Connect with us

Arhitektura

USPEŠNE ŽENE u arhitekturi i graditeljstvu-MELANIJA PAVLOVIĆ

Objavljeno

:

ŠTA ARHITEKTURA? ŠTA JE GRAĐEVINARSTVO? DA LI JE PRAVILNO „GRAĐEVINAC“ ILI „GRADITELJ“? ODAKLE POJAM „GRADITELJ“?

Pojam „arhitektura“ vodi poreklo od starogrčke reči arkitekton, ὰρχιτεκτονική, od ὰρχι – glavni i Τεκτονική – graditelj. Arhitektura je umetnost i nauka projektovanja i oblikovanja objekata, spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora. (izvor: Wikipedia) U slobodnom prevodu arhitekta bi bio glavni graditelj ili neimar. Neimar je nekadašnji naziv za arhitektu. Neimar, graditelj, arhitekta… onaj koji kreira, stvara, gradi. Koja je razlika između arhitekture i građevinarstva? Većina će vam dati odgovor na ovo pitanje da je arhitektura umetnost, a građevina inženjerstvo. Međutim arhitektura nije samo umetnost. Arhitektura je čarobno preplitanje i umetnosti i inženjerstva.

ARHITEKTA VS DIZAJNER ENTERIJERA –  ZAŠTO IH LJUDI MEŠAJU I KOJE SU OSNOVNE RAZLIKE?

Kada pitate nekoga čime se bavi arhitekta u većini slučajeva će odgovor biti enterijerom, uređenjem enterijera, dekoracijom, nameštajem i zavesama. Ljudi prave greške i mešaju pojmove: arhitekta i dizajner enterijera. Inženjer arhitekture ili arhitekta je neko ko kreira, projektuje i prati realizaciju projekta u svoj svojoj kompleksnosti. Ta kompleksnost podrazumeva i poznavanje normativa, važećih pravilnika, zakona, izradu dokumentacije, pribavljanje dozvola i stavljanje svog potpisa, pečata licence na projekat i preuzimanje odgovornosti. Taj projekat nekada podrazumeva više desetina kvadrata stambenog prostora ili neki hotel ili šoping mol i sl., a nekada samo dizajn enterijera.

Kod nas još uvek važi pravilo da se svi u sve razumemo, pa tako nemamo naviku da konsultujemo stručnjaka prilikom adaptacije kuće ili stana, ali kada stvari krenu da se komplikuju shvatimo da nisu dovoljne samo naše ideje već treba pitati stručno lice za savet. I još jednom arhitekta se ne bavi dekoracijom i zavesama već je tematika mnogo ozbiljnija.

GDE JE BEOGRAD NA ARHITEKTONSKOJ MAPI SRBIJE?

Svi putevi vode ka Beogradu. Normalno je da Beograd kao glavni grad jedne države privlači brojne investitore. Ako analiziramo tržište nekretnina dolazimo do podataka da se 70 posto objekata gradi upravo u Beogradu. Taj trend se nastavlja pa imamo veliki broj stranih investicija u Beogradu, izraelske, austrijske, kineske, arapske i dr. koji prepoznaju naše tržište kao plodno tlo za svoje investicione projekte. Kada govorimo o nekom gradu, govorimo o arhitekturi grada, o ljudima i građevinama, o položaju, nasleđu, osobenostima grada. Uvek se spominju arhitekte, kao reprezenti velikih dela. Za neke smo čuli, nekih se sećamo, a za veliki broj zgrada ne znamo ko su autori, odnosno čija su zasluga. Ipak, činjenica je da Beograd kao glavni grad uvek privlači pažnju. Tako je bilo u prošlosti, tako se nastavlja i u budućnosti. Neke arhitekte nisu projektovale zgrade u Beogradu, ali su komentarisale njegovu arhitekturu. Tako je čuveni arhitekta Le Korbizije rekao je da je: „Beograd najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu“. Mnogi se ne bi složili sa konstatacijom čuvenog arhitekte, jer Beograd, nipošto, nije ružan. Dugačak je spisak arhitekata, neimara i graditelja koji su ostavili svoj trag u arhitekturi Beograda. Jedna od njih je, svakako, arhitekta Jelisaveta Načić.

Jelisaveta Načić prva srpska žena arhitekta i prvi glavni arhitekta Beograda, što je i u sadašnjem vremenu veliko postignuće, a kamoli u dalekoj prošlošti u kojoj je živela i radila ova velika žena. I tačno je, žene jesu uvek bile ta iskonska snaga, a možda su stidljivo i/ili nepravedno bile u nekom drugom planu. Jelisaveta je prva žena arhitekta koja je bila autor mnogih kapitalnih zdanja u Beogradu.

Melanija Pavlović
Foto: Dragana Đorović

U Srbiji 19. veka nije bilo mnogo školovanih žena, a ona je završila fakultet u vremenu kada je bilo svega sedam odsto školovanih žena i time, već u startu, uspela da postigne ono što za to vreme svakako nije bilo uobičajeno. Danas govorimo o ravnopravnosti žena, njenom napretku kroz položaje koje sasvim sigurno može da zauzme i o mogućnosti da Beograd opet dobije ženu gradonačelnika. Jelisaveta Načić je bila prva žena gradski arhitekta, a govorimo o davnoj 1902. godini. Sa 22. godine počinje da radi kao tehnički pripravnik u Ministarstvu građevine i nakon položenog državnog ispita počinje da radi kao gradski arhitekta. 1903. godine Jelisaveta osvaja treće mesto na konkursu za izradu idejnog rešenja za projekat crkve u Topoli. Ona projektuje dekorativno, barokno stepenište od zelenog kamena, koje i danas krasi tvrđavu sa strane francuske ambasade, kao i Osnovnu školu „Kralj Petar Prvi”, pored Saborne crkve u Beogradu. (izvor: 011info)

KAKO VI, MELANIJA, DOŽIVLJAJAVATE TRANSFORMACIJU GRADA?

Svaki grad je podložan konstantnoj transformaciji prostora i materijala koji ga definišu. Grad raste, širi se, razvija se, objekti se ruše i zamenjuju novim. Svaka promena je izazov. Ljudi teško prihvataju promene i kada god se dešava nešto što u velikoj meri menja osobenost dela grada vode se polemike da li je to ispravno ili nije. Razvoj je nešto što ne može stati, što se ne može zaustaviti. Veliki broj investicija i objekata koji se grade u Beogradu upravo daje tu transformaciju grada.

IPAK SVAKI GRAD IMA NEKE OSOBENOSTI GRADNJE NA KOJIMA JE POTREBNO RADITI, ŠTA ČINI OSOBENOST BEOGRADA U OVOM SMISLU?

Beograd ima veliki broj ravnih krovova, krovnih terasa. Najveći broj ravnih krovova nalazi se na Novom Beogradu i pripadaju objektima građenim sedamdesetih godina prošlog veka. Hidroizolacija štiti objekat od vode, vlage, uticaja atmosfere. Ona, kao i sve, ima svoj vek trajanja i posle određenog vremena je treba zameniti ili obnoviti ako je to moguće.

Problem ravnih krovova u Beogradu najveći je za stanare poslednjih spratova gde se i javlja prokišnjavanje. Stanari neretko ne žele da učestvuju u sanaciji krova i hidroizolacije smatrajući da krov pripada samo stanarima čiji stan se neposredno nalazi ispod krova.  Sanacija nije jeftina, a ako se radi parcijalno problem se samo delimično rešava. Da bi se pravilno sanirao krov potrebno je ukloniti sve slojeve do betonske ploče i uraditi nove slojeve.

Kao sto se radi projekat sanacije i obnove fasada isto tako se moze raditi na rekonstrukciji hidroizolacija krovova. Na starim krovovima se najčešće nalazi šljunak kao završni sloj ili kamene ploče. Da bi se došlo do sloja hidroizolacije mora se ukloniti završni sloj, postaviti skela ili dizalica kako bi se materijal uklonio sa krovne površine. Voda uvek nađe put i ako se ne uradi sve po pravilima struke problem može da se rešava nekoliko puta i da se ne reši. To svaki stanar u ovakvoj vrsti zgrade koja ima potrebe za ova- kvom vrstom sanacije, mora da shvati.

NA KOJI NAČIN BISMO TREBALI DA POSMATRAMO TEMU ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Pojam energetske efikasnosti nije više nešto za šta moramo da koristimo Google da bi razjasnili o čemu je reč.

Energetska efikasnost je briga o racionalnom i efikasnom trošenju energije. Energetska efikasnost podrazumeva primenu određenih mera u cilju uštede energije, a da to opet ne ugrozi stepen ostvarenog komfora. I pojam „zelena gradnja“ je sve prisutniji, ali nije najjasniji. Profesionalci i stručna javnost znaju šta podrazumeva zelena gradnja, ali je tržište svakako potrebno konstantno edukovati. Prema Pravilniku o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, od 30. septembra 2012. godine svi novoizgrađeni objekti, kao i oni na kojima se vrši više od 25 odsto rekonstrukcije, moraju posedovati energetski pasoš. Ovi pasoši će doprineti poboljšanju tržišta nekretnina i kvalitetu gradnje, ali će biti potrebno još vremena da bi sve ovo u praksi zaživelo. Srpski građevinari i investitori sve više vode računa o gradnji energetski efikasnih objekata, uštedi energije i produženju roka trajanja objekata.

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti situacija se znatno menja u odnosu na period od pre deset i više godina. Iako se puno gradi još uvek je procenat starih objekata veći u odnosu na nove objekte. Takvo stanje imamo i kod nas i u svetu. Izraženo u procentima odnos je 60:40 u korist starih objekata. Svaki objekat ima vek trajanja, a isto tako i materijali koji su korišćeni za njegovu izgradnju.

Naši građani su prvo prihvatili PVC stolariju kao proizvod koji im rešava deo problema i omogućava uštedu energije.  Većina starih objekata je imala stolariju od drveta koja vremenom gubi svoje performanse, slabo dihtuje, samim tim veliki su gubici energije.

Nakon stolarije tu su i termo fasade odnosno sistemi termoizolacionih fasada koji zajedno sa adekvatnom stolarijom umnogome doprinose uštedi energije. Kod novih objekata situacija je još bolja pošto se pored kvalitetne stolarije i fasadnog sistema razmišlja i o termoblokovima i drugim materijalima koji bi mogli da doprinesu kvalitetnoj gradnji.

Energija je skupa i nemamo taj luksuz da je rasipamo, to nije štednja, to bi trebalo da bude kultura življenja.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno