Connect with us
Arhitektura

Po gra─Ĺevini se grad (pre)poznaje!

Brojni su gradovi ─Źija prepoznatljivost zavisi od zgrada i gra─Ĺevina koje asfaltu i ljudima na asfaltu daju upe─Źatljiv ┼żig. Tako se Pari┼żani ponose Ajfelovom kulom, Rimljani Koloseumom, Brisel krasi Atomijum, a Atinu Partenon. Brojne manje gradove ukra┼íavaju zgrade koje su i arhitektama, ali i posmatra─Źima oduvek bivale posebna inspiracija. Neke od njih, umeju da budu i presudne kada se odlu─Źuje o tome gde bi se u nomadskom ┼żivotu, slede─çe moglo nastaniti.

Koloseum u Rimu

Koloseum u Rimu

Impresivne gra─Ĺevine nas ─Źesto inspiri┼íu da u najmanju ruku posetimo te gradove, a neretko se ljudi puni inspriacije odlu─Źuju na selidbu. U svetskim metropolama, ┼żargonski re─Źeno, selidba zaista predstavlja jedan od najstresnijih momenata u ┼żivotu, na primer seldiba u Beogradu je sigurno u svetskom vrhu na toj lestvici, iako nam impresivne gra─Ĺevine poput ovih, zaista manjkaju, ba┼í kao i u drugim zemljama regiona. Mi se radije ponosimo prirodnim lepotama. Svakako Impresivne gra─Ĺevine modernog sveta su sva─Źiji san, ali realnost je takva da se ─Źesto odlu─Źujemo za ne┼íto druga─Źija zdanja.

Ipak, ovog puta Vam predstavljamo gra─Ĺevine koje oduzimaju dah! Ukoliko ste ljubitelji arhitekture, evo i nekih preporuka, gde biste se, makar sude─çi po zgradama, sigurno dobro sna┼íli, odnosno koji gradovi odii┼íu impresivnom arhitekturom.

Plešuća zgrada u Pragu

─îuveni studentski grad Prag, po mnogome je specifi─Źan. Osim bogate istorije i dobro ÔÇťumiksanogÔÇŁ Istoka sa Zapadom, Prag je grad kaldrme, rustike i muzike. Sme┼ítena u ovakvom ambijentu, nalazi se i takozvana ÔÇťPle┼íu─ça zgradaÔÇŁ u koju su dizajnirali hrvatsko-─Źe┼íki arhitekta Vlado Miluni─ç i kanadsko-ameri─Źki arhitekta Frank Geri.

Sazdana kao neobarokna arhitektonska forma, ona ima ─Źak 99 panela nepravilne forme, koji joj daju oblik savijenosti. Poznata je postala i kada se na┼íla na 2000 ─Źe┼íkih kruna koje je izdala ─îe┼íka nacionalna banka.

Plešuća zgrada u Pragu

Plešuća zgrada u Pragu

Hram lotosa

Lotosov cvet u indijskog kulturi predstavlja izuzetno va┼żan simbol. Sme┼íten u Nju Delhiju, nalazi se Lotosov hram, poznat i pod nazivom Bahai hram. Ovo remek delo savremene arhitekture objedinjuje indijsku istoriju i kulturu sa modernim shvatanjima in┼żinjerstva i arhitekture.

Najpoznatija i najpose─çenija znamenitost u Nju Delhiju je zavr┼íena 1986. Godine a projektovao ju je Fariborz Sahba iz Kanade. Ekspreniosti─Źki stil vidno je uticao na gra─Ĺenje hrama, a materijali oput cementa, mermera, dolomita i peska, daju mu megalomansku formu. U obliku otvorenog lotosovog cveta, hram podse─ça na d┼żinovsku cvetnicu sa 27 belih mermernih latica.

Lotosov cvet u indijskog kulturi predstavlja izuzetno va┼żan simbol

Lotosov cvet u indijskog kulturi predstavlja izuzetno va┼żan simbol

Kupola nad stenom

Ova gra─Ĺevina poznata je i pod nazivom Hram nad stenom, Zlatna kupola, kao i Omarova d┼żamija. Re─Ź je o d┼żamiji sme┼ítenoj u Jerusalimu i sigurno jednoj od najprepoznatljivijih gra─Ĺevina u muslimanskom svetu. Prilago─Ĺena je mestu na kom je isprva bila jevrejska, a potom i hri┼í─çanska gra─Ĺevina. Prema predanju, sa ovog mesta Muhamed se uspeo na nebo. Po─Źetak gradnje datira jo┼í iz 684. A sagra─Ĺena je u sirijsko-vizantijskom stilu.

Oblaganje keramikom desilo se u kasnijim delovima zidanja, a turski crep je umesto prvobitnih staklenih mozaika, došao na mesto nivoa prozora tek 1554.

Kupola nad stenom, Jerusalim

Kupola nad stenom, Jerusalim

Zgrada iz budu─çnosti

Kule Petronas, ako bismo morali da im ime prevedemo na na┼í (Petronas towers, twin towers) su dva oblakodera blizanca koji su povezani hodnikom. Nalaze se u nama dalekoj Maleziji, u glavnom gradu zvanom Kuala Lumpur. Zanimljivo je da su ove zgrade gra─Ĺene u period od 1992. do 1998. U tom period bile su najvi┼íe gra─Ĺevine na svetu. Ne ─Źudi za┼íto su ba┼í ovde organizovani skokovi sa najvi┼íih zgrada!

Spojene zgrade, Kuala Lumpur

Spojene zgrade, Kuala Lumpur

Otkako su sru┼íene kule bliznakinje u Njujorku, ove dve zgrade iznova su postale najvi┼íe bliznakinje na svetu. Visoke su 451,9 metara i imaju 88 spratova. Peta po visini na svetu, ova zgrada ima isklju─Źivo poslovnu funkciju, ┼íto zna─Źi da u njoj nema stambenih jedinica.

Izvor: www.6yka.com