Za Äasopis āGRENEF – GraÄevinarstvo & Energetska Efikasnostā govori Ivan AnÄeliÄ
Jedno predanje kaže da je KruÅ”evac dobio ime po kamenu kruÅ”cu, oblom reÄnom kamenu kojim je veÄim delom grad i sazidan.
Ipak, traganje za poreklom grada KruÅ”evca vodi nas u Srednji vek, u doba kneza Lazara , koji ga je uveo u istoriju kao svoju prestonicu u osmoj deceniji XIV veka. Za godinu osnivanja KruÅ”evca se uzima 1371. godina, a verovatno je grad zavrÅ”en za oko dve godine posle ā do 1373. Ovaj prelepi grad u Srbiji su zidali novobrdski majstori koje je knez Lazar doveo sa sobom. Grad je, praktiÄno, nastao odjednom, kao poslednje utoÄiÅ”te srednjevekovne srpske države pod naletima azijatskih hordi, kada je knez Lazar, preÅ”avÅ”i iz Novog Brda, preselio svoju prestonicu.
Grad je postao privredno i kulturno srediÅ”te i nada Srbije. Mesto iz kojeg se rukovodilo i koje je davalo inicijative za organizaciju zemlje. U njemu su bili okupljeni najuÄeniji i najumniji ljudi tadaÅ”nje države. Vlastela, ugledajuÄi se na Lazara, podiže nove gradove i manastire. Nastaju crkve Lazarica, Ravanica, KaleniÄ, Ljubostinja, Naupare, Manasija, VeluÄa i gradovi KruÅ”evac, StalaÄ, Koznik,ā¦
Upravo iz grada KruÅ”evca dolazi naÅ” sledeÄi sagovornik. Naime, u rubrici ARHITEKTA JEDNOG GRADA Ivan AnÄeliÄ iz projektnog biroa ANÄELIÄ PROJEKT INŽENJERING predstaviÄe grad u kojem živi i radi iz stanoviÅ”ta arhitekture.
BIOGRAFIJA: RoÄen sam u KruÅ”evcu 1972. godine. JoÅ” od malih nogu znao sam da Äu upisati arhitekturu i to joÅ” kao deÄak kada su moji roditelji koji su krenuli da grade kuÄu, kupili katalog kuÄa āNaÅ” stanā. Moja omiljena igraÄka su bili listovi na kojima sam crtao planove kuÄa. GraÄevinsku Å”kolu sam zavrÅ”io u KruÅ”evcu, a Arhitektonski fakultet u Beogradu. Nakon toga vraÄam se u KruÅ”evac i kao mladi arhitekta koji zna da radi na kompjuteru sa moguÄnoÅ”Äu da projekat prikažem u 3D animaciji, poÄinjem da se razvijam, a samim tim i moja firma prerasta u jedan poznati Biro za projektovanje, koji Äe 2021. slaviti dvadeset godina poslovanja.
Mnogo je bitno i to Å”to je i moja Äerka upisala Arhitekturu, tako da mi se i ta želja ostvarila. Najbitnije je voleti svoj posao, a ja u mom poslu uživam jer duboko verujem da je samo u takvim okolnostima Äovek potpun.
IVANE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAÄEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OÄEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE KRUÅ EVAC KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAÄEVINI IM PRIÄATE?
Crkva Lazarica je, uz kruÅ”evaÄki grad, u Äijem jezgru se i nalazi, najstarije i najvrednije kulturno dobro u gradu. Podigao ju je knez Lazar kao pridvornu crkvu svoje novosagraÄene prestonice u slavu prvog sina Stefana, naslednika prestola. Crkvu je posvetio arhiÄakonu Stefanu, zaÅ”titniku dinastije NemanjiÄa. Otuda i njeno izvorno ime: Crkva svetog PrvomuÄenika Stefana. IzgraÄena je, pretpostavlja se, izmeÄu 1376. i 1380. godine. Ispred ove crkve osveÅ”tena je srpska vojska pred polazak na Kosovo. Crkva Lazarica, zajedno sa Ravanicom, predstavlja svojevrstan poÄetak Moravskog stila. Rozete, kao i neki kameni prepleti, spadaju meÄu najbolje u Moravskom stilu.
Ponosan sam na svoj grad i Å”to se baÅ” u njemu razvijam u svojoj struci. Pored ove znamenitosti koja je od najveÄeg kulturnog znaÄaja, KruÅ”evac je prepoznatljiv i po Spomeniku Kosovskim junacima.
ÄIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U KRUÅ EVCU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRAÄEVINA U GRADU?
Posle drugog svetskog rata celo uže gradsko jezgro KruÅ”evca je promenilo svoj liÄni opis i tim poÄinje doba modernizma u graÄevinarstvu. PoÄinju se graditi objekti viÅ”espratni sa jednostavnom formom i oblikom. Jedina graÄevina koja se razlikuje od te jednostavnosti je objekat āKockaā, poslovna zgrada u centru koja je bila drugaÄija od ostalih. Kako je vreme prolazilo grad se Å”irio i nicala su naselja po obodima grada. Ceo taj period je bio vezan za druÅ”tvene firme graÄevinsko preduzeÄe Jasterbac i Biro za projektovanje. Individualizam u arhitekturi je bio sporadiÄan, najÄeÅ”Äe u malim porodiÄnim objektima.
KAKO BISTE OPISALI KRUÅ EVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRUÅ EVAC GRADI I PRIMEÄUJE LI STE RAST U GRAÄEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIÄNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAÄEVINARSTVA, SAOBRAÄAJA I INFRASTRUKTURE?
Danas, KruÅ”evac je prevaziÅ”ao forme iz doba socijalizma. On je danas moderan grad sa visokim graÄevinama i veoma razvijenom graÄevinskom industrijom. DonoÅ”enjem novih urbanistiÄkih planova, stvorili su se uslovi u pojedinim delovima grada, u kojima su nekada bili graÄeni porodiÄni objekti, sada su na tom mestu predviÄena nova stambena naselja i, samim tim, otvorilo se tržiÅ”te i za arhitekte. Svest pojedinca, investitora, dostigla je taj nivo da su shvatili da je projektovanje esencijalna stvar za njihovu investiciju, i da se time ne moze baviti svako, veÄ ljudi struÄni i kreativni. Ta kreativnost usklaÄena sa funkcionalnoÅ”Äu objekta daje preporuku svakom investitoru prilikom izbora arhitekte. To je bitno kako na mikro tako i na makro planu.
KOJI VAŠDOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?
Kao i svaka umetnost tako i arhitektura, koja je spoj mnogih grana umetnosti, kako vreme prolazi nekog definiŔe i utvrdi mu pravac razvoja. Moj razvojni put je bio veoma Ŕarolik tako da u mnoŔtvu mojih objekata teŔko je da se opredelim za jedan. Zato vam mogu predstaviti par objekata koji se razlikuju po namenama.
Poslovno-stambeni objekat u centru, Takovska ulica, objekat je Po+P+P3. KarakteristiÄno za ovaj objekat je nedostatak dvoriÅ”ta koji je nadoknaÄen time Å”to su na poslednjoj etaži smeÅ”tene baÅ”ta i bazen. Time je stvorena porodiÄna oaza, koji ga odvaja od gradske gužve s obzirom da je smeÅ”ten u samom centru grada. Pored ove funkcionalnosti ispoÅ”tovana su i sva urbanistiÄka pravila vezana kako za parkiranje tako i za funcionisanje lokala koji su smeÅ”teni u prizemlju.
Stambeno poslovni kompleks na Bagdali-predviÄen je za izgradnju u najelitnijem delu grada KruÅ”evca za stanovanje. Sam kompleks Äe se prostirati na 17.000 m2 sa sadržajima poslovanja u prizemlju i stambenim prostorom na ostalim etažama. Na poslednjim etažama predviÄeni su penthaus stanovi sa sopstvenim baÅ”tama i najlepÅ”im pogledom na ceo grad KruÅ”evac. Projekat je upotpunjen svim buduÄim sadržajima koji su neophodni i poÄetak izgradnja se oÄekuje krajem godine.
Posebno moram da istaknem da sam projektovao veÄi broj sakralnih objekata (crkvi) na teritoriji grada KruÅ”evca. NajviÅ”e sam ponosan i poÄastvovan Å”to sam projektovao Saborni hram sa buduÄim eparhijskim domom Eparhije kruÅ”evaÄke, a to je replika crkve Svetih Arhangela u Prizrenu, zadužbina cara DuÅ”ana. To je velelepni hram koji Äe se prostirati na 3 hektara i nalazi se na brdu Bagdala sa pogledom koji oduzima dah.
KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAÅ E OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEÄ PROVERENE ILI STE VIÅ E SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAÄEVINSKOG MATERIJALA?
Odabir materijala u direktnoj je vezi sa namenom objekta, mestom gradnje i finansijskim moguÄnostima investitora. Nastojim da u svaki moj objekat ugradim materijale koji su najnoviji na tržiÅ”tu, a u skladu sa njegovom namenom.
DA LI PRIMEÄUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ÄINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UÄE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?
Danas je svest investitora dosta izmenjena u pogledu izgradnje objekata koji se odnose na mere pri gradnji radi energetske efikasnosti. Investitor zna da Äe se svaki uloženi novac u pogledu energetske efikasnosti viÅ”estruko vratiti kroz eksploataciju objekta. U doba interneta, sve je viÅ”e približeno obiÄnom potroÅ”aÄu. Tako da investitor danas ukoliko želi da ide u korak sa vremenom mora biti obaveÅ”ten o svemu, poÄevÅ”i o moguÄnosti gradnje na nekoj lokaciji do dostupnosti svih potrebnih materijala kao i njihove karakteristike. Sa takvim predznanjem dolaze pripremljeni i taÄno znaju Å”ta žele.
KOJA JE VAÅ A PORUKA MLADIM ARHITEKTAMA U SRBIJI I KOJI JE PUT KA PLODNOJ STVARALAÄKOJ KARIJERI KOJA ÄE OSTAVITI TRAG U SREDINAMA U KOJIMA STVARAJU?
Svaka baza mora imati nadgradnju, tako i u arhitekturi znanje koje se stekne na fakultetu je samo plodno tle koje treba obraÄivati, taÄnije ulagati u sebe u svoje znanje. Arhitektura je živ organizam koji raste zajedno sa osobom, i Å”to je osoba znatiželjnija i otvorena ka sticanju novih znanja biÄe interesantnija buduÄim investitorima. Treba iÄi u korak sa vremenom i uvek biti u fokusu.
DA LI JE PEVEÄANA CENA KVADRATA U SRBIJI REALNA I PO VAÅ EM MIÅ LJENJU DA LI TA VEÄA CENA ZNAÄI I BOLJI KVALITET STANOVA U ODNOSU NA PROTEKLU DECENIJU?
Cenu kvadrata u Srbiji pored uloženih sredstva u kvalitet objekat odreÄuje i sama ponuda i potražnja. Trenutni trend u Srbiji je veÄa potražnja od ponude te su cene konstantno u porastu. A i veliku ulogu ima i Äinjenica u kom gradu se nekretnina nalazi, Å”to je dovelo do razliÄitih cena na tržiÅ”tu u Srbiji. Trend izgradnje kvalitenih stanova prouzrokovalo je postavljanje visokih standarda u graÄevinarstvu ispod kojih viÅ”e nije moguÄe iÄi ukoliko želite biti konkurentni na tržiÅ”tu stanova.