Connect with us

Arhitektura

Arhitektura – doživljaj zadovoljstva pri stvaranju novih svetova

Objavljeno

:

Aleksandar, Saša i Andreja Buđevac / Foto: Aleksandar Nakić

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Saša Buđevac

Na našem putu kroz Srbiju i potrazi za arhitektom jednog grada, došli smo do Niša koji se posle Novog Sada i Beograda nameće kao jednako važan centar svega, pa i arhitekture. Reprezenta grada Niša našli smo sasvim lako, preko našeg prethodnog sagovornika jer, priznaćete, ako vas kolege priznaju i smatraju najboljim to mora da ima neku težinu. Tako je Dejan Babović, arhitekta iz Beograda, preporučio Sašu Buđevca, arhitektu iz Niša.

A ko je Saša Buđevac?

Potomak arhitekte koji je izgradio pola Niša, slobodni umetnik koji svoju slobodu izražava i kroz pisanje i spaja na taj način arhitekturu i književnost. Pored toga Saša ima gotovo sve stručne nagrade i priznanja u zemlji za arhitekturu, enterijer, čak neke i za industrijski i grafički dizajn. Kao arhitekta ušao je u leksikone i enciklopedije pre četrdesete. Njegov objekat je ušao u izbor najznačajnijih u srpskoj arhitekturi u prelomu vekova i sve ozbiljnije publikacije koje se bave savremenom sakralnom arhitekturom ga pominju. Ipak, ovaj na uspeh naviknut čovek se, kako kaže, nada da će tek napraviti svoj najveći uspeh i u arhitekturi.

Arh. Saša Buđevac

Arh. Saša Buđevac

SAŠA, NAJPRE BIH DA PRIČAMO O NIŠU IZ KOJEG NE ŽELITE DA ODETE JER, KAKO STE REKLI, METROPOLE NISU ZA VAS. ŠTA ZNAČI BITI SLOBODAN UMETNIK U GRADU NIŠU?

Znači biti slobodan koliko slobodan čovek, uopšte, može biti. Prosečan Beograđanin provede u prevozu ukupno trideset dana godišnje, a Njujorčanin šezdeset. Ja sam izabrao da provodim dva sata dnevno na nekom kvalitetnijem mestu nego što je prevozno sredstvo. Oni nemaju izbor. Sve što meni treba nalazi se u radijusu od nekoliko stotina metara. Živim u centru, u kući staroj stodeset godina, koju je moj pradeda sazidao. Upalim auto samo kada idem na gradilište koje je udaljeno. Niš je dovoljno veliki da u njemu može nešto da se radi, a opet, dovoljno mali da Vas ne pojede. Ja sam poslednja generacija kojoj je predavao Bogdan Bogranović. On nam jednom na predavanju rekao: „Sreća u gradu je kad znaš ko si, odakle si i kuda ideš.“

NAŠA JE IDEJA DA ARHITEKTA JEDNOG GRADA PREDSTAVI SVOJE RODNO MESTO KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE NIŠ KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE? ILI JE TO, IPAK, VIŠE OD JEDNE?

U Nišu je to bar lako. Svi koji po prvi put dođu moraju da vide Nišku tvrđavu, a potom i Ćele-kulu. To nisu toliko arhitektonski značajni objekti, ali ikonični i istorijski, svakako jesu. Nažalost tvrđava nije revitalizovana na pravi način. U tom monumentalnom objektu od deset hektara krije se veliki kulturološki i turistički potencijal. Trenutno vidimo samo takozvani turski sloj. Neophodno bi bilo otvoriti i još nešto od rimskog sloja, rekonstruisati nekoliko značajnih objekata porušenih u euforiji oslobođenja od Turaka, “dovući” novu publiku novim sadržajima… Malo gradova ima sreću poput Niša da ima tvrđavu u centru grada. To treba iskoristiti.

3D projekat - Arh. studio Buđevac

3D projekat – Arh. studio Buđevac

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

ČIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U NIŠU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRAĐEVINA U GRADU? DA LI POSTOJE STILOVI KOJI SU I DANAS OSTALI, A DA VAM NISU SIMPATIČNI?

Ja lično u Nišu vidim najviše takozvane dobre rane moderne i moderne. Mada, na žalost, zvanična srpska istorija arhitekture je u taj pojam “usisala” mnogo art dekoa i art nuvoa, koje obožavam. Nedostaje suptilno znanje koje bi to prepoznalo. Novi Sad je imao Tabakovića, Niš je imao Medvedeva, mada mi nismo umeli da afirmišemo i valorizujemo nešeg važnog stvaraoca tog perioda, kao Novosađani. Niš je puno stradao i u drugom ratu, te je mnogo izgrađen pedesetih i šezdesetih. Sve je to dobra moderna. Mnogi sadašnji arhitekti, pogotvo ovi što zidaju stanove za tržište, na žalost ne mogu „da se dobace“ do nivoa te arhitektonske produkcije. I meni je najbliži duh remodelovane moderne. Volim da mislim da sam na tragu nastavljanja te tradicije. Nema stila koji mi nije simpatičan. Dobra arhitektura je dobra, bez obzira u kojoj je stilskoj grupi ili maniru. Naravno, kvazi-stilsku arhitekturu i ne uzimam u razmatranje.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? DA LI UOPŠTE TO MOŽE BITI JEDAN PROJEKAT ILI IMATE ČITAV SPISAK U GLAVI KADA VAS OVAKO NEŠTO PITAJU?

Svaki objekat je programski. Svaki objekat projektujem kao za sebe lično. S obzirom da su moji kriterijumi uvek viši od klijentovih, on uvek dobije rezultat iznad svojih očekivanja. Smatram da je bitno da se arhitekta raduje dok projektuje, jer samo to dovodi do dobrog rezultata. To nije mistifikacija, energija arhitekte se prenost na objekat. Taj mehanizam je moguće racionalno i materijalistički pokazati. I još: najveća osuda za arhitektu jeste kada prolaznik ne primeti njegov objekat. Bolje je i da reaguje negativno, nego da bude indolentan. Odsustvo emocija je definicija smrti. Toliko o kredu.

MEĐU LJUDIMA KOJI KUPUJU STANOVE U SRBIJI, PRIMETAN JE ASPEKT BOLJEG KVALITETA FASADA, STOLARIJE I UOPŠTE MATERIJALA KOJI SE KORISTI U IZGRADNJI. DA LI STE VI OVO PRIMETILI, ODNOSNO DA LI LJUDI DANAS TRAŽE “BOLJE I VIŠE” ZA SVOJ NOVAC U ODNOSU NA NEKI PERIOD OD PRE 10 GODINA?

Vaša konstatacija o vidljivom porastu kvaliteta izgradnje se više odnosi na Beograd i Novi Sad. Tu je tržište bogatije i probirljivije, pa su i budžeti veći. Moji poslovni prijatelji, koji se bave izgradnjom stanova za tržište, žale se godinama da se prosečni kupac povodi za trivijalnim stvarima u procenjivanju vrednosti stana. Zavode ih kvalitet podova, izgled keramičkih pločica i da li su sobna vrata bojena ili furnirana. Prosečan kupac ne razume čak ni važnost orijentacije stana. Govorim vam o iskustvu južno od Beograda.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Najmasovniji deo stambene izgradnje je za takvo tržište. Naravno, postoji i ovde klijentela koja prepoznaje kvalitet, ali je u manjem procentu. Investitori i projektanti su uvek svesni ciljne grupe za koju grade. Drugačja je situacija sa individualnom izgradnjom rezidencijalnih objekata. Tu je za mene kvalitativni skok primetniji.

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI? KOLIKO JE TO KOD NAS ZAŽIVELO I DA LI VI PRIMEĆUJETE KOD SVOJIH KLIJENATA ZNANJE KOJE RANIJE NISU IMALI?

Aktuelni propisi o energetskoj efikasnosti su značajno podigli standard izgradnje i mnogo više utiču na naše živote, nego što smo mi toga svesni. Deo kućnog budžeta za grejanje i hlađenje se značajno preliva u zadovoljenje drugih životnih potreba. Svest mojih klijenata o važnosti energetske efikasnosti je bitno porasla, pogotovo kod individualne stambene izgradnje. Energetski racionalana kuća za četvoročlanu porodicu, na godišnjem nivou, špara za letovanje na egzotičnim ostrvima. Svima je postalo jasno da je pametnije da leti leže ispod palme, nego da zimi greju ulicu. I moji investitori koji grade poslovne objekte, itekako vode računa o troškovima eksploatacije objekata gde su grejanje i hlađenje značajna stavka. Kapitalu je odavno jasno da mora da minimizira troškove.

VI, STE IPAK, I KNJIŽEVNIK. IAKO STE SVOJE PISANJE UPOREDILI SA HOBIJEM, ODNOSNO SA NEČIJIM ODLASKOM NA PECANJE, VI STE “UPECALI” USPEH I U OVOM SVOM POZIVU. DA LI JE, S OBZIROM NA TO DA STE ARHITEKTA, TEMA U VAŠIM KNJIGAMA OBRAĐENA KROZ PROSTOR ILI KROZ LIKOVE?

Ja sam arhitekta. Nikada se sebi nisam obraćao kao piscu. Sva kreativnost dolazi iz istog rezervoara. Stvaranje u svim umetnostima podleže potpuno istim zakonitostima. Proces je gotovo identičan, samo su mediji različiti. Bojim se da je mali broj umetnika svestan te činjenice. Stvarati arhitekturu kao fizički prostor i stvarati metafizički prostor u literaturi, muzici ili slikarstvu u jednom trenutku je isto. Ima tu nečega i od sindroma Boga. Znate, doživljaj zadovoljstva pri stvaranju novih svetova je neopisiv i nezamenljiv.

 

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

Arh. Saša Buđevac / Foto: Andreja Buđevac m.i.a.

DA LI ČITATE GRAĐEVINSKE ČASOPISE I PORTALE I U KOJOJ MERI ONI KOD NAS OBRAĐUJU TEME KOJE ARHITEKTE MOGU DA KORISTE U PRAKSI?

Svakako. Svakog jutra pogledam dnevno izdanje najpoznatijeg svetskog arhitektonskog portala. Moj studio je pretplaćen i na dva vodeća arhitektonska časopisa iz regiona. Volim štampana izdanja. Ja sam analogni tip, zarobljen u digitalnoj eri, kao i mnogi iz generacija bliskih mojoj, mada su mi sve bliža i digitalna izdanja. Jedino ne volim da čitam obimnije tekstove na računaru. Monitor nikada neće imati miris na svežu štampu.

Čitanje je za mene i olfaktilni i taktilni doživljaj. Ranije, ko ima knjigu, ili časopis zna i privilegovan je svojim znanjem. Sada je sve preko interneta na dohvat ruke. Jedino što malo ko shvati šta će sa tim obiljem informacija. Naravno da sve to utiče na arhitektonsku praksu. Na žalost, ima mnogo časopisa koji nisu za profesionalce, već gađaju široku publiku. Njih je previše, a različitog su kvaliteta. Postoji tu još jedan fenomen: globalizacija je zbunila mnoge, pa misle da je arhitektura iz Arizone referentna i u Srbiji.

Mlađi arhitekti ne znaju šta je kontekst. Duh mesta skoro da više nikoga ne zanima. Nadam se da ne zvučim patetično. Svet nije ni bolji niti gori nego što je bio. Samo je drugačiji. Te promene su prebrze, ali se trudim da mi sve to ne kontaminira duh. Mnoga deca rođena ove godine će se baviti zanimanjima koja danas i ne postoje. Ali, šta ću ja sa tim? Trudim se da živim izvan toga.

ZA KRAJ, ŠTA MOŽETE JOŠ DA DATE NIŠU, A DA VEĆ NISTE I KOLIKO SE RAZLIKUJE ONO ŠTO VI RADITE OD ONOGA ŠTO JE ZA OVAJ GRAD RADIO VAŠ OTAC?

Tako formulisano pitanje preozbiljno shvata ono što ja radim. Nikada sebe nisam video kao čoveka sa misijom. Ja samo živim od toga. Ako i napravim nešto za šta ljudi misle da je dobro, to mi svakako godi. Baviću se arhitekturom dok ne uhvatim sebe da mogu da napravim neku glupost.

Moj otac Aleksandar Buđevac je bio veoma uspešan i produktivan arhitekta. On je gradio kada je produkcija bila neuporedivo veća. Broj njegovih izgrađenih kvadrata je za mene nedostižan. Tada se i lakše gradilo. Između arhitekte i investitora je uvek bila neka firma koja je amortizovala pritisak, odgovornost i organizaciju posla. Sada su arhitekta i investitor u fulkontaktu jedan na jedan. Kada vas klijent sada angažuje, misli da Vas je kupio i to komplet sa cipelama. I moj sin Andreja je treća generacija koja se bavi arhitekturom. I on mora da se bavi mnogim stvarima u procesu projektovanja i realizacije za koje moj otac nije ni slutio da postoje. Za njega su to uvek radili neki drugi, a sada je i izgradnja zahtevnija i tehnološki i oblikovno. I moja kći Nastasja je nedavno diplomirala arhitekturu u Parizu.  Malo je porodica koje uspeju da održe profesionalnu tradiciju u tri generacije. Nadam se da će moja deca uživati u bavljenju arhitekturom bar koliko sam ja.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Arhitektura

Baumit na takmičenju Life Challenge u Bratislavi

Objavljeno

:

Od

Baumit Srbija

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je „Beautiful elderly life“ iz Izole (Slovenija).
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.

Pobednik Baumit Life Challenge takmičenja 2018.

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je "Beautiful elderly life" iz Izole (Slovenija).U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćen je Baumit Star Mineral sistem.

Geplaatst door Baumit – Serbia op Maandag 2 december 2019

Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćeni su Baumit Star Mineral sistem.

www.baumit.com
BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

 

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Za Grenef govori arhitekta Srđan Aćin: Kada posao radite kvalitetno, budućnost je u vašim rukama!

Objavljeno

:

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

U poslednjem izdanju časopisa GRENEF u ovoj godini, odlučili smo da grad – domaćin bude grad koji je više puta menjao ime, a u poslednje vreme se raspravlja čak i o vraćanju jednog od starih naziva. U pitanju je Zrenjanin, značajan industrijski centar Banata i Vojvodine.

Za vreme Austrougarske bio je sedište ugarske Torontalske županije, čiji je najveći deo posle Prvog svetskog rata pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a manji deo Kraljevini Rumuniji. Nakon 1918. godine, pokrenuto je pitanje o obliku imena ovog grada na srpskom jeziku, bez osporavanja tradicionalnog naziva Bečkerek, kako je i bio naziv ovog grada na mađarskom jeziku. Međutim, državne vlasti su 1924. godine odlučile da se potencijalno najpogodniji naziv „Banatski Despotovac“ upotrebi za preimenovanje obližnjeg Ernestinovca, tako da je nakon toga moralo biti pronađeno neko drugo rešenje. Počevši od 1935. godine, grad se naziva Petrovgrad, a od 1946. godine ima sadašnji naziv Zrenjanin, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu-Uči.

U ovom divnom vojvođanskom gradu živi i radi arhitekta Srđan Aćin koji je na čelu male, ali uspešne firme – Indesign studija. Rođen 1978. godine u Zrenjaninu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu. Nakon završenih studija, 2003. godine počinje da radi u struci, sve do 2007. kada se vraća u Zrenjanin i počinje samostalno da radi. Svoj studio osniva 2013. godine.

Srđan Aćin, dipl.inž.arh

Srđan Aćin, dipl.inž.arh

Upravo će Srđan predstaviti Zrenjanin kroz prizmu arhitektonskog poziva i iz svog ugla skrenuti pažnju na ono što ga čini specifičnim i izdvaja od ostalih gradova u Srbiji. Ovaj arhitekta će predstaviti i rad svog tima, sa akcentom na to što se osim standardnim projektovanjem, ovaj biro bavi i arhitektonskom vizuelizacijom. Indesign studio se pretežno bavi dizajnom i projektovanjem enterijera i po tome je prepoznatljiv na tržištu, što ne znači da ne radi na uređenju eksterijera kada se ukaže takva potreba. Naravno, u ovoj rubrici, kao i uvek, pričaćemo i o situaciji na terenu, odnosno o sve češće pominjanom pitanju deficita radnika iz struke, zatim energetskoj efikasnosti i samom poznavanju ovog pojma od strane klijenata Indesign studija, a kao i uvek, arhitekta će vam preporučiti monumentalnu građevinu koju vredi videti ako ste već u poseti njegovom gradu.

SRĐANE, NAJPRE ME INTERESUJE OVA TENDENCIJA DA SE MENJA IME GRADA ZRENJANINA, ODNOSNO DA SE VRATI STARI NAZIV PETROVGRAD? KOJI JE VAŠ STAV O OVOJ PROMENI, ODNOSNO DA LI BISTE BILI ZA ILI PROTIV PROMENE I ZAŠTO?

Inicijativa o promeni imena grada je ponovo pokrenuta pre dve godine od strane određenih grupa građana i udruženja, koji se zalažu za to da se gradu vrati stari naziv Petrovgrad. Zrenjaninci su već imali referendum na ovu temu 1992. godine kada su većinski izglasali sadašnje ime grada. Sudeći po mišljenju ljudi iz mog okruženja, a i generalno javnosti, mislim da se ponovnim referendumom ne bi ništa promenilo, odnosno da je većina stanovnika i dalje za naziv Zrenjanin. Ono što je zanimljivo je da vrlo često možete čuti od „starih“ Zrenjaninaca da koriste naziv Bečkerek.

Ovo je svakako vrlo osetljivo pitanje za građane Zrenjanina. Stičem utisak da predlog o promeni imena grada više nailazi na revolt, nego na odobravanje. Razlog za to su mnogo važnija pitanja i problemi u Zrenjaninu, pre svega dugogodišnji problem sa pijaćom vodom, generalno dotrajala infrastruktura, devastirana i neuređena dečija igrališta i parkovi, zapuštena obala Begeja, ruinirane fasade objekata od javnog značaja u centru grada i sve ono što bi moglo da utiče na kvalitet života ljudi u ovom gradu. Mislim da je inicijativa o promeni imena grada kod svakog razumnog stanovnika Zrenjanina daleko na listi prioriteta.

Trg Slobode u Zrenjaninu

Trg Slobode u Zrenjaninu

Za svojih nešto više od 40 godina, politički gledano, živeo sam u nekoliko država, od SFRJ, pa preko raznih varijanti Jugoslavije, konačno do Srbije, ali geografski gledano samo u jednoj. Ime Zrenjanin je postojalo i tada i sve do sada, a za mene će to tako i ostati.

ONO ŠTO JE KARAKTERISTIČNO ZA OVU RUBRIKU JE PREDSTAVLJANJE GRADA IZ KOJEG JE ARHITEKTA – DOMAĆIN. DAKLE, KADA VAM DOĐU PRIJATELJI, KOLEGE ILI SARADNICI, KOJU GRAĐEVINU IM POKAŽETE DA BISTE PREDSTAVILI ZRENJANIN?

Ono što bi predstavilo Zrenjanin kroz neku prizmu arhitekture se većim delom ogleda u starim građevinama, koje se nalaze u užem centru grada. Objekti u okviru ovih prostornih kulturno – istorijskih celina predstavljaju “Staro jezgro Zrenjanina”. Većina ovih spomenika kulture su nastali krajem 19. i početkom 20. veka.

Na temu savremene arhitekture bi se moglo reći da je Zrenjanin dosta oskudan. Razloge za ovako mali broj objekata iz pomenute kategorije verovatno treba tražiti u dugogodišnjoj lošoj ekonomskoj situaciji ovog grada u periodu posle 90-ih godina, velikom broju uništenih i ugašenih privrednih giganata i gotovo nikakvim stranim investicijama. Na svu sreću, u poslednjih 10 godina se situacija menja na bolje, sporadično se pojavljuju moderni objekti, što stambeni, što poslovni i to sveukupno doprinosi nekom utisku napretka u ovoj oblasti.

Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)

Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)

UTICAJ KOJE KULTURE JE NAJUOČLJIVIJI, S OBZIROM DA JE ZRENJANIN DEO VOJVODINE, A VOJVOĐANSKI GRADOVI SU, MOŽDA VIŠE NEGO OSTALI, PRETRPELI NAJVEĆI BROJ PROMENA U SMISLU UTICAJA RAZLIČITIH KULTURA?

Prethodno pomenuti spomenici kulture iz starog jezgra grada datiraju iz raznih kulturnih perioda. Jedan od glavnih simbola grada, zgrada Gradske skupštine (Torontalska županija) potiče iz doba baroka, dok je na istom trgu objekat Narodnog pozorišta Toša Jovanović iz perioda klasicizma. Nekako su najbrojnije građevine iz perioda neorenesanse, Narodni muzej (nekadašnja palata finansija), Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Bukovčeva palata, zgrada Austrougarske banke i mnoge druge. Značajno je pomenuti i Rimokatoličku crkvu svetog Ivana Nepomuka na glavnom gradskom trgu koja je predstavnik renesansne arhitekture.

Bukovčeva palata (izgrađena 1895. godine, restaurirana 2012.)

Bukovčeva palata (izgrađena 1895. godine, restaurirana 2012.)

VAŠE KOLEGE IZ BEOGRADA I NOVOG SADA UKAZUJU NA TO DA SE U PROJEKTANTSKOM SMISLU MORA VODITI VIŠE RAČUNA O SAMOM IZGLEDU NOVOIZGRAĐENIH ZGRADA I UKLAPATI IH U VEĆ POSTOJEĆI STIL? DA LI STE VI PRIMETILI DA SE OVO DEŠAVA I U ZRENJANINU?

Sa ovom konstatacijom se svakako slažem, ali opet zavisi u kakvom kontekstu će se nalaziti novoizgrađeni objekat, kakva će mu biti namena, kakve su želje investitora… Što se Zrenjanina tiče, mislim da nije dobro što ne postoji planska gradnja, pre svega mislim na višeporodične stambene zgrade. Ovakvi objekti se najčešće nasumično grade u zonama individualnog stanovanja, što je svakako planskim dokumentima dozvoljeno, ali istovremeno stvara problem vizuelnog uklapanja objekta u okruženje. Sa druge strane shvatam i želju investitora da gradnjom na atraktivnijim lokacijama doprinese većoj vrednosti svog objekta.

VAŠ RAD JE SPECIFIČAN, KAO ŠTO SAM U UVODU I POMENULA, A TIČE SE PROJEKTOVANJA. NAIME, VI I VAŠ TIM RADITE, OSIM KLASIČNOG, I TAKOZVANU ARHITEKTONSKU VIZUELIZACIJU. MOŽETE LI MI REĆI NEŠTO VIŠE O OVOME, KOJE SU PREDNOSTI, DA LI TO MENJA CENU PROJEKTOVANJA, KAKVI SU KOMENTARI VAŠIH KLIJENATA…

Arhitektonska vizuelizacija predstavlja fotorealističan prikaz nekog arhitektonskog dela i slobodno možemo reći da je prema današnjim standardima postala obavezan element u prezentaciji projekata, kako eksterijera tako i enterijera. Svakako je najbolji način da se u formi statičnih slika – rendera ili animacije investitoru predstavi budući izgled objekta.

Šta zapravo podrazumeva arhitektonska vizuelizacija? Pre svega izradu detaljnog 3D modela u nekom od namenskih softvera, zatim materijalizaciju svih elemenata u projektu, ubacivanje detalja, zelenila, rasvete… Poslednji i veoma važan deo je postprodukcija, odnosno fino doterivanje rendera u nekom od softvera za obradu slika.

Primer vizuelizacije eksterijera

Primer vizuelizacije eksterijera

Moj prvi susret sa 3D modelovanjem je bio dosta davno, negde početkom devedesetih godina kada sam i dobio svoj prvi računar. Veoma brzo sam se zainteresovao za ovu oblast, iako tada još nisam znao da ću studirati arhitekturu. Kasnije sam na fakultetu primenio neka svoja iskustva iz 3D modelovanja i među retkima u to vreme prezentovao svoje radove na ovaj način.

Primer vizuelizacije eksterijera

Primer vizuelizacije eksterijera

Tokom godina kroz konstantno usavršavanje i praćenje trendova u ovoj industriji smo uspeli da naše vizuelizacije dovedemo na zavidan nivo, ali se svakako trudimo da svakim narednim projektom klijentima ponudimo što kvalitetnije rendere. Takođe, imamo odličnu i dugogodišnju saradnju sa nekoliko arhitektonskih biroa u Srbiji i Crnoj Gori, čije ideje i projekte pretvaramo u kvalitetne i fotorealistične vizuelizacije.

Kada govorimo o ceni, ona svakako zavisi od mnogo faktora, da li je eksterijer ili enterijer u pitanju i pre svega od kompleksnosti samog projekta. Na primer, kod kompletnih projekata enterijera koje mi radimo, cena vizuelizacije je uračunata u cenu kvadrata, jer svakako idejno rešenje ne možemo prezentovati klijentu bez dobre vizuelizacije. Iskustvo nam je pokazalo, da su kvalitetno urađeni renderi često “prodavali” ideju i projekat.

Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.

Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.

KADA BIH VAM REKLA DA PREDSTAVITE NEKI SVOJ OBJEKAT U ZRENJANINU,A DA ODGOVARA NA PITANJE “ŠTA JE VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO” KOJI OBJEKAT BI TO BIO I ZAŠTO?

Kroz sve ove godine postojanja, usavršavanja i izazova uradili smo i izveli mnogo projekata, uglavnom enterijera, ali svakako da je bilo i projekata stambenih i poslovnih objekata, nekih hotelskih kompleksa, urbanističkih i pejzažnih uređenja… Ne bih mogao da izdvojim samo jedan projekat, jer svaki od njih, sa svojim nekim specifičnostima mi je podjednako drag.

Jedan od projekata je i enterijer poslovnog objekta u Zrenjaninu kompanije ACE d.o.o., koji je urađen i izveden do svakog detalja, primenom najviših standarda i najkvalitetnijih materijala uz odličnu saradnju sa investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.

Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.

Naredni projekat koji bih spomenuo je rađen za klijenta iz Novog Sada, sa lokacijom objekta u istom gradu i koji svakako ne bih mogao da izostavim. Radi se o kompaniji iOn Solutions koja je veoma bliska svetu arhitekture i poznata je po integraciji sistema pametnih kuća i zgrada. Uz gomilu izazova koje smo imali tokom procesa projektovanja, kao i dosta prepreka koje smo prevazilazili tokom izvođenja, mislim da smo uradili odličan posao. Veliko je bilo zadovoljstvo sarađivati sa ovakvim investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

Na kraju bih izdvojio i meni lično, veoma drag projekat za klupsku kuću za Golf klub u Zrenjaninu, koji smo radili pre nekoliko godina, ali koji je nažalost ostao na nivou idejnog rešenja, jer je u međuvremenu došlo do raskida ugovora o javno-privatnom partnerstvu između grada Zrenjanina i Golf Asocijacije Srbije.

Idejno rešenje objekta Golf centra u Zrenjaninu

Idejno rešenje objekta Golf centra u Zrenjaninu

IMAM INFORMACIJU DA BEZ OBZIRA NA DEFICIT RADNIKA U VAŠOJ STRUCI, VAŠ TIM IMA POSLA. KAKO VI REŠAVATE MANJAK STRUČNIH RADNIKA NA TERENU I KAKO BI SE PO VAŠEM MIŠLJENJU, U BLISKOJ BUDUĆNOSTI, MOGLO UTICATI, NA SMANJIVANJE ILI ANULIRANJE OVOG PROBLEMA U NAŠOJ ZEMLJI?

Verujem da je ovo bolna tema za većinu kolega koji rade u manjim gradovima i sredinama. Što se Zrenjanina tiče, i ovde je arhitektonska struka deficitarna i vrlo je teško doći do saradnika. Moju priču bi verovatno potvrdila većina kolega koji imaju projektni biro u ovom gradu.

Za sve ove godine postojanja studija, trudili smo se da beležimo neki godišnji rast, uz konstantno povećanje obima posla, za šta su nam bili potrebni dodatni saradnici. Nekoliko puta sam raspisivao konkurse za radna mesta, ali je odziv bio relativno slab, verovatno zbog radnog mesta koje je u Zrenjaninu i pored dobrih ponuđenih uslova. Nekako sam siguran da isto ovo ponudim u Novom Sadu ili Beogradu imao daleko bolji izbor i brže završen proces zapošljavanja.

Nažalost, mladi koji odu da studiraju u Novi Sad ili Beograd, retko se vraćaju u rodni grad, zbog mogućnosti i uslova koje imaju u velikim sredinama. Iskreno, gledano sa ove distance i sa ovakvim ekonomskim statusom Zrenjanina, ostaje nam da sačekamo neka bolja vremena i snalazimo se trenutno kako možemo.

DA LI GRAĐANI ZRENJANINA, VAŠI KLIJENTI, ZNAJU ŠTA JE ENERGETSKA EFIKASNOST? DA LI STE PRIMETILI DA VAS PITAJU ZA SAVET? DA LI SU SPREMNI DA ULOŽE VIŠE NOVCA U MATERIJALE ILI USLUGE KOJE BI IM DUGOROČNO DONELI UŠTEDU ILI SE LJUDI I DALJE RUKOVODE SAMO CENOM?

U poslednjih 10 i više godina primetno je da se podizala svest ljudi na temu energetske efikasnosti objekata. U početku se to najviše ogledalo kroz termoizolaciju objekta, dok se sada posmatra i kroz ugradnju kvalitetne stolarije, primenom kvalitetnih materijala, ugradnjom alternativnih izvora grejanja… Svakako da cena igra veliku ulogu u izboru materijala kod većine investitora, ali imali smo dosta primera gde su ljudi prvenstveno gledali na kvalitet ugrađenih materijala, znali su šta žele da postignu i da će im se to kroz određeni broj godina isplatiti. Često su to bili poslovni objekti ili neki veći kompleksi gde su troškovi eksploatacije objekta dosta veliki i da bi ulaganjem u prave materijale i ekonomične izvore grejanja (toplotne pumpe, solarni kolektori) postigli značajne uštede kroz neko vreme.

DA LI STE VI PRIMETILI DA SAMI INVESTITORI VIŠE ULAŽU U MATERIJALE NEGO 10 GODINA PRE I DA LI JE CENA KVADRATA U ZRENJANINU NIŽA ILI VIŠA OD REALNE VREDNOSTI?

Iako se pretežno bavimo projektovanjem enterijera, ovo je tema o kojoj često polemišemo u firmi. Pre svega, mislim da Zrenjanin zaslužuje kvalitetnije objekte, pogotovo kada govorimo o stambenim zgradama. U poređenju sa Novim Sadom i Beogradom, Zrenjanin prilično zaostaje, pre svega u smislu kvaliteta rešenja, pa zatim i primene modernih i kvalitetnih materijala. U trenutnoj ekpanziji stanogradnje u našem gradu, mislim da su nam potrebna bolja i slobodnija rešenja. Nekako stičem utisak da se sve uradi po zakonu i kako mora i samim tim se zadovolji minimum koji je propisan. Iskreno se nadam da će se u skorije vreme pojaviti neki investitor, koji će postaviti nove standarde i samim tim usloviti da se dogodi pomak.

Cena kvadrata novih stanova u Zrenjaninu je dugo godina bila nepromenjena, ali se u poslednje vreme priča o podizanju cena i neki investitori već najavljuju nove cene kvadrata za naredne objekte. Nadam se samo da će više cene podrazumevati i malo viši nivo kvaliteta objekta uopšte.

KAKO VI VIDITE VAŠ POZIV ZA 10 GODINA? NA KOJI NAČIN BISTE SUGERISALI VAŠIM MLADIM KOLEGAMA ARHITEKTAMA DA OSTANU DA RADE U SRBIJI? DA LI JE DOVOLJNA UPORNOST , STRPLJENJE ILI IMA JOŠ NEKIH FAKTORA KOJI SU KLJUČNI?

Činjenica da dosta mladih ljudi odlazi iz Srbije ne treba da obeshrabri nadolazeće generacije da ostanu i rade u ovoj zemlji, pogotovo one koji se bave kreativnim poslovima. Svakako da će nam svima biti potrebno strpljenje da prevaziđemo trenutne poteškoće i dočekamo neku bolju budućnost, ali ukoliko svoj posao radite dovoljno kvalitetno, dobrim delom istu tu budućnost možete uzeti u svoje ruke.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas