Zelene zgrade – potrebe prirodnog okruženja u gradovima

S obzirom na gustinu naseljenosti velikih gradova, postoji sve veća potreba da se vazduh koliko god je to moguće u pomenutim okolnostima učini „lakšim“ za disanje. Zelene zgrade se nude kao odgovor. Naravno, jasno je da je ovakvo što moguće jedino ako se na neki način priroda „dovede“ u gradove i učini mogućim njihov rast na samoj građevini. Upravo na taj način, spoljašnjost  zelene zgrade u Parizu, u Francuskoj, oplemenjena je zelenim biljkama. I ne samo to. Misija lokalne firme Maison Edouard Francois bila je, ne samo da učini ovu zgradu „zelenom“ već ju je dizajnirala da širi seme širom grada.

Foto: www.dezeen.com, Objekat “M6B2 Tower of Biodiversity” , arhitekta Maison Edouard François, Pariz

Dakle, Maison Edouard Francois je dizajnirao M6B2 toranj za biodiverzitet kako bi pokazao da se visokogradnje mogu koristiti za stvaranje ekološki prihvatljivih gradova sa puno biljnog i životinjskog života. Zahvaljujući izuzeću na ograničenju visine od 37 metara u Parizu, tim je stvorio zgradu veličine 50 metara iznad svojih komšija na reci Gauche, na južnoj obali reke Sene.

Nastavljajući se na prethodna istraživanja studija u arhitekturi pokrivenim biljkama, tim je stvorio fasadu sa dvostrukom kožom za kula od 16 spratova. Spoljni sloj je sastavljen od mreže od nerđajućeg čelika, koja deluje kao penjački ram za biljke, tako da kada dune vetar, njihovo seme će se proširiti širom grada.

Foto: www.dezeen.com, Objekat “M6B2 Tower of Biodiversity” , arhitekta Maison Edouard François, Pariz

Ipak, treba naglasiti da je u misiji zelenih zgrada, napravljena razlika između  između zelenih zidova i zelenih fasada.

Ovaj, kako su ga nazvali u Francuskoj, „seoski „urbanizam izgleda fantastično i odupire se vertikalnom gradu. „Pokrivena biljkama iz divljih prirodnih područja, naša kula je alat za bacanje semena: ona dozvoljava vetru da rasprostire klasično-čisto seme u urbano okruženje.“

Unutrašnja fasada pokrivena je reciklabilnim zelenim titanijumskim panelima koji trepere kada ga sunce obasja tako da kula postaje svetionik. Njegova zelena boja namenjena je za rast mahovine. „Njegove titanijumske obloga generišu tzv. moire obrasce koji mu daju suptilan, promenljiv karakter“, objasnio je studio. „Kula je, dakle, ne samo sredstvo za razvoj susedstva, već i alat za razvoj u većem obimu, jer destiluje zelenu auru do pariskog grada.“

Prevedeno sa stranice: www.dezeen.com