Connect with us

Arhitektura

Osvetljenje – primarni kvalitet svakog prostora

Objavljeno

:

Prirodno osvetljenje savremenog životnog i radnog prostora

Koliko je značajno da prostor u kome živimo ili radimo ima odgovarajuće prirodno osvetljenje ide u prilog i činjenica da su nekretnine sa više prirodnog svetla i boljom orijentacijom prema stranama sveta uvek bile na ceni.

Značaj dnevne svetlosti

Prirodno svetlo ima stimulativan efekat i pozitivan učinak na ljudsko zdravlje tako što naši unutrašnji satovi prate dnevni i noćni ritam i imaju značajan učinak na fizičko i mentalno zdravlje. Nedostatak svetlosti dovodi do biohemijskih promena u mozgu, depresivna raspoloženja se javljaju usled prevelike proizvodnje hormona melatonina koji kontroliše ritam spavanja. Zato je čoveku neophodno minimum 2 sata dnevne svetlosti.

Međutim, kod projektovanja i pozicioniranja otvora na objektu nije uvek tako jednostavno postići odgovarajući kvalitet osvetljenje,a otežavajući faktor je postići odgovarajuću energetsku efikasnost objekta. Što je veći udeo staklenih površina u zidnoj površini objekta to je veći gubitak toplote. Kako već neko vreme proizvođači stolarije obraćaju pažnju na energetsku efikasnost svojih proizvoda i konstantno unapređuju kvalitet i karakteristike, tako imamo PVC višekomornu stolariju, aluminijumsku i kombinaciju aluminijum-drvo stolariju, sa dvoslojnim i troslojnim niskoemisionim staklom i značajno poboljšanim karakteristikama vezanim za energetsku efikasnost. Pored toga savremena stolarija omogućava i optimalno zaptivanje, paropropusnost, otpornost na atmosferske uticaje i zvučnu izolaciju.

// Koliki je značaj korišćenja potencijala dnevne svetlosti govori činjenica da se sve više proučava učinak dnevne svetlosti. //

Istraživači svetlosti fokusirani su na kvalitet i osećaj za prostor, zdravlje i dobrobit za korisnike prostora, kao i energiju i održivost. Osim toga uključeni su i faktori kao što su klima, arhitektonski oblik, obezbeđenje dovoljno prirodnog svetla, izbor materijala i stakla kao i oprema za zaštitu od sunca.

Cilj ovih istraživanja je da se pomogne arhitektama i dizajnerima da što bolje iskoriste potencijale dnevnog svetla, da ih prilagode potrebama ljudi i da ih integrišu u koncept održivosti.

Prirodno osvetljenje savremenog životnog i radnog prostora

U savremenoj arhitekturi sve je više zastupljen trend primene većih prozorskih elemenata sa užim prozorskim okvirima koji omogućavaju i do 25% većeg udela stakla i prolaska svetlosti kroz prozore. Nešto sasvim novo na tržištu je i pojava prvoklasnih aluminijumskih sistema za pasivne objekte. Ovakvi objekti omogućavaju visoku toplotnu udobnost, postižu stabilnu temperaturu u svim delovima objekta i kontrolu vlage, imaju odličnu ventilaciju i izuzetno nizak nivo potrošnje. Zatim, tu su zid zavese i staklene fasade, strukturalne fasade koje su već prisutne u opremanju savremnih poslovnih objekata i doprinose kvalitetnoj distribuciji svetlosti u prostoru.

Za koju vrstu stolarije se odlučiti u moru raznovrsne ponude?

Pre svega namena objekta je primarni parametar koji će odrediti u kom pravcu treba razmišljati kada je adekvatan izbor stolarije u pitanju. Opredeljeni budžet i želja investitora su sledeći faktor, a nikako ne treba zanemariti i energetsku efikasnost objekta jer poznato je da se najveći gubici toplote dešavaju upravo kroz otvore objekta (do 40%). Upravo zbog ove činjenice, smatram da bi kod adekvatnog odabira stolarije na prvom mestu trebao da bude parametar energetske efikasnosti jer dobar izbor energetski efikasne stolarije direktno utiče i na dugoročnu uštedu tokom eksploatacije objekta i budućih troškova za zagrevanje objekta.

Veštačko osvetljenje revolucija osvetljenja

Koliko je važno prirodno osvetljenje našeg našeg životnog i radnog prostora toliko je važan i odabir odgovarajućeg veštačkog osvetljenja s obzirom da se prečesto srećemo sa situacijom da nismo u prilici da obezbedimo uvek adekvatno prirodno osvetljenje. Poslednjih godina sve više je u upotrebi LED rasveta za koju znamo da svakako troši manje energije, ali koje su još karakteristike koje idu u prilog LED rasveti u odnosu na fluorescentnu, halogenu i drugu svetlosnu tehnologiju?

Veštačko osvetljenje

Veštačko osvetljenje

Da je LED tehnologija prava revolucija u osvetljenju i da polako zauzima dominantan položaj na tržištu osvetljenja iz više razloga, videćete iz 5 najvažnijih karakterisitka koje idu u prilog činjenici zašto se odlučiti za ovaj tip rasvete:

1. Duži vek trajanja

Prosečni vek LED sijalice je od 50.000-100.000 radnih sati (šta to znači) …to je 2-4 puta duže od fluosijalice ili metalhalogene, odnosno 40 puta duže od obične sijalice. Šta znači 100.000 radnih sati? …11 godina neprekidnog rada ili 22 godine rada LED sijalice sa 50% svog kapaciteta. Morate priznati da su ovi podaci zaista impresivni, a tehnologija se razvija tolikom brzinom da će verovatno doći do još nekih novina u tehnologiji dok se ne pojavi potreba za promenom ugrađenog osvetljenja!

2. Manja potreba za servisiranjem/održavanjem

Sama karakteristika o dužini i veku trajanja LED rasvete koju smo pominjali ide u prilog činjenici da je potreba za servisiranjem drastično smanjena. Interesantna je činjenica da za razliku od običnog osvetljenja LED svetiljka ne izgori u potpunosti već samo oslabi jačina i kvalitet osvetljenja koji pruža. Iz prethodno navedenog nameće se zaključak da je i manja potreba za servisiranjem i održavanjem. Ova karakteristika je naročito važna ako se LED rasveta primenjuje u objektima komercijalnog karaktera, gde se značajno mogu smanjiti troškovi održavanja.

3. Smanjena potrošnja energije/energetska efikasnost

LED osvetljenje danas predstavlja najefikasniji način osvetljenja sa procentom uštede od 70-90% u odnosu na tradicionalno i konvencionalno osvetljenje. To znači da se 80% električne energije pretvara u svetlost dok je 20% energije izgubljeno i pretvoreno u drugi oblik energije – toplotu. Kod tradicionalne sijalice 20% je energetski efikasno, a 80% se izgubi i pretvara u toplotu. Zamislite komercijalni objekat/objekat javnog karaktera koji troši dosta energije za osvetljenje i o tome koje su fantastične mogućnosti za smanjenje potroše primenom LED rasvete!

4. Ekološka prihvatljivost

LED osvetljenje ne sadrži toksične materije (kao npr.fluo osvetljenje sadrži živu), 100% se može reciklirati i udeo u smanjenju emisije CO2 može bit smanjen za trećinu. Duži vek trajanja LED rasvete utiče na uštedu u proizvodnji i do 25% što je veliki korak ka zelenoj budućnosti! Intresantna je činjenica da kod LED rasvete nema emisije UV zračenja, što je izuzetno važno za njihovu primenu u objektima gde se skladišti roba i materijali koji su osetljivi na toplotu. Naročito se preporučuje njihova primena za osvetljenje umetničkih galerija, muzeja i arheoloških nalazišta.

5. Fleksibilnost i mogućnosti u dizajnu

Pošto su LED diode male, mogu se koristiti u gotovo svakoj aplikaciji. Mogu se kombinovati u snopovima kao za tradicionalnu sijalicu, a može se koristiti i kao linijski sistem. Jačina svetlosti se može regulisati od zatamnjenog/zadimljenog do potpune iskorićenosti i jačine i na ovaj način mogu se kreirati različiti svetlosni ambijenti i dobiti fantastični svetlosni efekti.

Iz svega navedenog vidimo da je LED rasveta neosporno revolucija u osvetljenju i neverovatno korisna tehnologija koja sve više pronalazi mogućnost za primenu. Položaj otvora u objektu i dobra orjentacija prema povoljnim stranama sveta svakako su parametri na koje ne možemo previše uticati kao korisnici prostora kada je u pitanju prirodno osvetljenje. Ali zato nam izbor adekvatne rasvete donosi široku lepezu mogućnosti i neka ograničenja u prirodnom osvetljenju ambijenta možemo pretvoriti u prednost.

Autor: Nataša Komljenović, dipl.inž.arh.
“ArhInGreen” Studio
Novi Sad, ul.Pasterova br.6
+381 63 580 469
www.arhingreen.rs/blog

Advertisement

Arhitektura

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Objavljeno

:

Od

Novi show room, Porche

Opšte je poznato da automobilska industrija ima primat u izgledu svojih show room-ova. Najnovija među nima je svakako ona kompanije Porsche koja je lansirala novu korporativnu arhitekturu za svoje Porsche centre širom sveta. Imajući na umu krilaticu „Destination Porsche“ nameravaju da postanu centralno mesto okupljanja Porsche zajednice, privlačeći sadašnje i nove korisnike.

Novu arhitekturu karakteriše fleksibilnost i upotreba digitalnih medija za individualnu komunikaciju sa naglaskom na iskustvo brenda. Prvi prototip novog koncepta proslavio je svoje otvaranje u Palm Springsu u Kaliforniji. Nova prodavnica je izgrađena u periodu od godinu dana i pokazuje put za buduće promene u okviru „Destination Porsche“ dok se kompletan koncept može se iskusiti do sredine 2020. godine u dva Porsche Centra u Dortmundu i u Hangčou u Kini.

„Destinacija Porsche“ pokazuje jedan od načina na koji možemo odgovoriti na izazove promene potrošačkih preferenci i evolucije automobilske maloprodaje“, rekao je Detlev von Platen, član Izvršnog odbora za prodaju i marketing u Porsche AG. „Porsche predstavlja životni san i snažnu zajednicu naših prijatelja i korisnika. Mi dizajniramo naše Porsche prodajne objekte s namerom da budu mesta gde ljudi mogu doživeti brend.

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Koncept kao deo Porsche maloprodajne strategije

Implementacija koncepta „Destinacija Porsche“ počinje sa Porsche centrima – a time i jezgrom maloprodaje. U bliskoj budućnosti će i druge fizičke dodirne tačke biti još više prilagođene potrebama korisnika, a mogućnosti za komunikaciju će biti proširene. Pored Porsche prodavnica u urbanim sredinama, ove lokacije uključuju pop-up prodavnice, kao i nove digitalne kontaktne tačke i formate koji omogućavaju više načina da se apsolutno doživi Porsche brend.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Prostori kao novo vizuelno i korisničko iskustvo

Objavljeno

:

Od

Studio Simović, Hillout Gornja Crnuca, render

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govore Marija i Petar Simović

U našoj nameri da upravo arhitekte budu te koji će, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do grada koji je i zvanično četvrti po veličini u našoj zemlji i definitivno jeste najbolji predstavnik centralne Srbije.

Ono što verujemo da veliki broj naših čitalaca ne zna je ime ovog grada nastalo po vrsti jastreba koji se zove Kraguj koji danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu. Po mnogo čemu ovaj grad možemo nazvati „prvim u Srbiji“ – bio je prva prestonica moderne srpske države (1818-1841), u njemu su prva gimnazija, prvi sud, prvo pozorište, prve novine (“Novine srbske”), prva apoteka, galerija slika, muzej, biblioteka… Prvog svetskog rata, Kragujevac ponovo postaje prestonica, ali ovoga puta ratne Srbije, a nakon Drugog svetskog rata, Kragujevac se sve više razvija industrijski, započinje proizvodnja automobila i dolazi do još masovnijeg doseljavanja stanovništva.

Po preporuci našeg sagovornika, arhitekte iz Niša, koji je takođe bio predstavnik svog grada u našoj rubrici Arhitekte jednog grada, reprezenti grada Kragujevca u ovom broju našeg časopisa su vlasnici studija Simović, Petar i Marija. Studio Simović radi u oblasti arhitekture i višestruko je nagrađivan za realizovana dela (39. Salon arhitekture u Beogradu, Ranko Radović nagrada 2017.), a posebno se izdvaja nominacija za Evropsku nagradu za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe 2019.

Marija Simović je arhitekta iz Kragujevca, a diplomirala je i odbranila master na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2008. do 2011. godine bila je deo studentske grupe RESTART (Novi Sad, Srbija) kao jedan od osnivača i članova. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Petrom Simovićem i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se ARIS doo kao član Inženjerske komore Srbije i Ženskog arhitektonskog društva (ŽAD). Od 2017. godine članica je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i jedan je od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018. godine.

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Petar Simović, arhitekta iz Kragujevca, završio je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2007. godine radio je kao projektni menadžer i dizajner za InterSOS, USAid i Kopring PMC. 2007. godine osniva privatnu arhitektonsku praksu u Kragujevcu. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Marijom Simović i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se kao partner ARIS doo Član je Inženjerske komore Srbije, a od 2016. član je Komisije za Urbanističke planove grada Kragujevca. Od 2017. godine član je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i bio je jedan od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018.

PETRE, S OBZIROM DA KRAGUJEVAC JESTE U MNOGO ČEMU PRVI I DA NJEGOVA ISTORIJA ZAISTA JESTE NEŠTO ČIME BI SE KAO GRAD MOGAO POHVALITI, DA LI BISTE MOGLI DA NAM IZDVOJITE SAMO JEDNU GRAĐEVINU KOJA JE PRAVI POKAZATELJ ZNAČAJA GRADA KRAGUJEVCA?

P Ta građevina nije vezana za Državnotvornu istoriju gra- da, na šta se obično misli, kada se kaze, da je “Kragujevac u mnogo čemu bio prvi”, već memorijalni Muzej 21. Oktobar tima Antić-Raspopović. On podseća na tužne dane, relativno kratke istorije ovog grada, na masovna ubistva civila, naših sugrađana. Objekat je u svim arhitektonskim elementima: finoj i rafiniranoj simbolici, upadljivoj dispoziciji u prostoru, besprekornoj razrađenoj funkciji dramatičnim senzacijama sa zenitalnim osvetljenjem koje se smenjuju u kretanju kroz unutrašnjost, zaista nešto najbolje od arhitekture što Kragujevac može da ponudi ne samo Centralnoj Srbiji nego i malo širem geografskom zahvatu.

Arhitekte Marija i Petar Simović

N8 Housing, foto: Relja Ivanić

MARIJA, S OBZIROM DA STE STUDIRALI U NOVOM SADU, MOŽETE LI DA NAPRAVITE POREĐENJE OVOG GRADA I GRADA KRAGUJEVCA U SMISLU ARHITEKTURE? KOJA MONUMENTALNA GRAĐEVINA U KRAGUJEVCU PREDSTAVLJA VAŠ GRAD NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN?

M Moja odluka da studiram u Novom Sadu je bila upravo iz razloga što Novi Sad odlikuje ono što odlikuje i Kragujevac, a to je život i rad bez stresa koji nose veliki gradovi poput Beograda. I u Kragujevcu i u Novom Sadu možete do nekih centralnih sadržaja da dođete peške, a to mnogo govori o odnosu grada prema čoveku. U Beogradu je više odnos grada prema automobilima i gustom saobraćaju i sve se planira u odnosu na to za koliko ćete doći od tačke A do tačke B. Što se tiče arhitekture Kragujevca i Novog Sada vidna je razlika upravo zbog uticaja austro-ugarske arhitekture kako na arhitekturu objekata tako i na sam urbanizam Novog Sada. No, interesantno je da u Kragujevcu postoje objekti koji imaju neoklasicističko oblikovanje sa početka XX veka upravo iz razloga što su u jednom periodu boravili Austro-ugari zbog vojne fabrike i njenog podizanja i usput su ostavili trag kako u nekim od značajnijih objekata tako i u urbanizmu jednog dela Kragujevca.

Što se tiče građevine koja predstavlja pravi pokazatelj značaja grada Kragujevca posebno bih izdvojila spomen- muzej “21. oktobar” arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović koji je pravo remek-delo ovakve vrste objekata. Iznova iznenađuje svojom pojavnošću i konstrukcijom koja svojom složenošću fascinira. U kontekstu ogromne žrtve koju je grad Kragujevac iskusio 21.oktobra 1941. godine ovaj objekat i čitav kompleks spomen-parka Kragujevački oktobar ima ogromnu emotivnu vrednost za Kragujevčane.

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

KAKO BISTE OPISALI GRAD KRAGUJEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRAGUJEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

P Ovo su uvek najteža pitanja jer se tiču promena koje treba zapaziti i klasifikovati dok se događaju, a ne post festum kad je mnogo lakše. Gradi se, čini mi se na sve strane, ali kakav će to skor da ima na urbanitet grada i kojeg će kvaliteta ta arhitektura da bude u sumi, ne mogu da pretpostavim.

M U Kragujevcu se gradi. Više porodični objekti, nove industrije, ali između ostalog trenutno se grade i javni objekti poput Palate pravde: Ono što je naša zamerka kao profesionalaca je nedostatak ozbiljnih javnih arhitektonsko-urbanističkih konkursa preko kojih bi se odabirala najbolja rešenja, a ne javne nabavke koje su uvek po pravilu takve da se bira “najniža ponuđena cena”. U kontekstu grada to nije najbolji mogući način za njegovo ispravno razvijanje.

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

P Naš arhitektonski kredo se, nadam se, pojavljuje u svakom našem objektu u nekom obimu. A on je prilično jednostavan: Stvarati “prostore” koji će biti novo korisničko i vizuelno iskustvo kroz jedan jasno definisani projektantski postupak koji ispunjava naš život i čini nas srećnim. Inače, kad smo počeli da radimo, imali smo neku platformu koja se zvala FLA -Fun Loving Architects.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

M Prvi objekat sa kojim smo se prezentovali stručnoj javnosti je minijaturan stambeni objekat od 4 stana, N1 Stanovanje (N1 Housing) u Kragujevcu. Upravo zato što je to objekat koji najbolje reprezentuje naše ideje, ali ne samo ideje već i jedan zdrav odnos klijenta i projektanta koji je zasnovan na poverenju. Iako imamo dosta realizovanih objekata koji su prethodili ovom, što velikih kvadraturom i budžetima, ovaj objekat je ujedno i prekretnica u našoj sopstvenoj praksi,te ga zato i posebno izdvajam.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

P Zavisi od situacije. Obzirom da je materijalizacija veoma bitna za našu arhitekturu, jer se trudimo da objekti budu taktilni, i da te odluke moraju biti donesene u jednom veoma složenom sistemu mogućnosti i činilaca , to je uvek najteži deo realizacije objekata. Uvek smo za “novo” osim kad za to nema mogućnosti, što je često.

M Apsolutno sve to zavisi od ekonomičnosti i platežnosti naših klijenata. Obično novi materijali imaju i jaču cenu na tržištu tako da se neretko oni zaobilaze dok ne prođe par godina i pronađu svoj put do nas i naših klijenata.

MISLITE LI DA LJUDI DANAS MNOGO VIŠE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U SMISLU DA ĆE PLATITI VIŠE KVALITETNE MATERIJALE ZBOG TOGA ŠTO ZNAJU DA ĆE IM ONI OMOGUĆITI UŠTEDU ENERGIJE?

P Poredeći sa čim? U odnosu na pre 20 godina nesumnjivo znaju više i svesni su toga da ulaganje u kvalitetne materijale garantuje uštedu energije. Ali, za to kao i za sve drugo kod nas, bilo je potrebno vreme da postane deo opšte kulture. Dok to nije postalo deo kulture, nije bilo zahteva kupaca i korisnika prema investitorima, investitori nisu ulagali u efikasnost, a priroda investicije je da bude što je moguće manja. Da se samo razumemo, u vreme intenzivne socijalističke masovne izgradnje “besplatnih” stanova, specijalno u 80-im već je postajala “unaučena” energetska efikasnost zgrada, ali ni taj “dobronamerni” investitor nije mogao sebi da priušti dodatni trošak.

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

MARIJA, PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA O OVOM PITANJU?

M Upotreba materijala, specijalno energetski efikasnih je uslovljena pravilnicima kako onih vezanih za energetsku efikasnost tako i protivpožarnu zaštitu. Mi kao profesionalci možemo da sugerišemo određene materijale, ali kada je nešto nametnuto zakonski onda se ne može pobeći od primene. I to je dobro. Da je ostavljeno na samostalnoj odluci investitora onda bi to uvek bili najeftiniji i najmanje energetski efikasni materijali. U tom smislu i ide edukacija, širenje znanja i primena.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

P Ja mogu da pričam samo iz našeg iskustva. Uvek nas investitori, ne samo naši pitaju , a koji smo material koristili na nakoj određenoj zgradi i naravno, koliko to košta . Da se lako zaključiti da ljudi žele “novo”, i da je samo pitanje isplativosti. Tako da je odgovor , da stvari uopšte nisu tako loše, ali opet, dinamika promena je iritantno niska.

M Ono što je trend je definitivno vernost materijala u završnom smislu. Danas postoje materijali koji verno predstavljaju prirodu (drvo, kamen) i to se investitorima najviše dopada. Isplativost nekog materijala u toku eksploatacije objekta samo znači klijentima koji prave kuće za sebe ili javnim ustanovama kada su javni objekti u pitanju ukoliko imaju osvešćen tim koji razume ovu problematiku. Objekti poput višeporodičnog stanovanja su investitorima od interesa kratak vremenski period dok ne rasprodaju stanove. Ukoliko bi specijalno energetski efikasni materijali i ekološki materijali cenovno i tržišno postali interesantniji investitorima više bi bili u upotrebi nego sad. Verujem da će kroz vreme to da se izbalansira i da će postati uobičajeno da se upotrebljavaju kvalitetni i visokokvalitetni materijali koji će podići kvalitet korišćenja objekata.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno