Connect with us

Budućnost

Futuristička ideja koja postaje realnost

Objavljeno

:

Šta su samoodrživi objekti?

SAMOODRŽIVE zgrade

Samoodržive zgrade su zgrade zamišljene, projektovane i izvedene tako da u najvećoj mogućoj meri funkcionišu nezavisno ili se minimalno oslanjajući na infrastrukturu kao što je snabdevanje električnom energijom, vodom, grejanjem ili hlađenjem.

Ekološki održivi objekti za buduće generacije

Zagovornici samoodrživih zgrada ističu da ovakvi objekti imaju veoma povoljan odraz na životnu sredinu i istovremeno poboljšavaju bezbednost objekta i smanjuju cenu njegovog korišćenja. Ukoliko je zgrada nezavisna od lokalne infrastrukture ona je u isto vreme i bolje obezbeđena u slučaju nestanka električne energije, vode, gasa i drugih pogodnosti koje infrastruktura pruža, bez obzira na razlog nestanka pogodnosti. U ovom slučaju objekat će i dalje imati pristup energiji, bar na određeno vreme.

Budućnost arhitekture i energetska efikasnost

Foto: www.archilovers.com/Stephane Groleau www.stephanegroleau.com

Prognozira se da će se gradska populacija na našoj planeti uvećati za čak 84% do 2050. godine. Sa postojećim rastom gradova i naselja i njihovim pretvaranjem u megalopolise postaje sve jasnije da je nephodno razmišljati u smeru razvoja objekata koji su mnogo energetski efikasniji od objekata koji se grade danas. Fokus na stvaranju ekološki održivih čistih gradskih sredina treba da obezbedi budućnost generacijama koje dolaze. U suprotnom, izuzetno zagađeni urbani centri današnjice tokom narednih nekoliko decenija evoluiraće u nešto mnogo gore i to na mnogo većoj razmeri.

Samoodrživi objekti komercijalna zgrada

Foto: www.archilovers.com/Stephane Groleau www.stephanegroleau.com

// Prosečna moderna visoka zgrada ili neboder nema sisteme samoodrživosti kao što su sistemi za generisanje električne energije ili preradu i ponovno korišćenje otpadnih voda kao ni pametne energetske sisteme koji omogućavaju praćene korišćenja električne energije na dnevnoj bazi.

Princip samoodrživosti

Takođe, prosečni neboderi danas nisu projektovani kako bi maksimalno iskoristili dnevnu svetlost niti prirodne uslove okruženja i ogromni su potrošači vode. Zbog ove kratkovidosti, ali i nedostatka brige za bilo kakva pitanja osim profita, većina objekata u današnjim velikim gradovima stvaraju ogromne količine ugljen-dioksida i na ovaj način utiču na globalno zagrevanje. Danas su ekološke teme, sa pravom, jedno od velikih pitanja za mnoge grane industrije i za arhitekte, inženjere i urbane planere koji žele da planiraju unapred imperativ je postao razvoj inovativnih samoodrživih objekata. Naravno, zakonska regulativa koja sankcioniše lošu i nagrađuje dobru urbanističku, arhitektonsku i inženjersku praksu u velikoj meri doprinosi ovakvom načinu razmišljanja.

Samoodrživa porodična kuća

Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com

Samoodrživa porodična kuća

Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com

Ranije je razvoj samoodržive arhitekture bio fokusiran pre svega na stambene objekte i objekte manjih razmera. Takođe, ovi objekti su pre svega proizvodili energiju za sopstvene potrebe. Danas, samoodržive kuće su projektovane na taj način da mogu da izvoze deo električne energije i vraćaju je u mrežu.

// Sve više se može primetiti da arhitekte i inženjeri počinju da razmišljaju da ideju o samoodrživosti primene i na druge tipologije kao što su poslovni prostori, tržni centri, fabrike i ostali javni objekti i sve je više objekata koji se grade upravo upotrebom sistema koji omogućavaju njihovu samoodrživost.

Samoodrživi građevinski objekti

Foto: www.archilovers.com/ Jose Campos

Samoodrživost je princip koji se ne mora odnositi samo na gradnju novih objekata već se može primeniti i na starim objektima unapređujući infrastrukturu samog objekta i ugrađujući nove sisteme koji omogućuju da stari objekat dobije aspekte samoodrživosti.

Samoodrživost na jednom objektu postiže se ugradnjom solarnih panela, mikro-hidro sistema, mikro sistema za obradu i ponovno korišćenje otpadnih voda kao i generatora električne energije koji se napajaju prirodnim gasom ili drugim sistemima. U zemljama prvog sveta postoje novi građevinski standardi kao i pravna regulativa koja reguliše ovu oblast visokim porezima za građenje energetski neefikasnih zgrada ali, i posebnim ekonomskim inicijativama za upotrebu samoodrživih elemenata. Zbog ovoga se mnoge nove, ali i stare zgrade mogu rutinski opremiti tehnologijama koje će uticati na poboljšanje njihove samoodrživosti.

Samoodrživi stambeni objekat

Samoodrživi stambeni objekat, foto: www.archilovers.com/Klaus Mellenthin

// Jedna od najvažnijih stavki u postizanju samoodrživog objekta je električna energija to jest smanjenje potrebe za istom kao i redukovanje njenog korišćenja.

Ovo se može postići upotrebom pasivne arhitekture kao što je projektovanje objekta tako da se u obzir uzimaju potrebe za svetlosnom energijom, orijentacija prostorija u odnosu na strane sveta ili u odnosu na izloženost vetru, ali i upotreba elemenata kao što su brisoleji koji smanjuju insolaciju i samim tim potrebu za hlađenjem prostora.

Redukovanje & energetska efikasnost

Osim pasivnih arhitektonskih mera moguća je upotreba generatora električne energije kao što su solarni paneli ili vetrenjače. Ovi elementi omogućavaju da objekat proizvodi sopstvenu električnu energiju i poslednjih godina postoji trend da se oni ugrađuju pre svega na krovove zgrada, ali se poslednjih godina javljaju i inovacije kao što su solarni paneli koji su sastavni elementi samog prozora.

Samoodrživi objekti, hotel

Samoodrživi objekti, hotel

Samoodrživi objekti, hotel

Foto: www.edilportale.com

Kada se radi o potrošnji vode koja je, takođe, veoma važna stavka u današnjim objektima, mere za redukovanje potrošnje ili čuvanje vode su raznovrsne. Sve se češće u projektovanju i građenju novih zgrada može primetiti upotreba sistema za preradu i recikliranje otpadnih voda, posebno u zonama gde je voda redak i teže dostupan resurs kao što su, na primer, pustinje. Kada se radi o reciklaži vode postoji više metoda i načina na koji se ovo sprovodi, ali se sistem uglavnom zasniva na prikupljanje otpadne vode iz kuhinja, lavaboa i kada ili tuš kabina koje se potom na različite načine prečišćavaju da bi se potom koristile za ispiranje toaleta.

// Postoje različiti sistemi kojima se ovo postiže, a zemlje u kojima se koristi ovakav tretman vode imaju razvijene zakone i pravilnike kojima se reguliše higijenski nivo koji je potrebno postiči kako bi ovaj proces prečišćavanja i ponovnog korišćenja bio na zadovoljavajućem higijenskom nivou.

Osim sistema za generisanje struje i recikliranje vode inžinjeri i arhitekte rade i na sistemi za preradu otpadnih voda, otpadnih materija, grejanja i hlađenja i ventilacije. Takođe razvijaju se sistemi i ideje koji će uvrstiti proizvodnju hrane u samoodrživi objekat kroz razvoj urbanog baštovanstva, hidroponskih bašti i ostalih inovativnih mera koje odgovaraju modernim gradskim sredinama.

Milenijumima ljudi su koristili energiju vatre, vode i vetra i pretvarali je u koristan rad ili prosto koristili za zagrevanje ili hlađenje prostora. Vodenice i vetrenjače su verovatno jedan od najstarijih primera koji ilustruju sposobnost i želju čoveka da koristi i sarađuje sa elementima prirode. Industrijska revolucija je dovela do razvoja novih tehnologija i povećala razmere u kojima se čovek počeo koristiti prirodnim silama što se najbolje vidi na primeru tekstilnih pogona čiji su razboji bili pokretani prvo silom vodene struje a potom, kako su se tehnologije razvijale, i na paru. Danas, zahvaljujući mnogo prefinjenijim tehnologijama, postoje mnoge građevine, kako stariji objekti tako i objekti novogradnje, koje generišu električnu energiju za sopstvene potrebe osvetljenja, grejanja ili hlađenja.

Autor: Irma Talović, d.i.a.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Budućnost

5 miliona otkucaja za bolji život

Objavljeno

:

Od

Istraživački park viva u Wopfingu

Baumit -Viva istraživački centar

Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

21. vek je naša stvarnost. Naši životi su u ovoj epohi postali brži, tehnika naprednija, ljudi pretrpani obavezama, užurbani i željni vremena za sebe. Željni tišine. Željni zdravog života. I sav napredak koji nam je dostupan u manjoj ili većoj meri novim generacijama doneo je manjak vremena, instant kulturu i zabavu i pojavu alergijskih reakcija koje ranije, u vremenu koje smatramo arhaičnom slikom prošlosti, medicina nije poznavala. Šta se desilo sa nama? Zašto tih 90% vremena koje provodimo u svojim domovima nije rezultiralo boljim, manje stresnim i zdravim životom?

I šta treba da uradimo da svojoj porodici omogućimo sreću zbog boravka u domu? Nije li to, u arhaičnom kao i u modernom svetu naš jedini cilj? Ovo pitanje je retoričko, a opet, čini se, da je naš život više traganje za srećom nego uživanje u njoj na mestu na kojem smo sada i ovde, u društvu onih koje smo izabrali da sa njima istu i delimo.

// Za zdrav život o kojem pričamo, za kojim bismo trebali da tragamo i kojem težimo, moramo najpre zdravo stanovati. „Zdravo stanovanje“ kao složenica
sve je češće u upotrebi, što je dobro. Locirali smo problem. //

Posle lociranja radimo na sanaciji. I, da namerno koristim građevinsku terminologiju jer početak i kraj svakog zdravog življenja je naš dom, od lokacije i načina gradnje, do materijala koji bi trebalo da saniraju štetu koju nam neki aspekti današnjeg života nanose. Štetu koja ugrožava naš život i, najzad, štetu zbog koje smo, na kraju priče, manje srećni i uz sve blagodeti koje smo u stanju sebi da kupimo. Zbog svega pomenutog, odgovorni graditelji i proizvođači materijala ulažu veliki trud, vreme i resurse da bi nas vratili tamo odakle smo svi i potekli, prirodi koja nas je održavala zdravim i srećnim.

BAUMIT kućica - Viva istraživački park

BAUMIT kućica – Viva istraživački park

Iz svih ovih razloga bavićemo se jednim istraživanjem, temeljnim i promišljenim, a koje upravo za cilj ima da živimo u zdravoj sredini, bez depresija, alergija i otuđenosti. Prenećemo, kao redakcija koja upravo i sama radi na tome da ljudima koji nas čitaju približi znanje koje bi trebalo da poništi ili barem anulira greške koje u gradnji pravimo, naše iskrene impresije o „Viva istraživačkom Parku“, austrijske kompanije “Baumit”.

Šta je „VIVA PARK“ i kako je sve počelo?

Istraživački park Viva je najveća istraživačka ustanova u Evropi za komparativne studije građevinskog materijala. Osnivač ovog velikog analitičkog projekta je ujedno i vlasnik Austrijske kompanije „Baumit“, Mag. Robert Schmid.

// Marta ove godine imali smo čast i mi iz časopisa GRENEF kao i veliki broj arhitekata, građevinskih inžinjera, zaposlenih u zavodima za zaštitu spomenika koji se bave restauracijom kulturno-istorijskih spomenika kao i profesori univerziteta, da budemo gosti kompanije Baumit i bliže se upoznamo sa ovim značajnim projektom. //

Gospodin Schmid nas je dočekao srdačno i toplo i odmah je bila vidljiva njegova radost što smo u tolikom broju prisutni na prezentaciji nečega što zaista nije zabeleženo u ovoj formi, barem ne od strane jednog giganta u proizvodnji građevinskih materijala. Robert je, bez namere da umanjimo veličinu njegovog dela, ipak samo naslednik jednako odgovornih i za zdravo življenje zainteresovanih predaka. Naime, njegov otac je poslovao tako što je pored njegove fabrike, a takva postrojenja su obično sinonim za zagađenje, tekao potok iz kojeg su meštani pili vodu bez ikakve bojazni da će od nje morati da se leče. Obezbedio je prskalice koje su imale za cilj da sakupljaju prašinu usled utovara praškastog materijala koji su proizvodili, za generaciju ovog čoveka, nezamislivi aspekt u poslovanju. Dakle, ovom čoveku, i tada moćnom, bili su važni ljudi. Bilo mu je važno da ne bude zagađivač. Bilo mu je važno da bude neko ko doprinosi boljem, a ne lošijem i nezdravijem življenju ljudi koji su deo globalne zajednice.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Već ta njegova namera, u vremenu kada se čini da je novac, naplata i brzina transporta u građevinskom svetu, ključna i najvažnija, bila je potez vredan svakog poštovanja. Ono što je ovaj čovek postigao kroz svoje delovanje je utrt put ka budućnosti, put koji je samo i isključivo na ovaj empatičan način, mogao biti nastavljen. I jeste. Njegov naslednik odgajan je u tom duhu, pa je posle, tako formiran, i nastavio put svojim predaka. Na radost svih nas koji se nadamo boljoj i zdravijoj budućnosti.

“Želimo da se ljudi osećaju dobro u svojim domovima. Naši proizvodi su bazirani na istraživanju u Viva Park-u”

Mag. Robert Schmid, osnivač Viva Istraživačkog Parka

Pomenuti „Viva park“ obuhvata 12 oglednih kuća sa 33 senzora izgrađenih od najrazličitijih građevinskih materijala: od masivne gradnje, betona, pune opeke, drvenih konstrukcija do montažnog načina gradnje u drvenoj skeletnoj konstrukciji. Intenzivna merenja odvijaju se više od dve godine, a prikupljeno je i evaluirano više od 5 miliona podataka.

Poseta BAUMIT fabrici

Poseta BAUMIT fabrici

Viva istraživački park osnovan je 2014. godine u saradnji sa naučnim zahtevima sledećih institucija:

  • Medicinski Univerzitet Beč (Odeljenje za higijenu životne sredine i zaštitu životne sredine)
  • IBO (Austrijski institut za biologiju i ekologiju zgrada)
  • FH Burgenland (Univerzitet primenjenih nauka)

Njegov glavni cilj je da tačno izmeri i proceni uticaj različitih građevinskih materijala na životnu udobnost simulacijom tipičnog ponašanja korisnika.

Kako pobediti letnje pregrejavanje

Toplotna izolacija je najefikasnija zaštita od pregrejavanja tokom leta. To možemo videti iz rezultata prikupljenih tokom izuzetno vrućeg leta 2015. godine, kada je temperatura vazduha dosegla do 36°C. Izolovane kuće su pokazale do 5°C niže temperature unutra u poređenju sa neizolovanom kućom. Konkretno, neizolovane kuće su zabeležile unutra- šnju temperaturu veću od 30°C. Unutrašnja temperatura u kućama od cigle ili betona sa izolacijom je u proseku dostigla 26°C, što je vrednost unutar zone komfora. Štaviše, prozori okrenuti prema jugu nisu bili zaštićeni žaluzinama.

Temperaturne razlike zabeležene tokom zime

U svih 10 kuća simuliran je prekid grejanja na dva dana. Početna unutrašnja temperatura bila je 21°C, a spoljna temperatura je bila -12°C. Zabeleženi su zanimljivi rezultati: posle 2 dana, u neizolovanoj kući, temperatura zida bila je 1°C, a unutrašnja temperatura je bila 4°C. Izolovane kuće sa masivnim zidovima zadržale su i jedno i drugo – temperaturu zida i unutrašnjosti između 15°C i 17°C.

Koja su osnovna pravila za zdravo stanovanje

Istraživanje pokazuje da se 3 važne oblasti moraju uzeti u obzir kada želite da izgradite zdravu kuću.

1. Termoizolacija na prvom mestu – Dobra izolacija osigurava uravnoteženu unutrašnju klimu i povećava ukupni životni komfor. Neizolovana kuća troši 2,5 puta više energije u odnosu na izolovanu. Drugim rečima, u izolovanoj kući potrebno je samo 40% stvarnih troškova energije.

2. Masivnost je bitna – Masa zida služi kao energetski štit. Kuće sa dobrom izolacijom i masivnim zidovima najbolje štede energiju i optimalno izjednačavaju kratkoročne temperaturne oscilacije.

Nije bitno da li pričamo o toplim ili hladnim danima. Naravno, može biti individualnih potreba za svakog graditelja:

  • Opeka i malter je najbolje za regulisanje klime
  • Beton i malter obezbeđuje dobru zvučnu izolaciju i zaštitu od vibracija
  • Puno drvo je dobro za prostornu akustiku i regulaciju prostorne klime

3. Unutrašnje vrednosti – Klima unutrašnji malteri debljine 2 cm čine značajan doprinos regulisanju vlažnosti vazduha unutrašnjih zidova i smanjuju razvoj organizama koji štete zdravlju. Ljudi se osećaju prijatno kada je vlažnost vazduha između 40% – 60% .

Istraživački park viva u Wopfingu - Baumit

Istraživački park viva u Wopfingu – Baumit

Kako teče istraživanje?

Prikupljanje podataka je počelo u 2015. godini kada je izgrađeno prvih 10 kuća. Sve kuće su izgrađene sa istim unutrašnjim dimenzijama: 3×4 metara i 2,8 metara visoko. Sastoje se od jedne prostorije u kojoj sve imaju jedan prozor i jedna vrata. Zidovi, kao i spoljni i unutrašnji slojevi kuća izgrađeni su od različitih građevinskih materijala kao što su beton, cigla, masivno drvo i različiti unutrašnji i spoljašnji premazi.

Kuće su raspoređene u posebnu rešetku kako bi bile sigurne da dobijaju istu količinu sunčeve svetlosti. Kuća br. 8 je namenjena za merenje spoljnih uslova: temperatura, vetar, vlažnost itd. Dolazi sa data centrom koji kontinuirano prikuplja sirove podatke iz svih ostalih kuća. Kuća br. 5 se trenutno koristi kao test kuća za nove Baumit proizvode. Istraživački park je proširen za još tri kuće od cigle i gaziranog betona 2018. i 2019. godine za dalje istraživanje.

Iz svega pomenutog, od kontinuiteta istraživanja do daljeg razvoja istog, govore nam da će Viva istraživački centar nastaviti svoju misiju iz više razloga:

  • Na ovaj način se mogu proceniti vrline i mane različitih tipova gradnje i građevinskog materijala.
  • Mogu se pružiti specifični saveti i rešenja kupcima za sve probleme
  • I, naravno, ovako Baumit testira sopstvene proizvode i rešenja za dokazivanje njihovih efekata.
  • Rezultate koristi i Istraživačko-razvojna služba za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda.

Na kraju, usudićemo se da budemo optimisti jer nam ovaj tip istraživanja daje to za pravo. Za svaku štetu neko nađe sanaciju, za svako zagađenje neko nađe procvat i za svakog čoveka u strahu za svoju budućnost neko nađe nadu. Da će biti sve u redu. Da će on i njegova porodica živeti u zdravoj sredini koju svi, već svojim rođenjem i postojanjem, zaista zaslužujemo.

Mi, kao odgovorna redakcija željna više ovakvih projekata i istraživanja, izražavamo ne samo divljenje za ovakav način unapređenja poslovanja i materijala u građevinarstvu, već zahvaljujemo u ime svih nas koji se borimo kako za svoju budućnost, tako i za budućnost onih koji će doći i kada mi odavno budemo prošlost. Zahvaljujemo Baumitu što misli unapred. A upravo taj osećaj da neko razmišlja toliko unapred je neprocenjiv deo spokoja koji nam, u vremenu kada ništa nije izvesno, zaista treba.

Istraživački park Viva logo

www.healtyliving.baumit.com

Baumit Serbia d.o.o.

BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: nagrada za društveno-odgovornu kompanije, metro, odlaganje plastike…

Objavljeno

:

Od

Prva potpuno sisntetička plastika je bio bakelit

Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje dodeljena je kompaniji Tarkett d.o.o. Bačka Palanka dodeljena je Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“, u, sada već tradicionalnom izboru koji organizuje Privredna komora Srbije i uz podršku Ministarstva privrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva rada i socijalne politike, medija i predstavnika nevladinih organizacija.

Tarkett d.o.o. zauzeo je prvo mesto u kategoriji velikih preduzeća, a priznanje je uručeno generalnom direktoru Tarkett-a d.o.o. Miroslavu Okuki, na svečanosti kojoj su prisustvovali i Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede, predstavnici svih nagrađenih kompanija kao i predtavnika medija.

Ova laskava titula za društveno odgovorno poslovanje dodeljuje se kompanijama na osnovu detaljne procene različitih poslovnih aspekata, kao što su korporativno upravljanje, odnos prema kupcima i zaposlenima, zaštita životne sredine i saradnja sa lokalnom zajednicom.

Miroslav Okuka, generalni direktor kompanije „Tarkett“ doo

Osim ostvarenih rezultata u ovim oblastima, žiri je posebno istakao doprinos kompanije nacionalnoj kulturi Srbije kroz vrednu donaciju Tarkett-ove umetničke kolekcije, kao i značaj volonterskog angažovanja zaposlenih, u okviru Tarkett Cares akcija, a sve sa ciljem unapređenja lokalnog okruženja.

Ostaćemo u domenu društvene odgovornosti, pa u tom smislu sledeća vest je o odlukama u budućnosti Srbije koja se tiču odlaganja plastike. Naime, na sastanku Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda PKS pokrenuta je inicijativa da se formira Radna grupa koja bi imala za cilj izradu Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije.

Jasno nam je da je plastika funkcionalan, sveprisutan i važan materijal za privredu Srbije i život našeg stanovništva, sa primenama u ambalaži, građevinarstvu, transportu, elektronici, medicini, robi široke potrošnje i drugim oblastima. Sadašnjim korišćenjem plastike i odlaganjem plastičnog otpada, kako je poznato javnosti, ne ostvaruju se privredne koristi koje bi doneo kružni pristup, pa plastika završava na deponijama ili se odbacuje u životnu sredinu. Istovremeno se plastika kao vredan materijal koji bi se mogao vratiti u privredu gubi nakon što je postala otpad. Cirkularni pristup omogućio bi da plastika umesto otpada postane vredna sirovina za izradu novih proizvoda.

Na sastanku je ukazano na činjenicu da je Evropska komisija zbog stalnog porasta stvaranja plastičnog otpada i njegovog ispuštanja u životnu sredinu još 2015. godine donela Akcioni plan EU za cirkularnu ekonomiju gde je plastika identifikovana kao ključni prioritet, a iz Akcionog plana 2018 proistekla je evropska Strategija za plastiku u cirkularnoj ekonomiji.

Ono što je takođe činjenica o kojoj se moralo raspravljati je to što strateški planski dokumenti vezani sa upravljanjem plastikom u cirkularnoj ekonomiji još uvek ne postoje u Republici Srbiji kojoj je potrebna strateška vizija za utvrđivanje forme cirkularne ekonomije u području plastike do 2030. godine, sa promovisanjem ulaganja u inovativna rešenja i pretvaranjem današnjih izazova u prilike s ciljem uspešnije i održivije ekonomije Srbije.

Ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, razgovarala jе sa dеlеgacijom francuskе kompanijе “Alstom” o rеalizaciji projеkta izgradnjе bеogradskog mеtroa. “Izgradnja bеogradskog mеtroa važna jе nе samo za Bеograd, vеć jе to projеkat od nacionalnog značaja, zbog čеga jе za praćеnjе njеgovе rеalizacijе formirana radna grupa Vladе. Kroz ovaj projеkat očеkujеmo da unaprеdimo saobraćaj u Bеogradu, kao i da kompanijе kojе u njеmu učеstvuju, francuskе i kinеskе, donеsu u Srbiju modеrnе tеhnologijе, kojе ćе zadovoljiti svе еvropskе standardе”, rеkla jе Mihajlovićеva.

Metro će biti izgrađen u kombinaciji sa ‘BG vozom’

Na ovom sastanku jе predočeno i da ćе sе u narеdnom pеriodu posеbno razmatrati struktura finansiranja projеkta, s obzirom na aktuеlni plan da sе prvo krеnе u gradnju prvе i drugе linijе mеtroa, a nе i trеćе, kako jе pominjano u javnosti. Prеdstavnici “Alstoma” rekli su da jе za ovako vеliki projеkat, kakav jе projеkat „Bеogradski mеtro“, važno da sе odrеdi način na koji ćе svaki od učеsnika, u skladu sa znanjеm i tеhnologijom kojom raspolažе, učеstvovati u projеktu i doprinеti njеgovoj uspеšnoj rеalizaciji. Mihajlovićеva jе rеkla da ćе na sеdnici Radnе grupе za rеalizaciju projеkta izgradnjе bеogradskog mеtroa u toku današnjeg dana biti prеdstavljеna studija opravdanosti sa gеnеralnim projеktom, kao i plan linija bеogradskog mеtroa, kojе jе izradila francuska kompanija “Ežis”.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno