Connect with us

Budućnost

Pasivne kuće kao standard zrelosti u građevinarstvu

Objavljeno

:

Pasivna kuća predstavlja građevinski standard u proteklih 20 godina širom sveta. Pasivne kuće su zgrade koje obezbeđuju ugodan unutrašnji komfor, kako leti tako i zimi. Veoma dobro su izolovane te im je potrebno 85-90% u poređenju sa konvencionalnim zgradama. Usled male potrošnje energije nema potrebe za aktivnim grejnim telima, već se pasivne zgrade mogu dogrevati samo predgrejanim vazduhom.

Maketa pasivne kuće, Nemačka

Naziv pasivna kuća (nemački Passivhaus) znači rigorozan, dobrovoljan, Passivhaus standard energetske efikasnosti u stambenim i sličnim objektima, koji smanjuje njihov (negativni) uticaj na okolinu. Taj standard rezultira u potrebi za malom količinom energije prilikom grejanja ili hlađenja. On nije ograničen samo na stambene objekte; nekoliko poslovnih zgrada, škola, vrtića i supermarketa je također sagrađeno prema njemu. Pasivna konstrukcija nije dodatak arhitektonskom projektu, nego konstrukcijski proces koji je integrisan zajedno s arhitektonskim. Iako se uglavnom koristi na novim zgradama, takođe je korišten prilikom obnavljanja starih. U Švajcarskoj se koristi sličan standard, MINERGIE-P.

Procena je da se krajem 2008. godine broj Passivhaus zgrada kretao od 15.000 do 20.000. U 2010oj potvrđeno je oko 25.000 raznih građevina tog tipa u Evropi, dok ih je u SAD-u bilo samo 13, sa nekoliko desetina u izgradnji. Većina pasivnih zgrada su izgrađene u državama nemačkog govornog područja i Skandinaviji.

Najveći broj pasivnih kuća napravljen je u Skandinaviji

Kako je sve počelo?

Passivhaus standard potiče iz razgovora profesora Boa Adamsona sa Univerziteta u Lundu, u Švajcarskoj, i Wolfganga Feista s Instituta za stanovanje i okolinu u Nemačkoj. Njihov koncept je razvijen kroz velik broj istraživačkih projekata, financijski potpomognutih nemačkom saveznom pokrajinom Hessen.

Prve zgrade su bile kuće u četiri reda, projektovane u arhitektonskoj kompaniji profesora Bota, Rajdera i Vestmajera. One su bile sagrađene 1990. godine u Darmstatu, u Nemačkoj.

Ipak, pre modernog doba i Skandinavije, jedan filozof svima nama dobro poznat iz udžbenika istorije je postavio temelje ovakve gradnje. O kome je reč, pročitajte na sledećem LINKU.

Nemci su prvi u modernom dobu počeli da prave ovakve kuće

Da bi zadovoljili standarde pasivnih kuća, prozori su proizvedeni sa izrazito malim koeficijentom prenosa topline (0,85 do 0,70 W/m2K), koji važi za čitavu površinu prozora, uključujući i okvir. Prozori su obično izrađeni kombinacijom trostrukog stakla (praznine između stakala su punjene argonom ili kriptonom) s izolacijskim premazom, premaza niskog stepena emisije, izolacijskih uglova stakala i posebno konstruiranih prozorskih okvira. Prozori se klasifikuju u klase efikasnosti A,B,C pri čemu je A najbolja, a C je više nego adekvatna za upotrebu u celom našem regionu.Treba napomenuti kako se svaki prozor testira i to kao celina sa zidom jer je odavno poznato kako prozor koji nije propisno ugrađen bez obzira na klasu ne zadovoljava uslove.

Deo teksta preuzet sa stranice: www.prozorivrata.com

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: otvaranje Južnog kraka Koridora 10, azbest, Srbija se popela na Duing Biznis listi

Objavljeno

:

Od

Azbest

U ovonedeljnom preseku iz domena građevinskog sektora ne možemo, a da se ne dotaknemo jedne najave koja je dugo čekana u našoj zemlji. Naime, Južni krak Koridora 10 od Mađarskе do Sеvеrnе Makеdonijе komplеtno jе gotov i u subotu ćеmo ga svеčano pustiti u saobraćaj.“ Ovo je najavila ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Zorana Mihajlović i dodala: „Napravili smo auto-put za narod i pokazali da umеmo da završimo stvari, kao što smo i obеćali“. Ona jе, gostujući u jutarnjеm programu TV Prve ranije ove sedmice, istakla da jе Srbija konačno povеzana auto-putеm od Horgoša do Prеšеva i da jе izgrađеn najsavrеmеniji auto-put, po svim еvropskim i svеtskim standardima, tе da ćе otvaranjе Koridora 10, poslеdnjе dеonicе kroz Grdеlicu, omogućiti mnogo vеći protok saobraćaja. Mihajlović je rеkla da jе Srbija danas prеpoznata kao najbrža ruta i da jе 2018. kroz našu zеmlju prošlo 56 miliona automobila, odnosno 20 miliona višе nеgo 2014. godinе.

Zdravo stranovanje, pored energetske efikasnosti, je tema koja sve više biva eksploatisana na globalnom nivou u smislu da se traže rešenja koja bi omogućila građanima da žive u zdravim objektima. U tom smislu je PKS dala svoj doprinos ovoj temi u Srbiji i organizovala radionicu na temu: Mapiranja azbesta kao izuzetno štetnog materijala po zdravlje ljudi i postupcima za njegovo sigurno uklanjanje.

U našoj zemlji se trenutno radi na izradi propisa o pravilnom i sigurnom načinu uklanjanja azbesta i kartoteke, odnosno inventara objekata, procene prisutnosti azbesta i njegovog uticaja na ljudsko zdravlje i okolinu. Inače, azbest je mineral koji se godinama koristio u proizvodnji građevinskog materijala za pokrivanje krovnih površina, izolacionih ploča i vodovodnih cevi. Dokazano je da dugoročno izlaganje azbestnim česticama, kao što je azbestna prašina koja nastaje prilikom izvođenja građevinskih radova, može uzrokovati bolesti kao što su karcinom pluća, tumor pleure, azbestozu i razne druge bolesti opne pluća. S tim u vezi, i u Srbiji je kao i u Evropskoj uniji potpuno je zabranjena proizvodnja i promet svih vrsta azbestnih vlakana.

U okviru radionice predstavnici internacionalne kompanije „KIWA“ koja dolazi iz Holandije podelili su svoja iskustva u oblasti uklanjanja azbesta. Ova kompanija, koja posluje u preko 40 zemalja i zapošljava preko 4.700 ljudi, osnovala je svoje predstavništvo i u našoj prestonici, u čijem će sastavu biti osnovana laboratorija za ispitivanje prisustva azbestnih čestica u građevinskim materijalima.

Građevinske dozvole

Srbija je, prema poslednjim informacijama, na 48. mestu Duing Biznis 2019 liste Svetske banke po uslovima poslovanja. Kako bismo napravili poređenje pomenućemo da je u poslednje tri godine naša zemlja napravila je drastičan skok u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola, jer smo sa 36. mesta u 2017. godini stigli na 11. poziciju.

U najnovijem izveštaju pomenuto je i da su reforme u ovoj oblasti doprinele lakšem poslovanju i da je za dobijanje građevinske dozvole u Srbiji sada potrebno proći kroz 11 procedura koje traju 106 dana, dok je indeks kontrole kvaliteta gradnje povećan sa 13 na 14 (na skali do 15).

Tomas Lubek, regionalni menadžer IFC-a za centralnu i jugoistočnu Evropu, rekao je da je Srbija sprovela jednu bitnu reformu koja je olakšala dobijanje građevinskih dozvola, a taj napredak potvrđuju i podaci Sekretarijata za urbanizam grada Beograda. Naime, već treću godinu zaredom (u peridu od 2016. do 2018. godine) povećava se broj izdatih građevinskih dozvola za oko 60 odsto, a broj lokacijskih uslova je više nego dupliran. Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda, tri uzastopne godine grad Beograd izdaje građevinske dozvole za više od milion kvadrata.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

Za 3 dana otvaranje auto-puta kroz Grdeličku klisuru

Objavljeno

:

Od

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će auto-put kroz Grdeličku klisuru na Koridoru 10 biti otvoren 15. maja ove godine. „Mislim da smo dogovorili za 15. maj otvaranje auto-puta. Dakle, ostalo je još tri dana, pa će ljudi moći da se voze auto putem do granice sa Severnom Makedoniom“, kazao je u sredu Vučić novinarima u Tirani.

Kako je Vučić dodao odmah će posle toga biti postavljen kamen temeljac za deonicu auto puta Čačak-Požega na Koridoru 11, a odmah zatim biće otvorena i deonica Obrenovac-Čačak. Nedugo zatim biće otvoren autoput: „Niš-Dimitrovgrad-Gradina“, odnosno istočni krak Koridora 10.

Izvor: blic

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno