastaviti da traje dokle god budemo imali barem deli─ç energije i vremena da se njome bavimo.

┼áta je po Vama najva┼żnije mladom arhitekti na po─Źetku karijere?

Dati priliku, ne kritikovati, ve─ç ih pustiti da sami uvide da postoji bolje re┼íenje ili na─Źin, uz blago usmeravanje, ┼íto naravno zna─Źi da im treba posvetiti pa┼żnju i podeliti sa njima li─Źna iskustva. Imala sam sre─çe da na po─Źetku karijere uz sebe imam vrhunske arhitekte i veliku gospodu (Aleksandar Radovi─ç, ─îedomir Vasi─ç, Nikola Mili─ç i Sima Gu┼íi─ç), tako da ono ┼íto sam od njih nau─Źila, trudim se da negujem i u svom odnosu sa mladim kolegama.