Arhitekta jednog grada – Kruševac: Arhitektura kao pravac ličnog razvoja

Za časopis “GRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnost” govori Ivan Anđelić

Jedno predanje kaže da je Kruševac dobio ime po kamenu krušcu, oblom rečnom kamenu kojim je većim delom grad i sazidan.

Ipak, traganje za poreklom grada Kruševca vodi nas u Srednji vek, u doba kneza Lazara , koji ga je uveo u istoriju kao svoju prestonicu u osmoj deceniji XIV veka. Za godinu osnivanja Kruševca se uzima 1371. godina, a verovatno je grad završen za oko dve godine posle – do 1373. Ovaj prelepi grad u Srbiji su zidali novobrdski majstori koje je knez Lazar doveo sa sobom. Grad je, praktično, nastao odjednom, kao poslednje utočište srednjevekovne srpske države pod naletima azijatskih hordi, kada je knez Lazar, prešavši iz Novog Brda, preselio svoju prestonicu.

Grad je postao privredno i kulturno središte i nada Srbije. Mesto iz kojeg se rukovodilo i koje je davalo inicijative za organizaciju zemlje. U njemu su bili okupljeni najučeniji i najumniji ljudi tadašnje države. Vlastela, ugledajući se na Lazara, podiže nove gradove i manastire. Nastaju crkve Lazarica, Ravanica, Kalenić, Ljubostinja, Naupare, Manasija, Veluća i gradovi Kruševac, Stalać, Koznik,…

Upravo iz grada Kruševca dolazi naš sledeći sagovornik. Naime, u rubrici ARHITEKTA JEDNOG GRADA Ivan Anđelić iz projektnog biroa ANĐELIĆ PROJEKT INŽENJERING predstaviće grad u kojem živi i radi iz stanovišta arhitekture.

BIOGRAFIJA: Rođen sam u Kruševcu 1972. godine. Još od malih nogu znao sam da ću upisati arhitekturu i to još kao dečak kada su moji roditelji koji su krenuli da grade kuću, kupili katalog kuća „Naš stan“. Moja omiljena igračka su bili listovi na kojima sam crtao planove kuća. Građevinsku školu sam završio u Kruševcu, a Arhitektonski fakultet u Beogradu. Nakon toga vraćam se u Kruševac i kao mladi arhitekta koji zna da radi na kompjuteru sa mogućnošću da projekat prikažem u 3D animaciji, počinjem da se razvijam, a samim tim i moja firma prerasta u jedan poznati Biro za projektovanje, koji će 2021. slaviti dvadeset godina poslovanja.

Mnogo je bitno i to što je i moja ćerka upisala Arhitekturu, tako da mi se i ta želja ostvarila. Najbitnije je voleti svoj posao, a ja u mom poslu uživam jer duboko verujem da je samo u takvim okolnostima čovek potpun.

IVANE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE KRUŠEVAC KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE?

Crkva Lazarica je, uz kruševački grad, u čijem jezgru se i nalazi, najstarije i najvrednije kulturno dobro u gradu. Podigao ju je knez Lazar kao pridvornu crkvu svoje novosagrađene prestonice u slavu prvog sina Stefana, naslednika prestola. Crkvu je posvetio arhiđakonu Stefanu, zaštitniku dinastije Nemanjića. Otuda i njeno izvorno ime: Crkva svetog Prvomučenika Stefana. Izgrađena je, pretpostavlja se, između 1376. i 1380. godine. Ispred ove crkve osveštena je srpska vojska pred polazak na Kosovo. Crkva Lazarica, zajedno sa Ravanicom, predstavlja svojevrstan početak Moravskog stila. Rozete, kao i neki kameni prepleti, spadaju među najbolje u Moravskom stilu.

Ponosan sam na svoj grad i što se baš u njemu razvijam u svojoj struci. Pored ove znamenitosti koja je od najvećeg kulturnog značaja, Kruševac je prepoznatljiv i po Spomeniku Kosovskim junacima.

ČIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U KRUŠEVCU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRAĐEVINA U GRADU?

Posle drugog svetskog rata celo uže gradsko jezgro Kruševca je promenilo svoj lični opis i tim počinje doba modernizma u građevinarstvu. Počinju se graditi objekti višespratni sa jednostavnom formom i oblikom. Jedina građevina koja se razlikuje od te jednostavnosti je objekat „Kocka”, poslovna zgrada u centru koja je bila drugačija od ostalih. Kako je vreme prolazilo grad se širio i nicala su naselja po obodima grada. Ceo taj period je bio vezan za društvene firme građevinsko preduzeće Jasterbac i Biro za projektovanje. Individualizam u arhitekturi je bio sporadičan, najčešće u malim porodičnim objektima.

KAKO BISTE OPISALI KRUŠEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRUŠEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI STE RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

Danas, Kruševac je prevazišao forme iz doba socijalizma. On je danas moderan grad sa visokim građevinama i veoma razvijenom građevinskom industrijom. Donošenjem novih urbanističkih planova, stvorili su se uslovi u pojedinim delovima grada, u kojima su nekada bili građeni porodični objekti, sada su na tom mestu predviđena nova stambena naselja i, samim tim, otvorilo se tržište i za arhitekte. Svest pojedinca, investitora, dostigla je taj nivo da su shvatili da je projektovanje esencijalna stvar za njihovu investiciju, i da se time ne moze baviti svako, već ljudi stručni i kreativni. Ta kreativnost usklađena sa funkcionalnošću objekta daje preporuku svakom investitoru prilikom izbora arhitekte. To je bitno kako na mikro tako i na makro planu.

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

Kao i svaka umetnost tako i arhitektura, koja je spoj mnogih grana umetnosti, kako vreme prolazi nekog definiše i utvrdi mu pravac razvoja. Moj razvojni put je bio veoma šarolik tako da u mnoštvu mojih objekata teško je da se opredelim za jedan. Zato vam mogu predstaviti par objekata koji se razlikuju po namenama.

Poslovno-stambeni objekat u centru, Takovska ulica, objekat je Po+P+P3. Karakteristično za ovaj objekat je nedostatak dvorišta koji je nadoknađen time što su na poslednjoj etaži smeštene bašta i bazen. Time je stvorena porodična oaza, koji ga odvaja od gradske gužve s obzirom da je smešten u samom centru grada. Pored ove funkcionalnosti ispoštovana su i sva urbanistička pravila vezana kako za parkiranje tako i za funcionisanje lokala koji su smešteni u prizemlju.

Stambeno poslovni kompleks na Bagdali-predviđen je za izgradnju u najelitnijem delu grada Kruševca za stanovanje. Sam kompleks će se prostirati na 17.000 m² sa sadržajima poslovanja u prizemlju i stambenim prostorom na ostalim etažama. Na poslednjim etažama predviđeni su penthaus stanovi sa sopstvenim baštama i najlepšim pogledom na ceo grad Kruševac. Projekat je upotpunjen svim budućim sadržajima koji su neophodni i početak izgradnja se očekuje krajem godine.

Posebno moram da istaknem da sam projektovao veći broj sakralnih objekata (crkvi) na teritoriji grada Kruševca. Najviše sam ponosan i počastvovan što sam projektovao Saborni hram sa budućim eparhijskim domom Eparhije kruševačke, a to je replika crkve Svetih Arhangela u Prizrenu, zadužbina cara Dušana. To je velelepni hram koji će se prostirati na 3 hektara i nalazi se na brdu Bagdala sa pogledom koji oduzima dah.

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

Odabir materijala u direktnoj je vezi sa namenom objekta, mestom gradnje i finansijskim mogućnostima investitora. Nastojim da u svaki moj objekat ugradim materijale koji su najnoviji na tržištu, a u skladu sa njegovom namenom.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

Danas je svest investitora dosta izmenjena u pogledu izgradnje objekata koji se odnose na mere pri gradnji radi energetske efikasnosti. Investitor zna da će se svaki uloženi novac u pogledu energetske efikasnosti višestruko vratiti kroz eksploataciju objekta. U doba interneta, sve je više približeno običnom potrošaču. Tako da investitor danas ukoliko želi da ide u korak sa vremenom mora biti obavešten o svemu, počevši o mogućnosti gradnje na nekoj lokaciji do dostupnosti svih potrebnih materijala kao i njihove karakteristike. Sa takvim predznanjem dolaze pripremljeni i tačno znaju šta žele.

KOJA JE VAŠA PORUKA MLADIM ARHITEKTAMA U SRBIJI I KOJI JE PUT KA PLODNOJ STVARALAČKOJ KARIJERI KOJA ĆE OSTAVITI TRAG U SREDINAMA U KOJIMA STVARAJU?

Svaka baza mora imati nadgradnju, tako i u arhitekturi znanje koje se stekne na fakultetu je samo plodno tle koje treba obrađivati, tačnije ulagati u sebe u svoje znanje. Arhitektura je živ organizam koji raste zajedno sa osobom, i što je osoba znatiželjnija i otvorena ka sticanju novih znanja biće interesantnija budućim investitorima. Treba ići u korak sa vremenom i uvek biti u fokusu.

DA LI JE PEVEĆANA CENA KVADRATA U SRBIJI REALNA I PO VAŠEM MIŠLJENJU DA LI TA VEĆA CENA ZNAČI I BOLJI KVALITET STANOVA U ODNOSU NA PROTEKLU DECENIJU?

Cenu kvadrata u Srbiji pored uloženih sredstva u kvalitet objekat određuje i sama ponuda i potražnja. Trenutni trend u Srbiji je veća potražnja od ponude te su cene konstantno u porastu. A i veliku ulogu ima i činjenica u kom gradu se nekretnina nalazi, što je dovelo do različitih cena na tržištu u Srbiji. Trend izgradnje kvalitenih stanova prouzrokovalo je postavljanje visokih standarda u građevinarstvu ispod kojih više nije moguće ići ukoliko želite biti konkurentni na tržištu stanova.