Connect with us

Arhitektura

Žene u svetu arhitekture i dizajna

Objavljeno

:

Žene u arhitekturi, Heydar alyev Center, Baku, Azerbaijan

// Žene su tokom vekova bile deo sveta dizajna i, posebno, arhitekture na mnogo načina. One su bile mecene i sponzori, ali i arhitekte i predavači. Ipak, broj žena u arhitektonskoj profesiji tokom vremena kao i danas ostao je veoma mali. //

Arhitektura je ustanovljena kao organizovana profesija 1857. godine. Već prilikom samog osnivanja, broj žena u arhitekturi bio je veoma mali što ne čudi s obzirom na to da su polovinom XIX veka žene bile dosta ograničene kada su bile u pitanju mogućnosti koje su se odnosile na školovanje ali i na izbor profesije. Krajem XIX veka određene škole za arhitekturu i dizajn počele su da primaju žene studente.

Iako je broj ovakvih škola bio veoma mali, mogućnost obrazovanja otvorio je pojedinim, za to vreme veoma hrabrim i nekonvencionalnim ženama, vrata profesije. Ipak, broj žena u svetu arhitekture i dizajna u to vreme bio je veoma mali, a žene koju su odabrale i kojima je bilo uopšte dozvoljeno da se školuju bile su veoma retke, predstavljale su mnogo više izuzetak nego pravilo. Tek skorijih godina broj žena u svetu arhitekture i dizajna se povećao, a žene u profesiji su počele da dobijaju priznanja za svoj rad.

Danas istoričari dolaze do sve više informacija o ženama koje su praktikovale arhitekturu i graditeljstvo tokom istorije, ali su dokumenti o njima nedovoljno istraženi ili nedovoljno prikazani. Dve Evropljanke se ističu kao žene koje su imale značajnu ulogu i uticaj na arhitekturu, graditeljstvo i dizajn – Francuskinja Ketrin Brisone (Katherine Briçonnet) i Engleskinja Elizabet Vilbraham (Elizabeth Wilbraham).

Chateau de Chenonceau, Loire Valley, France

Chateau de Chenonceau, Loire Valley, France

Ketrin Brisone je živela i radila početkom XVI veka, u vreme renesanse. Tokom svog kratkog života, umrla je sa svega 32 godine, ona je isprojektovala, dizajnirala i nadgledala radove na zamku Šenonso u dolini Loare. Sve ove važne arhitektonske odluke donosila je Ketrin, dok je njen suprug vodio ratove u Italiji.

Elizabet Vilbraham koja je živela i radila u drugoj polovini XVII veka bila je deo britanske aristokratije i vrlo poznata kao veoma važan sponzor i mecena u tadašnjem svetu arhitekture. Danas je poznato da je ona bila jedna od prvih žena arhitekata čiji je rad veoma često pripisivan muškarcima, najverovatnije iz razloga što u to vreme ženama nije bilo dozvoljeno da se zvanično bave profesijom. Nova istraživanja, međutim, otkrila su da je Elizabet projektovala više od 400 objekata različitih tipologija, od stambenih objekata do crkvi, od kojih su mnogi na papiru bili pripisani renomiranim britanskim arhitektama toga vremena. Kako je u to vreme ženama bilo zabranjeno da se bave profesijom, Elizabet je angažovala arhitekte koji su se potpisivali na njene projekte i na ovaj način je zaobilazila tu zabranu.

Weston Hall, Staffordshire, UK

Weston Hall, Staffordshire, UK

Tokom narednih nekoliko vekova u arhitektonskoj profesiji bilo je nekoliko žena pionira koje su uspele da se izbore sa duhom vremena i posvete se radu. Međutim, tek krajem XIX veka žene zaista počinju da bivaju i zvanično deo struke jer im tada određene škole arhitekture i dizajna otvaraju svoja vrata.

Začetnik ovog za to vreme veoma modernog načina razmišljanja bila je Finska koja je omogućila mnogim ženama da se školuju i zvanično postanu deo arhitektonske i dizajnerske profesije. Posle Finske, nekoliko drugih evropskih zemalja su sledile ovaj progresivan primer, pre svega zemlje Skandinavije, a zatim i druge evropske zemlje.

Saborna osnovna škola i Saborna crkva, Beograd

Saborna osnovna škola i Saborna crkva, Beograd

Mora se napomenuti da su se u ovom ne tako davnom periodu, krajem XIX i početkom XX veka, kada je broj žena u arhitekturi bio veoma mali istakla i ova dva imena. Prvo je Jovanka Bočić-Katerinčić, a drugo Jelisaveta Načić.

Jovanka Bočić-Katerinčić je bila prva žena koja je stekla diplomu inžinjera u Nemačkoj 1913. godine. Jelisaveta Načić je bila prva žena koja je diplomirala arhitekturu na Beogradskom univerzitetu 1900. godine.

Tokom svog života radila je za Opštinu grada Beograda gde je došla do pozicije glavnog arhitekte. Istaknute građevine koje je ona projektovala su Osnovna škola Kralj Petar I i crkva Aleksandra Nevskog. Jelisaveta je bila dvostruki pionir, ne samo što je svojim prisustvom uticala na profesiju u kojoj su žene u to vreme bile nepoželjne već je ujedno bila i prva srpska arhitektica. Bolnica koju je ona projektovala bila je uništena tokom Prvog svetskog rata, ali mnogi stambeni objekti, kako višeporodičnog tako i jednoporodičnog stanovanja, i dan-danas mogu se naći u Beogradu.

Tokom prve polovine XX veka veliki broj važnih žena arhitekata je radio u partnerstvu sa muškim arhitektama. Ova partnerstva su često, ali ne i po pravilu, bila ujedno i romantična ili bračna partnerstva. Nekoliko ovih partnerstava dostigla su svetsku slavu i imale značajan i dalekosežan uticaj na arhitekturu i dizajn, uticaj koji se oseća i dan danas.

Eames House

Eames House

Alvar Alto (Alvar Aalto) je radio u partnerstvu sa svojom suprugom Aino Alto (Aino Aalto). Oni su projektovali veliki broj objekata koji su bili i ostali sjajni primeri arhitekture. Ovaj par je začetnik skandinavskog dizajna, veoma značajnog pravca u dizajnu koji je i danas izuzetno uticajan.

Čarls i Rej Ims (Charles i Ray Eames) su još jedan par koji je imao mnogo uspeha kako u domenu arhitekture tako i u domenu dizajna. Njihov dizajn je i danas veoma aktuelan i u trendu, vanvremenski.

Novi milenijum doneo je promene u svetu dizajna i arhitekture u smislu da su od 2000-te godine žene arhitekte počele sve više da se pojavljuju kao samostalni igrači na arhitektonskoj sceni. Jedna od najznačajnijih i najpoznatijih žena u arhitekturi danas, ali i arhitekata uopšteno, je Zaha Hadid.

Njene skulpturalne građevine i organske forme su poznate širom sveta i imale su ogroman uticaj na arhitekturu danas. Zaha je bila prva žena koja je dobila prestižnu Prickerovu nagradu za arhitekturu. Osim u svetu arhitekture Zaha je ujedno bila i aktivna dizajnerka, ali i slikarka.

Guangzhou Opera House, Guangzhou, China

Guangzhou Opera House, Guangzhou, China

Iako je do skoro uticaj žena u arhitekturi i dizajnu bio dosta neprimetan, možemo reći da je ovaj uticaj bio značajan. Tokom vremena, žene su na različite načine uticale na profesiju, čak i kada nisu mogle da svoj uticaj potpišu. Danas postoje osnovane kontraverze kada su u pitanju muško-ženska partnerstva u arhitekturi i dizajnu tokom istorije, smatra se da su žene u ovim partnerstvima nedovoljno priznate i da su njihovi muški partneri pobrali većinu lovorika kada je slava u pitanju. Ipak, poslednjih godina arhitektice počinju da zauzimaju malo više prostora u profesiji i da dobijaju više priznanja.

Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.

Advertisement

Arhitektura

Drvo po drvo – naselje

Objavljeno

:

Od

Fælledby/foto:Henning Larsen

Drvena era je, očito, uzela maha i donela mnoštvo drvenih nebodera. U skladu sa tim projekat firme Henning Larsen, iako uključuje drvenu građu, nudi nešto malo drugačije – idilično naselje ispunjeno prirodom izgrađeno od drveta za oko 7000 ljudi. U planu je da se ovakvo jedno naselje nalazi u Kopenhagenu u Danskoj.

Poduhvat “Fælledby” osmišljen je za arhitektonski konkurs i kreiran u partnerstvu firme Henning Larsen sa inženjerima iz kompanije MOE. Koncept planira tri kružna centra sa zelenilom, u nameri da se stanovnicima ponudi život u malom ruralnom području. Impresivnih 40 odsto dostupnog zemljišta biće ostavljeno “netaknuto” kako bi se razvijale flora i fauna.

Signe Kongebro, partner u firmi Henning Larsen izjavio je da su se za ovakvu vrstu projekta, koja podrazumeva gradnju u prirodnim okruženju, odlučili jer osećaju obavezu da ljudi budu u balansu sa prirodom. To konkretno znači, dodao je, da će ova nova četvrt biti prva u Kopenhagenu koja će u potpunosti biti izgrađena od drveta i koja će uključivati prirodna staništa koja podstiču rast i razvoj biljnog i životnjskog sveta.

Kuće će biti izgrađene od drveta i isporučivaće se u 37 varijanti, u zavisnosti od veličine, visine i stila. U okviru samih fasada će se nalaziti kućice za ptice i staništa za druge životinje. Kuće će biti tako grupisane da će okvirno na 150 ljudi ići jedan vrt ili staklenik koji će oni održavati i biće u njihovom vlasništvu.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Arhitektura – projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

Objavljeno

:

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

TIP PROJEKTA / uređenje enterijera
GODINA / 2018.
MESTO / Novi Sad, Srbija
POVRŠINA / 57 m2
AUTORI / Modelart Arhitekti + Centar za digitalni dizajn, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad;
Jelena Mitov, Dejan Mitov, Krsto Radovanović, Aleksandra Pavlović, Maja Papić, Bojan Mitov, dr Bojan Tepavčević, Vladimir Mijović, Jovan Maksimović
BRENDING I VIZUELNE KOMUNIKACIJE / Jasmina Ciganović

Parametarsko modelovanje i digitalna fabrikacija u službi  enterijera

Kafe palačinkarnica “Panuša” nalazi se u Novom Sadu, na raskrsnici Ulica Novosadskog sajma i Toplice Milana, i predstavlja pravi raj za ljubitelje palačinki. Jelovnik je u potpunosti zasnovan na palačinkama i njihovim različitim kombinacijama, sa jakom kreativnom notom. Upravo je kreativnost i inovativnost u jelovniku bila inspiracija projektantima iz novosadskog studija Modelart Arhitekti prilikom dizajniranja ovog nesvakidašnjeg prostora. Osnovni cilj je bio preneti koncept restorana na prostorni nivo i kreirati prostor koji će biti udoban i prijatan za boravak, a ujedno i prepoznatljiv, sa jasno izraženim identitetom i privlačnošću.

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša

Projekat enterijera Palačinkarnica Panuša / Foto: Relja Ivanić

U svrhu kreiranja ugodnosti i neponovljivosti prostora, projektanti su se istovremeno oslonili na klasične i napredne metode projektovanja. Pažljiva organizacija prostora, raspored tipova sedenja, taktilnost i uklopljenost materijala čine prostor raznorodnim, preglednim i sigurnim. Korišćenje opeke i drveta, diverzitet osvetljenja, cvetni motivi i različiti živopisni detalji daju prostoru toplinu i pozivaju posetioce na uživanje. Želja klijenta je bila da prostor ne bude “pretrpan” stolovima, nego da naglasak bude na specifičnoj i prijatnoj atmosferi. Zbog toga u prostoru postoje različiti tipovi sedenja, koji definišu različite zone i gde svaki posetilac može da pronađe svoj “kutak”.

Prilikom dizajniranja ovog enterijera, projektanti su podjednako vodili računa o tome kako će se posetioci osećati u prostoru, ali i kako zaintrigirati prolaznike i privući ih da uđu. Bilo je potrebno stvoriti autentičnost i prepoznatljivost prostora, što je ostvareno korišćenjem parametarskog modelovanja i digitalne fabrikacije. Organska geometrija spuštenog plafona dobijena je naprednim tehnikama projektovanja i izvođenja, a realizovana je u radionici Modelart Arhitekata, u saradnji sa Centrom za digitalni dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Korišćenjem savremenih tehnologija geometrijski složene forme realizovane su na ekonomičan način od drvenih ploča koje su široko rasprostranjeni materijal. Korišćenjem drveta, kao “toplog” materijala koji asocira na pristupačnost i udobnost, u kombinaciji sa složenom i sofisticiranom geometrijskom formom, postignut je kompleksan efekat, čiji je osnovni cilj stvaranje prepoznatljivog identiteta prostora i brenda.

Prolaznici i posetioci su privučeni igrom geometrijskih formi i svetlosti, pretvarajući arhitektonski prostor u snažno marketinško oruđe. Upravo je u tome moć savremenih digitalnih alata koji, za razliku od korišćenja standardizovanih materijala i tehnika, nude mogućnost prilagođavanja specifičnim potrebama klijenta kroz skoro beskonačne mogućnosti oblikovanja.

Priča o enterijeru “Panuše” priča je o poverenju između arhitekte i klijenta. Sa jedne strane jasna vizija klijenta o tome šta želi da postigne svojim prostorom, a sa druge strane zanatsko umeće i iskustvo arhitekata, rezultirali su u toplom i neobičnom enterijeru.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno