Connect with us
Arhitektura

#intervju: ASAP afirmiše domaću arhitektonsku scenu

ASAP – Asoc─│ac─│a srpskih arhitektonskih praksi za cilj ima razmenu znanja i ideja, ve─çu konkurentnost na lokalnom tr┼żi┼ítu i afirmaciju srpske arhitekture. Kroz povezivanje arhitektonskih stud─│a koji neguju savremenu arhitektonsku praksu u Srb─│i, te┼że ka osna┼żivanju prisustva i pove─çanju uticaja na tr┼żi┼íte i svojoj bran┼íi. Dodatno, Asocijacija ima za cilj razmenu znanja i ideja, postizanje ve─çe konkurentnosti, kao i afirmaciju srpske arhitekture na lokalnom tr┼żi┼ítu, promociju na globalnoj sceni, a kao krajnji cilj ÔÇô izgradnju i promociju brenda srpske arhitekture.

Kako bi se bolje upoznali sa ciljevima i radom ove Asocijacije razgovarali smo sa Igorom Marseni─çem, izvr┼ínim menad┼żerom ASAP-a. Prema onome ┼íto smo do sada imali prilike da zapazimo Igor vrlo dobro radi na promociji Asocijacije i saradnji sa real estate i gra─Ĺevinskom industrijom kako bi se istakla dobra praksa arhitektonske scene u Srbiji. U jednom se sigurno sla┼żemo, arhitektura pravi dodatnu vrednost. Ovu ─Źinjenicu i na┼ía redakcija putem svojih kanala komunikacije poku┼íava da promovi┼íe uz pomo─ç doma─çih arhitekata kroz kreiranje kvalitetnog sadr┼żaja u svakom izdanju.

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁ govori Igor Marseni─ç, izvr┼íni menad┼żer ASAP-a

Kako je nastala ideja o formiranju ASAP-a?

Ne bih umeo direktno da Vam odgovorim na ovo pitanje, zato ┼íto u periodu u kom se za─Źela ideja i u kom su po─Źeli razgovori o formiranju ove poslovne asocijacije, ja li─Źno, ne samo da nisam bio radno anga┼żovan, ve─ç nisam znao nikog od osniva─Źa Asocijacije, niti sam sam se profesionalno bavio arhitekturom.

Moje duboko li─Źno uverenje je da se pre svega radi o generacijskoj temi. ASAP je tema generacije koja je stvorila sopstvene arhitektonske firme u vrlo kompleksnom poslovnom okru┼żenju, generaciji koja je postala svesna svojih mogu─çnosti i sposobnosti, svesna ─Źinjenice da je uspeh svake pojedina─Źne firme zapravo uspeh ─Źitavog ekosistema, da svaki pojedina─Źni uspe┼íni projekat pomera granicu u percepciji arhitekture kod ┼íire javnosti i ohrabruje investitore.

Igor Marseni─ç, izvr┼íni menad┼żer ASAP-a.

Igor Marseni─ç, izvr┼íni menad┼żer ASAP-a.

ASAP je formirala generacija arhitektonskih preduzetnika koja je pratila razvoj sebi generacijski bliskih preduzetnika u oblasti filmske produkcije i gejming industrije i pomislila, ako mogu oni, mo┼żemo i mi. To je generacija koja razume ┼íire kontekste, mo─ç zajednice i povezivanja, ne misli partikularno i ┼żeli da u srpskom dru┼ítvu zauzme mesto koje im pripada, kao ┼íto su uradili i njihovi generacijski parnjaci iz filmske i IT industrije. Ta generacija zna da je va┼żan ─Źinilac nacionalne ekonomije i veruje da mo┼że dati klju─Źan doprinos promeni percepcije Srbije u svetu.

Šta je misija, a šta vizija vaše novoformirane Asocijacije?

Cilj ASAP-a je da se kroz razmenu ideja, iskustava i znanja uti─Źe na formiranje arhitektonske zajednice i ve─çu konkurentnost srpske arhitekture na regionalnom tr┼żi┼ítu, te promovi┼íe projekte doma─çih arhitekata na globalnoj sceni. U ovoj re─Źenici su sadr┼żani kratkoro─Źni, srednjoro─Źni i dugoro─Źni ciljevi Asocijacije. Da bi smo definisali polo┼żaj srpske arhitekture u odnosu na regionalne i globalne trendove, treba prvo da utvrdimo i osna┼żimo njen status u okviru na┼íeg dru┼ítva.

Verujemo da proaktivnim pristupom svim otvorenim dru┼ítvenim procesima i izmenama regulatornog okvira mo┼żemo uticati na dalji razvoj arhitektonskog preduzetni┼ítva i podizanje kompeticija i kompetentnosti na┼íih firmi ─Źlanica. ┼Żeleli bi smo da budemo katalizatori promena poput DANSKE ARK, koja je svojim javnim delovanjem doprinela repozicioniranju Danske na globalnoj pozornici i promeni njene percepcije od zemlje poljoprivrede i sporta ka zemlji arhitekture i dizajna.

ASAP u beogradskom hotelu Indigo

Proslava povodom osnivanja i po─Źetka rada Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) / foto: Jakov Simovi─ç

Koliko je pozicija sprskog arhitekte u društvu bolja ili lošija o odnosu na period 70ih ili 80ih godina?

Jedan od najzastupljenijih fenomena u na┼íem javnom prostoru je mit o ÔÇ×zlatnom dobuÔÇŁ ili ÔÇ×pro┼ílosti u kojoj nam je bilo dobroÔÇŁ i svaka profesija i zajednica je izmislila svoju zlatnu pro┼ílost u kojoj se ÔÇ×znao redÔÇŁ. Radi se o pitanju li─Źne percepcije, o kojoj, kao i o ukusima ne vredi raspravljati. Mogao bih dodati samo krajnje li─Źan komentar da nam u pro┼ílosti nikad nije bilo bolje.

Mislim da nije mogu─çe praviti pore─Ĺenje ovog tipa, radi se na kraju krajeva o potpuno razli─Źitim dru┼ítveno politi─Źkim sistemima i ekonomijama u kojima nastaje arhitektura. Globalni okvir je tako─Ĺe dramati─Źno druga─Źiji.

Ukoliko na osnovu Va┼íeg pitanja ipak uzmemo da je period 70ih i 80ih reperna ta─Źka na osnovu koje zauzimamo stavove i procenjujemo, rekao bih da je bez obzira na autore koji su obele┼żili to vreme i ─Źije su ku─çe postale deo kulturne istorije, sada┼ínjica mnogo dinami─Źnija, raznovrsnija, manje stilski monolitna, neuporedivo vi┼íe ljudi stvara i samim tim konkurencija je ve─ça, postoji tr┼żi┼ína utakmica, i na kraju neophodno je zna─Źajno vi┼íe ve┼ítina i znanja.

Verujem da je najbolje vreme ono u kojem ┼żivimo. To je sad.

Proslava povodom osnivanja i po─Źetka rada Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP)

Proslava povodom osnivanja i po─Źetka rada Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) / foto: Jakov Simovi─ç

Asocijacija je sve brojnija i svakim danom vam se priklju─Źuje sve vi┼íe kolega, ali i ozbiljnih kompanija? Koji je interes jednih, a koji drugih?

Verujem da imamo jedan i isti, zajedni─Źki interes, a to je dalji razvoj celokupnog ekosistema gra─Ĺevinske industrije. Mogli bi smo da ba┼í o ovim godinama govorima kao ÔÇ×zlatnimÔÇŁ godinama srpskog gra─Ĺevinarstva.

Nikad se nije vi┼íe gradilo i u─Źe┼í─çe gra─Ĺevine u nacionalnom BDP je nezabele┼żen u savremenoj istoriji Srbije. Upravo je ovakva privredna aktivnost uticala da se formira ve─çina arhitektonskih firmi koje su na┼íe ─Źlanice.

Da bi dalje napredovali, moramo da se menjamo, da menjamo profesionalne standarde i to je proces koji mora krenuti od nas samih. A da bi to bilo mogu─çe i ostvarivo neophodni su nam svi koji ─Źine ovu industriju.
Najva┼żnije je da stvaramo nove dru┼ítvene odnose i vrednosti, jer su postoje─çi doneli svoj maksimum.

Zašto ASAP, a ne UAS, DAB ili DaNS?

Pre bih rekao i ASAP i UAS, ASA, DAB i DaNS. Mi nikako ne ┼żelimo da sebe defini┼íemo kroz prizmu razlikovanja u odnosu na nekog drugog ili drugo udru┼żenje. Pre bih rekao da mi ┼żelimo da otvorimo dijalog u vezi mno┼ítva izazova sa kojima su suo─Źeni svi entiteti koje ─Źine taj zaista veliki i ┼íarenoliki ekosistem arhitekture u Srbiji. Smatramo da je u ovako kulturolo┼íki i ekonomski redukovanim dru┼ítvima, i na kraju, u velikom svetu koji redefini┼íe svoje vrednosti i obrasce, nestanak bilo koga sa scene ravan tragediji. Mi stojimo na ramenima svih onih koji su zadnjih 150 godina stvarali arhitekturu i borili se za njeno mesto u srpskom dru┼ítvu.

Voleli bismo da imamo arhitektonsko dru┼ítvo koje postoji 120 ili 150 godina, pa da mo┼żemo da izigravamo pobunjenike koji veruju da ─çe ako promene Upravu dru┼ítva tim ─Źinom promeniti svet. Ali na┼żalost, nismo u takvoj prilici.

ASAP Talks panel o arhitekturi

ASAP Talks panel o arhitekturi / foto: Arhiva ASAP

Mnoge kolege koje su aktivne u ASAP su istovremeno aktivne i u nekom od pomenutih udru┼żenja. Podr┼żavamo svakog na┼íeg ─Źlana koji ┼żeli da svojim dodatnim anga┼żmanom u bilo kom od spomenutih udru┼żenja pru┼żi doprinos daljem razvoju arhitektonske scene i profesije i u tom smislu verujemo da su sve organizacije i udru┼żenja podjednako va┼żni za arhitektonski ekosistem.

Kada pri─Źamo o na┼íim arhitektama ili projektnim biroima, da li u tom slu─Źaju mo┼żemo baratati nekim konkretnim podacima?

Ponosan sam ┼íto smo u nultoj godini funkcionisanja ASAP pristupili prikupljanju podataka vezanih za ekosistem koje sa─Źinjavaju na┼íe firme ─Źlanice i verujem da ─çemo krajem godine biti u prilici da sa zainteresovanom javno┼í─çu komuniciramo te podatke.

Vi ste izvr┼íni menad┼żer ASAP-a i neko ko je uklju─Źen u svakodnevne aktivnosti ove organizacije. ─îime ste se bavili ranije?

Po svom obrazovanju sam slikar i iza mene je skoro dvadesetogodi┼ínja umetni─Źka karijera i izlaga─Źka delatnost prevashodno vezana za galeriju ZVONO iz Beograda. U periodu od 2015-2022. obavljao sam politi─Źku funkciju tokom koje sam se bavio pitanjima kulturne politike i urbanog razvoja kao povezanih, a ne odvojenih tema.

Dakle, umetnost i politika.

Koliko je Vaša uloga u ASAP-u izazovna za Vas i koliko Vas profesionalno ispunjava?

Tvrdim da je posao Izvr┼ínog menad┼żera ASAP trenutno jedan od najzanimljivijih u zemlji. Smatram da je moja privilegija ┼íto sam savremenik procesa stvaranja arhitektonske zajednice u Srbiji i da mogu svakodnevno da moderiram taj proces.

Sti─Źe se utisak da je kona─Źno formirana jedna arhitektonska organizacija koja osim skupljanja ─Źlanarine radi ne┼íto za dobrobit struke?

Zaista ne znam po kom modelu funkcioni┼íu neka druga udru┼żenja. Verovali smo od samog starta da je za ┼żivot organizacije princip pla─çanja ─Źlanarine izuzetno va┼żan. Kao prvo, ─Źlanice imaju potpuno druga─Źija o─Źekivanja od organizacije i sve obavezuje na delovanje i rezultate. Ni┼íta manje va┼żan je i momenat finansijske nezavisnosti i mi smo ve─ç u ovoj godini postali samoodr┼żivi zahvaljuju─çi uplatama ─Źlanica.

A za dobar utisak u javnosti prevashodno je zaslu┼żan li─Źni anga┼żman na┼íih ─Źlanova i ─Źinjenica da ula┼żu mnogo svog slobodnog vremena i resursa u funkcionisanje organizacije i op┼íte dobro. Li─Źno mi imponuje da pored svih poslovnih obaveza i izazova, sopstvenih firmi koje vode, uvek nalaze vreme za anga┼żman u Asocijaciji.

Proslava povodom osnivanja i po─Źetka rada Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP)

Proslava povodom osnivanja i po─Źetka rada Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) / foto: Jakov Simovi─ç

─îini nam se da se nikada vi┼íe u doma─çoj javnosti nije pisalo i pri─Źalo o arhitekturi, ali se name─çe pitanje za┼íto ne postoji ni jedna ozbiljna emisija na nekoj nacionalnoj televiziji?

Meni je zanimljiva ─Źinjenica da je ve─çina ─Źlanova Asocijacije ro─Ĺena izme─Ĺu 1978. i 1988. godine i da je dobar deo njih rastao uz emisije Ranka Radovi─ça na tada┼ínjoj TV Beograd. Zbog neprevazi─Ĺenog gospodina Radovi─ça i njegovih emisija, tretmana javnih prostora i javnih objekata, kao i sloma devedesetih, meni je potpuno razumljivo ┼íto postoji mit o 70im i 80im.

Ukoliko pogledamo savremene javne prostore, mogli bi da ka┼żemo da postoji povezanost medijskog i javnog prostora. Javni prostori su fizi─Źko otelotvorenje medijskog.

Ba┼í zbog o─Źigledne povezanosti i me─Ĺuzavisnosti fizi─Źkog i etarskog, javnog i medijskog prostora, va┼żno je da na javnom servisu, ali i na svakoj televiziji koja je dobila nacionalnu frekvenciju postoji emisija koja se bavi arhitekturom i javnim prostorom. Ovo je bio i na┼í zvani─Źan komentar na tekst Nacionalne arhitektonske strategije.

Dana┼ínje generacije su mahom ÔÇ×vizuelni tipoviÔÇŁ. Koliko arhitektonski fotografi doprinose promociji doma─çe arhitektonske prakse i podizanju svesti o va┼żnosti struke?

Dru┼ítvene platforme i digitalni alati su promenili prakti─Źno svaku delatnost na svetu.

U tom smislu ni arhitektura ne mo┼że biti imuna. Kako mo┼żete funkcionisati bez Instagram profila za koji je vizuelni sadr┼żaj klju─Źni. Samim tim i zna─Źaj fotografa je promenjen. Fotografi su neuporedivo va┼żniji za promociju arhitekture nego ikad pre. Iskoristio bih da se nadove┼żem na Va┼íe prethodno pitanje vezano za televizijske emisije o arhitekturi.

Televizija je postala stari, tradicionalni medij. ─îak i ako bi se pojavio neki novi Ranko Radovi─ç, veliko je pitanje da li bi takva emisija i autor imali uticaj kao u zlatno doba televizije.

Mo┼żda bi smo svog novog Ranka Radovi─ça pre trebali tra┼żiti na Tik Toku.

Va┼íe kolege ka┼żu da je ÔÇ×grenefÔÇŁ jedan od retkih ─Źasopisa sa prostora Ex Yu koji se nalazi na njihovim stolovima i da ga rado ─Źitaju. Koliko su stru─Źni ─Źasopisi, kao ┼íto je ÔÇ×grenefÔÇŁ, va┼żni za struku?

Va┼í ─Źasopis prisutan je i kao fizi─Źko, papirno izdanje, tradicionalan medij, ali i na dru┼ítvenim platformama. Vas pre svega odvaja i razlikuje sadr┼żaj ili da upotrebim staru srpsku re─Ź, CONTENT.

┼Żivimo u jednom od najuzbudljivijih perioda ljudske istorije. Nikada nije bilo ovoliko inovacija koje pri tom vrlo brzo postanu deo na┼íeg svakodnevnog ┼żivota. Svi su prinu─Ĺeni da se menjaju. Mnogi su u procesu prilago─Ĺavanja digitalnim medijima i alatima zaboravili na zna─Źaj va┼żnosti dobrog sadr┼żaja. Vi niste i to vas ─Źini zna─Źajnim.

Gde vidite ASAP za 5 godina?

Vidim je kao jednu od zna─Źajnijih nacionalnih dru┼ítvenih organizacija. Na pola puta da ostvari svoju viziju kao ┼íto je Danske Ark u─Źinila u Danskoj.