Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – KruÅ”evac: Arhitektura kao pravac ličnog razvoja

Za časopis ā€œGRENEF – Građevinarstvo & Energetska Efikasnostā€ govori Ivan Anđelić

Jedno predanje kaže da je KruÅ”evac dobio ime po kamenu kruÅ”cu, oblom rečnom kamenu kojim je većim delom grad i sazidan.

Ipak, traganje za poreklom grada KruÅ”evca vodi nas u Srednji vek, u doba kneza Lazara , koji ga je uveo u istoriju kao svoju prestonicu u osmoj deceniji XIV veka. Za godinu osnivanja KruÅ”evca se uzima 1371. godina, a verovatno je grad zavrÅ”en za oko dve godine posle ā€“ do 1373. Ovaj prelepi grad u Srbiji su zidali novobrdski majstori koje je knez Lazar doveo sa sobom. Grad je, praktično, nastao odjednom, kao poslednje utočiÅ”te srednjevekovne srpske države pod naletima azijatskih hordi, kada je knez Lazar, preÅ”avÅ”i iz Novog Brda, preselio svoju prestonicu.

Grad je postao privredno i kulturno srediÅ”te i nada Srbije. Mesto iz kojeg se rukovodilo i koje je davalo inicijative za organizaciju zemlje. U njemu su bili okupljeni najučeniji i najumniji ljudi tadaÅ”nje države. Vlastela, ugledajući se na Lazara, podiže nove gradove i manastire. Nastaju crkve Lazarica, Ravanica, Kalenić, Ljubostinja, Naupare, Manasija, Veluća i gradovi KruÅ”evac, Stalać, Koznik,ā€¦

Upravo iz grada KruÅ”evca dolazi naÅ” sledeći sagovornik. Naime, u rubrici ARHITEKTA JEDNOG GRADA Ivan Anđelić iz projektnog biroa ANĐELIĆ PROJEKT INŽENJERING predstaviće grad u kojem živi i radi iz stanoviÅ”ta arhitekture.

d.i.a. Ivan Anđelić, generalni direktor projektnog biroa Anđelić Projekt Inženjering

d.i.a. Ivan Anđelić, generalni direktor projektnog biroa „Anđelić Projekt Inženjering“

BIOGRAFIJA: Rođen sam u KruÅ”evcu 1972. godine. JoÅ” od malih nogu znao sam da ću upisati arhitekturu i to joÅ” kao dečak kada su moji roditelji koji su krenuli da grade kuću, kupili katalog kuća ā€žNaÅ” stanā€œ. Moja omiljena igračka su bili listovi na kojima sam crtao planove kuća. Građevinsku Å”kolu sam zavrÅ”io u KruÅ”evcu, a Arhitektonski fakultet u Beogradu. Nakon toga vraćam se u KruÅ”evac i kao mladi arhitekta koji zna da radi na kompjuteru sa mogućnoŔću da projekat prikažem u 3D animaciji, počinjem da se razvijam, a samim tim i moja firma prerasta u jedan poznati Biro za projektovanje, koji će 2021. slaviti dvadeset godina poslovanja.

Mnogo je bitno i to Å”to je i moja ćerka upisala Arhitekturu, tako da mi se i ta želja ostvarila. Najbitnije je voleti svoj posao, a ja u mom poslu uživam jer duboko verujem da je samo u takvim okolnostima čovek potpun.

IVANE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE KRUŠEVAC KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE?

Crkva Lazarica je, uz kruÅ”evački grad, u čijem jezgru se i nalazi, najstarije i najvrednije kulturno dobro u gradu. Podigao ju je knez Lazar kao pridvornu crkvu svoje novosagrađene prestonice u slavu prvog sina Stefana, naslednika prestola. Crkvu je posvetio arhiđakonu Stefanu, zaÅ”titniku dinastije Nemanjića. Otuda i njeno izvorno ime: Crkva svetog Prvomučenika Stefana. Izgrađena je, pretpostavlja se, između 1376. i 1380. godine. Ispred ove crkve osveÅ”tena je srpska vojska pred polazak na Kosovo. Crkva Lazarica, zajedno sa Ravanicom, predstavlja svojevrstan početak Moravskog stila. Rozete, kao i neki kameni prepleti, spadaju među najbolje u Moravskom stilu.

Ponosan sam na svoj grad i Å”to se baÅ” u njemu razvijam u svojoj struci. Pored ove znamenitosti koja je od najvećeg kulturnog značaja, KruÅ”evac je prepoznatljiv i po Spomeniku Kosovskim junacima.

ČIJI UTICAJ SA ISTORIJSKOG ASPEKTA JE NAJVIDLJIVIJI U KRUŠEVCU ZA VAS KAO ARHITEKTU I KOLIKO GA JE TO DEFINISALO U SMISLU DRUGIH, KASNIJE NASTALIH GRAĐEVINA U GRADU?

Posle drugog svetskog rata celo uže gradsko jezgro KruÅ”evca je promenilo svoj lični opis i tim počinje doba modernizma u građevinarstvu. Počinju se graditi objekti viÅ”espratni sa jednostavnom formom i oblikom. Jedina građevina koja se razlikuje od te jednostavnosti je objekat ā€žKockaā€, poslovna zgrada u centru koja je bila drugačija od ostalih. Kako je vreme prolazilo grad se Å”irio i nicala su naselja po obodima grada. Ceo taj period je bio vezan za druÅ”tvene firme građevinsko preduzeće Jasterbac i Biro za projektovanje. Individualizam u arhitekturi je bio sporadičan, najčeŔće u malim porodičnim objektima.

KAKO BISTE OPISALI KRUŠEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRUŠEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI STE RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

Danas, KruÅ”evac je prevaziÅ”ao forme iz doba socijalizma. On je danas moderan grad sa visokim građevinama i veoma razvijenom građevinskom industrijom. DonoÅ”enjem novih urbanističkih planova, stvorili su se uslovi u pojedinim delovima grada, u kojima su nekada bili građeni porodični objekti, sada su na tom mestu predviđena nova stambena naselja i, samim tim, otvorilo se tržiÅ”te i za arhitekte. Svest pojedinca, investitora, dostigla je taj nivo da su shvatili da je projektovanje esencijalna stvar za njihovu investiciju, i da se time ne moze baviti svako, već ljudi stručni i kreativni. Ta kreativnost usklađena sa funkcionalnoŔću objekta daje preporuku svakom investitoru prilikom izbora arhitekte. To je bitno kako na mikro tako i na makro planu.

Stambeno poslovni objekat u KruŔevcu

Stambeno poslovni objekat u KruŔevcu

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

Kao i svaka umetnost tako i arhitektura, koja je spoj mnogih grana umetnosti, kako vreme prolazi nekog definiŔe i utvrdi mu pravac razvoja. Moj razvojni put je bio veoma Ŕarolik tako da u mnoŔtvu mojih objekata teŔko je da se opredelim za jedan. Zato vam mogu predstaviti par objekata koji se razlikuju po namenama.

Poslovno-stambeni objekat u centru, Takovska ulica, objekat je Po+P+P3. Karakteristično za ovaj objekat je nedostatak dvoriÅ”ta koji je nadoknađen time Å”to su na poslednjoj etaži smeÅ”tene baÅ”ta i bazen. Time je stvorena porodična oaza, koji ga odvaja od gradske gužve s obzirom da je smeÅ”ten u samom centru grada. Pored ove funkcionalnosti ispoÅ”tovana su i sva urbanistička pravila vezana kako za parkiranje tako i za funcionisanje lokala koji su smeÅ”teni u prizemlju.

Stambeno poslovni kompleks na Bagdali u KruŔevcu

Stambeno poslovni kompleks na Bagdali u KruŔevcu

Stambeno poslovni kompleks na Bagdali-predviđen je za izgradnju u najelitnijem delu grada KruÅ”evca za stanovanje. Sam kompleks će se prostirati na 17.000 m2 sa sadržajima poslovanja u prizemlju i stambenim prostorom na ostalim etažama. Na poslednjim etažama predviđeni su penthaus stanovi sa sopstvenim baÅ”tama i najlepÅ”im pogledom na ceo grad KruÅ”evac. Projekat je upotpunjen svim budućim sadržajima koji su neophodni i početak izgradnja se očekuje krajem godine.

Posebno moram da istaknem da sam projektovao veći broj sakralnih objekata (crkvi) na teritoriji grada KruÅ”evca. NajviÅ”e sam ponosan i počastvovan Å”to sam projektovao Saborni hram sa budućim eparhijskim domom Eparhije kruÅ”evačke, a to je replika crkve Svetih Arhangela u Prizrenu, zadužbina cara DuÅ”ana. To je velelepni hram koji će se prostirati na 3 hektara i nalazi se na brdu Bagdala sa pogledom koji oduzima dah.

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

Odabir materijala u direktnoj je vezi sa namenom objekta, mestom gradnje i finansijskim mogućnostima investitora. Nastojim da u svaki moj objekat ugradim materijale koji su najnoviji na tržiÅ”tu, a u skladu sa njegovom namenom.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

Danas je svest investitora dosta izmenjena u pogledu izgradnje objekata koji se odnose na mere pri gradnji radi energetske efikasnosti. Investitor zna da će se svaki uloženi novac u pogledu energetske efikasnosti viÅ”estruko vratiti kroz eksploataciju objekta. U doba interneta, sve je viÅ”e približeno običnom potroÅ”aču. Tako da investitor danas ukoliko želi da ide u korak sa vremenom mora biti obaveÅ”ten o svemu, počevÅ”i o mogućnosti gradnje na nekoj lokaciji do dostupnosti svih potrebnih materijala kao i njihove karakteristike. Sa takvim predznanjem dolaze pripremljeni i tačno znaju Å”ta žele.

KOJA JE VAŠA PORUKA MLADIM ARHITEKTAMA U SRBIJI I KOJI JE PUT KA PLODNOJ STVARALAČKOJ KARIJERI KOJA ĆE OSTAVITI TRAG U SREDINAMA U KOJIMA STVARAJU?

Svaka baza mora imati nadgradnju, tako i u arhitekturi znanje koje se stekne na fakultetu je samo plodno tle koje treba obrađivati, tačnije ulagati u sebe u svoje znanje. Arhitektura je živ organizam koji raste zajedno sa osobom, i Å”to je osoba znatiželjnija i otvorena ka sticanju novih znanja biće interesantnija budućim investitorima. Treba ići u korak sa vremenom i uvek biti u fokusu.

DA LI JE PEVEĆANA CENA KVADRATA U SRBIJI REALNA I PO VAŠEM MIŠLJENJU DA LI TA VEĆA CENA ZNAČI I BOLJI KVALITET STANOVA U ODNOSU NA PROTEKLU DECENIJU?

Cenu kvadrata u Srbiji pored uloženih sredstva u kvalitet objekat određuje i sama ponuda i potražnja. Trenutni trend u Srbiji je veća potražnja od ponude te su cene konstantno u porastu. A i veliku ulogu ima i činjenica u kom gradu se nekretnina nalazi, Å”to je dovelo do različitih cena na tržiÅ”tu u Srbiji. Trend izgradnje kvalitenih stanova prouzrokovalo je postavljanje visokih standarda u građevinarstvu ispod kojih viÅ”e nije moguće ići ukoliko želite biti konkurentni na tržiÅ”tu stanova.