Connect with us

Arhitektura

Žene u svetu arhitekture i dizajna

Objavljeno

:

Žene u arhitekturi, Heydar alyev Center, Baku, Azerbaijan

// Žene su tokom vekova bile deo sveta dizajna i, posebno, arhitekture na mnogo načina. One su bile mecene i sponzori, ali i arhitekte i predavači. Ipak, broj žena u arhitektonskoj profesiji tokom vremena kao i danas ostao je veoma mali. //

Arhitektura je ustanovljena kao organizovana profesija 1857. godine. Već prilikom samog osnivanja, broj žena u arhitekturi bio je veoma mali što ne čudi s obzirom na to da su polovinom XIX veka žene bile dosta ograničene kada su bile u pitanju mogućnosti koje su se odnosile na školovanje ali i na izbor profesije. Krajem XIX veka određene škole za arhitekturu i dizajn počele su da primaju žene studente.

Iako je broj ovakvih škola bio veoma mali, mogućnost obrazovanja otvorio je pojedinim, za to vreme veoma hrabrim i nekonvencionalnim ženama, vrata profesije. Ipak, broj žena u svetu arhitekture i dizajna u to vreme bio je veoma mali, a žene koju su odabrale i kojima je bilo uopšte dozvoljeno da se školuju bile su veoma retke, predstavljale su mnogo više izuzetak nego pravilo. Tek skorijih godina broj žena u svetu arhitekture i dizajna se povećao, a žene u profesiji su počele da dobijaju priznanja za svoj rad.

Danas istoričari dolaze do sve više informacija o ženama koje su praktikovale arhitekturu i graditeljstvo tokom istorije, ali su dokumenti o njima nedovoljno istraženi ili nedovoljno prikazani. Dve Evropljanke se ističu kao žene koje su imale značajnu ulogu i uticaj na arhitekturu, graditeljstvo i dizajn – Francuskinja Ketrin Brisone (Katherine Briçonnet) i Engleskinja Elizabet Vilbraham (Elizabeth Wilbraham).

Chateau de Chenonceau, Loire Valley, France

Chateau de Chenonceau, Loire Valley, France

Ketrin Brisone je živela i radila početkom XVI veka, u vreme renesanse. Tokom svog kratkog života, umrla je sa svega 32 godine, ona je isprojektovala, dizajnirala i nadgledala radove na zamku Šenonso u dolini Loare. Sve ove važne arhitektonske odluke donosila je Ketrin, dok je njen suprug vodio ratove u Italiji.

Elizabet Vilbraham koja je živela i radila u drugoj polovini XVII veka bila je deo britanske aristokratije i vrlo poznata kao veoma važan sponzor i mecena u tadašnjem svetu arhitekture. Danas je poznato da je ona bila jedna od prvih žena arhitekata čiji je rad veoma često pripisivan muškarcima, najverovatnije iz razloga što u to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da se zvanično bave profesijom. Nova istraživanja, međutim, otkrila su da je Elizabet projektovala više od 400 objekata različitih tipologija, od stambenih objekata do crkvi, od kojih su mnogi na papiru bili pripisani renomiranim britanskim arhitektama toga vremena. Kako je u to vreme ženama bilo zabranjeno da se bave profesijom, Elizabet je angažovala arhitekte koji su se potpisivali na njene projekte i na ovaj način je zaobilazila tu zabranu.

Weston Hall, Staffordshire, UK

Weston Hall, Staffordshire, UK

Tokom narednih nekoliko vekova u arhitektonskoj profesiji bilo je nekoliko žena pionira koje su uspele da se izbore sa duhom vremena i posvete se radu. Međutim, tek krajem XIX veka žene zaista počinju da bivaju i zvanično deo struke jer im tada određene škole arhitekture i dizajna otvaraju svoja vrata.

Začetnik ovog za to vreme veoma modernog načina razmišljanja bila je Finska koja je omogućila mnogim ženama da se školuju i zvanično postanu deo arhitektonske i dizajnerske profesije. Posle Finske, nekoliko drugih evropskih zemalja su sledile ovaj progresivan primer, pre svega zemlje Skandinavije, a zatim i druge evropske zemlje.

Saborna osnovna škola i Saborna crkva, Beograd

Saborna osnovna škola i Saborna crkva, Beograd

Mora se napomenuti da su se u ovom ne tako davnom periodu, krajem XIX i početkom XX veka, kada je broj žena u arhitekturi bio veoma mali istakla i ova dva imena. Prvo je Jovanka Bočić-Katerinčić, a drugo Jelisaveta Načić.

Jovanka Bočić-Katerinčić je bila prva žena koja je stekla diplomu inžinjera u Nemačkoj 1913. godine. Jelisaveta Načić je bila prva žena koja je diplomirala arhitekturu na Beogradskom univerzitetu 1900. godine.

Tokom svog života radila je za Opštinu grada Beograda gde je došla do pozicije glavnog arhitekte. Istaknute građevine koje je ona projektovala su Osnovna škola Kralj Petar I i crkva Aleksandra Nevskog. Jelisaveta je bila dvostruki pionir, ne samo što je svojim prisustvom uticala na profesiju u kojoj su žene u to vreme bile nepoželjne već je ujedno bila i prva srpska arhitektica. Bolnica koju je ona projektovala bila je uništena tokom Prvog svetskog rata, ali mnogi stambeni objekti, kako višeporodičnog tako i jednoporodičnog stanovanja, i dan-danas mogu se naći u Beogradu.

Tokom prve polovine XX veka veliki broj važnih žena arhitekata je radio u partnerstvu sa muškim arhitektama. Ova partnerstva su često, ali ne i po pravilu, bila ujedno i romantična ili bračna partnerstva. Nekoliko ovih partnerstava dostigla su svetsku slavu i imale značajan i dalekosežan uticaj na arhitekturu i dizajn, uticaj koji se oseća i dan danas.

Eames House

Eames House

Alvar Alto (Alvar Aalto) je radio u partnerstvu sa svojom suprugom Aino Alto (Aino Aalto). Oni su projektovali veliki broj objekata koji su bili i ostali sjajni primeri arhitekture. Ovaj par je začetnik skandinavskog dizajna, veoma značajnog pravca u dizajnu koji je i danas izuzetno uticajan.

Čarls i Rej Ims (Charles i Ray Eames) su još jedan par koji je imao mnogo uspeha kako u domenu arhitekture tako i u domenu dizajna. Njihov dizajn je i danas veoma aktuelan i u trendu, vanvremenski.

Novi milenijum doneo je promene u svetu dizajna i arhitekture u smislu da su od 2000-te godine žene arhitekte počele sve više da se pojavljuju kao samostalni igrači na arhitektonskoj sceni. Jedna od najznačajnijih i najpoznatijih žena u arhitekturi danas, ali i arhitekata uopšteno, je Zaha Hadid.

Njene skulpturalne građevine i organske forme su poznate širom sveta i imale su ogroman uticaj na arhitekturu danas. Zaha je bila prva žena koja je dobila prestižnu Prickerovu nagradu za arhitekturu. Osim u svetu arhitekture Zaha je ujedno bila i aktivna dizajnerka, ali i slikarka.

Guangzhou Opera House, Guangzhou, China

Guangzhou Opera House, Guangzhou, China

Iako je do skoro uticaj žena u arhitekturi i dizajnu bio dosta neprimetan, možemo reći da je ovaj uticaj bio značajan. Tokom vremena, žene su na različite načine uticale na profesiju, čak i kada nisu mogle da svoj uticaj potpišu. Danas postoje osnovane kontraverze kada su u pitanju muško-ženska partnerstva u arhitekturi i dizajnu tokom istorije, smatra se da su žene u ovim partnerstvima nedovoljno priznate i da su njihovi muški partneri pobrali većinu lovorika kada je slava u pitanju. Ipak, poslednjih godina arhitektice počinju da zauzimaju malo više prostora u profesiji i da dobijaju više priznanja.

Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.

Advertisement

Arhitektura

Luksuzno stanovanje u Srbiji – da li kvalitet opravdava cenu?

Objavljeno

:

Arhitektura stambenih zgrada

Stambena gradnja kod nas, čini se, doživljava novi procvat poslednjih nekoliko godina. Sve je više gradilišta koja možemo uočiti dok prolazimo gradom, a za razliku od pojedinačnih stambenih objekata, koje smo imali prilike da viđamo skoro isključivo u poslednjih dvadeset godina, sve više se pojavljuju stambeni kompleksi koji svojom veličinom i kompleksnošću daleko nadmašaju ono što smo navikli da očekujemo od stambene gradnje i definišu nove stambene blokove grada. Takođe, ono što možda mnogo više iznenađuje svakog zainteresovanog kupca stambenog prostora je cena stambenog kvadrata koja vrtoglavo raste. Za stambeni kvadrat na boljoj lokaciji u velikim gradovima, kao što su Beograd i Novi Sad, kupci mogu da očekuju cenu i od nekoliko hiljada evra po kvadratnom metru.

// Tržište koje diktira cene stambenog kvadrata dovelo je poslednjih godina do toga da prosečan kupac, koji je nekada mogao da se izbori za svoj krov nad glavom u gradu, sada više ne može da računa na kupovinu stana u gradskom jezgru, jer cena daleko premašuje njegov budžet. //

Novi stambeni kompleksi obraćaju se jednom drugom sloju društva, koji, ako može da priušti stanovanje u ovim novim kompleksima, od toga očekuje i jedan drugačiji kvalitet. Stan za ove kupce nije krov nad glavom, nego statusni simbol. Otuda možda i potreba investitora koji grade ovakve komplekse da ih na neki način brendiraju, da im daju ime, često koristeći nazive koji u svom imenu sadrže reči „garden“, „kapije“ i slično, koje će kupcu i onima kojima kupac treba da se obrati stanovanjem u ovim kompleksima ostati u pamćenju.

Novi stambeni blok nije ono što je stanovanje u blokovima Novog Beograda ili Limana u Novim Sadu značilo, ovde to znači luksuz. Postavlja se pitanje šta novo nude ovi stambeni kompleksi, osim cene koju prosečan stanovnik ne može da priušti. Da li postoji neki standard koji luksuzno stanovanje mora da zadovolji da bi opravdalo svoju cenu?

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Čini se da, kada se neki standardi spuste dovoljno nisko, sve ostalo, što bi se u nekom drugačijem vremenu smatralo normalnim ili standardom, postaje luksuz. Ako analiziramo stambenu gradnju velikih gradskih četvrti u posleratnom periodu, kada je ovakva gradnja otpočinjala na našim prostorima, možemo sagledati neke osnovne norme. Stambena gradnja bila je tada u rukama države, koja je imala plan, sredstva i dobru inženjersku struku da te planove realizuje. Stanovi su bili tipski, gradilo se planski, korišćene su prefabrikovane konstrukcije i poštovale su se osnovne smernice u stambenom projektovanju.

// Postojala je optimalna kvadratura za određenu sobnost stana, kao i minimalna dozvoljena kvadratura svake prostorije, projektovale su se pomoćne prostorije u stanovima, ostave, terase, broj kupatila i wc-a u stanu odgovarao je sobnosti i slično. //

Osim toga, bili su obezbeđeni potrebni parkinzi, igrališta za decu na slobodnim površinama između objekata, dovoljno zelenila, biciklističke staze, šetališta i drugo. Svaka stambena zgrada imala je zajedničke prostorije u vidu prostorija za pranje i sušenje veša, ostave, prostore za zajedničko korišćenje svih stanara i krovne terase.
Nakon devedesetih godina stambena gradnja dolazi u ruke privatnih kompanija i investitora, koji grade za potrebe tržišta. Platežna moć stanovništva je mala, a potreba za stambenim prostorom u gradovima se konstantno povećava. Umesto planske gradnje ranijeg perioda, urbanistički planovi se prilagođavaju potrebama investitora, stambeni objekti se grade na mestima nekadašnjih jednoporodičnih kuća i pojedinačnih parcela. U tim uslovima, prave se kompromisi u smislu kvaliteta stambene gradnje.

// Zajednički prostori u zgradama nestaju, jer nisu komercijalne površine koje je moguće prodati. U postojećim stambenim zgradama zajedničke prostorije se rekonstruišu i pretvaraju u stanove koji se prodaju novim kupcima. //

Stanovi su generalno manje kvadrature, nekadašnje polu- sobe sada postaju sobe, kvadrature dvosobnih stanova sada su kvadrature za trosobni stan, ukidaju se ostave i pomoćne prostorije, terase postaju simbolične kvadrature nedovoljne za boravak i, čine se, i drugi kompromisi gde projektanti pokušavaju na najbolji način da se prilagode potrebama tržišta, kako bi isprojektovali koliko-toliko funkcionalne stanove u okviru kvadratura koje kupci mogu da priušte. Nedovoljna slobodna površina oko objekata dovodi do problema parkiranja, nedostaju igrališta za decu, zelene površine i slično. Investitori se bore za svaki kvadrat koji mogu prodati, inženjeri za svaki posao kako bi preživeli, a kupci za krov nad glavom po što povoljnijoj ceni.

Enterijer modernog stana

Enterijer modernog stana

Nakon skoro dvadeset godina ovakve prakse, standardi su redefinisani. Društvo se, međutim raslojilo i iznedrilo nove kupce i drugačije potrebe za stambenim prostorom.

Šta je, dakle, novo luksuzno stanovanje? Stanovanje u blizini glavnih gradskih repernih tački i dešavanja, na lokaciji koja je dobro saobraćajno povezana sa ostalim delovima grada, ali sa određenom dozom privatnosti i dodatnih sadržaja u samom stambenom bloku. Izraz koji se najčešće upotrebljava za ovakve komplekse je „kondominijum“.

// Stanari kondominijuma imaju na raspolaganju parking mesta u podzemnoj garaži ispod cele površine kompleksa, igralište za decu sa zelenom parkovskom površinom i urbanim mobilijarom unutar bloka, zatim spa centar ili teretanu namenjenu samo stanarima, profesionalno održavanje i slično. // 

Enterijer spavaće sobe

Enterijer spavaće sobe

Obezbeđen je stalni video nadzor, a najčeše i portirnica sa obezbeđenjem, koje omogućava da kompleks bude privatan, a ulaz u njega ograničen samo na stanare i njihove posetioce. Posvećuje se pažnja oblikovanju prostora ulaznog hola u zgradu i njegove materijalizacije, prostora koji je bio u prethodnom periodu gradnje potpuno zaboravljen kao zajednički i reprezentativni prostor stambene zajednice koja u njemu živi. Obrada fasade primenom nekih od modernih materijala u dezenu drveta i slično, sa staklenim ogradama na terasama koriste se da daju utisak luksuza i kvaliteta.

// Ponovo se projektuju ravni krovovi, njihova površina se mestimično ozelenjava i formira tako kvalitetan zajednički prostor, kao i dodatna zelena površina preko potrebna u urbanim sredinama. //

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Stambeno poslovni kompleks NEW MINEL residence & office / Galens invest

Ponovo se posvećuje pažnja obezbeđenju dovoljno parking mesta bez kojih je život u savremenoj zajednici nezamisliv, kao i prostoru za dečija igrališta. Prizemlja objekata uglavnom su namenjena komercijalnim sadržajima: prodavnicama, kafićima i restoranima. Što se tiče samih stanova, projektuju se prostorije kao što su ostave ili pomoćne prostorije za pranje veša, zatim garderoberi i odvojena roditeljska kupatila u tzv. master bedroom-u.

Deluje ohrabrujuće da se ovakva praksa projektovanja vraća na scenu. Jedino pitanje koje se nameće je zašto su trenutne cene stambenog kvadrata na tržištu neadekvatne životnom standardu većine građana u zemlji. Ipak, ovo nije slučaj koji je registrovan samo u Srbiji, već je sličan trend, kako u regionu, tako i u većini Evropskih zemalja i definitivno jeste tema više za ekonomiste, nego za građevince.

Nekadašnji standard dostupan svakom stanovniku i radničkoj klasi nekadašnje Jugoslavije upakovan je u novu fasadu sa dodatkom video nadzora i kartica za ulazak u zgradu kao nove tehnologije i prodat kao luksuz koji je teško ostvariv prosečnim građanima. Dodatak je svakako i kontrola ulaza u ovakav blok koji treba stanarima da obezbedi kako sigurnost, tako i privatnost. Prosečni građani bi trebalo da se prilagode stanju na tržištu i svojim mogućnostima. Uostalom, prilagođavamo se realnosti i u svakoj drugoj vrsti kupovine, pa se to očekuje i u slučaju kada kupujemo dom za svoju porodicu.

Starija gradnja

Starija gradnja

Autor teksta: Sonja Krastavčević dipl.inž.arh, EN EF studio

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U Pekingu aerodrom s najvećim terminalom na svetu

Objavljeno

:

Aerodrom u Pekingu u obliku morske zvezde. foto: NKCHU

U Pekingu se krajem meseca otvara novi najveći aerodrom na svetu koji se nalazi na površini od 700.000 metara kvadratnih – „Međunarodni aerodrom Peking Dasing“, koji se gradio pet godina, a čija je izradnja koštala 80 milijardi juana.

Njegov jedinstven izgled osmišljen je tako da imitira oblik morske zvezde, dok celokupan aerodrom obuhvata površinu od oko 47 kvadratnih kilometara, četiri piste i 268 parking mesta za avione. Lociran je 46 kilometara južno od pekinškog trga Tjenanmena i plan je da primi do 45 miliona putnika godišnje do 2021. godine, a čak 72 miliona do 2025. godine.

Plan je da se ovaj aerodrom u budućnosti još više širi i očekuje se da poveća svoj kapacitet na 100 miliona putnika do 2040. godine. S obzirom na planove, ovo će biti najveća vazduholovna luka na svetu koja je dizajnirana na takav način da nijedan putnik neče imati potrebu da hoda više od osam minuta da bi stigao do nekih od vrata, a ovaj nesvakidašnji aerodrom, koji ostavlja bez daha, dizajn je britansko-iračke arhitektice koja se zove Zaha Hadid.

Kako CNN navodi, bezbednosni kontrolni punktovi biće bliže vratima, uključivaće robote koji će se kretati po terminalu, pomagati korisnicima i pružati putnicima najnovije informacije o vremenu leta i vremenskim prilikama, a planirana je i brza železnica za ekspresnim vozovima kako bi putnici od aerodroma do centra grada mogli da stignu za manje od 20 minuta. S obzirom na talenat arhitektice, verujemo da ćemo i ovog puta uživati i u vizuelnom momentu.

Izvor: Tanjug

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno