Na ovom primeru studije slučaja, možemo zaključiti da se primenom adekvatnih materijala, ispravnim planiranjem prenamene jedne zgrade uz primenu današnje tehnologije mogu sagledati benefiti jedne efikasne izgradnje.
Predstavljamo projekat koji je tokom 2024. godine izveden sa početnom idejom o realizaciji Olimpijskih igara tokom leta i prenamenom sadržaja i načina upotrebe. Ovakvi primeri predstavljaju izazov i inspiraciju o načinu promišljanja na našim prostorima.
O projektu
Izazov stvaranja infrastrukture za održavanje globalnih atletskih događaja poznat je gradovima širom sveta, sa potrebom da se isporuče održive zgrade koje će ponuditi trajnu korist zajednici.
Da bi ispunio ovu potražnju za održivošću, pariski dizajnerski tim koji stoji iza Atletes’ Villagea primenio je inovativan pristup upotrebi i prefabrikovanih materijala, stvarajući strukture koje odgovaraju na životnu sredinu, zadovoljavajući i kratkoročne i dugoročne potrebe. Stvoren za smeštaj sportista za igre 2024. godine, rezultat je razvoj od 52 hektara severno od Pariza.
Sastoji se od 80 zgrada visine od 4 do 15 nivoa, cela lokacija je projektovana, izgrađena i isporučena za samo šest godina.
Timska saradnja
Deo razvoja poznatog kao sektor E, dizajnirala je grupa od sedam arhitektonskih firmi uključujući KOZ Architects, CoBe Architecture et Paisage i Atelier Georges, zajedno sa tri programera.
Tim je bio odgovoran za tehničku koordinaciju, arhitekturu i uređenje, blisko sarađujući sa urbanističkim planerima razvoja.
Projekat Atletes’ Village bio je posebno složen jer ima dvostruki životni ciklus. U prvoj fazi namena kompleksa je bila da ugosti sportiste iz celog sveta tokom leta 2024. Nakon igara, cela lokacija je prenamenjena u novu stambenu i komercijalnu oblast projektovanu da primi 6.000 stanovnika i još 6.000 radnika.
Sa ovom dvostrukom svrhom, svaki element je morao biti projektovan paralelno za dve različite upotrebe.
Arhitekte su koristile Archicad-ov filter za renoviranje da vizualizuju koji delovi originalnih zgrada će ostati isti, a koji će biti srušeni ili preuređeni za fazu nasleđa.
Archicad je omogućio da postignemo ovu reverzibilnost između dve faze: sela sportista i takozvane faze nasleđa, koja kasnije postaje stanovanje.
BIM koordinacija
Sedam arhitektonskih firmi radilo je zajedno na isporuci sektora E; četiri koristeći Archicad i tri koristeći Revit.
Javni naručilac je odredio da tim treba da koristi BIM za izdvajanje i deljenje informacija o projektu sa izvođačem i investitorom.
Arhitektonska odeljenja su koristila IFC za razmenu informacija. Ovo je omogućilo timu da dizajnira u 3D pre nego što izveze modele za BIM koordinaciju.
Zgrada u drvetu
Zgrade su izgrađene sa sistemom drvenih stubova-greda i zidovima od strukturalnog drvenog okvira, u kombinaciji sa prefabrikovanim niskougljeničnim betonskim podnim pločama.
Projekat je bio potreban da bi se postigao E3C2 standard za energetske i ugljenične performanse, koji ima za cilj da prepolovi ugljenični otisak novih zgrada u poređenju sa onima izgrađenim tradicionalnim tehnikama. Ovo je u skladu sa težnjom organizatora da isporuče „zelene igre“.
Upotreba drveta u zgradama pomaže da se postigne ovaj niski nivo ugljenika, ali tim je takođe koristio inovativne materijale i kombinacije materijala za dizajn, radeći sa Naučno-tehničkim građevinskim centrom (CSTB) iz Francuske i proizvođačima proizvoda kako bi postigao najnižu opciju ugljenika.
Projektovano da radi na 100 % obnovljivoj energiji, Athletes’ Village ima fotonaponske panele na krovovima za lokalno generisanje struje.
Razvoj takođe uključuje ponovnu upotrebu vode i sisteme za prečišćavanje vazduha zajedno sa obnovljivim geotermalnim sistemom grejanja koji će obezbediti hlađenje leti i grejanje zimi.
Iako je orijentaciju zgrade već odredio glavni planer Dominikue Perrault, tim je koristio Archicad-ovu funkcionalnost „studiju sunca“ proučavanja sunca da odabere najbolju lokaciju za drveće i biljke u okviru ukupnog konteksta lokacije.
Štaviše, ceo razvoj je dizajniran da se prilagodi predviđenoj klimi 2050. godine, uključujući elemente kao što su zeleni krovovi, poboljšane sadnje i zelene površine.
O hiCAD-u
hiCAD se bavi BIM tehnologijom u regionu više od 25 godina. Generalni je distributer Archicad-a, lidera u BIM tehnologiji već 33 godine, kao i drugih BIM softverskih rešenja koja se koriste u svim granama i fazama građevinske industrije.
Misija hiCAD-a je promocija novih tehnologija pri izradi projektne dokumentacije: BIM-Building Information Modeling (naslednika CAD tehnologije) baziranog na ARCHICAD konceptu Virtuelne građevine i kompatibilnih paketa.
Moto hiCAD-a je „Radite pametnije, ne teže! ” Work smarter not harder!“
Vizija hiCAD-a, kao jednog od vodećih provajdera informacionih tehnologija u građevinskoj industriji regiona, je da putem saradnje sa klijentima proces projektovanja, izvođenja i održavanja podigne na viši nivo.
Šta je BIM?
“O BIM-u se mnogo priča u građevinskoj industriji, ali šta je to zapravo? Čemu služi i ko bi trebao da ga koristi? Neki kažu da je BIM tip softvera, neki kažu da je BIM 3D model zgrade, neki kažu da je BIM proces ili da je BIM ništa drugo do organizovani skup raznih podataka o objektu. BIM je sve navedeno i još mnogo toga. Da probamo da objasnimo BIM najjednostavnijim jezikom. Kada pričamo o BIM-u, sve počinje od 3D modela zgrade. Ovaj model je više od proste geometrije zgrade kojoj su dodate zanimljive teksture. Pravi BIM model se sastoji od virtuelnih ekvivalenata elemenata koji čine jednu zgradu. Ovi inteligentni elementi su digitalni prototipovi fizičkih elemenata objekta, kao što su zidovi, stubovi, prozori, vrata, stepeništa i sl. To nam omogućava da simuliramo zgradu i razumemo njeno ponašanje pre no što počne izgradnja.”
U građevinskoj industriji se trenutno dešava prava revolucija. Zbog BIM-a se mnoge stvari menjaju iz dana u dan. Ovom procesu se konstantno pridružuju i razne grane industrije koje do sada nisu imale toliko značajnu ulogu u građevinarstvu.
BIM – Building Information Model – ima svoje faze zrelosti, dokumenti koji se primenjuju, iz godine u godinu se razvijaju i menjaju. Isto to se dešava i sa standardima i zakonima, te trenutno ne možemo reći da je BIM definisan jednim konkretnim standardom, već to najćešće zavisi od države koja ima odgovornost da definiše sopstvena pravila, s obzirom na to da bi države, po pravilu najznačajniji investitori, trebale imati najveći interes za primenu BIM tehnologije.
Koje su prednosti BIM-a?
3D vizualizacija
Naravno, najosnovnija upotreba BIM modela je za kreiranje realističnih vizualizacija planiranog objekta. Vaš BIM model vam pomaže u dizajnerskim odlučivanjima kroz poređenja alternativnih pojavnih oblika i kao alat za prodaju rešenja klijentu, lokalnoj zajednici i drugim zainteresovanim stranama.
Upravljanje izmenama
S obzirom na to da su podaci pohranjeni u BIM modelu, svaka izmena na projektu zgrade biće automatski ažurirana u svim izlaznim oblicima, kao što su osnove, preseci i izgledi. Ovo ne omogućava samo brže razvijanje dokumentacije, nego osigurava precizniju kontrolu kvaliteta dokumentacije kroz automatsku koordinaciju različitih prikaza objekata.
Simulacija zgrade
BIM modeli sadrže mnogo više od samih arhitektonskih informacija. U BIM modelu su pohranjene informacije o raznim inženjerskim disciplinama, informacije o održivosti kao i druge karakteristike svih elemenata u budućoj zgradi, te se mogu lako koristiti za simulacije, daleko pre stvarne izgradnje i upotrebe.
Simulacije mogu biti različite u zavisnosti od potreba samog projekta, na primer, simulacije izgradnje, kretanja ljudi, energetske efikasnosti, vetra, ventilacije, temperaturne promene, vatrootpornost i sl.
Primena simulacija igra značajnu ulogu u fazi projektovanja kako kod velikih multifunkcionalnih objekata tako i kod jednostavnijih porodičnih objekata jer su dokazale svoju isplativost.
Autor teksta: Maja Stojiljković Šipoš, specijalista BIM implementacija