Connect with us
Budu─çnost

Pasivne ku─çe kao standard zrelosti u gra─Ĺevinarstvu

Pasivna ku─ça predstavlja gra─Ĺevinski standard u proteklih 20 godina ┼íirom sveta. Pasivne ku─çe su zgrade koje obezbe─Ĺuju ugodan unutra┼ínji komfor, kako leti tako i zimi. Veoma dobro su izolovane te im je potrebno 85-90% u pore─Ĺenju sa konvencionalnim zgradama. Usled male potro┼ínje energije nema potrebe za aktivnim grejnim telima, ve─ç se pasivne zgrade mogu dogrevati samo predgrejanim vazduhom.

Maketa pasivne ku─çe, Nema─Źka

Naziv pasivna ku─ça (nema─Źki Passivhaus) zna─Źi rigorozan, dobrovoljan, Passivhaus standard energetske efikasnosti u stambenim i sli─Źnim objektima, koji smanjuje njihov (negativni) uticaj na okolinu. Taj standard rezultira u potrebi za malom koli─Źinom energije prilikom grejanja ili hla─Ĺenja. On nije ograni─Źen samo na stambene objekte; nekoliko poslovnih zgrada, ┼íkola, vrti─ça i supermarketa je tako─Ĺer sagra─Ĺeno prema njemu. Pasivna konstrukcija nije dodatak arhitektonskom projektu, nego konstrukcijski proces koji je integrisan zajedno s arhitektonskim. Iako se uglavnom koristi na novim zgradama, tako─Ĺe je kori┼íten prilikom obnavljanja starih. U ┼ávajcarskoj se koristi sli─Źan standard, MINERGIE-P.

Procena je da se krajem 2008. godine broj Passivhaus zgrada kretao od 15.000 do 20.000. U 2010oj potvr─Ĺeno je oko 25.000 raznih gra─Ĺevina tog tipa u Evropi, dok ih je u SAD-u bilo samo 13, sa nekoliko desetina u izgradnji. Ve─çina pasivnih zgrada su izgra─Ĺene u dr┼żavama nema─Źkog govornog podru─Źja i Skandinaviji.

Najve─çi broj pasivnih ku─ça napravljen je u Skandinaviji

Kako je sve po─Źelo?

Passivhaus standard poti─Źe iz razgovora profesora Boa Adamsona sa Univerziteta u Lundu, u ┼ávajcarskoj, i Wolfganga Feista s Instituta za stanovanje i okolinu u Nema─Źkoj. Njihov koncept je razvijen kroz velik broj istra┼żiva─Źkih projekata, financijski potpomognutih nema─Źkom saveznom pokrajinom Hessen.

Prve zgrade su bile ku─çe u ─Źetiri reda, projektovane u arhitektonskoj kompaniji profesora Bota, Rajdera i Vestmajera. One su bile sagra─Ĺene 1990. godine u Darmstatu, u Nema─Źkoj.

Ipak, pre modernog doba i Skandinavije, jedan filozof svima nama dobro poznat iz ud┼żbenika istorije je postavio temelje ovakve gradnje. O kome je re─Ź, pro─Źitajte na slede─çem LINKU.

Nemci su prvi u modernom dobu po─Źeli da prave ovakve ku─çe

Da bi zadovoljili standarde pasivnih ku─ça, prozori su proizvedeni sa izrazito malim koeficijentom prenosa topline (0,85 do 0,70 W/m2K), koji va┼żi za ─Źitavu povr┼íinu prozora, uklju─Źuju─çi i okvir. Prozori su obi─Źno izra─Ĺeni kombinacijom trostrukog stakla (praznine izme─Ĺu stakala su punjene argonom ili kriptonom) s izolacijskim premazom, premaza niskog stepena emisije, izolacijskih uglova stakala i posebno konstruiranih prozorskih okvira. Prozori se klasifikuju u klase efikasnosti A,B,C pri ─Źemu je A najbolja, a C je vi┼íe nego adekvatna za upotrebu u celom na┼íem regionu.Treba napomenuti kako se svaki prozor testira i to kao celina sa zidom jer je odavno poznato kako prozor koji nije propisno ugra─Ĺen bez obzira na klasu ne zadovoljava uslove.

Deo teksta preuzet sa stranice: www.prozorivrata.com