ARHITEKTA JEDNOG GRADA
Za Äasopis āGRENEF-GraÄevinarstvo&Energetska Efikasnostā govori SaÅ”a BuÄevac
Na naÅ”em putu kroz Srbiju i potrazi za arhitektom jednog grada, doÅ”li smo do NiÅ”a koji se posle Novog Sada i Beograda nameÄe kao jednako važan centar svega, pa i arhitekture. Reprezenta grada NiÅ”a naÅ”li smo sasvim lako, preko naÅ”eg prethodnog sagovornika jer, priznaÄete, ako vas kolege priznaju i smatraju najboljim to mora da ima neku težinu. Tako je Dejan BaboviÄ, arhitekta iz Beograda, preporuÄio SaÅ”u BuÄevca, arhitektu iz NiÅ”a.
A ko je SaÅ”a BuÄevac?
Potomak arhitekte koji je izgradio pola NiÅ”a, slobodni umetnik koji svoju slobodu izražava i kroz pisanje i spaja na taj naÄin arhitekturu i književnost. Pored toga SaÅ”a ima gotovo sve struÄne nagrade i priznanja u zemlji za arhitekturu, enterijer, Äak neke i za industrijski i grafiÄki dizajn. Kao arhitekta uÅ”ao je u leksikone i enciklopedije pre Äetrdesete. Njegov objekat je uÅ”ao u izbor najznaÄajnijih u srpskoj arhitekturi u prelomu vekova i sve ozbiljnije publikacije koje se bave savremenom sakralnom arhitekturom ga pominju. Ipak, ovaj na uspeh naviknut Äovek se, kako kaže, nada da Äe tek napraviti svoj najveÄi uspeh i u arhitekturi.
SAÅ A, NAJPRE BIH DA PRIÄAMO O NIÅ U IZ KOJEG NE ŽELITE DA ODETE JER, KAKO STE REKLI, METROPOLE NISU ZA VAS. Å TA ZNAÄI BITI SLOBODAN UMETNIK U GRADU NIÅ U?
ZnaÄi biti slobodan koliko slobodan Äovek, uopÅ”te, može biti. ProseÄan BeograÄanin provede u prevozu ukupno trideset dana godiÅ”nje, a NjujorÄanin Å”ezdeset. Ja sam izabrao da provodim dva sata dnevno na nekom kvalitetnijem mestu nego Å”to je prevozno sredstvo. Oni nemaju izbor. Sve Å”to meni treba nalazi se u radijusu od nekoliko stotina metara. Živim u centru, u kuÄi staroj stodeset godina, koju je moj pradeda sazidao. Upalim auto samo kada idem na gradiliÅ”te koje je udaljeno. NiÅ” je dovoljno veliki da u njemu može neÅ”to da se radi, a opet, dovoljno mali da Vas ne pojede. Ja sam poslednja generacija kojoj je predavao Bogdan BogranoviÄ. On nam jednom na predavanju rekao: „SreÄa u gradu je kad znaÅ” ko si, odakle si i kuda ideÅ”.“
NAÅ A JE IDEJA DA ARHITEKTA JEDNOG GRADA PREDSTAVI SVOJE RODNO MESTO KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAÄEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OÄEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE NIÅ KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAÄEVINI IM PRIÄATE? ILI JE TO, IPAK, VIÅ E OD JEDNE?
U NiÅ”u je to bar lako. Svi koji po prvi put doÄu moraju da vide NiÅ”ku tvrÄavu, a potom i Äele-kulu. To nisu toliko arhitektonski znaÄajni objekti, ali ikoniÄni i istorijski, svakako jesu. Nažalost tvrÄava nije revitalizovana na pravi naÄin. U tom monumentalnom objektu od deset hektara krije se veliki kulturoloÅ”ki i turistiÄki potencijal. Trenutno vidimo samo takozvani turski sloj. Neophodno bi bilo otvoriti i joÅ” neÅ”to od rimskog sloja, rekonstruisati nekoliko znaÄajnih objekata poruÅ”enih u euforiji osloboÄenja od Turaka, ādovuÄiā novu publiku novim sadržajima… Malo gradova ima sreÄu poput NiÅ”a da ima tvrÄavu u centru grada. To treba iskoristiti.
ÄIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U NIÅ U ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRAÄEVINA U GRADU? DA LI POSTOJE STILOVI KOJI SU I DANAS OSTALI, A DA VAM NISU SIMPATIÄNI?
Ja liÄno u NiÅ”u vidim najviÅ”e takozvane dobre rane moderne i moderne. Mada, na žalost, zvaniÄna srpska istorija arhitekture je u taj pojam āusisalaā mnogo art dekoa i art nuvoa, koje obožavam. Nedostaje suptilno znanje koje bi to prepoznalo. Novi Sad je imao TabakoviÄa, NiÅ” je imao Medvedeva, mada mi nismo umeli da afirmiÅ”emo i valorizujemo neÅ”eg važnog stvaraoca tog perioda, kao NovosaÄani. NiÅ” je puno stradao i u drugom ratu, te je mnogo izgraÄen pedesetih i Å”ezdesetih. Sve je to dobra moderna. Mnogi sadaÅ”nji arhitekti, pogotvo ovi Å”to zidaju stanove za tržiÅ”te, na žalost ne mogu „da se dobace“ do nivoa te arhitektonske produkcije. I meni je najbliži duh remodelovane moderne. Volim da mislim da sam na tragu nastavljanja te tradicije. Nema stila koji mi nije simpatiÄan. Dobra arhitektura je dobra, bez obzira u kojoj je stilskoj grupi ili maniru. Naravno, kvazi-stilsku arhitekturu i ne uzimam u razmatranje.
DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEÅ TO VIÅ E O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAÅ ARHITEKTONSKI KREDO? DA LI UOPÅ TE TO MOŽE BITI JEDAN PROJEKAT ILI IMATE ÄITAV SPISAK U GLAVI KADA VAS OVAKO NEÅ TO PITAJU?
Svaki objekat je programski. Svaki objekat projektujem kao za sebe liÄno. S obzirom da su moji kriterijumi uvek viÅ”i od klijentovih, on uvek dobije rezultat iznad svojih oÄekivanja. Smatram da je bitno da se arhitekta raduje dok projektuje, jer samo to dovodi do dobrog rezultata. To nije mistifikacija, energija arhitekte se prenost na objekat. Taj mehanizam je moguÄe racionalno i materijalistiÄki pokazati. I joÅ”: najveÄa osuda za arhitektu jeste kada prolaznik ne primeti njegov objekat. Bolje je i da reaguje negativno, nego da bude indolentan. Odsustvo emocija je definicija smrti. Toliko o kredu.
MEÄU LJUDIMA KOJI KUPUJU STANOVE U SRBIJI, PRIMETAN JE ASPEKT BOLJEG KVALITETA FASADA, STOLARIJE I UOPÅ TE MATERIJALA KOJI SE KORISTI U IZGRADNJI. DA LI STE VI OVO PRIMETILI, ODNOSNO DA LI LJUDI DANAS TRAŽE āBOLJE I VIÅ Eā ZA SVOJ NOVAC U ODNOSU NA NEKI PERIOD OD PRE 10 GODINA?
VaÅ”a konstatacija o vidljivom porastu kvaliteta izgradnje se viÅ”e odnosi na Beograd i Novi Sad. Tu je tržiÅ”te bogatije i probirljivije, pa su i budžeti veÄi. Moji poslovni prijatelji, koji se bave izgradnjom stanova za tržiÅ”te, žale se godinama da se proseÄni kupac povodi za trivijalnim stvarima u procenjivanju vrednosti stana. Zavode ih kvalitet podova, izgled keramiÄkih ploÄica i da li su sobna vrata bojena ili furnirana. ProseÄan kupac ne razume Äak ni važnost orijentacije stana. Govorim vam o iskustvu južno od Beograda.
Najmasovniji deo stambene izgradnje je za takvo tržiÅ”te. Naravno, postoji i ovde klijentela koja prepoznaje kvalitet, ali je u manjem procentu. Investitori i projektanti su uvek svesni ciljne grupe za koju grade. DrugaÄja je situacija sa individualnom izgradnjom rezidencijalnih objekata. Tu je za mene kvalitativni skok primetniji.
KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZAŽIVELO I DA LI VI PRIMEÄUJETE KOD SVOJIH KLIJENATA ZNANJE KOJE RANIJE NISU IMALI?
Aktuelni propisi o energetskoj efikasnosti su znaÄajno podigli standard izgradnje i mnogo viÅ”e utiÄu na naÅ”e živote, nego Å”to smo mi toga svesni. Deo kuÄnog budžeta za grejanje i hlaÄenje se znaÄajno preliva u zadovoljenje drugih životnih potreba. Svest mojih klijenata o važnosti energetske efikasnosti je bitno porasla, pogotovo kod individualne stambene izgradnje. Energetski racionalana kuÄa za ÄetvoroÄlanu porodicu, na godiÅ”njem nivou, Å”para za letovanje na egzotiÄnim ostrvima. Svima je postalo jasno da je pametnije da leti leže ispod palme, nego da zimi greju ulicu. I moji investitori koji grade poslovne objekte, itekako vode raÄuna o troÅ”kovima eksploatacije objekata gde su grejanje i hlaÄenje znaÄajna stavka. Kapitalu je odavno jasno da mora da minimizira troÅ”kove.
VI, STE IPAK, I KNJIŽEVNIK. IAKO STE SVOJE PISANJE UPOREDILI SA HOBIJEM, ODNOSNO SA NEÄIJIM ODLASKOM NA PECANJE, VI STE āUPECALIā USPEH I U OVOM SVOM POZIVU. DA LI JE, S OBZIROM NA TO DA STE ARHITEKTA, TEMA U VAÅ IM KNJIGAMA OBRAÄENA KROZ PROSTOR ILI KROZ LIKOVE?
Ja sam arhitekta. Nikada se sebi nisam obraÄao kao piscu. Sva kreativnost dolazi iz istog rezervoara. Stvaranje u svim umetnostima podleže potpuno istim zakonitostima. Proces je gotovo identiÄan, samo su mediji razliÄiti. Bojim se da je mali broj umetnika svestan te Äinjenice. Stvarati arhitekturu kao fiziÄki prostor i stvarati metafiziÄki prostor u literaturi, muzici ili slikarstvu u jednom trenutku je isto. Ima tu neÄega i od sindroma Boga. Znate, doživljaj zadovoljstva pri stvaranju novih svetova je neopisiv i nezamenljiv.
DA LI ÄITATE GRAÄEVINSKE ÄASOPISE I PORTALE I U KOJOJ MERI ONI KOD NAS OBRAÄUJU TEME KOJE ARHITEKTE MOGU DA KORISTE U PRAKSI?
Svakako. Svakog jutra pogledam dnevno izdanje najpoznatijeg svetskog arhitektonskog portala. Moj studio je pretplaÄen i na dva vodeÄa arhitektonska Äasopisa iz regiona. Volim Å”tampana izdanja. Ja sam analogni tip, zarobljen u digitalnoj eri, kao i mnogi iz generacija bliskih mojoj, mada su mi sve bliža i digitalna izdanja. Jedino ne volim da Äitam obimnije tekstove na raÄunaru. Monitor nikada neÄe imati miris na svežu Å”tampu.
Äitanje je za mene i olfaktilni i taktilni doživljaj. Ranije, ko ima knjigu, ili Äasopis zna i privilegovan je svojim znanjem. Sada je sve preko interneta na dohvat ruke. Jedino Å”to malo ko shvati Å”ta Äe sa tim obiljem informacija. Naravno da sve to utiÄe na arhitektonsku praksu. Na žalost, ima mnogo Äasopisa koji nisu za profesionalce, veÄ gaÄaju Å”iroku publiku. Njih je previÅ”e, a razliÄitog su kvaliteta. Postoji tu joÅ” jedan fenomen: globalizacija je zbunila mnoge, pa misle da je arhitektura iz Arizone referentna i u Srbiji.
MlaÄi arhitekti ne znaju Å”ta je kontekst. Duh mesta skoro da viÅ”e nikoga ne zanima. Nadam se da ne zvuÄim patetiÄno. Svet nije ni bolji niti gori nego Å”to je bio. Samo je drugaÄiji. Te promene su prebrze, ali se trudim da mi sve to ne kontaminira duh. Mnoga deca roÄena ove godine Äe se baviti zanimanjima koja danas i ne postoje. Ali, Å”ta Äu ja sa tim? Trudim se da živim izvan toga.
ZA KRAJ, Å TA MOŽETE JOÅ DA DATE NIÅ U, A DA VEÄ NISTE I KOLIKO SE RAZLIKUJE ONO Å TO VI RADITE OD ONOGA Å TO JE ZA OVAJ GRAD RADIO VAÅ OTAC?
Tako formulisano pitanje preozbiljno shvata ono Å”to ja radim. Nikada sebe nisam video kao Äoveka sa misijom. Ja samo živim od toga. Ako i napravim neÅ”to za Å”ta ljudi misle da je dobro, to mi svakako godi. BaviÄu se arhitekturom dok ne uhvatim sebe da mogu da napravim neku glupost.
Moj otac Aleksandar BuÄevac je bio veoma uspeÅ”an i produktivan arhitekta. On je gradio kada je produkcija bila neuporedivo veÄa. Broj njegovih izgraÄenih kvadrata je za mene nedostižan. Tada se i lakÅ”e gradilo. IzmeÄu arhitekte i investitora je uvek bila neka firma koja je amortizovala pritisak, odgovornost i organizaciju posla. Sada su arhitekta i investitor u fulkontaktu jedan na jedan. Kada vas klijent sada angažuje, misli da Vas je kupio i to komplet sa cipelama. I moj sin Andreja je treÄa generacija koja se bavi arhitekturom. I on mora da se bavi mnogim stvarima u procesu projektovanja i realizacije za koje moj otac nije ni slutio da postoje. Za njega su to uvek radili neki drugi, a sada je i izgradnja zahtevnija i tehnoloÅ”ki i oblikovno. I moja kÄi Nastasja je nedavno diplomirala arhitekturu u Parizu.Ā Malo je porodica koje uspeju da održe profesionalnu tradiciju u tri generacije. Nadam se da Äe moja deca uživati u bavljenju arhitekturom bar koliko sam ja.