Connect with us
Arhitektura

intervju: Ksenija ─Éor─Ĺevi─ç – Arhitektura je doga─Ĺaj. Dizajn je doga─Ĺaj.

Ksenija ─Éor─Ĺevi─ç M.Arch je talentovana i strastvena arhitektinja koja stoji iza KDA arhitektonskog studija koji je osnovan s ciljem istra┼żivanja i projektovanja inovativnih arhitektonskih re┼íenja. Danas je KDA arhitektonski studio poznat po svojim jedinstvenim i funkcionalnim projektima koji isti─Źu estetiku i odr┼żivost, a Ksenija se na na┼íem podru─Źju ve─ç etablirala kao stru─Źnjak u projektovanju stambenih, komercijalnih i javnih objekata. Studio se isti─Źe svojim holisti─Źkim pristupom, uklju─Źuju─çi detaljno istra┼żivanje i pa┼żljivu analizu svakog projekta.

Dok sam razgovarao sa Ksenijom imao sam ose─çaj da ispred mene sedi energi─Źna menad┼żerka sa Wall Streeta. Na sebi je imala poslovni outfit kao da je upravo iza┼íla iz Chanelovog booka. Proveli smo celo popodne u razgovoru, a ona je na jedan sofisticiran na─Źin lepr┼íala kroz prostor i kao ─Źarobnim ┼ítapi─çem re┼íavala dnevne zadatke sa svojim saradnicima. Dok smo ispijali sjajni italijanski proseko i nazdravljali otvaranju KDA Apartmenta u zgradi West 65 ona je o svom poslu pri─Źala sa toliko entuzijazma, strasti i pozitivne energije da sam imao ose─çaj kao da je ispred mene znati┼żeljno dete ili neko ko se danas po─Źeo baviti arhitekturom. Ipak, prekoputa mene sedela je ┼żena zmaj sa osmehom devoj─Źice i pozitivnim stavom koji razoru┼żava. U ovom izdanju ─Źasopisa ÔÇ×grenefÔÇť imali smo ─Źast da uradimo intervju s Ksenijom ─Éor─Ĺevi─ç M.Arch koja ─çe nam na ovaj na─Źin omogu─çiti uvid u njenu arhitektonsku filozofiju, inspiraciju i kreativni proces koji su do danas oblikovali KDA arhitektonski studio.

The Apartment by KDA na Andri─çevom Vencu 2 / foto: Mrdja Lovers Studio

The Apartment by KDA na Andri─çevom Vencu 2 / foto: Mrdja Lovers Studio

Ksenija, Vi ste u ranoj mladosti bili predodre─Ĺeni za umetnost. Kako ste i za┼íto izabrali arhitekturu ili za┼íto niste postali balerina?

Daleke 1985. moji roditelji su u okviru na┼íeg porodi─Źnog imanja u Aran─Ĺelovcu otvorili prvu privatnu baletsku ┼íkolu. Ja sam odrasla okru┼żena igra─Źima, kostimografima, scenografima, koreografima, glumcima i muzi─Źarima. Uzori su mi bile jake i zanimljive ┼żene kao ┼íto su Marija Jankovi─ç i Jelena ┼áanti─ç, moje profesorke baleta ili glumice Tanja Bo┼íkovi─ç i Danica Maksimovi─ç, bliske prijateljice mojih roditelja. ┼Żivela sam okru┼żena umetno┼í─çu i umetnicima i po ─Źitav dan sam igrala balet, svirala klavir, crtala, slikala, i┼íla na engleski, francuski, tenis i jahanje. Ovo zaista bajkovito detinjstvo je stvorilo specifi─Źnu platformu sa koje govorim i danas kao osoba i kao profesionalac.

U srednjoj ┼íkoli sam bila sigurna da ─çu nastaviti da se bavim savremenim baletom ili oti─çi na likovnu akademiju. Me─Ĺutim u ─Źetvrtoj godini Gimnazije, moja profesorka matematike mi je skrenula pa┼żnju da sam isuvi┼íe dobra u prirodnim naukama da bi se fokusirala samo na umetnost i sugerisala da postoji disciplina koja pomiruje i umetni─Źki i racionalan matemati─Źki deo moje li─Źnosti – arhitektura. To je bila prava i veoma zna─Źajna ┼żivotna odluka. Arhitektura i dizajn zaista jesu prostor u kome se ja veoma dobro ose─çam.

Kako je izgledao po─Źetak va┼íe karijere? Vi ste jedna od retkih arhitektinja koja je od samog starta bila samostalna ili bez sticanja prakse u drugim biroima.

Pred kraj studija arhitekture, moj plan je bio da ostanem aktivna na savremenoj plesnoj sceni kao igra─Ź/koreograf, a zatim da upi┼íem doktorske studije i da se bavim posebnim problemima projektovanja objekata spektakla. Na poziv Ivana Tasovca, u to vreme direktora Beogradske filharmonije i jo┼í nekoliko kreativnih ljudi, po─Źela sam da radim na projektu Informbiroa Filharmonije.

Taj projekat je bio okida─Ź za razvoj moje dalje karijere. Prvih pet godina radila sam sama ili sa malim timom trude─çi se da svaki projekat ima neki specifi─Źan vizuelni identitet. Nau─Źila sam da donosim odluke i stajem iza istih u svakom trenutku. Vremenom sam uspela da napravim kvalitetan portfolio i neki specifi─Źan dizajnerski vokabular koji vole i razumeju na┼íi klijenti. Usledili su novi, sve ve─çi i kompleksniji projekti razli─Źitih tipologija i tek nakon nekoliko godina sam rade─çi na rekonstrukciji Hotela Moskva postala svesna da sam odabrala put koji se zna─Źajno razlikuje od mog prvobitnog plana. Taj put uop┼íte nije bio jednostavan, ali je mi dao zaista neprocenjivo profesionalno iskustvo.

Koji su projekti najvi┼íe uticali na razvoj Va┼íe karijere i kako se oni uop┼íte dobijaju? Svakako nije dovoljno biti ro─Ĺen pod sre─çnom zvezdom?

Volela bih da imam vremena da napravim matricu realizovanih KDA projekata sa jasnim indikacijama koji je projekat vodio do kog slede─çeg. De┼íavalo se da jedan projekat kao ┼íto je Informbiro Filharmonije aktivira jo┼í pet novih projekata, zatim jedan od njih aktivira jo┼í dva nova, ali ve─ça i kompleksnija. Stan koji sam radila u Beogradu, otvorio mi je vrata za projekat Restorana Slon 1552, a zatim i hotel Slon u Ljubljani. Upravo ovaj projekat nam je bio ulaznica za ─Źitavo novo tr┼żi┼íte. Sada portfolio moje firme broji preko dve stotine realizovanih projekata razli─Źitih tipologija od hotela, rezidencijalnih objekata, poslovnih zgrada, restorana do kulturnih centara. Realizovali smo projekte u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Austriji, ali i u Emiratima i na Madagaskaru.

Obi┼íao sam va┼í prostor u Westu 65, ali i onaj na Andri─çevom vencu i malo je re─çi da sam odu┼íevljen kako sve to izgleda, ali razli─Źitosti oba koncepta. Kako Vi pomirujđÁte ova dva stila i kako to vide va┼íi klijenti?

Posle godinu dana od Otvaranja The Apartment by KDA na Andri─çevom Vencu 2, prvog shoppable stana u regionu, otvorili smo The Apartment by KDA u West 65 Mallu. I ovaj prostor je ure─Ĺen kao stan u kome neko ┼żivi, gde na┼íi klijenti mogu da se inspiri┼íu, a zatim i nabave sve elemente enterijera od sofe, lustera, ru─Źno ra─Ĺenih tepiha, kuhinje, mermernog stola, kupatila, sve─ça, do pa┼żljivo odabranih umetni─Źkih dela, na ┼íta smo veoma ponosni. Ovaj specifi─Źan koncept opremanja i prodaje zaista dobro funkcioni┼íe i za nas dizajnere i za na┼íe klijente. Shvatili smo da pored eklekti─Źnog, french chic stana na Andri─çevom Vencu, postoji potreba da stvorimo i ovaj sveden minimalisti─Źki prostor koji dobro korespondira sa kontekstom Novog Beograda.

The Apartment by KDA u prostoru West 65 Mall / foto: Mrdja Lovers Studio

The Apartment by KDA u prostoru West 65 Mall / foto: Mrdja Lovers Studio

Dobili ste German Design Award za projekat ÔÇ×Green heartÔÇŁ na Novom Beogradu, a trenutno radite na rekonstrukciji hotela Bristol na Beogradu na vodi. Opet su u pitanju dva potpuno razli─Źita koncepta. Imam utisak da ste na startu znali ÔÇ×kako trebaÔÇŁ da izgledaju ovi projekti?

Jako volim da radim na rekonstrukcijama, pogotovo ako se radi o objektima koji su za┼íti─çeni spomenici kulture. To je zaista velika ─Źast, odgovornost i izazov. Nikada ne znate na ┼íta ─çete nai─çi kada krenete da skidate slojeve vremena. Mnogi od ovih objekata su rekonstruisani nekoliko puta u periodu od jednog veka. Vi kao projektant treba da odlu─Źite ┼íta od svega toga treba da zadr┼żite i kako da sve te razli─Źite slojeve uklopite u jednu celinu. Suo─Źeni ste sa velikim teorijskim pitanjima poput onoga ÔÇ×┼áta je autenti─Źno?ÔÇŁ na koje morate da odgovorite kroz proces projektovanja. Sa druge strane savremena arhitektura podrazumeva potpuno nove gabarite i dinamiku u prostoru, dozvoljava da bri┼íete granice izme─Ĺu eksterijera i enterijera. Upravo to smo uradili na enterijeru poslovnog objekta ÔÇ×Green HeartÔÇť na Novom Beogradu. Iz parka u centru kompleksa, u─Ĺete u park koji se nalazi unutar objekta.

Kako uspevate da odr┼żite vizionarski pristup dizajnu, koji spaja funkcionalnost sa stilom i inovacijom i koliko je va┼żno kreiranje prostora koji inspiri┼íu ljude i pobolj┼íavaju kvalitet ┼żivota?

Zadatak arhitekte i dizajnera enterijera jeste da detektuje potrebe budu─çih korisnika prostora, da postavi klju─Źna pitanja i zatim na ista da odgovori kroz arhitekturu i dizajn. U tom smislu bilo da se radi o urbanom planiranju, arhitekturi ili enterijeru, zadatak nas dizajnera je da unapredimo i pobolj┼íamo kvalitet ┼żivota korisnika prostora. Svaki projekat smatram istra┼żivanjem za sebe i trudim se da stvorim neki specifi─Źan vizuelni identitet koji ─çe izdr┼żati test vremena.

The Apartment by KDA u prostoru West 65 Mall / foto: Mrdja Lovers Studio

The Apartment by KDA u prostoru West 65 Mall / foto: Mrdja Lovers Studio

Kako biste opisali svoj kreativni proces i kako se razvija Vaša vizija prilikom projektovanja arhitektonskih rešenja?

Kada u─Ĺem u prostor na kome treba da radim, prvo zatvorim o─Źi i poku┼íam da zamislim ┼íta u tom prostoru treba da se desi. To je vi┼íe koreografski posao, nego skup dobro spakovanih formalnih karakteristika i elemenata enterijera. Arhitektura je doga─Ĺaj. Dizajn je doga─Ĺaj.

Koje su Vam najve─çe inspiracije u arhitekturi i kako se te inspiracije odra┼żavaju u Va┼íem radu?

Inspiri┼íu me arhitekte i dizajneri ─Źija dela dobro korespondiraju sa kontekstom u kome se nalaze. Smatram da je te┼íko ili ─Źak nemogu─çe do─çi do dobrih dizajnerskih re┼íenja ukoliko ona nemaju sna┼żno utemeljenje u kontekstu u kome su nastala.

Kada pogledate neverovatan projektantski opus koji je stvorio Renzo Piano, primeti─çete da je svaki projekat u stvari istra┼żivanje za sebe. Isto va┼żi za neverovatne gra─Ĺevine koje stvara Peter Zumthor. Veliki uticaj na moje prve projekte imala je Lina Bo Bardi sa svojim minimalisti─Źkim gra─Ĺevinama i neverovatnim enterijerima. Slu┼íaju─çi Zahu Hadid u jednom od intervjua shvatila sam da je upravljanje projektom sa sve┼í─çu da sam ja ta koja odlu─Źuje ┼íta je dovoljno ili dovoljno dobro, su┼ítinski bitno. Velika inspiracija u profesionalnom smislu su mi Kazuyo Sejima, Farshid Mousaavi, Amanda Levete, Patricia Urquiola i Frida Escobedo.

Hotel Slon u Ljubljani vam je otvorio tr┼żi┼íte Slovenije i Istre. Koliko se razlikuju investitori, njihovi stavovi i ideje na njihovom podneblju i kod nas?

─îitav proces od dogovaranja, potpisivanja ugovora, procesa projektovanja, dobijanja dozvola i zatim realizacije projekta je nekako jasnije definisan i te─Źe bez nepotrebnih zastoja. Sasvim je sigurno da ─çete od investitora u startu dobiti detaljan brief, rokove i bud┼żet za koji ┼żele da realizuju projekat. Dokumentacija koja je potrebna za svaku vrstu i fazu projekta je veoma dobro definisana, pa je proces dobijanja dozvola mnogo jednostavniji.

Institucije mnogo bolje funkcioni┼íu, imaju jasne nadle┼żnosti i saradnja sa njima te─Źe veoma dobro i efikasno. Finalno, pozicija i svest o zna─Źaju arhitekata i dizajnera je na jednom potpuno drugom nivou. Mi moramo da iskoristimo iskustva iz regiona i poku┼íamo da unapredimo i pobolj┼íamo poziciju struke, a konsekventno kvalitet izgra─Ĺenog prostora, arhitekture i dizajna u na┼íoj zemlji.

KDA Studio tim / foto: Mrdja Lovers Studio

KDA Studio tim / foto: Mrdja Lovers Studio

Kako biste opisali Va┼í pristup odr┼żivosti i ekolo┼íkoj odgovornosti prilikom projektovanja objekata i koje su Vam glavne smernice u postizanju odr┼żivih arhitektonskih re┼íenja?

Odr┼żivi razvoj je eti─Źko pitanje: ┼íta ─çemo ostaviti na┼íoj deci, ┼íta ─çemo uraditi sa zaostav┼ítinom koja je do danas stvorena? Kada sam radila na rekonstrukciji hotela Moskva, suo─Źila sam se sa velikim teorijskim pitanjem ÔÇ×┼íta je autenti─Źno?ÔÇŁ Moskva je izgra─Ĺena 1908. godine u duhu ruske Secesije, zatim je rekonstruisana 1945. godine. Lusteri koje vidimo danas u gradskoj kafani su ba┼í iz tog perioda. Zatim je ponovo rekonstruisana 1978. godine i iz tog perioda su sa─Źuvani savremeni mozaici i fontane u holovima.

Svaki od ovih perioda je dokaz o odre─Ĺenom vremenu, kulturno-politi─Źkoj situaciji. Ja dolazim kao projektant enterijera 2009. godine i treba da odlu─Źim da li da se vratim na prvobitan izgled Hotel Moskva iz 1908. i napravim neki simulakrum, neku vrtu scenografije. ┼áto mi se nije ─Źinilo kao dobra ideja. Jo┼í gori scenario je da smo zadr┼żali fasadu, a u enterijeru primenili potpuno savremen minimalisti─Źki koncept koji se ne odnosi sa po┼ítovanjem prema kontekstu i referentnoj stilskoj karakteristici. Na kraju sam se odlu─Źila za strategiju koja bi stvorila neku vrstu anvelope, koja ima sve elemente stila u kome je objekat izgra─Ĺen. Sa─Źuvala sam autenti─Źne, podove, zidove, plafone, ograde, a onda planirala da unutar prostora na nivou opreme uvedem neke Mid century moderne elemente u materijalima koji ─çe dobro korespondirati kontekstom. Ovaj kontrast izme─Ĺu starog i novog stvara veoma dinami─Źan zanimljiv, chic prostor. To je veoma kompleksna enterijerska hirurgija i zahteva mnogo promi┼íljanja. Prvi na─Źin da delamo u pravcu odr┼żivog razvoja je da gradimo zgrade koje ┼żelimo da sa─Źuvamo.

Kako vidite ulogu arhitekture u oblikovanju dru┼ítvenih prostora i stvaranju zajednice? Koje su klju─Źne vrednosti koje se trebaju uzeti u obzir prilikom projektovanja javnih prostora?

U projektovanju enterijera javnih prostora morate se voditi idejom da razli─Źite kategorije ljudi moraju da se identifikuju sa tim prostorom. Moraju da ose─çaju da tu pripadaju. Jako sam ponosna sto su u Informbiro Filharmonije po njegovom otvaranju dolazili i biznismeni, neka zanimljiva urbana ekipa, ali i starije gospo─Ĺe da popiju ─Źaj pre koncerta na Kolarcu. Novi restoran Slon 1552 je privukao poslovni svet Ljubljane, po┼ítovaoce kuhinje fenomenalne Ane Ros, ali se u novom prostoru odli─Źno ose─çao slovena─Źki akademik i profestor Bernik, koji je u starom Restoranu Slon imao svoj sto i dolazio 30 godina svaki dan na ru─Źak. Po meni, to je jedina realna mera uspeha jednog projekta enterijera.

The Apartment by KDA na Andri─çevom Vencu 2 / foto: Mrdja Lovers Studio

The Apartment by KDA na Andri─çevom Vencu 2 / foto: Mrdja Lovers Studio

Mo┼żete li sa na┼íim ─Źitaocima podeliti neki poseban projekat na kojem ste radili i objasniti kako je taj projekat uticao na Vas kao arhitektinju i na zajednicu kojoj je namenjen?

Upravo radimo na jednom projektu enterijera poslovnih zgrada u Majamiju, koji treba da poslu┼żi kao platforma koja komunicira najzna─Źajnije izume, viziju i vrednosti velikog Nikole Tesle. Mogu─çnost da jednu tipologiju podignete na sasvim nov nivo i prilika da uti─Źete na svest ─Źitave jedne zajednice o ovom velikom nau─Źniku je zaista jedinstvena. Na ovom projektu se desila savr┼íena sinteza mojih iskustava i znanja iz domena dizajna enterijera i savremenog plesnog performansa. Kada u─Ĺete u ovaj prostor, on ─çe u svakom trenutku reagovati na va┼íe prisustvo. Na taj na─Źin ─çemo kroz interakciju izme─Ĺu posetioca i samog prostora stvoriti specifi─Źan performativ.

KDA Studio je jedan od osniva─Źa ASAP-a i ─Źlan UO asocijacije. Da li ste iznena─Ĺeni ─Źinjenicom koliko ste izazvali pozitivnih reakcija od strane struke i kako vidite ulogu i budu─çnost ASAP-a?

U okviru ASAP-a se trudimo da stvorimo platformu za komunikaciju, razmenu ideja, iskustava i na taj na─Źin unapredimo struku, a konsekventno arhitekturu i dizajn u na┼íoj zemlji i regionu. Od trenutka kada se na┼íih desetak firmi skupilo u cilju osnivanja udru┼żenja do danas, ura─Ĺeno je zaista mnogo. Iskreno sam fascinirana rezultatima. Iza svega stoji veliki rad, zalaganje i entuzijazam svih ─Źlanova. Delovanje u okviru Salona arhitekture, komentari na izmene Zakona o planiranju i izgradnji, konstantan i otvoren dijalog o problemima u okviru struke, analiza uspe┼ínih modela udru┼żivanja na nivou regiona i Evrope, vi┼íe desetina meet-up formata na kojima smo se dotakli veoma zna─Źajnih tema u domenu arhitekture i dizajna enterijera samo su deo aktivnosti udru┼żenja. Danas ASAP broji vi┼íe od 50 ─Źlanova i oko 20 aktivnih partnera. Uskoro planiramo izdavanje i promociju publikacije Standardi u enterijeru, koja ─çe biti veoma zna─Źajan dokument za sve biroe koji deluju u ovom domenu, ali i za investitore ostale ─Źlanove real estate industrije.

The Apartment by KDA na Andri─çevom Vencu 2 / foto: Mrdja Lovers Studio

The Apartment by KDA na Andri─çevom Vencu 2 / foto: Mrdja Lovers Studio

ÔÇ×grenefÔÇŁ je jedan od retkih ─Źasopisa na prostoru, ne samo Srbije, ve─ç i biv┼íe dr┼żave koji se bavi promo- cijom struke, energetski efikasnih re┼íenja i doma─çe arhitekture. Kako vidite ÔÇ×grenefÔÇŁ i na┼ía ostala dva izdanja ─Źasopis ÔÇ×PodoviÔÇŁ i ─Źasopis ÔÇ×Prozori+VrataÔÇŁ?

Kada ┼żelim da napravim presek svega ┼íto se de┼íava u arhitekturi, dizajnu i real estate industriji u na┼íoj zemlji i regionu otvorim i detaljno pro─Źitam poslednje izdanje upravo ova tri ─Źasopisa. ÔÇ×grenefÔÇŁ ima idealan balans izme─Ĺu stru─Źnog i komercijalnog, sa bitnim fokusom na energetsku efikasnost. ÔÇ×Prozori+ VrataÔÇť i ÔÇ×PodoviÔÇť mi na najbolji na─Źin pro┼íiruju znanja u domenu poznavanja novih materijala i tehnologija. Ovo tr┼żi┼íte se razvija neverovatnom brzinom i bitno je dr┼żati korak sa ovim rastom. Ukoliko ne poznajete materijale osta─çete u jako sku─Źenom prostoru bez obzira da li se bavite arhitekturom ili enterijerom. Ovakvi ─Źasopisi koji generi┼íu sve ┼íto se de┼íava u pomenutim oblastima su nama iz struke zaista su┼ítinski bitni, obzirom da mi nemamo prostora i vremena za ovako sveobuhvatne analize tr┼żi┼íta.