Connect with us

Arhitektura

Arhitektura – doživljaj zadovoljstva pri stvaranju novih svetova

Objavljeno

:

Aleksandar, Saša i Andreja Buđevac / Foto: Aleksandar Nakić

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Saša Buđevac

Na našem putu kroz Srbiju i potrazi za arhitektom jednog grada, došli smo do Niša koji se posle Novog Sada i Beograda nameće kao jednako važan centar svega, pa i arhitekture. Reprezenta grada Niša našli smo sasvim lako, preko našeg prethodnog sagovornika jer, priznaćete, ako vas kolege priznaju i smatraju najboljim to mora da ima neku težinu. Tako je Dejan Babović, arhitekta iz Beograda, preporučio Sašu Buđevca, arhitektu iz Niša.

A ko je Saša Buđevac?

Potomak arhitekte koji je izgradio pola Niša, slobodni umetnik koji svoju slobodu izražava i kroz pisanje i spaja na taj način arhitekturu i književnost. Pored toga Saša ima gotovo sve stručne nagrade i priznanja u zemlji za arhitekturu, enterijer, čak neke i za industrijski i grafički dizajn. Kao arhitekta ušao je u leksikone i enciklopedije pre četrdesete. Njegov objekat je ušao u izbor najznačajnijih u srpskoj arhitekturi u prelomu vekova i sve ozbiljnije publikacije koje se bave savremenom sakralnom arhitekturom ga pominju. Ipak, ovaj na uspeh naviknut čovek se, kako kaže, nada da će tek napraviti svoj najveći uspeh i u arhitekturi.

Arh. Saša Buđevac

Arh. Saša Buđevac

SAŠA, NAJPRE BIH DA PRIČAMO O NIŠU IZ KOJEG NE ŽELITE DA ODETE JER, KAKO STE REKLI, METROPOLE NISU ZA VAS. ŠTA ZNAČI BITI SLOBODAN UMETNIK U GRADU NIŠU?

Znači biti slobodan koliko slobodan čovek, uopšte, može biti. Prosečan Beograđanin provede u prevozu ukupno trideset dana godišnje, a Njujorčanin šezdeset. Ja sam izabrao da provodim dva sata dnevno na nekom kvalitetnijem mestu nego što je prevozno sredstvo. Oni nemaju izbor. Sve što meni treba nalazi se u radijusu od nekoliko stotina metara. Živim u centru, u kući staroj stodeset godina, koju je moj pradeda sazidao. Upalim auto samo kada idem na gradilište koje je udaljeno. Niš je dovoljno veliki da u njemu može nešto da se radi, a opet, dovoljno mali da Vas ne pojede. Ja sam poslednja generacija kojoj je predavao Bogdan Bogranović. On nam jednom na predavanju rekao: „Sreća u gradu je kad znaš ko si, odakle si i kuda ideš.“

NAŠA JE IDEJA DA ARHITEKTA JEDNOG GRADA PREDSTAVI SVOJE RODNO MESTO KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE NIŠ KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE? ILI JE TO, IPAK, VIŠE OD JEDNE?

U Nišu je to bar lako. Svi koji po prvi put dođu moraju da vide Nišku tvrđavu, a potom i Ćele-kulu. To nisu toliko arhitektonski značajni objekti, ali ikonični i istorijski, svakako jesu. Nažalost tvrđava nije revitalizovana na pravi način. U tom monumentalnom objektu od deset hektara krije se veliki kulturološki i turistički potencijal. Trenutno vidimo samo takozvani turski sloj. Neophodno bi bilo otvoriti i još nešto od rimskog sloja, rekonstruisati nekoliko značajnih objekata porušenih u euforiji oslobođenja od Turaka, “dovući” novu publiku novim sadržajima… Malo gradova ima sreću poput Niša da ima tvrđavu u centru grada. To treba iskoristiti.

3D projekat - Arh. studio Buđevac

3D projekat – Arh. studio Buđevac

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

ČIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U NIŠU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRAĐEVINA U GRADU? DA LI POSTOJE STILOVI KOJI SU I DANAS OSTALI, A DA VAM NISU SIMPATIČNI?

Ja lično u Nišu vidim najviše takozvane dobre rane moderne i moderne. Mada, na žalost, zvanična srpska istorija arhitekture je u taj pojam “usisala” mnogo art dekoa i art nuvoa, koje obožavam. Nedostaje suptilno znanje koje bi to prepoznalo. Novi Sad je imao Tabakovića, Niš je imao Medvedeva, mada mi nismo umeli da afirmišemo i valorizujemo nešeg važnog stvaraoca tog perioda, kao Novosađani. Niš je puno stradao i u drugom ratu, te je mnogo izgrađen pedesetih i šezdesetih. Sve je to dobra moderna. Mnogi sadašnji arhitekti, pogotvo ovi što zidaju stanove za tržište, na žalost ne mogu „da se dobace“ do nivoa te arhitektonske produkcije. I meni je najbliži duh remodelovane moderne. Volim da mislim da sam na tragu nastavljanja te tradicije. Nema stila koji mi nije simpatičan. Dobra arhitektura je dobra, bez obzira u kojoj je stilskoj grupi ili maniru. Naravno, kvazi-stilsku arhitekturu i ne uzimam u razmatranje.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? DA LI UOPŠTE TO MOŽE BITI JEDAN PROJEKAT ILI IMATE ČITAV SPISAK U GLAVI KADA VAS OVAKO NEŠTO PITAJU?

Svaki objekat je programski. Svaki objekat projektujem kao za sebe lično. S obzirom da su moji kriterijumi uvek viši od klijentovih, on uvek dobije rezultat iznad svojih očekivanja. Smatram da je bitno da se arhitekta raduje dok projektuje, jer samo to dovodi do dobrog rezultata. To nije mistifikacija, energija arhitekte se prenost na objekat. Taj mehanizam je moguće racionalno i materijalistički pokazati. I još: najveća osuda za arhitektu jeste kada prolaznik ne primeti njegov objekat. Bolje je i da reaguje negativno, nego da bude indolentan. Odsustvo emocija je definicija smrti. Toliko o kredu.

MEĐU LJUDIMA KOJI KUPUJU STANOVE U SRBIJI, PRIMETAN JE ASPEKT BOLJEG KVALITETA FASADA, STOLARIJE I UOPŠTE MATERIJALA KOJI SE KORISTI U IZGRADNJI. DA LI STE VI OVO PRIMETILI, ODNOSNO DA LI LJUDI DANAS TRAŽE “BOLJE I VIŠE” ZA SVOJ NOVAC U ODNOSU NA NEKI PERIOD OD PRE 10 GODINA?

Vaša konstatacija o vidljivom porastu kvaliteta izgradnje se više odnosi na Beograd i Novi Sad. Tu je tržište bogatije i probirljivije, pa su i budžeti veći. Moji poslovni prijatelji, koji se bave izgradnjom stanova za tržište, žale se godinama da se prosečni kupac povodi za trivijalnim stvarima u procenjivanju vrednosti stana. Zavode ih kvalitet podova, izgled keramičkih pločica i da li su sobna vrata bojena ili furnirana. Prosečan kupac ne razume čak ni važnost orijentacije stana. Govorim vam o iskustvu južno od Beograda.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Najmasovniji deo stambene izgradnje je za takvo tržište. Naravno, postoji i ovde klijentela koja prepoznaje kvalitet, ali je u manjem procentu. Investitori i projektanti su uvek svesni ciljne grupe za koju grade. Drugačja je situacija sa individualnom izgradnjom rezidencijalnih objekata. Tu je za mene kvalitativni skok primetniji.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZAŽIVELO I DA LI VI PRIMEĆUJETE KOD SVOJIH KLIJENATA ZNANJE KOJE RANIJE NISU IMALI?

Aktuelni propisi o energetskoj efikasnosti su značajno podigli standard izgradnje i mnogo više utiču na naše živote, nego što smo mi toga svesni. Deo kućnog budžeta za grejanje i hlađenje se značajno preliva u zadovoljenje drugih životnih potreba. Svest mojih klijenata o važnosti energetske efikasnosti je bitno porasla, pogotovo kod individualne stambene izgradnje. Energetski racionalana kuća za četvoročlanu porodicu, na godišnjem nivou, špara za letovanje na egzotičnim ostrvima. Svima je postalo jasno da je pametnije da leti leže ispod palme, nego da zimi greju ulicu. I moji investitori koji grade poslovne objekte, itekako vode računa o troškovima eksploatacije objekata gde su grejanje i hlađenje značajna stavka. Kapitalu je odavno jasno da mora da minimizira troškove.

VI, STE IPAK, I KNJIŽEVNIK. IAKO STE SVOJE PISANJE UPOREDILI SA HOBIJEM, ODNOSNO SA NEČIJIM ODLASKOM NA PECANJE, VI STE “UPECALI” USPEH I U OVOM SVOM POZIVU. DA LI JE, S OBZIROM NA TO DA STE ARHITEKTA, TEMA U VAŠIM KNJIGAMA OBRAĐENA KROZ PROSTOR ILI KROZ LIKOVE?

Ja sam arhitekta. Nikada se sebi nisam obraćao kao piscu. Sva kreativnost dolazi iz istog rezervoara. Stvaranje u svim umetnostima podleže potpuno istim zakonitostima. Proces je gotovo identičan, samo su mediji različiti. Bojim se da je mali broj umetnika svestan te činjenice. Stvarati arhitekturu kao fizički prostor i stvarati metafizički prostor u literaturi, muzici ili slikarstvu u jednom trenutku je isto. Ima tu nečega i od sindroma Boga. Znate, doživljaj zadovoljstva pri stvaranju novih svetova je neopisiv i nezamenljiv.

 

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

DA LI ČITATE GRAĐEVINSKE ČASOPISE I PORTALE I U KOJOJ MERI ONI KOD NAS OBRAĐUJU TEME KOJE ARHITEKTE MOGU DA KORISTE U PRAKSI?

Svakako. Svakog jutra pogledam dnevno izdanje najpoznatijeg svetskog arhitektonskog portala. Moj studio je pretplaćen i na dva vodeća arhitektonska časopisa iz regiona. Volim štampana izdanja. Ja sam analogni tip, zarobljen u digitalnoj eri, kao i mnogi iz generacija bliskih mojoj, mada su mi sve bliža i digitalna izdanja. Jedino ne volim da čitam obimnije tekstove na računaru. Monitor nikada neće imati miris na svežu štampu.

Čitanje je za mene i olfaktilni i taktilni doživljaj. Ranije, ko ima knjigu, ili časopis zna i privilegovan je svojim znanjem. Sada je sve preko interneta na dohvat ruke. Jedino što malo ko shvati šta će sa tim obiljem informacija. Naravno da sve to utiče na arhitektonsku praksu. Na žalost, ima mnogo časopisa koji nisu za profesionalce, već gađaju široku publiku. Njih je previše, a različitog su kvaliteta. Postoji tu još jedan fenomen: globalizacija je zbunila mnoge, pa misle da je arhitektura iz Arizone referentna i u Srbiji.

Mlađi arhitekti ne znaju šta je kontekst. Duh mesta skoro da više nikoga ne zanima. Nadam se da ne zvučim patetično. Svet nije ni bolji niti gori nego što je bio. Samo je drugačiji. Te promene su prebrze, ali se trudim da mi sve to ne kontaminira duh. Mnoga deca rođena ove godine će se baviti zanimanjima koja danas i ne postoje. Ali, šta ću ja sa tim? Trudim se da živim izvan toga.

ZA KRAJ, ŠTA MOŽETE JOŠ DA DATE NIŠU, A DA VEĆ NISTE I KOLIKO SE RAZLIKUJE ONO ŠTO VI RADITE OD ONOGA ŠTO JE ZA OVAJ GRAD RADIO VAŠ OTAC?

Tako formulisano pitanje preozbiljno shvata ono što ja radim. Nikada sebe nisam video kao čoveka sa misijom. Ja samo živim od toga. Ako i napravim nešto za šta ljudi misle da je dobro, to mi svakako godi. Baviću se arhitekturom dok ne uhvatim sebe da mogu da napravim neku glupost.

Moj otac Aleksandar Buđevac je bio veoma uspešan i produktivan arhitekta. On je gradio kada je produkcija bila neuporedivo veća. Broj njegovih izgrađenih kvadrata je za mene nedostižan. Tada se i lakše gradilo. Između arhitekte i investitora je uvek bila neka firma koja je amortizovala pritisak, odgovornost i organizaciju posla. Sada su arhitekta i investitor u fulkontaktu jedan na jedan. Kada vas klijent sada angažuje, misli da Vas je kupio i to komplet sa cipelama. I moj sin Andreja je treća generacija koja se bavi arhitekturom. I on mora da se bavi mnogim stvarima u procesu projektovanja i realizacije za koje moj otac nije ni slutio da postoje. Za njega su to uvek radili neki drugi, a sada je i izgradnja zahtevnija i tehnološki i oblikovno. I moja kći Nastasja je nedavno diplomirala arhitekturu u Parizu.  Malo je porodica koje uspeju da održe profesionalnu tradiciju u tri generacije. Nadam se da će moja deca uživati u bavljenju arhitekturom bar koliko sam ja.

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Arhitektura

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Objavljeno

:

Od

Novi show room, Porche

Opšte je poznato da automobilska industrija ima primat u izgledu svojih show room-ova. Najnovija među nima je svakako ona kompanije Porsche koja je lansirala novu korporativnu arhitekturu za svoje Porsche centre širom sveta. Imajući na umu krilaticu „Destination Porsche“ nameravaju da postanu centralno mesto okupljanja Porsche zajednice, privlačeći sadašnje i nove korisnike.

Novu arhitekturu karakteriše fleksibilnost i upotreba digitalnih medija za individualnu komunikaciju sa naglaskom na iskustvo brenda. Prvi prototip novog koncepta proslavio je svoje otvaranje u Palm Springsu u Kaliforniji. Nova prodavnica je izgrađena u periodu od godinu dana i pokazuje put za buduće promene u okviru „Destination Porsche“ dok se kompletan koncept može se iskusiti do sredine 2020. godine u dva Porsche Centra u Dortmundu i u Hangčou u Kini.

„Destinacija Porsche“ pokazuje jedan od načina na koji možemo odgovoriti na izazove promene potrošačkih preferenci i evolucije automobilske maloprodaje“, rekao je Detlev von Platen, član Izvršnog odbora za prodaju i marketing u Porsche AG. „Porsche predstavlja životni san i snažnu zajednicu naših prijatelja i korisnika. Mi dizajniramo naše Porsche prodajne objekte s namerom da budu mesta gde ljudi mogu doživeti brend.

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Koncept kao deo Porsche maloprodajne strategije

Implementacija koncepta „Destinacija Porsche“ počinje sa Porsche centrima – a time i jezgrom maloprodaje. U bliskoj budućnosti će i druge fizičke dodirne tačke biti još više prilagođene potrebama korisnika, a mogućnosti za komunikaciju će biti proširene. Pored Porsche prodavnica u urbanim sredinama, ove lokacije uključuju pop-up prodavnice, kao i nove digitalne kontaktne tačke i formate koji omogućavaju više načina da se apsolutno doživi Porsche brend.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Prostori kao novo vizuelno i korisničko iskustvo

Objavljeno

:

Od

Studio Simović, Hillout Gornja Crnuca, render

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govore Marija i Petar Simović

U našoj nameri da upravo arhitekte budu te koji će, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do grada koji je i zvanično četvrti po veličini u našoj zemlji i definitivno jeste najbolji predstavnik centralne Srbije.

Ono što verujemo da veliki broj naših čitalaca ne zna je ime ovog grada nastalo po vrsti jastreba koji se zove Kraguj koji danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu. Po mnogo čemu ovaj grad možemo nazvati „prvim u Srbiji“ – bio je prva prestonica moderne srpske države (1818-1841), u njemu su prva gimnazija, prvi sud, prvo pozorište, prve novine (“Novine srbske”), prva apoteka, galerija slika, muzej, biblioteka… Prvog svetskog rata, Kragujevac ponovo postaje prestonica, ali ovoga puta ratne Srbije, a nakon Drugog svetskog rata, Kragujevac se sve više razvija industrijski, započinje proizvodnja automobila i dolazi do još masovnijeg doseljavanja stanovništva.

Po preporuci našeg sagovornika, arhitekte iz Niša, koji je takođe bio predstavnik svog grada u našoj rubrici Arhitekte jednog grada, reprezenti grada Kragujevca u ovom broju našeg časopisa su vlasnici studija Simović, Petar i Marija. Studio Simović radi u oblasti arhitekture i višestruko je nagrađivan za realizovana dela (39. Salon arhitekture u Beogradu, Ranko Radović nagrada 2017.), a posebno se izdvaja nominacija za Evropsku nagradu za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe 2019.

Marija Simović je arhitekta iz Kragujevca, a diplomirala je i odbranila master na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2008. do 2011. godine bila je deo studentske grupe RESTART (Novi Sad, Srbija) kao jedan od osnivača i članova. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Petrom Simovićem i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se ARIS doo kao član Inženjerske komore Srbije i Ženskog arhitektonskog društva (ŽAD). Od 2017. godine članica je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i jedan je od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018. godine.

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Petar Simović, arhitekta iz Kragujevca, završio je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2007. godine radio je kao projektni menadžer i dizajner za InterSOS, USAid i Kopring PMC. 2007. godine osniva privatnu arhitektonsku praksu u Kragujevcu. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Marijom Simović i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se kao partner ARIS doo Član je Inženjerske komore Srbije, a od 2016. član je Komisije za Urbanističke planove grada Kragujevca. Od 2017. godine član je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i bio je jedan od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018.

PETRE, S OBZIROM DA KRAGUJEVAC JESTE U MNOGO ČEMU PRVI I DA NJEGOVA ISTORIJA ZAISTA JESTE NEŠTO ČIME BI SE KAO GRAD MOGAO POHVALITI, DA LI BISTE MOGLI DA NAM IZDVOJITE SAMO JEDNU GRAĐEVINU KOJA JE PRAVI POKAZATELJ ZNAČAJA GRADA KRAGUJEVCA?

P Ta građevina nije vezana za Državnotvornu istoriju gra- da, na šta se obično misli, kada se kaze, da je “Kragujevac u mnogo čemu bio prvi”, već memorijalni Muzej 21. Oktobar tima Antić-Raspopović. On podseća na tužne dane, relativno kratke istorije ovog grada, na masovna ubistva civila, naših sugrađana. Objekat je u svim arhitektonskim elementima: finoj i rafiniranoj simbolici, upadljivoj dispoziciji u prostoru, besprekornoj razrađenoj funkciji dramatičnim senzacijama sa zenitalnim osvetljenjem koje se smenjuju u kretanju kroz unutrašnjost, zaista nešto najbolje od arhitekture što Kragujevac može da ponudi ne samo Centralnoj Srbiji nego i malo širem geografskom zahvatu.

Arhitekte Marija i Petar Simović

N8 Housing, foto: Relja Ivanić

MARIJA, S OBZIROM DA STE STUDIRALI U NOVOM SADU, MOŽETE LI DA NAPRAVITE POREĐENJE OVOG GRADA I GRADA KRAGUJEVCA U SMISLU ARHITEKTURE? KOJA MONUMENTALNA GRAĐEVINA U KRAGUJEVCU PREDSTAVLJA VAŠ GRAD NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN?

M Moja odluka da studiram u Novom Sadu je bila upravo iz razloga što Novi Sad odlikuje ono što odlikuje i Kragujevac, a to je život i rad bez stresa koji nose veliki gradovi poput Beograda. I u Kragujevcu i u Novom Sadu možete do nekih centralnih sadržaja da dođete peške, a to mnogo govori o odnosu grada prema čoveku. U Beogradu je više odnos grada prema automobilima i gustom saobraćaju i sve se planira u odnosu na to za koliko ćete doći od tačke A do tačke B. Što se tiče arhitekture Kragujevca i Novog Sada vidna je razlika upravo zbog uticaja austro-ugarske arhitekture kako na arhitekturu objekata tako i na sam urbanizam Novog Sada. No, interesantno je da u Kragujevcu postoje objekti koji imaju neoklasicističko oblikovanje sa početka XX veka upravo iz razloga što su u jednom periodu boravili Austro-ugari zbog vojne fabrike i njenog podizanja i usput su ostavili trag kako u nekim od značajnijih objekata tako i u urbanizmu jednog dela Kragujevca.

Što se tiče građevine koja predstavlja pravi pokazatelj značaja grada Kragujevca posebno bih izdvojila spomen- muzej “21. oktobar” arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović koji je pravo remek-delo ovakve vrste objekata. Iznova iznenađuje svojom pojavnošću i konstrukcijom koja svojom složenošću fascinira. U kontekstu ogromne žrtve koju je grad Kragujevac iskusio 21.oktobra 1941. godine ovaj objekat i čitav kompleks spomen-parka Kragujevački oktobar ima ogromnu emotivnu vrednost za Kragujevčane.

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

KAKO BISTE OPISALI GRAD KRAGUJEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRAGUJEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

P Ovo su uvek najteža pitanja jer se tiču promena koje treba zapaziti i klasifikovati dok se događaju, a ne post festum kad je mnogo lakše. Gradi se, čini mi se na sve strane, ali kakav će to skor da ima na urbanitet grada i kojeg će kvaliteta ta arhitektura da bude u sumi, ne mogu da pretpostavim.

M U Kragujevcu se gradi. Više porodični objekti, nove industrije, ali između ostalog trenutno se grade i javni objekti poput Palate pravde: Ono što je naša zamerka kao profesionalaca je nedostatak ozbiljnih javnih arhitektonsko-urbanističkih konkursa preko kojih bi se odabirala najbolja rešenja, a ne javne nabavke koje su uvek po pravilu takve da se bira “najniža ponuđena cena”. U kontekstu grada to nije najbolji mogući način za njegovo ispravno razvijanje.

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

P Naš arhitektonski kredo se, nadam se, pojavljuje u svakom našem objektu u nekom obimu. A on je prilično jednostavan: Stvarati “prostore” koji će biti novo korisničko i vizuelno iskustvo kroz jedan jasno definisani projektantski postupak koji ispunjava naš život i čini nas srećnim. Inače, kad smo počeli da radimo, imali smo neku platformu koja se zvala FLA -Fun Loving Architects.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

M Prvi objekat sa kojim smo se prezentovali stručnoj javnosti je minijaturan stambeni objekat od 4 stana, N1 Stanovanje (N1 Housing) u Kragujevcu. Upravo zato što je to objekat koji najbolje reprezentuje naše ideje, ali ne samo ideje već i jedan zdrav odnos klijenta i projektanta koji je zasnovan na poverenju. Iako imamo dosta realizovanih objekata koji su prethodili ovom, što velikih kvadraturom i budžetima, ovaj objekat je ujedno i prekretnica u našoj sopstvenoj praksi,te ga zato i posebno izdvajam.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

P Zavisi od situacije. Obzirom da je materijalizacija veoma bitna za našu arhitekturu, jer se trudimo da objekti budu taktilni, i da te odluke moraju biti donesene u jednom veoma složenom sistemu mogućnosti i činilaca , to je uvek najteži deo realizacije objekata. Uvek smo za “novo” osim kad za to nema mogućnosti, što je često.

M Apsolutno sve to zavisi od ekonomičnosti i platežnosti naših klijenata. Obično novi materijali imaju i jaču cenu na tržištu tako da se neretko oni zaobilaze dok ne prođe par godina i pronađu svoj put do nas i naših klijenata.

MISLITE LI DA LJUDI DANAS MNOGO VIŠE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U SMISLU DA ĆE PLATITI VIŠE KVALITETNE MATERIJALE ZBOG TOGA ŠTO ZNAJU DA ĆE IM ONI OMOGUĆITI UŠTEDU ENERGIJE?

P Poredeći sa čim? U odnosu na pre 20 godina nesumnjivo znaju više i svesni su toga da ulaganje u kvalitetne materijale garantuje uštedu energije. Ali, za to kao i za sve drugo kod nas, bilo je potrebno vreme da postane deo opšte kulture. Dok to nije postalo deo kulture, nije bilo zahteva kupaca i korisnika prema investitorima, investitori nisu ulagali u efikasnost, a priroda investicije je da bude što je moguće manja. Da se samo razumemo, u vreme intenzivne socijalističke masovne izgradnje “besplatnih” stanova, specijalno u 80-im već je postajala “unaučena” energetska efikasnost zgrada, ali ni taj “dobronamerni” investitor nije mogao sebi da priušti dodatni trošak.

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

MARIJA, PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA O OVOM PITANJU?

M Upotreba materijala, specijalno energetski efikasnih je uslovljena pravilnicima kako onih vezanih za energetsku efikasnost tako i protivpožarnu zaštitu. Mi kao profesionalci možemo da sugerišemo određene materijale, ali kada je nešto nametnuto zakonski onda se ne može pobeći od primene. I to je dobro. Da je ostavljeno na samostalnoj odluci investitora onda bi to uvek bili najeftiniji i najmanje energetski efikasni materijali. U tom smislu i ide edukacija, širenje znanja i primena.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

P Ja mogu da pričam samo iz našeg iskustva. Uvek nas investitori, ne samo naši pitaju , a koji smo material koristili na nakoj određenoj zgradi i naravno, koliko to košta . Da se lako zaključiti da ljudi žele “novo”, i da je samo pitanje isplativosti. Tako da je odgovor , da stvari uopšte nisu tako loše, ali opet, dinamika promena je iritantno niska.

M Ono što je trend je definitivno vernost materijala u završnom smislu. Danas postoje materijali koji verno predstavljaju prirodu (drvo, kamen) i to se investitorima najviše dopada. Isplativost nekog materijala u toku eksploatacije objekta samo znači klijentima koji prave kuće za sebe ili javnim ustanovama kada su javni objekti u pitanju ukoliko imaju osvešćen tim koji razume ovu problematiku. Objekti poput višeporodičnog stanovanja su investitorima od interesa kratak vremenski period dok ne rasprodaju stanove. Ukoliko bi specijalno energetski efikasni materijali i ekološki materijali cenovno i tržišno postali interesantniji investitorima više bi bili u upotrebi nego sad. Verujem da će kroz vreme to da se izbalansira i da će postati uobičajeno da se upotrebljavaju kvalitetni i visokokvalitetni materijali koji će podići kvalitet korišćenja objekata.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno