Connect with us

Arhitektura

Arhitektura – doživljaj zadovoljstva pri stvaranju novih svetova

Objavljeno

:

Aleksandar, Saša i Andreja Buđevac / Foto: Aleksandar Nakić

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Saša Buđevac

Na našem putu kroz Srbiju i potrazi za arhitektom jednog grada, došli smo do Niša koji se posle Novog Sada i Beograda nameće kao jednako važan centar svega, pa i arhitekture. Reprezenta grada Niša našli smo sasvim lako, preko našeg prethodnog sagovornika jer, priznaćete, ako vas kolege priznaju i smatraju najboljim to mora da ima neku težinu. Tako je Dejan Babović, arhitekta iz Beograda, preporučio Sašu Buđevca, arhitektu iz Niša.

A ko je Saša Buđevac?

Potomak arhitekte koji je izgradio pola Niša, slobodni umetnik koji svoju slobodu izražava i kroz pisanje i spaja na taj način arhitekturu i književnost. Pored toga Saša ima gotovo sve stručne nagrade i priznanja u zemlji za arhitekturu, enterijer, čak neke i za industrijski i grafički dizajn. Kao arhitekta ušao je u leksikone i enciklopedije pre četrdesete. Njegov objekat je ušao u izbor najznačajnijih u srpskoj arhitekturi u prelomu vekova i sve ozbiljnije publikacije koje se bave savremenom sakralnom arhitekturom ga pominju. Ipak, ovaj na uspeh naviknut čovek se, kako kaže, nada da će tek napraviti svoj najveći uspeh i u arhitekturi.

Arh. Saša Buđevac

Arh. Saša Buđevac

SAŠA, NAJPRE BIH DA PRIČAMO O NIŠU IZ KOJEG NE ŽELITE DA ODETE JER, KAKO STE REKLI, METROPOLE NISU ZA VAS. ŠTA ZNAČI BITI SLOBODAN UMETNIK U GRADU NIŠU?

Znači biti slobodan koliko slobodan čovek, uopšte, može biti. Prosečan Beograđanin provede u prevozu ukupno trideset dana godišnje, a Njujorčanin šezdeset. Ja sam izabrao da provodim dva sata dnevno na nekom kvalitetnijem mestu nego što je prevozno sredstvo. Oni nemaju izbor. Sve što meni treba nalazi se u radijusu od nekoliko stotina metara. Živim u centru, u kući staroj stodeset godina, koju je moj pradeda sazidao. Upalim auto samo kada idem na gradilište koje je udaljeno. Niš je dovoljno veliki da u njemu može nešto da se radi, a opet, dovoljno mali da Vas ne pojede. Ja sam poslednja generacija kojoj je predavao Bogdan Bogranović. On nam jednom na predavanju rekao: „Sreća u gradu je kad znaš ko si, odakle si i kuda ideš.“

NAŠA JE IDEJA DA ARHITEKTA JEDNOG GRADA PREDSTAVI SVOJE RODNO MESTO KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE NIŠ KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE? ILI JE TO, IPAK, VIŠE OD JEDNE?

U Nišu je to bar lako. Svi koji po prvi put dođu moraju da vide Nišku tvrđavu, a potom i Ćele-kulu. To nisu toliko arhitektonski značajni objekti, ali ikonični i istorijski, svakako jesu. Nažalost tvrđava nije revitalizovana na pravi način. U tom monumentalnom objektu od deset hektara krije se veliki kulturološki i turistički potencijal. Trenutno vidimo samo takozvani turski sloj. Neophodno bi bilo otvoriti i još nešto od rimskog sloja, rekonstruisati nekoliko značajnih objekata porušenih u euforiji oslobođenja od Turaka, “dovući” novu publiku novim sadržajima… Malo gradova ima sreću poput Niša da ima tvrđavu u centru grada. To treba iskoristiti.

3D projekat - Arh. studio Buđevac

3D projekat – Arh. studio Buđevac

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

ČIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U NIŠU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRAĐEVINA U GRADU? DA LI POSTOJE STILOVI KOJI SU I DANAS OSTALI, A DA VAM NISU SIMPATIČNI?

Ja lično u Nišu vidim najviše takozvane dobre rane moderne i moderne. Mada, na žalost, zvanična srpska istorija arhitekture je u taj pojam “usisala” mnogo art dekoa i art nuvoa, koje obožavam. Nedostaje suptilno znanje koje bi to prepoznalo. Novi Sad je imao Tabakovića, Niš je imao Medvedeva, mada mi nismo umeli da afirmišemo i valorizujemo nešeg važnog stvaraoca tog perioda, kao Novosađani. Niš je puno stradao i u drugom ratu, te je mnogo izgrađen pedesetih i šezdesetih. Sve je to dobra moderna. Mnogi sadašnji arhitekti, pogotvo ovi što zidaju stanove za tržište, na žalost ne mogu „da se dobace“ do nivoa te arhitektonske produkcije. I meni je najbliži duh remodelovane moderne. Volim da mislim da sam na tragu nastavljanja te tradicije. Nema stila koji mi nije simpatičan. Dobra arhitektura je dobra, bez obzira u kojoj je stilskoj grupi ili maniru. Naravno, kvazi-stilsku arhitekturu i ne uzimam u razmatranje.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? DA LI UOPŠTE TO MOŽE BITI JEDAN PROJEKAT ILI IMATE ČITAV SPISAK U GLAVI KADA VAS OVAKO NEŠTO PITAJU?

Svaki objekat je programski. Svaki objekat projektujem kao za sebe lično. S obzirom da su moji kriterijumi uvek viši od klijentovih, on uvek dobije rezultat iznad svojih očekivanja. Smatram da je bitno da se arhitekta raduje dok projektuje, jer samo to dovodi do dobrog rezultata. To nije mistifikacija, energija arhitekte se prenost na objekat. Taj mehanizam je moguće racionalno i materijalistički pokazati. I još: najveća osuda za arhitektu jeste kada prolaznik ne primeti njegov objekat. Bolje je i da reaguje negativno, nego da bude indolentan. Odsustvo emocija je definicija smrti. Toliko o kredu.

MEĐU LJUDIMA KOJI KUPUJU STANOVE U SRBIJI, PRIMETAN JE ASPEKT BOLJEG KVALITETA FASADA, STOLARIJE I UOPŠTE MATERIJALA KOJI SE KORISTI U IZGRADNJI. DA LI STE VI OVO PRIMETILI, ODNOSNO DA LI LJUDI DANAS TRAŽE “BOLJE I VIŠE” ZA SVOJ NOVAC U ODNOSU NA NEKI PERIOD OD PRE 10 GODINA?

Vaša konstatacija o vidljivom porastu kvaliteta izgradnje se više odnosi na Beograd i Novi Sad. Tu je tržište bogatije i probirljivije, pa su i budžeti veći. Moji poslovni prijatelji, koji se bave izgradnjom stanova za tržište, žale se godinama da se prosečni kupac povodi za trivijalnim stvarima u procenjivanju vrednosti stana. Zavode ih kvalitet podova, izgled keramičkih pločica i da li su sobna vrata bojena ili furnirana. Prosečan kupac ne razume čak ni važnost orijentacije stana. Govorim vam o iskustvu južno od Beograda.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Najmasovniji deo stambene izgradnje je za takvo tržište. Naravno, postoji i ovde klijentela koja prepoznaje kvalitet, ali je u manjem procentu. Investitori i projektanti su uvek svesni ciljne grupe za koju grade. Drugačja je situacija sa individualnom izgradnjom rezidencijalnih objekata. Tu je za mene kvalitativni skok primetniji.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZAŽIVELO I DA LI VI PRIMEĆUJETE KOD SVOJIH KLIJENATA ZNANJE KOJE RANIJE NISU IMALI?

Aktuelni propisi o energetskoj efikasnosti su značajno podigli standard izgradnje i mnogo više utiču na naše živote, nego što smo mi toga svesni. Deo kućnog budžeta za grejanje i hlađenje se značajno preliva u zadovoljenje drugih životnih potreba. Svest mojih klijenata o važnosti energetske efikasnosti je bitno porasla, pogotovo kod individualne stambene izgradnje. Energetski racionalana kuća za četvoročlanu porodicu, na godišnjem nivou, špara za letovanje na egzotičnim ostrvima. Svima je postalo jasno da je pametnije da leti leže ispod palme, nego da zimi greju ulicu. I moji investitori koji grade poslovne objekte, itekako vode računa o troškovima eksploatacije objekata gde su grejanje i hlađenje značajna stavka. Kapitalu je odavno jasno da mora da minimizira troškove.

VI, STE IPAK, I KNJIŽEVNIK. IAKO STE SVOJE PISANJE UPOREDILI SA HOBIJEM, ODNOSNO SA NEČIJIM ODLASKOM NA PECANJE, VI STE “UPECALI” USPEH I U OVOM SVOM POZIVU. DA LI JE, S OBZIROM NA TO DA STE ARHITEKTA, TEMA U VAŠIM KNJIGAMA OBRAĐENA KROZ PROSTOR ILI KROZ LIKOVE?

Ja sam arhitekta. Nikada se sebi nisam obraćao kao piscu. Sva kreativnost dolazi iz istog rezervoara. Stvaranje u svim umetnostima podleže potpuno istim zakonitostima. Proces je gotovo identičan, samo su mediji različiti. Bojim se da je mali broj umetnika svestan te činjenice. Stvarati arhitekturu kao fizički prostor i stvarati metafizički prostor u literaturi, muzici ili slikarstvu u jednom trenutku je isto. Ima tu nečega i od sindroma Boga. Znate, doživljaj zadovoljstva pri stvaranju novih svetova je neopisiv i nezamenljiv.

 

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

DA LI ČITATE GRAĐEVINSKE ČASOPISE I PORTALE I U KOJOJ MERI ONI KOD NAS OBRAĐUJU TEME KOJE ARHITEKTE MOGU DA KORISTE U PRAKSI?

Svakako. Svakog jutra pogledam dnevno izdanje najpoznatijeg svetskog arhitektonskog portala. Moj studio je pretplaćen i na dva vodeća arhitektonska časopisa iz regiona. Volim štampana izdanja. Ja sam analogni tip, zarobljen u digitalnoj eri, kao i mnogi iz generacija bliskih mojoj, mada su mi sve bliža i digitalna izdanja. Jedino ne volim da čitam obimnije tekstove na računaru. Monitor nikada neće imati miris na svežu štampu.

Čitanje je za mene i olfaktilni i taktilni doživljaj. Ranije, ko ima knjigu, ili časopis zna i privilegovan je svojim znanjem. Sada je sve preko interneta na dohvat ruke. Jedino što malo ko shvati šta će sa tim obiljem informacija. Naravno da sve to utiče na arhitektonsku praksu. Na žalost, ima mnogo časopisa koji nisu za profesionalce, već gađaju široku publiku. Njih je previše, a različitog su kvaliteta. Postoji tu još jedan fenomen: globalizacija je zbunila mnoge, pa misle da je arhitektura iz Arizone referentna i u Srbiji.

Mlađi arhitekti ne znaju šta je kontekst. Duh mesta skoro da više nikoga ne zanima. Nadam se da ne zvučim patetično. Svet nije ni bolji niti gori nego što je bio. Samo je drugačiji. Te promene su prebrze, ali se trudim da mi sve to ne kontaminira duh. Mnoga deca rođena ove godine će se baviti zanimanjima koja danas i ne postoje. Ali, šta ću ja sa tim? Trudim se da živim izvan toga.

ZA KRAJ, ŠTA MOŽETE JOŠ DA DATE NIŠU, A DA VEĆ NISTE I KOLIKO SE RAZLIKUJE ONO ŠTO VI RADITE OD ONOGA ŠTO JE ZA OVAJ GRAD RADIO VAŠ OTAC?

Tako formulisano pitanje preozbiljno shvata ono što ja radim. Nikada sebe nisam video kao čoveka sa misijom. Ja samo živim od toga. Ako i napravim nešto za šta ljudi misle da je dobro, to mi svakako godi. Baviću se arhitekturom dok ne uhvatim sebe da mogu da napravim neku glupost.

Moj otac Aleksandar Buđevac je bio veoma uspešan i produktivan arhitekta. On je gradio kada je produkcija bila neuporedivo veća. Broj njegovih izgrađenih kvadrata je za mene nedostižan. Tada se i lakše gradilo. Između arhitekte i investitora je uvek bila neka firma koja je amortizovala pritisak, odgovornost i organizaciju posla. Sada su arhitekta i investitor u fulkontaktu jedan na jedan. Kada vas klijent sada angažuje, misli da Vas je kupio i to komplet sa cipelama. I moj sin Andreja je treća generacija koja se bavi arhitekturom. I on mora da se bavi mnogim stvarima u procesu projektovanja i realizacije za koje moj otac nije ni slutio da postoje. Za njega su to uvek radili neki drugi, a sada je i izgradnja zahtevnija i tehnološki i oblikovno. I moja kći Nastasja je nedavno diplomirala arhitekturu u Parizu.  Malo je porodica koje uspeju da održe profesionalnu tradiciju u tri generacije. Nadam se da će moja deca uživati u bavljenju arhitekturom bar koliko sam ja.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Arhitektura

Energetski efikasne fasade – Odelo čini zgradu

Objavljeno

:

Od

Kontaktna fasada - aluminijum - poslovni objekat

Ako ranije i nije bila, težnja ka što boljem grejanju i ujedno što većoj uštedi danas je neupitno svačiji cilj. Iskustvo poslednjih nekoliko zima koje su bile vanredno hladne, sa polarnim talasima iz Sibira i Severne Evrope koji su donosili jaku vejavicu, mnogo ledenih dana u sezoni, i vrlo niske temperature koje nisu odlika naše umereno-kontinentalne klime i na koje nismo navikli, podstaklo je potrebu da nam u kući i na poslu uvek bude dovoljno toplo i prijatno za boravak, ali da ta pogodnost ne bude astronomski skupa.

Kako, međutim, zbog starosti objekata koji se teško zagrevaju i zastarelosti primenjenih materijala sa malom moći zadržavanja toplote Srbija spada u neke od energetski najneefikasnijih zemalja Evrope kada su u pitanju stambeni i javni objekti, nije za čuđenje bojazan potrošača da je to finansijski neizvodljivo. Ako se još uzme u obzir dotrajalost grejnih sistema koji uz to koriste skupe energente poput mazuta, želja da se zimi dobro ugrejete, a da na to isto grejanje ne potrošite malo bogatstvo, pretvara se u pravu utopiju. Pošto je jasno da rešenje za topliji životni i radni prostor ne leži u eksploataciji ovog resursa, treba ga potražiti na drugoj strani, u poboljšavanju termoizolacionih karakteristika objekta.

Energetski efikasna gradnja

Energetski efikasna gradnja

// Klasično zidane zgrade sa spoljnom malteracijom preko koje je rađena samo dekorativna fasada, i dalje tipične za veći deo naše zemlje, odlikuje slab toplotni učinak koji se, osim zamene stolarije, da popraviti jedino postavljanjem izolacionog fasadnog omotača. //

Kontaktna fasada

Jedan od načina izvođenja fasadne izolacije je postavljanje kontaktne spoljne izolacije, odnosno kontaktne fasade. Kontaktna fasada radi se lepljenjem ploča stiropora ili kamene vune direktno na zid lepkom na bazi cementa, nakon čega se izolacioni paneli dodatno pričvršćuju za zid pvc ili metalnim tiplovima sa šrafom i premazuju tanjim slojem lepka na koji se postavlja armaturna mrežica, sledi malterisanje drugim debljim nanosom lepka koji se, kada se potpuno osuši, premazuje prajmerom (tečnom pripremom za dekorativni sloj), i na kraju akrilnim ili silikonskim dekorativnim malterom odabrane boje, granulacije i u željenoj šari. Iako nije jedini, kontaktna fasada (i to ona sa stiroporom) je na domaćem tržištu najčešće ugrađivani tip termoizolacionog sistema sa kojim se postiže izuzetno dobra zaštita od hladnoće, toplote i buke, s tim da je njena delotvornost direktno povezana sa debljinom osnovnog izolacionog materijala i kvalitetom izvođenja radova.

Fasadni stiropor debljine 5cm dugo je važio za standard, ali kako su merenja učinka i projekcije vremenskog perioda za koji će se sukcesivno kroz ostvarenu uštedu iskazati isplativost investicije pokazali da to nije dovoljno, preporučeni broj centimetara se iz godine u godinu postepeno povećavao i od 2014. godine imamo odredbu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, po kojoj bi za našu zemlju minimalna debljina ploča izolacionog materijala (belog fasadnog stiropora ili kamene vune) trebalo da bude 12cm kako koeficijent prolaska toplote kroz zidove ne bi prelazio 0,4W/m2K za renovirane objekte, odnosno 0,3Wm2K za novosagrađene.

Termoizolacija, sivi stiropor

Termoizolacija, sivi stiropor

// Osim belog danas postoji i sivi stiropor sa dodatkom grafita, koji zahvaljujući ovom sastojku za oko 20% bolje smanjuje energetske gubitke (12cm belog stiropora = 10cm sivog). //

On nažalost, kao ni kamena vuna, još uvek nije dovoljno poznat običnim kupcima, pa zato nikako da uđe u masovnu upotrebu za izolaciju privatnih kuća i naknadno renoviranje stambenih zgrada tamo gde su o tome postigli dogovor i radove finansirali sami stanari.

Drugi razlog za slabiju zastupljenost kamene tj. mineralne vune je vidno viša cena u odnosu na stiropor. Ta razlika, doduše, ima svoje opravdanje u činjenici da je kamena vuna bolji apsorber buke i zvučni izolator, a osim toga je odlikuje visoka paropropusnost što znači da propuštanjem viška vodene pare koja se redovno stvara u unutrašnjosti objekta omogućava zgradi da “diše”, i time u velikoj meri otklanja glavni nedostatak kontaktne fasade – odsustvo parne brane.

Zaštita od vlage i cirkulisanje vazduha kao ključ stabilizacije temperature prostora glavni su faktori na kojima počiva drugi, noviji tip izvedbe termoizolacije, a to je ventilirajuća fasada. Ventilirajuća fasada je sistem zasnovan na principu sendvič-zida, gde se objekat sa spoljne strane takođe obavija slojem termoizolacije, ali je taj sloj od završne obrade odvojen vazdušnom barijerom koja ima izolaciono-ventilacionu ulogu. Naime, direktno na zidove se montiraju ploče polutvrdo presovane mineralne vune debljine 6-15cm koje se pričvršćuju pomoću posebnih nerđajućih tiplova – ankera, preko njih se postavlja parna brana u vidu paropropusne a vodonepropusne NT folije na koju se zatim, sa razmakom od minimum 30mm postavlja aluminijumska potkonstrukcija, i na nju završno pomoću posebnog elastičnog adheziva lepe dekorativni paneli po želji. Debljina ploča mineralne vune bira se u skladu sa termičkim proračunom u okviru izvođačkog projekta, izrađenim imajući u vidu klimatske uslove podneblja, zahteve investitora i lokalne propise o energetskoj efikasnosti.

Kamena vuna - termoizolacija

Kamena vuna – termoizolacija

Zanimljivo je da je ventilirajuća fasada inicijalno osmišljena u primorskim i uopšte toplijim krajevima, gde je predviđeno da pre svega sprečava pregrevanje objekta i doprinosi njegovom rashlađivanju u letnjim mesecima, kada maksimalna dnevna temperatura zna i da prelazi 40 stepeni, a da istovremeno vrši stalno provetravanje prostora kreirajući prijatan ambijent za stanovanje i rad. Tamo se zbog manjih temperaturnih razlika između godišnjih doba koriste nešto tanji paneli nego u zemljama sa umereno-kontinentalnom i kontinentalnom klimom, ali se taj običaj ne mora nužno poštovati, već se po potrebi mogu postaviti i dva sloja izolacije, samo unakrsno radi izbegavanja formiranja termičkih mostova.

// NT folija je materijal dvojakog dejstva koji propušta vodenu paru i time omogućava isparavanje iz unutrašnjosti objekta, dok istovremeno sa spoljne strane sprečava eventualno kvašenje kamene vune, a budući da podnosi temperature od -40 do +80°C predstavlja postojanu i trajnu zaštitu. //

Potkonstrukcija se zavisno od vrste i načina kačenja panela završne obloge formira od T profila, L profila, aluminijumskih kotvi ili kutijastih profila. Na montiranu konstrukciju lepe se dekorativni paneli adhezivom koji se nakon 48 sati skameni bez mogućnosti odlepljivanja, gde je demontaža moguća samo fizičkim lomljenjem. Ploče se lepe sa fugnom između 1mm i 3mm, a vrsta materijala, njihove dimenzije i boja/dezen su stvar izbora projektanta ili investitora. Ponuda je izuzetno bogata, a među najtraženijim opcijama su granit, mermer i druge vrste prirodnog kamena, kaljeno emajlirano staklo u boji po RAL karti ili sa štampom, ploče vlaknastog cementa, HPL kompakt ploče (High Pressure Laminate) tj. tvrdo presovane laminatne ploče velike gustine od celuloznih vlakana, i kao novina keramo-granitne ploče. Keramika-granit je panelna oplata dimenzija do 1 x 3 m i debljine svega 3mm koju odlikuje veća otpornost od granita, fleksibilnost, lakoća obrade metodama za obradu stakla i prirodnog kamena i manja masa od aluminijuma.

Kontaktna fasada stambena zgrada stanovi

Kontaktna fasada

Ovaj inovativni proizvod je otporan na organske i neorganske rastvore, deterdžente i sredstva za dezinfekciju, na UV zračenje i mraz, vatrootporan je, a u slučaju požara ne ispušta dim i otrovna isparenja. Ima podjednako široku primenu u oblaganju enterijera i eksterijera, a kao obloga za ventilirajuće fasade je posebno zanimljiv i atraktivan u kombinaciji sa staklom.

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Ventilirajuća fasada kao termoizolaciono rešenje ima brojne prednosti u odnosu na neka druga, od toga da ostvareno umanjenje troškova za grejanje i hlađenje u roku od nekoliko godina potpuno nadomešćuje investiciju, da njen dugi vek trajanja i zaštitna svojstva produžavaju vek trajanja objekta i samim tim njegovu osnovnu vrednost, da predstavlja bolju zaštitu zidova od smrzavanja i odleđivanja čime se eliminiše mogućnost pojave pukotina na spojevima i otpadanje maltera, da pruža zahtevani nivo otpora prolasku toplote za sve tipove građevina, da za razliku od unutrašnje izolacije ne smanjuje kvadraturu prostora, te da prekrivanjem kompletne površine zida efikasnije otklanja pojavu termo mostova.

  • Pored toga, zbog načina postavljanja skraćuje vreme trajanja radova jer ne zahteva temeljnu pripremu zidova u smislu čišćenja, obijanja maltera i ravnanja;
  • omogućava korišćenje izolacionih materijala većeg formata (koji su jeftiniji) bez posebne zaštite;
  • podrazumeva manje radnih koraka od kontaktne fasade, a pošto je reč o “suvoj” instalaciji može se raditi u svim klimatskim uslovima i tokom svih godišnjih doba nezavisno od temperature;
  • odbija 90 odsto vode koju zadržavaju spoljni paneli dok preostala vlaga unutar zidova ubrzano isparava sistemom ventilacije, a kako pored vode zadržava druge produkte padavina poput soli
  • sprečava koroziju armature, uništavanje betona i razvoj plesni i gljivica na površini zidova;
  • redukuje deformacije nosećih zidova uzrokovane dnevnim i sezonskim temperaturnim promenama i time eliminiše njihovo naprezanje i pucanje;
  • zbog vazdušne barijere pruža znatno bolju zvučnu izolaciju od drugih sistema.

Nikako ne treba zaboraviti ni to da ventilirajuća fasada pruža mogućnost jednostavne demontaže nekih njenih delova u slučaju oštećenja pojedinačnih elemenata, ili demontaže celog sistema ukoliko se namerava zameniti novim panelima drugačijeg izgleda.

Autor: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U petak sastanak Radne grupe oko „Beogradskog metroa“

Objavljeno

:

Od

Metro, podzemna železnica

Priča o izgradnji metroa u Srbiji ne jenjava. U prilog tome govori i činjenica da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović juče je razgovarala sa delegacijom francuske kompanije „Alstom“ o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Na sastanku je precizirano da će se u narednom periodu posebno razmatrati struktura finansiranja projekta, s obzirom na aktuelni plan da se prvo krene u gradnju prve i druge linije metroa, a ne i treće, kako je pominjano u javnosti.

Predstavnici „Alstoma“ su istakli da je za projekat poput „Beogradskog metroa“ važno da se odredi način na koji će svaki od učesnika, u skladu sa znanjem i tehnologijom kojom raspolaže, učestvovati u projektu i doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji.

Resorna ministarka je rekla da će na sednici Radne grupe za realizaciju projekta izgradnje beogradskog metroa najavljnog za petak biti predstavljena studija opravdanosti sa generalnim projektom, kao i plan linija beogradskog metroa koje je izradila francuska kompanija „Ežis“.

Ona je dodala u svom izlaganju da je izgradnja beogradskog metroa važna za Beograd, ali i da je to projekat od nacionalnog značaja, zbog čega je za praćenje njegove realizacije formirana radna grupa vlade.

Izvor: blic.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno