FuturistiÄka ideja koja postaje realnost
SAMOODRŽIVE zgrade
Samoodržive zgrade su zgrade zamiÅ”ljene, projektovane i izvedene tako da u najveÄoj moguÄoj meri funkcioniÅ”u nezavisno ili se minimalno oslanjajuÄi na infrastrukturu kao Å”to je snabdevanje elektriÄnom energijom, vodom, grejanjem ili hlaÄenjem.
EkoloÅ”ki održivi objekti za buduÄe generacije
Zagovornici samoodrživih zgrada istiÄu da ovakvi objekti imaju veoma povoljan odraz na životnu sredinu i istovremeno poboljÅ”avaju bezbednost objekta i smanjuju cenu njegovog koriÅ”Äenja. Ukoliko je zgrada nezavisna od lokalne infrastrukture ona je u isto vreme i bolje obezbeÄena u sluÄaju nestanka elektriÄne energije, vode, gasa i drugih pogodnosti koje infrastruktura pruža, bez obzira na razlog nestanka pogodnosti. U ovom sluÄaju objekat Äe i dalje imati pristup energiji, bar na odreÄeno vreme.
Foto: www.archilovers.com/Stephane Groleau www.stephanegroleau.com
Prognozira se da Äe se gradska populacija na naÅ”oj planeti uveÄati za Äak 84% do 2050. godine. Sa postojeÄim rastom gradova i naselja i njihovim pretvaranjem u megalopolise postaje sve jasnije da je nephodno razmiÅ”ljati u smeru razvoja objekata koji su mnogo energetski efikasniji od objekata koji se grade danas. Fokus na stvaranju ekoloÅ”ki održivih Äistih gradskih sredina treba da obezbedi buduÄnost generacijama koje dolaze. U suprotnom, izuzetno zagaÄeni urbani centri danaÅ”njice tokom narednih nekoliko decenija evoluiraÄe u neÅ”to mnogo gore i to na mnogo veÄoj razmeri.
Foto: www.archilovers.com/Stephane Groleau www.stephanegroleau.com
// ProseÄna moderna visoka zgrada ili neboder nema sisteme samoodrživosti kao Å”to su sistemi za generisanje elektriÄne energije ili preradu i ponovno koriÅ”Äenje otpadnih voda kao ni pametne energetske sisteme koji omoguÄavaju praÄene koriÅ”Äenja elektriÄne energije na dnevnoj bazi.
Princip samoodrživosti
TakoÄe, proseÄni neboderi danas nisu projektovani kako bi maksimalno iskoristili dnevnu svetlost niti prirodne uslove okruženja i ogromni su potroÅ”aÄi vode. Zbog ove kratkovidosti, ali i nedostatka brige za bilo kakva pitanja osim profita, veÄina objekata u danaÅ”njim velikim gradovima stvaraju ogromne koliÄine ugljen-dioksida i na ovaj naÄin utiÄu na globalno zagrevanje. Danas su ekoloÅ”ke teme, sa pravom, jedno od velikih pitanja za mnoge grane industrije i za arhitekte, inženjere i urbane planere koji žele da planiraju unapred imperativ je postao razvoj inovativnih samoodrživih objekata. Naravno, zakonska regulativa koja sankcioniÅ”e loÅ”u i nagraÄuje dobru urbanistiÄku, arhitektonsku i inženjersku praksu u velikoj meri doprinosi ovakvom naÄinu razmiÅ”ljanja.
Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com
Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com
Ranije je razvoj samoodržive arhitekture bio fokusiran pre svega na stambene objekte i objekte manjih razmera. TakoÄe, ovi objekti su pre svega proizvodili energiju za sopstvene potrebe. Danas, samoodržive kuÄe su projektovane na taj naÄin da mogu da izvoze deo elektriÄne energije i vraÄaju je u mrežu.
// Sve viÅ”e se može primetiti da arhitekte i inženjeri poÄinju da razmiÅ”ljaju da ideju o samoodrživosti primene i na druge tipologije kao Å”to su poslovni prostori, tržni centri, fabrike i ostali javni objekti i sve je viÅ”e objekata koji se grade upravo upotrebom sistema koji omoguÄavaju njihovu samoodrživost.
Foto: www.archilovers.com/ Jose Campos
Samoodrživost je princip koji se ne mora odnositi samo na gradnju novih objekata veÄ se može primeniti i na starim objektima unapreÄujuÄi infrastrukturu samog objekta i ugraÄujuÄi nove sisteme koji omoguÄuju da stari objekat dobije aspekte samoodrživosti.
Samoodrživost na jednom objektu postiže se ugradnjom solarnih panela, mikro-hidro sistema, mikro sistema za obradu i ponovno koriÅ”Äenje otpadnih voda kao i generatora elektriÄne energije koji se napajaju prirodnim gasom ili drugim sistemima. U zemljama prvog sveta postoje novi graÄevinski standardi kao i pravna regulativa koja reguliÅ”e ovu oblast visokim porezima za graÄenje energetski neefikasnih zgrada ali, i posebnim ekonomskim inicijativama za upotrebu samoodrživih elemenata. Zbog ovoga se mnoge nove, ali i stare zgrade mogu rutinski opremiti tehnologijama koje Äe uticati na poboljÅ”anje njihove samoodrživosti.
Samoodrživi stambeni objekat, foto: www.archilovers.com/Klaus Mellenthin
// Jedna od najvažnijih stavki u postizanju samoodrživog objekta je elektriÄna energija to jest smanjenje potrebe za istom kao i redukovanje njenog koriÅ”Äenja.
Ovo se može postiÄi upotrebom pasivne arhitekture kao Å”to je projektovanje objekta tako da se u obzir uzimaju potrebe za svetlosnom energijom, orijentacija prostorija u odnosu na strane sveta ili u odnosu na izloženost vetru, ali i upotreba elemenata kao Å”to su brisoleji koji smanjuju insolaciju i samim tim potrebu za hlaÄenjem prostora.
Redukovanje & energetska efikasnost
Osim pasivnih arhitektonskih mera moguÄa je upotreba generatora elektriÄne energije kao Å”to su solarni paneli ili vetrenjaÄe. Ovi elementi omoguÄavaju da objekat proizvodi sopstvenu elektriÄnu energiju i poslednjih godina postoji trend da se oni ugraÄuju pre svega na krovove zgrada, ali se poslednjih godina javljaju i inovacije kao Å”to su solarni paneli koji su sastavni elementi samog prozora.
Samoodrživi objekti, hotel
Foto: www.edilportale.com
Kada se radi o potroÅ”nji vode koja je, takoÄe, veoma važna stavka u danaÅ”njim objektima, mere za redukovanje potroÅ”nje ili Äuvanje vode su raznovrsne. Sve se ÄeÅ”Äe u projektovanju i graÄenju novih zgrada može primetiti upotreba sistema za preradu i recikliranje otpadnih voda, posebno u zonama gde je voda redak i teže dostupan resurs kao Å”to su, na primer, pustinje. Kada se radi o reciklaži vode postoji viÅ”e metoda i naÄina na koji se ovo sprovodi, ali se sistem uglavnom zasniva na prikupljanje otpadne vode iz kuhinja, lavaboa i kada ili tuÅ” kabina koje se potom na razliÄite naÄine preÄiÅ”Äavaju da bi se potom koristile za ispiranje toaleta.
// Postoje razliÄiti sistemi kojima se ovo postiže, a zemlje u kojima se koristi ovakav tretman vode imaju razvijene zakone i pravilnike kojima se reguliÅ”e higijenski nivo koji je potrebno postiÄi kako bi ovaj proces preÄiÅ”Äavanja i ponovnog koriÅ”Äenja bio na zadovoljavajuÄem higijenskom nivou.
Osim sistema za generisanje struje i recikliranje vode inžinjeri i arhitekte rade i na sistemi za preradu otpadnih voda, otpadnih materija, grejanja i hlaÄenja i ventilacije. TakoÄe razvijaju se sistemi i ideje koji Äe uvrstiti proizvodnju hrane u samoodrživi objekat kroz razvoj urbanog baÅ”tovanstva, hidroponskih baÅ”ti i ostalih inovativnih mera koje odgovaraju modernim gradskim sredinama.
Milenijumima ljudi su koristili energiju vatre, vode i vetra i pretvarali je u koristan rad ili prosto koristili za zagrevanje ili hlaÄenje prostora. Vodenice i vetrenjaÄe su verovatno jedan od najstarijih primera koji ilustruju sposobnost i želju Äoveka da koristi i saraÄuje sa elementima prirode. Industrijska revolucija je dovela do razvoja novih tehnologija i poveÄala razmere u kojima se Äovek poÄeo koristiti prirodnim silama Å”to se najbolje vidi na primeru tekstilnih pogona Äiji su razboji bili pokretani prvo silom vodene struje a potom, kako su se tehnologije razvijale, i na paru. Danas, zahvaljujuÄi mnogo prefinjenijim tehnologijama, postoje mnoge graÄevine, kako stariji objekti tako i objekti novogradnje, koje generiÅ”u elektriÄnu energiju za sopstvene potrebe osvetljenja, grejanja ili hlaÄenja.
Autor: Irma TaloviÄ, d.i.a.