PriÄamo mi žene o svemu. O muÅ”karcima, o drugim ženama, o garderobi, taÅ”nama, maÅ”namaā¦ o svekrvama, majkama, deci, vremenu, metafizici i o kuÄi. Ne o kuÄi kao takvoj, nego o toplini, ÄistoÄi, lepoti i funkcionalnosti. SiptomatiÄno je da kako se koja drugarica uda ili poÄne da živi sa momkom, ona je glasnija i sugestivnija u pominjanju doma kao svetog mesta njenom rukom stvorenim. I to je normalno. Mi koji smo se veÄ uverili i u greÅ”ke koje smo napravili jer smo kupili mat ploÄice, loÅ”e prozore ili vrata, samo klimamo glavom kao da govorimo āDa, da znam, sve sam to proÅ”laā.
// Ovo je jedinstvena prilika za gospodu da proÄitaju kako to žene rezoniju i Å”ta oni āvide kroz prozorā, kada je potrebno da se vidi Å”ira slika.
Nas pet se okupilo kod mene na ākafiā. Kafa je tu najmanje bitna, bitne smo mi. Bitno je to da nam se joÅ” jedna drugarica udala i da se sprema da od stana koji je kupila sa mužem napravi topli dom. Ja sam nekako i najstarija, pa sam i najranija rekla glasno āDaā pred ljudima koje smo odabrali da nam budu svedoci da smo spremni zajedno kroz život, oluje i nedaÄe. LogiÄno je da sam se ja najranije i uselila u novi stan, najranije se āborilaā sa majstorima, najranije plaÄala danak neiskustvu. Ipak, na tuÄim greÅ”kama se uÄi i tuÄi pametni postupci se posle upotrebljavaju. Ako si pametan. A ja se družim sa pametnim ženama.
Razgovor uz kaficu
Dakle, analiza meÄu prijateljicama je poÄela ovako. Najupadljivi deo trpezarije i kuhinje nije sto, niti su to nadasve interesantne ploÄice poreÄane kao Å”ahovska tabla.
Nije to ni dobar Å”poret, niti iÅ”ta sliÄno Å”to biste pomislili da se žene time zanose. Najupadljiviji deo celog tog prostora je nebo. Beskrajno prostranstvo kojem nema kraja ni poÄetka, a možete ga, u toj formi, imati, samo ako živite u potrovlju i imate krovne prozore. PokuÅ”avam da im doÄaram, gestovima, glasom i mimikom kako izgleda kada na taj prozor udara kiÅ”a, pada sneg ili snažno lupa grad. Kaže ona udata drugarica da oni hoÄe da menjaju prozore jer duva i huji kao tajfun da je na snazi.
Jeste stan je na dobrom mestu i bio je povoljan, znali su doduÅ”e da moraju uložiti u njega joÅ” novca, ali na ovu hladnoÄu nisu raÄunali. Ubacuju se i ostale devojke, ustaju da stanu pod krovni prozor, kao da je Äudo neviÄeno i zamiÅ”ljajuā¦kiÅ”u, led, sneg, Å”ta god. Jedna od njih postavi pitanje: āEj a Å”ta je kada pada grad, mislim meni nekako logiÄno da jaÄe udari na tom krovnom prozoru, kako se ne bojiÅ” da Äe se razbitiā. Sve Äetiri me pogledaju kao da je postavila jako pametno pitanje na koje sigurno neÄu moÄi da odgovorim. PoÄinjem da se smejem, Äak malo nadmeno sa izrazom lica āBaÅ” ste neiskusneā i objasnim im da je neko pametan i struÄan uzeo u obzir i vremenske nepogode kada je birao stakla za krovne prozore. Äak, setim se, da sam se prvi put kada je bila oluja i grad i ja bila preplaÅ”ena.
Stolarija, žene i energetska efikasnost
Mislila sam pa to je visina, a pada ravno na staklo, pa kako Äu, sklanjaj sebe, sklanjaj decu, saÄuvaj goli život. Naravno da se nije razbilo, Äak smo i deca i ja stali ispod, hrabri i uzbuÄeni kao da skaÄemo bandži sa neke litice. Pomislila sam, svaki prozor i svaka vrata u stanu su u stvari izvori seÄanja.
Vrata su važna. Da budu lepa, kvalitetna, da Äuvaju toplotu i hladnoÄu u stanu. Vrata su ipak i mnogo viÅ”e. Ista smo otvorili kada me je muž preneo preko praga. Kroz vrata smo proÅ”li, ponosni i nasmejani kada smo doneli decu iz porodiliÅ”ta. Jednom. Pa drugi put. Vrata smo otvorili kada je Äerka prvi put krenula u vrtiÄ i zatvorili kada se prvi put smrzla napolju u snegu. Vrata su služila da zakljuÄam kada se muž jednom vratio iz kafane mnogo kasnije nego Å”to je rekao. Vrata su i da okaÄimo prvu Å”krabotinu (Äitaj crtež) mog sina, ponosni kao da gajimo Pikasa. Vrata su, kako mi je ispriÄao moj dobar prijatelj, jedna vrsta barikade kada ti se Äerka sa drugaricom prvi put zatvori da ima svoj, godinama sada veÄ zaraÄeni, mir.
// Ona su znak da su deca porasla, da su samostalna, da si, puÅ”tajuÄi ih da budu oni Å”to jesu, stvorio malu osobu i da sada, kada si im utro put ka sopstvenih željama i htenjima, viÅ”e za tebe nisu uvek otvorena vrata. Ali i to je znak.
Kako odabrati adekvatnu stolariju
Da vrata ne moraju da se otvore. Jer su oni hrabri. Jer se ne boje. I onda se, žena i ti, nespretno gurate sa tacnom kolaÄa, sokovima, pitanjima jer negde izmeÄu uÄenja da hodaju i polaska u Å”kolu, tvoja beba je postala velika. Kao kuÄa. Kao vrata koja ti je zatvorila da bi imala svoj mir. I baÅ” tada, ta vrata, tvoj su uspeh i tvoje veliko postignuÄe. Ta vrata su dokaz da radiÅ” pravu stvar i da si dobar roditelj koji poÅ”tuje slobodu.
Da, vrata su život, lepe moje dame i sve ono Å”to iz njega izlazi i u njega ulazi. Vrata su neÅ”to Å”to sam otvorila da biste vas Äetiri uÅ”le i ulepÅ”ale mi i dan i dom. Ostale su zamiÅ”ljene. Neke su gledale u prozor, neke u vrata. Kao da te predmete vide prvi put. Kao da to nije neÅ”to Å”to se podrazumeva, neÅ”to na Å”ta ne obraÄamo pažnju kada kupujemo stan. A trebali bismo. Vrata kriju tajne kada su zatvorena. Kada ih otvoriÅ”, otvorio si život, otkrio tajnu Äoveku kojem si ih otvorio. Zato su važna. Koliko ste puta Äuli za neÄiji stan ili kuÄu da deluje toplo?! Vrata su kriva. Ona uÅ”uÅ”kavaju prostor, ne dozvoljavaju da vam priÄe hladnoÄa, ni vremenska ni ljudska. Vrata Äuvaju vaÅ” život i vaÅ”e vreme sa najboljim prijateljima.
Moje prijateljice su otiÅ”le. ProÅ”la je od tada godina. JoÅ” jedna od nas se udala. Neverovatno je da me je zvala da mi priÄa kako je stajala ispod svog krovnog prozora kada je pala jaka kiÅ”a, bila je uzbuÄena i rekla āSada razumem Å”ta si htela da kažeÅ”, pa stvarno je doživljaj kada staneÅ” ispodā. Ona druga je do sada promenila vrata kroz koja je duvalo, a pre neki dan smo dobile poruku āZakaÄili smo na vrata UroÅ”ev prvi crtežā.
// Odajte priznanje svojim vratima i prozorima, oni su vaÅ”a granica, izmeÄu vas i neba, vas i hladnoÄe, vaÅ”e porodice i celog sveta. Oni su Äuvari svake vaÅ”e porodiÄne uspomene.
Autor: Mirjana Makarin-PlavÅ”iÄ, novinar