Connect with us
Arhitektura

USPE┼áNE ┼ŻENE u arhitekturi i graditeljstvu-MELANIJA PAVLOVI─ć

┼áTA ARHITEKTURA? ┼áTA JE GRA─ÉEVINARSTVO? DA LI JE PRAVILNO „GRA─ÉEVINAC“ ILI „GRADITELJ“? ODAKLE POJAM „GRADITELJ“?

Pojam „arhitektura“ vodi poreklo od starogr─Źke re─Źi arkitekton, ߯░¤ü¤ç╬╣¤ä╬Á╬║¤ä╬┐╬Ż╬╣╬║╬«, od ߯░¤ü¤ç╬╣ ÔÇô glavni i ╬Ą╬Á╬║¤ä╬┐╬Ż╬╣╬║╬« – graditelj. Arhitektura je umetnost i nauka projektovanja i oblikovanja objekata, spolja┼ínjeg i unutra┼ínjeg prostora. (izvor: Wikipedia) U slobodnom prevodu arhitekta bi bio glavni graditelj ili neimar. Neimar je nekada┼ínji naziv za arhitektu. Neimar, graditelj, arhitekta… onaj koji kreira, stvara, gradi. Koja je razlika izme─Ĺu arhitekture i gra─Ĺevinarstva? Ve─çina ─çe vam dati odgovor na ovo pitanje da je arhitektura umetnost, a gra─Ĺevina in┼żenjerstvo. Me─Ĺutim arhitektura nije samo umetnost. Arhitektura je ─Źarobno preplitanje i umetnosti i in┼żenjerstva.

ARHITEKTA VS DIZAJNER ENTERIJERA –┬á┬áZA┼áTO IH LJUDI ME┼áAJU I KOJE SU OSNOVNE RAZLIKE?

Kada pitate nekoga ─Źime se bavi arhitekta u ve─çini slu─Źajeva ─çe odgovor biti enterijerom, ure─Ĺenjem enterijera, dekoracijom, name┼ítajem i zavesama. Ljudi prave gre┼íke i me┼íaju pojmove: arhitekta i dizajner enterijera. In┼żenjer arhitekture ili arhitekta je neko ko kreira, projektuje i prati realizaciju projekta u svoj svojoj kompleksnosti. Ta kompleksnost podrazumeva i poznavanje normativa, va┼że─çih pravilnika, zakona, izradu dokumentacije, pribavljanje dozvola i stavljanje svog potpisa, pe─Źata licence na projekat i preuzimanje odgovornosti. Taj projekat nekada podrazumeva vi┼íe desetina kvadrata stambenog prostora ili neki hotel ili ┼íoping mol i sl., a nekada samo dizajn enterijera.

Kod nas jo┼í uvek va┼żi pravilo da se svi u sve razumemo, pa tako nemamo naviku da konsultujemo stru─Źnjaka prilikom adaptacije ku─çe ili stana, ali kada stvari krenu da se komplikuju shvatimo da nisu dovoljne samo na┼íe ideje ve─ç treba pitati stru─Źno lice za savet. I jo┼í jednom arhitekta se ne bavi dekoracijom i zavesama ve─ç je tematika mnogo ozbiljnija.

GDE JE BEOGRAD NA ARHITEKTONSKOJ MAPI SRBIJE?

Svi putevi vode ka Beogradu. Normalno je da Beograd kao glavni grad jedne dr┼żave privla─Źi brojne investitore. Ako analiziramo tr┼żi┼íte nekretnina dolazimo do podataka da se 70 posto objekata gradi upravo u Beogradu. Taj trend se nastavlja pa imamo veliki broj stranih investicija u Beogradu, izraelske, austrijske, kineske, arapske i dr. koji prepoznaju na┼íe tr┼żi┼íte kao plodno tlo za svoje investicione projekte. Kada govorimo o nekom gradu, govorimo o arhitekturi grada, o ljudima i gra─Ĺevinama, o polo┼żaju, nasle─Ĺu, osobenostima grada. Uvek se spominju arhitekte, kao reprezenti velikih dela. Za neke smo ─Źuli, nekih se se─çamo, a za veliki broj zgrada ne znamo ko su autori, odnosno ─Źija su zasluga. Ipak, ─Źinjenica je da Beograd kao glavni grad uvek privla─Źi pa┼żnju. Tako je bilo u pro┼ílosti, tako se nastavlja i u budu─çnosti. Neke arhitekte nisu projektovale zgrade u Beogradu, ali su komentarisale njegovu arhitekturu. Tako je ─Źuveni arhitekta Le Korbizije rekao je da je: „Beograd najru┼żniji grad na svetu na najlep┼íem mestu na svetu“. Mnogi se ne bi slo┼żili sa konstatacijom ─Źuvenog arhitekte, jer Beograd, nipo┼íto, nije ru┼żan. Duga─Źak je spisak arhitekata, neimara i graditelja koji su ostavili svoj trag u arhitekturi Beograda. Jedna od njih je, svakako, arhitekta Jelisaveta Na─Źi─ç.

Jelisaveta Na─Źi─ç prva srpska ┼żena arhitekta i prvi glavni arhitekta Beograda, ┼íto je i u sada┼ínjem vremenu veliko postignu─çe, a kamoli u dalekoj pro┼ílo┼íti u kojoj je ┼żivela i radila ova velika ┼żena. I ta─Źno je, ┼żene jesu uvek bile ta iskonska snaga, a mo┼żda su stidljivo i/ili nepravedno bile u nekom drugom planu. Jelisaveta je prva ┼żena arhitekta koja je bila autor mnogih kapitalnih zdanja u Beogradu.

Melanija Pavlovi─ç
Foto: Dragana ─Éorovi─ç

U Srbiji 19. veka nije bilo mnogo ┼íkolovanih ┼żena, a ona je zavr┼íila fakultet u vremenu kada je bilo svega sedam odsto ┼íkolovanih ┼żena i time, ve─ç u startu, uspela da postigne ono ┼íto za to vreme svakako nije bilo uobi─Źajeno. Danas govorimo o ravnopravnosti ┼żena, njenom napretku kroz polo┼żaje koje sasvim sigurno mo┼że da zauzme i o mogu─çnosti da Beograd opet dobije ┼żenu gradona─Źelnika. Jelisaveta Na─Źi─ç je bila prva ┼żena gradski arhitekta, a govorimo o davnoj 1902. godini. Sa 22. godine po─Źinje da radi kao tehni─Źki pripravnik u Ministarstvu gra─Ĺevine i nakon polo┼żenog dr┼żavnog ispita po─Źinje da radi kao gradski arhitekta. 1903. godine Jelisaveta osvaja tre─çe mesto na konkursu za izradu idejnog re┼íenja za projekat crkve u Topoli. Ona projektuje dekorativno, barokno stepeni┼íte od zelenog kamena, koje i danas krasi tvr─Ĺavu sa strane francuske ambasade, kao i Osnovnu ┼íkolu ÔÇ×Kralj Petar PrviÔÇŁ, pored Saborne crkve u Beogradu. (izvor: 011info)

KAKO VI, MELANIJA, DO┼ŻIVLJAJAVATE TRANSFORMACIJU GRADA?

Svaki grad je podlo┼żan konstantnoj transformaciji prostora i materijala koji ga defini┼íu. Grad raste, ┼íiri se, razvija se, objekti se ru┼íe i zamenjuju novim. Svaka promena je izazov. Ljudi te┼íko prihvataju promene i kada god se de┼íava ne┼íto ┼íto u velikoj meri menja osobenost dela grada vode se polemike da li je to ispravno ili nije. Razvoj je ne┼íto ┼íto ne mo┼że stati, ┼íto se ne mo┼że zaustaviti. Veliki broj investicija i objekata koji se grade u Beogradu upravo daje tu transformaciju grada.

IPAK SVAKI GRAD IMA NEKE OSOBENOSTI GRADNJE NA KOJIMA JE POTREBNO RADITI, ŠTA ČINI OSOBENOST BEOGRADA U OVOM SMISLU?

Beograd ima veliki broj ravnih krovova, krovnih terasa. Najve─çi broj ravnih krovova nalazi se na Novom Beogradu i pripadaju objektima gra─Ĺenim sedamdesetih godina pro┼ílog veka. Hidroizolacija ┼ítiti objekat od vode, vlage, uticaja atmosfere. Ona, kao i sve, ima svoj vek trajanja i posle odre─Ĺenog vremena je treba zameniti ili obnoviti ako je to mogu─çe.

Problem ravnih krovova u Beogradu najve─çi je za stanare poslednjih spratova gde se i javlja proki┼ínjavanje. Stanari neretko ne ┼żele da u─Źestvuju u sanaciji krova i hidroizolacije smatraju─çi da krov pripada samo stanarima ─Źiji stan se neposredno nalazi ispod krova.┬á Sanacija nije jeftina, a ako se radi parcijalno problem se samo delimi─Źno re┼íava. Da bi se pravilno sanirao krov potrebno je ukloniti sve slojeve do betonske plo─Źe i uraditi nove slojeve.

Kao sto se radi projekat sanacije i obnove fasada isto tako se moze raditi na rekonstrukciji hidroizolacija krovova. Na starim krovovima se naj─Źe┼í─çe nalazi ┼íljunak kao zavr┼íni sloj ili kamene plo─Źe. Da bi se do┼ílo do sloja hidroizolacije mora se ukloniti zavr┼íni sloj, postaviti skela ili dizalica kako bi se materijal uklonio sa krovne povr┼íine. Voda uvek na─Ĺe put i ako se ne uradi sve po pravilima struke problem mo┼że da se re┼íava nekoliko puta i da se ne re┼íi. To svaki stanar u ovakvoj vrsti zgrade koja ima potrebe za ova- kvom vrstom sanacije, mora da shvati.

NA KOJI NA─îIN BISMO TREBALI DA POSMATRAMO TEMU ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Pojam energetske efikasnosti nije vi┼íe ne┼íto za ┼íta moramo da koristimo Google da bi razjasnili o ─Źemu je re─Ź.

Energetska efikasnost je briga o racionalnom i efikasnom tro┼íenju energije. Energetska efikasnost podrazumeva primenu odre─Ĺenih mera u cilju u┼ítede energije, a da to opet ne ugrozi stepen ostvarenog komfora. I pojam ÔÇ×zelena gradnjaÔÇť je sve prisutniji, ali nije najjasniji. Profesionalci i stru─Źna javnost znaju ┼íta podrazumeva zelena gradnja, ali je tr┼żi┼íte svakako potrebno konstantno edukovati. Prema Pravilniku o uslovima, sadr┼żini i na─Źinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, od 30. septembra 2012. godine svi novoizgra─Ĺeni objekti, kao i oni na kojima se vr┼íi vi┼íe od 25 odsto rekonstrukcije, moraju posedovati energetski paso┼í. Ovi paso┼íi ─çe doprineti pobolj┼íanju tr┼żi┼íta nekretnina i kvalitetu gradnje, ali ─çe biti potrebno jo┼í vremena da bi sve ovo u praksi za┼żivelo. Srpski gra─Ĺevinari i investitori sve vi┼íe vode ra─Źuna o gradnji energetski efikasnih objekata, u┼ítedi energije i produ┼żenju roka trajanja objekata.

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti situacija se znatno menja u odnosu na period od pre deset i vi┼íe godina. Iako se puno gradi jo┼í uvek je procenat starih objekata ve─çi u odnosu na nove objekte. Takvo stanje imamo i kod nas i u svetu. Izra┼żeno u procentima odnos je 60:40 u korist starih objekata. Svaki objekat ima vek trajanja, a isto tako i materijali koji su kori┼í─çeni za njegovu izgradnju.

Na┼íi gra─Ĺani su prvo prihvatili PVC stolariju kao proizvod koji im re┼íava deo problema i omogu─çava u┼ítedu energije.┬á Ve─çina starih objekata je imala stolariju od drveta koja vremenom gubi svoje performanse, slabo dihtuje, samim tim veliki su gubici energije.

Nakon stolarije tu su i termo fasade odnosno sistemi termoizolacionih fasada koji zajedno sa adekvatnom stolarijom umnogome doprinose uštedi energije. Kod novih objekata situacija je još bolja pošto se pored kvalitetne stolarije i fasadnog sistema razmišlja i o termoblokovima i drugim materijalima koji bi mogli da doprinesu kvalitetnoj gradnji.

Energija je skupa i nemamo taj luksuz da je rasipamo, to nije ┼ítednja, to bi trebalo da bude kultura ┼żivljenja.