Connect with us

Arhitektura

Arhitektonski koncept energetski efikasnih objekata

Objavljeno

:

Pasivni solarni sistemi

Kada govorimo o projektovanju energetski efikasnih objekata najčešće se misli na proračune potrebne debljine izolacije, izboru kvalitetne stolarije i građevinskih materijala, ili o energetski efikasnim sistemima grejanja i klimatizacije. Ono što se često zaboravlja je činjenica da samo projektovanje objekta u arhitektonskom smislu može drastično uticati na efikasnost samog objekta. Promišljeno planiranje i poštovanje više prirodnih faktora na samoj lokaciji, uticaja sunca, vetra i orijentacije, dovešćedo smanjene potrebe za održavanjem i utroškom energije za korišćenje objekta. Nekoliko koraka je potrebno slediti prilikom dizajniranja energetski efikasnih objekata u samom startu, a promišljenim dizajnom izbeći će se potreba za predimenzionisanim mašinskim sistemima.

Orijentacija objekta na parceli

Prilikom koncipiranja arhitektonskog rešenja objekta prvi ulazni podatak koji se uzima u obzir je položaj objekta na parceli i orijentacija ka stranama sveta. Naravno, presudni značaj imaju klimatski uslovi u kojima se gradi, jer su dobra rešenja u hladnim i umerenim klimatskim područjima često nepovoljna u toplim klimama. Za naše uslove klime najpovoljniji položaj objekta biće u pravcu istok-zapad. Objekat koji je idealno izduženije forme u ovim pravcima imaće veće površine fasade orjentisane ka jugu i severu. Orijentacija većih staklenih površina ka jugu ima najpovoljniji uticaj na iskorišćenje solarnih dobitaka u zimskom periodu, čime se smanjuju potrebe za grejanjem objekta.

// Otvaranjem objekta ka jugu postiže se i najpogodnije prirodno osvetljenje tokom cele godine. Potrebno je predvideti optimalan odnos staklene površine i korisne površine prostorije koju osvetljava kako bi se obezbedio dobar balans solarnih dobitaka i gubitaka kroz prozore i sprečilo pregrevanje u letnjem periodu. //

Proračunima energetske efikasnosti je moguće odrediti optimalne veličine. Sa severne strane objekta treba izbegavati postavljanje prozora velikih dimenzija, jer su gubici toplote dosta veći kroz prozore nego kroz zidove, a ne mogu da se nadoknade dobicima od sunčevog zračenja sa ove strane. Ova je orijentacija idealna za pomoćne prostorije. Izbor kvalitetnih prozora je takođe veoma značajan u cilju postizanja dobrih energetskih performansi objekta.

orijentacija i osunčanje objekta na parceli

slika 2. orijentacija i osunčanje objekta na parceli

Izvor: https://mainesunworks.com/solar-design-concepts/

Faktor oblika pasivnog objekta

Faktor oblika predstavlja odnos površine termičkog omotača objekta u odnosu na njegovu grejanu zapreminu. Što je objekat kompaktniji imaće povoljniji faktor oblika, a samim tim i manje gubitke toplote ka spoljašnjoj sredini. Ovo je naročito važno kada se projektuju objekti male korisne površine. Kod veoma razuđenih objekata malih dimenzija biće skoro nemoguće postići dobru energetsku efikasnost objekta. Potrebno je težiti smanjenju površine termičkog omotača i tražiti neke druge arhitektonske izraze kojima će se postići vizuelna dinamika bez drastičnog narušavanja energetskih karakteristika.

Termički omotač - energetski efikasna gradnja

slika 3. velika površina termičkog omotača u odnosu na grejanu zapreminu

Kod objekata većih korisnih površina je lakše postići dobar odnos termičkog omotača i grejane površine, međutim potrebno je i ovde voditi računa da ne dolazi do velikih smicanja grejanih površina po etažama, što dovodi kako do lošijeg faktora oblika tako i do pojave većih količina termičkih mostova i gubitaka toplote.

Raspored prostorija u kući prema orijentaciji

Prema južnoj strani objekta trebalo bi orijentisati prostorije u kojima se boravi tokom dana kao što je dnevna soba i trpezarija, dečije sobe, zimska bašta, takođe terase, lođe i bašte. Veće dimenzije prozorskih otvora i balkonskih vrata sa južne strane će propustiti dovoljnu količinu svetlosti i toplote u unutrašnjost u toku zime, dok se u toku leta strehama i senilima može izbeći pregrevanje. Prostorije okrenute ka jugu imaju dobru osvetljenost tokom cele godine.

Orijentacija ka istoku ima dobru osunčanost tokom prepodnevnih sati i prijatno zagrevanje, pogodna je za spavaće sobe, kuhinje, kupatila, garderobe, radne sobe. Zapadna strana je duboko osunčana u poslepodnevnim časovima i najčešće će biti potrebno postaviti neku vrstu zasenčenja u letnjem periodu, idealno vertikalne zasene, ili zelenilo, koje će sprečiti velika pregrevanja. Severna strana nema dovoljno osunčanosti tokom cele godine, ali je osvetljenje ravnomerno. Pogodna je za pomoćne prostorije kao što su ostave, vinski podrumi, kotlarnice, garaže, stepeništa, kupatila i slično. Takođe prostorije koje same generišu veću proizvodnju toplote treba postavljati sa ove strane, na primer računarske prostorije u nestambenim objektima, kuhinje i slično.

Povoljan faktor oblika

slika 4. Povoljan faktor oblika/ Objekat: Maison Bessancourt, Francuska / izvor: www.archilovers.com / Foto: Hervé Abbadie

// Kada se radi o višeporodičnim stambenim objektima najbolja opcija su dvostrano orijentisani stanovi u pravcu sever-jug, što je pogodno zbog mogućnosti dobrog provetravanja objekta naročito u letnjem periodu. //

Stanove jednostrano orijentisane ka zapadnoj strani treba izbegavati zbog pregrevanja. Takođe, manje stanove bolje je orijentisati ka južnoj nego ka severnoj strani. Naravno, svaki objekat treba prilagoditi konkretnoj lokaciji i uticajima, treba analizarati položaj okolnih objekata, senke koje bacaju na parcelu, uticaj dominantnih vetrova kao i mogućnost otvaranja eventualnih pogleda iz objekta na okruženje. Idealno bi bilo da pre odlučivanja za kupovinu određene parcele investitori već u ovoj fazi konsultuju stručnjaka i dobiju analizu svih pogodnosti ili eventualnih problema koji se mogu javiti na datoj lokaciji.

Zasenčenja i solarni dobici

Kako bi se smanjila potreba za energijom za održavanje željene temperature u objektu, pasivnim merama iskorišćenja solarne energije moguće je smanjiti u velikoj meri potrebe za aktivnim sistemima koje podrazumevaju sisteme grejanja i hlađenja.

Dobro dizajnirani uređaji ili elementi na fasadi koji služe za kontrolu sunca i senčenje mogu dramatično smanjiti ogromne toplotne dobitke leti i time zahteve za hlađenje i poboljšati kvalitet prirodnog osvjetljenja enterijera zgrade.

Zimi je potrebno maksimalno iskorišćenje solarnih dobitaka. Priroda kretanja sunca je takva da sunčevi zraci u toku leta imaju visok upadni ugao gde je sunce u najvišoj tački 21. juna. U zimskim mesecima sunčevi zraci imaju nizak upadni ugao i u najnižoj su tački 21. decembra.

Upadni ugao sunčevih zraka kroz sezone

slika 7. Upadni ugao sunčevih zraka kroz sezone

Izvor: http://www.wbdg.org/resources/sun-control-and-shading-devices

// Postavljanjem horizontalnih zasenčenja na južnoj strani fasade moguće je propustiti niske upadne zrake zimi kada su solarni dobici potrebni, a sprečiti njihov prodor kroz prozore u letnjim mesecima kada pregrevanje unutrašnjeg prostora nije poželjno. //

Dizajn efektivnih uređaja za senčenje zavisiće od orijentacije određene fasade. Na primer, jednostavni horizontalni fiksni prepusti su veoma efikasni u zasenčenju prozora okrenutih prema jugu, međutim, isti horizontalni uređaj je neefikasan u blokiranju niskog popodnevnog sunca sa zapadne strane, tokom perioda najvećeg dobitka toplote tokom leta, gde više efekta imaju vertikalna senila. Zelenilo oko objekta je takođe potrebno planirati kako bi imalo pozitivan efekat na održavanje komfora u objektu.

Preporučena je sadnja listopadnog drveća sa južne strane koja će tokom leta sprečiti sunčeve zrake da stignu do objekta, dok će u zimskim mesecima, kada lišće opadne, propuštati dovoljnu količinu sunčeve energije. Sa severne strane je pogodnija sadnja četinarskog drveća, koje će u zimskom periodu štititi objekat od hladnih vetrova sa severa.

Energetski efikasna gradnja

Slika 8. Energetski efikasna gradnja

Projektovanje energetski efikasnih objekata je složen proces u kome je ključna saradnja svih inženjera koji učestvuju u njegovoj realizaciji. Međutim, osnova od koje se prilikom procesa projektovanja polazi uvek je arhitektonski koncept. Ukoliko je on promišljen na način da uzima sve ulazne činioce u obzir i na kreativan način uspeva da odgovori na izazove lokacije i potrebe budućih korisnika, može stvoriti inspirativno arhitektonsko rešenje koje u isti mah ima i veoma povoljan uticaj na životnu sredinu i odgovorno koristi prirodne resurse.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh.
EN EF Studio

Advertisement

Arhitektura

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Objavljeno

:

Od

Novi show room, Porche

Opšte je poznato da automobilska industrija ima primat u izgledu svojih show room-ova. Najnovija među nima je svakako ona kompanije Porsche koja je lansirala novu korporativnu arhitekturu za svoje Porsche centre širom sveta. Imajući na umu krilaticu „Destination Porsche“ nameravaju da postanu centralno mesto okupljanja Porsche zajednice, privlačeći sadašnje i nove korisnike.

Novu arhitekturu karakteriše fleksibilnost i upotreba digitalnih medija za individualnu komunikaciju sa naglaskom na iskustvo brenda. Prvi prototip novog koncepta proslavio je svoje otvaranje u Palm Springsu u Kaliforniji. Nova prodavnica je izgrađena u periodu od godinu dana i pokazuje put za buduće promene u okviru „Destination Porsche“ dok se kompletan koncept može se iskusiti do sredine 2020. godine u dva Porsche Centra u Dortmundu i u Hangčou u Kini.

„Destinacija Porsche“ pokazuje jedan od načina na koji možemo odgovoriti na izazove promene potrošačkih preferenci i evolucije automobilske maloprodaje“, rekao je Detlev von Platen, član Izvršnog odbora za prodaju i marketing u Porsche AG. „Porsche predstavlja životni san i snažnu zajednicu naših prijatelja i korisnika. Mi dizajniramo naše Porsche prodajne objekte s namerom da budu mesta gde ljudi mogu doživeti brend.

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Koncept kao deo Porsche maloprodajne strategije

Implementacija koncepta „Destinacija Porsche“ počinje sa Porsche centrima – a time i jezgrom maloprodaje. U bliskoj budućnosti će i druge fizičke dodirne tačke biti još više prilagođene potrebama korisnika, a mogućnosti za komunikaciju će biti proširene. Pored Porsche prodavnica u urbanim sredinama, ove lokacije uključuju pop-up prodavnice, kao i nove digitalne kontaktne tačke i formate koji omogućavaju više načina da se apsolutno doživi Porsche brend.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Prostori kao novo vizuelno i korisničko iskustvo

Objavljeno

:

Od

Studio Simović, Hillout Gornja Crnuca, render

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govore Marija i Petar Simović

U našoj nameri da upravo arhitekte budu te koji će, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do grada koji je i zvanično četvrti po veličini u našoj zemlji i definitivno jeste najbolji predstavnik centralne Srbije.

Ono što verujemo da veliki broj naših čitalaca ne zna je ime ovog grada nastalo po vrsti jastreba koji se zove Kraguj koji danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu. Po mnogo čemu ovaj grad možemo nazvati „prvim u Srbiji“ – bio je prva prestonica moderne srpske države (1818-1841), u njemu su prva gimnazija, prvi sud, prvo pozorište, prve novine (“Novine srbske”), prva apoteka, galerija slika, muzej, biblioteka… Prvog svetskog rata, Kragujevac ponovo postaje prestonica, ali ovoga puta ratne Srbije, a nakon Drugog svetskog rata, Kragujevac se sve više razvija industrijski, započinje proizvodnja automobila i dolazi do još masovnijeg doseljavanja stanovništva.

Po preporuci našeg sagovornika, arhitekte iz Niša, koji je takođe bio predstavnik svog grada u našoj rubrici Arhitekte jednog grada, reprezenti grada Kragujevca u ovom broju našeg časopisa su vlasnici studija Simović, Petar i Marija. Studio Simović radi u oblasti arhitekture i višestruko je nagrađivan za realizovana dela (39. Salon arhitekture u Beogradu, Ranko Radović nagrada 2017.), a posebno se izdvaja nominacija za Evropsku nagradu za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe 2019.

Marija Simović je arhitekta iz Kragujevca, a diplomirala je i odbranila master na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2008. do 2011. godine bila je deo studentske grupe RESTART (Novi Sad, Srbija) kao jedan od osnivača i članova. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Petrom Simovićem i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se ARIS doo kao član Inženjerske komore Srbije i Ženskog arhitektonskog društva (ŽAD). Od 2017. godine članica je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i jedan je od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018. godine.

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Petar Simović, arhitekta iz Kragujevca, završio je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2007. godine radio je kao projektni menadžer i dizajner za InterSOS, USAid i Kopring PMC. 2007. godine osniva privatnu arhitektonsku praksu u Kragujevcu. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Marijom Simović i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se kao partner ARIS doo Član je Inženjerske komore Srbije, a od 2016. član je Komisije za Urbanističke planove grada Kragujevca. Od 2017. godine član je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i bio je jedan od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018.

PETRE, S OBZIROM DA KRAGUJEVAC JESTE U MNOGO ČEMU PRVI I DA NJEGOVA ISTORIJA ZAISTA JESTE NEŠTO ČIME BI SE KAO GRAD MOGAO POHVALITI, DA LI BISTE MOGLI DA NAM IZDVOJITE SAMO JEDNU GRAĐEVINU KOJA JE PRAVI POKAZATELJ ZNAČAJA GRADA KRAGUJEVCA?

P Ta građevina nije vezana za Državnotvornu istoriju gra- da, na šta se obično misli, kada se kaze, da je “Kragujevac u mnogo čemu bio prvi”, već memorijalni Muzej 21. Oktobar tima Antić-Raspopović. On podseća na tužne dane, relativno kratke istorije ovog grada, na masovna ubistva civila, naših sugrađana. Objekat je u svim arhitektonskim elementima: finoj i rafiniranoj simbolici, upadljivoj dispoziciji u prostoru, besprekornoj razrađenoj funkciji dramatičnim senzacijama sa zenitalnim osvetljenjem koje se smenjuju u kretanju kroz unutrašnjost, zaista nešto najbolje od arhitekture što Kragujevac može da ponudi ne samo Centralnoj Srbiji nego i malo širem geografskom zahvatu.

Arhitekte Marija i Petar Simović

N8 Housing, foto: Relja Ivanić

MARIJA, S OBZIROM DA STE STUDIRALI U NOVOM SADU, MOŽETE LI DA NAPRAVITE POREĐENJE OVOG GRADA I GRADA KRAGUJEVCA U SMISLU ARHITEKTURE? KOJA MONUMENTALNA GRAĐEVINA U KRAGUJEVCU PREDSTAVLJA VAŠ GRAD NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN?

M Moja odluka da studiram u Novom Sadu je bila upravo iz razloga što Novi Sad odlikuje ono što odlikuje i Kragujevac, a to je život i rad bez stresa koji nose veliki gradovi poput Beograda. I u Kragujevcu i u Novom Sadu možete do nekih centralnih sadržaja da dođete peške, a to mnogo govori o odnosu grada prema čoveku. U Beogradu je više odnos grada prema automobilima i gustom saobraćaju i sve se planira u odnosu na to za koliko ćete doći od tačke A do tačke B. Što se tiče arhitekture Kragujevca i Novog Sada vidna je razlika upravo zbog uticaja austro-ugarske arhitekture kako na arhitekturu objekata tako i na sam urbanizam Novog Sada. No, interesantno je da u Kragujevcu postoje objekti koji imaju neoklasicističko oblikovanje sa početka XX veka upravo iz razloga što su u jednom periodu boravili Austro-ugari zbog vojne fabrike i njenog podizanja i usput su ostavili trag kako u nekim od značajnijih objekata tako i u urbanizmu jednog dela Kragujevca.

Što se tiče građevine koja predstavlja pravi pokazatelj značaja grada Kragujevca posebno bih izdvojila spomen- muzej “21. oktobar” arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović koji je pravo remek-delo ovakve vrste objekata. Iznova iznenađuje svojom pojavnošću i konstrukcijom koja svojom složenošću fascinira. U kontekstu ogromne žrtve koju je grad Kragujevac iskusio 21.oktobra 1941. godine ovaj objekat i čitav kompleks spomen-parka Kragujevački oktobar ima ogromnu emotivnu vrednost za Kragujevčane.

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

KAKO BISTE OPISALI GRAD KRAGUJEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRAGUJEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

P Ovo su uvek najteža pitanja jer se tiču promena koje treba zapaziti i klasifikovati dok se događaju, a ne post festum kad je mnogo lakše. Gradi se, čini mi se na sve strane, ali kakav će to skor da ima na urbanitet grada i kojeg će kvaliteta ta arhitektura da bude u sumi, ne mogu da pretpostavim.

M U Kragujevcu se gradi. Više porodični objekti, nove industrije, ali između ostalog trenutno se grade i javni objekti poput Palate pravde: Ono što je naša zamerka kao profesionalaca je nedostatak ozbiljnih javnih arhitektonsko-urbanističkih konkursa preko kojih bi se odabirala najbolja rešenja, a ne javne nabavke koje su uvek po pravilu takve da se bira “najniža ponuđena cena”. U kontekstu grada to nije najbolji mogući način za njegovo ispravno razvijanje.

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

P Naš arhitektonski kredo se, nadam se, pojavljuje u svakom našem objektu u nekom obimu. A on je prilično jednostavan: Stvarati “prostore” koji će biti novo korisničko i vizuelno iskustvo kroz jedan jasno definisani projektantski postupak koji ispunjava naš život i čini nas srećnim. Inače, kad smo počeli da radimo, imali smo neku platformu koja se zvala FLA -Fun Loving Architects.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

M Prvi objekat sa kojim smo se prezentovali stručnoj javnosti je minijaturan stambeni objekat od 4 stana, N1 Stanovanje (N1 Housing) u Kragujevcu. Upravo zato što je to objekat koji najbolje reprezentuje naše ideje, ali ne samo ideje već i jedan zdrav odnos klijenta i projektanta koji je zasnovan na poverenju. Iako imamo dosta realizovanih objekata koji su prethodili ovom, što velikih kvadraturom i budžetima, ovaj objekat je ujedno i prekretnica u našoj sopstvenoj praksi,te ga zato i posebno izdvajam.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

P Zavisi od situacije. Obzirom da je materijalizacija veoma bitna za našu arhitekturu, jer se trudimo da objekti budu taktilni, i da te odluke moraju biti donesene u jednom veoma složenom sistemu mogućnosti i činilaca , to je uvek najteži deo realizacije objekata. Uvek smo za “novo” osim kad za to nema mogućnosti, što je često.

M Apsolutno sve to zavisi od ekonomičnosti i platežnosti naših klijenata. Obično novi materijali imaju i jaču cenu na tržištu tako da se neretko oni zaobilaze dok ne prođe par godina i pronađu svoj put do nas i naših klijenata.

MISLITE LI DA LJUDI DANAS MNOGO VIŠE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U SMISLU DA ĆE PLATITI VIŠE KVALITETNE MATERIJALE ZBOG TOGA ŠTO ZNAJU DA ĆE IM ONI OMOGUĆITI UŠTEDU ENERGIJE?

P Poredeći sa čim? U odnosu na pre 20 godina nesumnjivo znaju više i svesni su toga da ulaganje u kvalitetne materijale garantuje uštedu energije. Ali, za to kao i za sve drugo kod nas, bilo je potrebno vreme da postane deo opšte kulture. Dok to nije postalo deo kulture, nije bilo zahteva kupaca i korisnika prema investitorima, investitori nisu ulagali u efikasnost, a priroda investicije je da bude što je moguće manja. Da se samo razumemo, u vreme intenzivne socijalističke masovne izgradnje “besplatnih” stanova, specijalno u 80-im već je postajala “unaučena” energetska efikasnost zgrada, ali ni taj “dobronamerni” investitor nije mogao sebi da priušti dodatni trošak.

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

MARIJA, PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA O OVOM PITANJU?

M Upotreba materijala, specijalno energetski efikasnih je uslovljena pravilnicima kako onih vezanih za energetsku efikasnost tako i protivpožarnu zaštitu. Mi kao profesionalci možemo da sugerišemo određene materijale, ali kada je nešto nametnuto zakonski onda se ne može pobeći od primene. I to je dobro. Da je ostavljeno na samostalnoj odluci investitora onda bi to uvek bili najeftiniji i najmanje energetski efikasni materijali. U tom smislu i ide edukacija, širenje znanja i primena.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

P Ja mogu da pričam samo iz našeg iskustva. Uvek nas investitori, ne samo naši pitaju , a koji smo material koristili na nakoj određenoj zgradi i naravno, koliko to košta . Da se lako zaključiti da ljudi žele “novo”, i da je samo pitanje isplativosti. Tako da je odgovor , da stvari uopšte nisu tako loše, ali opet, dinamika promena je iritantno niska.

M Ono što je trend je definitivno vernost materijala u završnom smislu. Danas postoje materijali koji verno predstavljaju prirodu (drvo, kamen) i to se investitorima najviše dopada. Isplativost nekog materijala u toku eksploatacije objekta samo znači klijentima koji prave kuće za sebe ili javnim ustanovama kada su javni objekti u pitanju ukoliko imaju osvešćen tim koji razume ovu problematiku. Objekti poput višeporodičnog stanovanja su investitorima od interesa kratak vremenski period dok ne rasprodaju stanove. Ukoliko bi specijalno energetski efikasni materijali i ekološki materijali cenovno i tržišno postali interesantniji investitorima više bi bili u upotrebi nego sad. Verujem da će kroz vreme to da se izbalansira i da će postati uobičajeno da se upotrebljavaju kvalitetni i visokokvalitetni materijali koji će podići kvalitet korišćenja objekata.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno