Connect with us

Arhitektura

Visok kvalitet gradnje u maloj sredini

Objavljeno

:

Foto: Relja Ivanić, enterijer pekare u Somboru

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Olgica Mijić

Svež pogled na današnji svet uz energiju i optimizam

Sombor. Grad prepoznatljiv po fijakerima, salašima i ljudi- ma. Vekovima je centar multikulturalnosti jer je u njemu danas registrovana čak 21 nacionalnost – najviše je Srba, Hrvata i Mađara. I ne samo to. Sombor je zeleni grad. Štaviše, sa preko 20.000 stabala drveća Sombor je proglašen najzelenijim gradom u Evropi.

Nakon 146 teških godina pod Turcima, Somborci najzad dočekuju Austrijske regimente koje ulaze u Sombor 1687. godine i oslobađaju ga, a Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. 1786. godine postaje sedište velike Bačko-Bodroške županije, u čijem sastavu su bili Novi Sad i Subotica. Iz ovog kratkog istorijata, lako se da zaključiti da je primetan uticaj velikog broja naroda na ovoj teritoriji, a ko bi nam bolje pričao o uticaju i izgledu nekog grada od arhitekte koji živi i radi u njemu. U ovom broju, konsultovali smo Olgicu Mijić kao, vlasnicu firme DOMUS kao reprezenta grada Sombora.

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Već 1988. godine osniva Arhitektonski atelje Domus u kome je direktor već tri decenije. Ono što je meni bilo primetno kod ove uspešne arhitektice je pominjanje njenog tima kada sam počela da govorim o uspehu. Rekla mi je da ne može govoriti o ovoj temi, a da ne pomene one koji sa njom zajedno taj uspeh i ostvaruju. Domusov tim, evo već punih 30 godina, osmišljava, projektuje i realizuje ideje višestruko nagrađivane, racionalne arhitekture. Postulati kojima se rukovode u poslu su: Ekonomičnost, štedljiv odnos prema resursima i apsolutna pouzdanost.

OLGICE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE SOMBOR KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE?

U stvari, ja ih povedem u šetnju centrom grada. Iako u gradu ima mnogo lepih starih zdanja, centar Sombora – istorijsko gradsko jezgro koje je proglašeno kulturnim dobrom od velikog značaja je ono što je interesantno i karakteristično. Urbana matrica koja se formirala od dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada (1749. god.) u Austrougarskoj monarhiji pa do kraja 18. veka u velikoj meri je očuvana do danas. Bez obzira na neke nove interpolacije ova urbanistička celina ima specifičan ambijent koji posetioce ne ostavlja ravnodušnim.

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

Direktorica naše Gradske biblioteke je pre desetak godina pokrenula jedan projekat iz oblasti kulture i kulturne saradnje i nazvala ga „Sombor mali Beč“. Asocijacija je bila višestruka, ali je za nas arhitekte odmah uočljiva sličnost između našeg „venca“ i Bečkog „ringa“. No ipak, ne mogu da ne pomenem i neke značajne građevine. Zgrada Županije podignuta 1808. godine, u kojoj je danas sedište Opštine je najmonumentalnija u gradu. U njenoj svečanoj sali je slika „Bitka kod Sente“, ulje na platnu koje zauzima čak 40 m2 zida a u sali grbova su oslikana znamenja plemićkih porodica.

Prosperitet grada i bogatu kulturnu istoriju Sombora možemo uočiti gledajući zgrade Gradske kuće (izgrađena 1842. god.), Gradske biblioteke (osnovana 1859. god.), Pozorišta (izgrađeno 1882. god.) i dr. koje takođe obiđem u mojoj šetnji sa gostima.

S OBZIROM NA MULTIKULTURALNOST KOJA OSLIKAVA VAŠ GRAD, ČIJI UTICAJ U ARHITEKTURI SE NAJVIŠE VIDI NA GRAĐEVINAMA?

Urbano jezgro Sombora je formirano u baroknoj šemi, dok arhitektura objekata ima razne stilske karakteristike, uglavnom kao i veliki broj drugih mesta Austro-ugarske monarhije. Osim klasicizma, romantizma, varijacijama neorenesanse i eklekticizma interesantno je da ima i dosta primera secesije.

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Primećuje se napredak, prvenstveno u većim sredinama. Gradi se dosta kvalitetnih poslovnih objekata pri čemu se vodi računa o estetskom kvalitetu objekata i enterijera, koriste se kvalitetni, novi materijali i vodi se računa o energetskoj efikasnosti.

Foto: Enterijer stana u Parizu - projekat, izrada nameštaja i montaža

Foto: Enterijer stana u Parizu – projekat, izrada nameštaja i montaža

Što se tiče stambene izgradnje, tu mislim da je akcenat na kvantitetu, gradi se dosta, ali samo manji broj objekata u kvalitetu u kome bi trebalo. Tu mislim da ima dosta toga što bi se moglo i trebalo popraviti. Obzirom da je tržište stambene gradnje vrlo živo vreme je za poboljšanja. Očekujem da stambena gradnja vrlo brzo postane više usmerena na kvalitet života korisnika. U manjim sredinama je lošija situacija. Da li je problem ekonomska situacija ili je problem i u svesti investitora, ali i arhitekata, ne znam. Samo mi je žao što je tako.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO?

Domus postoji i radi bez prekida već punih 30 godina, i ja „plivam“ u privatničkim vodama sve ove godine, zajedno sa Đorđem Mijićem koji je takođe arhitekta i moj životni i poslovni partner.

Radeći u malom gradu nije bilo realno da se specijalizujemo za neku oblast u arhitekturi tako da smo radili projekte za trg, pijacu, glavnu ulicu, poslovne objekte, porodične kuće, kuće za odmor, projekte enterijera (od pekara, kafea, preko apoteka i banke, biblioteke, kongres centra…. do crkvenog muzeja). Toliko raznoliko da sam ja to u nekom momentu definisala kako radimo sve kao seoski doktor. Da bismo, još pre 23 godine, dodali izradu enterijera i nameštaja u svojoj radionici.

Za sve ove projekte bio je najvažniji odnos poverenja i saradnje sa naručiocima tako da oni prihvate ideju i projekat kao nešto svoje. A sa naše strane uvek je postojala posvećenost i želja da potrebe i probleme rešimo na zadovoljstvo naručioca, ali i svih u tom procesu od ideje do konačne realizacije, poštujući pri tom i kontekst i budžet.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Već donošenjem propisa u toj oblasti došlo je do unapređenja, ali bitno je da se u velikoj meri zaista primenjuje u praksi. Energetska efikasnost je postala nešto o čemu se razmišlja, koriste se ventilirane fasade, sve je kvalitetnija i sve je deblja termoizolacija, sve je bolji kvalitet spoljne stolarije koja se ugrađuje. I sve se više vodi računa o ekologiji i održivosti. Mislim da su arhitekti i u našoj sredini skloni i radi da i dalje unapredjuju energetsku efikasnost i održivost.

ONO ŠTO SMO ČULI OD VAŠIH KOLEGA ARHITEKATA KOJI ILI IMAJU KAO I VI, VIŠEDECENIJSKO ISKUSTVO U OVOM POSLU, JE VELIKA RAZLIKA U REALIZACIJI PROJEKATA NEKADA I SADA. KAŽU, RANIJE JE ARHITEKTAMA BILO MNOGO LAKŠE. KAKAV JE VAŠ STAV O OVOM PITANJU S OBZIROM DA SE I KOD VAS SMENJUJE VEĆ DRUGA GENERACIJA ARHITEKATA?

Bilo je lakše arhitektima pre 30 godina i više, utoliko što je profesija tada bila cenjena i što su se objekti izvodili po projektima. Nije se, kao sada, počinjala gradnja bez projekta, nije se toliko menjalo u toku gradnje, a pogotovo do tih promena nije dolazilo bez saglasnosti projektanta. Divlja gradnja je u poslednjih 30 godina dobrim delom obezvredila struku, osim što je napravila nepopravljive štete u prostoru.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

Ipak, ima i nešto što je bolje sada, a to je zaista veliki izbor materijala za realizaciju projekata i fantastičan neograničen pristup informacijama koji naši prethodnici nisu imali.

Stanje u arhitektonskoj struci u našoj zemlji je takvo da su čak i naša deca koja su živeći sa nama, roditeljima arhitektama, i uz naš posao, zavolela profesiju, ipak odlučila da ne nastavljaju tradiciju porodične firme nakon studija arhitekture. Sin je promenio struku, a ćerka radi kao arhitekta, ali u Parizu.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU VAŠEG POSLA KADA STVARATE DOM ZA PORODICU ILI PRISTUPATE IZGRADNJI VELIKOG POSLOVNOG OBJEKTA. ŠTA VAM JE DRAŽE? A ŠTA LAKŠE ZA FINALIZACIJU?

Meni lično je draže stvarati dom za porodicu. Pri tom je mnogo zahtevnije i delikatnije kreirati prostor u kome će porodica uživati, nego poslovnu zgradu. Lakše je raditi poslovnu zgradu i obično je mnogo veća sloboda arhitekte u kreiranju konačnog izgleda.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE VOLELI DA MENJATE U SOMBORU, A ŠTA JE ONO ŠTO NE TREBA DIRATI JER DOSTOJANSTVENO PREDSTAVLJA TAJ GRAD?

Ne sviđa mi se što su se otvorile mogućnosti da se grade objekti neprimerenih gabarita, što se nepotrebno i neprirodno stvara velika gustina naseljenosti u dosad mirnim stambenim zonama i menja urbana gradska struktura. Naravno da kao arhitekta nisam protiv gradnje, samo da to ne bude nekontrolisani stihijski proces gradnje zgrada socijalnog stanovanja, nego da se trudimo da poboljšamo kvalitet stanovanja u skladu sa novim životnim potrebama i dostignućima, pritom ceneći grad koji imamo.

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

ZBOG ČEGA MLADE ARHITEKTE TREBA DA OSTANU OVDE DA RADE? KOJI JE VAŠ SAVET ZA NJIHOV NAPREDAK NA NAŠEM TRŽIŠTU?

Mislim da ovom društvu zaista treba da mlade arhitekte ostaju ovde da rade. Treba nam svež pogled na današnji svet i njihova energija i optimizam. Mladi su vrlo pragmatični. Pokušavaju da urade ono što je za njih bolje. I žele da vide da imaju budućnost. Ali nije sve na njima. Treba nešto i da im bude ponuđeno.

Čini mi se da bi više mladih moglo da pokuša da se odluči za manju sredinu u kojoj je možda manja konkurencija i u kojoj sigurno ostaje više slobodnog vremena za hobi, druženje, stručno usavršavanje, porodični život. Mislim da je zapravo svako mesto potencijalno dobro za kvalitetnu arhitekturu. Upravo zato što kvalitetni ljudi mogu biti bilo gde, samo moraju biti strpljivi i fokusirani.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Arhitektura

Baumit na takmičenju Life Challenge u Bratislavi

Objavljeno

:

Od

Baumit Srbija

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je „Beautiful elderly life“ iz Izole (Slovenija).
⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀⠀

U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.

Pobednik Baumit Life Challenge takmičenja 2018.

Objekat koji je na prethodnom Life Challenge takmičenju, održanom 2018. godine u Bratislavi pobedio u kategoriji višeporodičnih stambenih zgrada je "Beautiful elderly life" iz Izole (Slovenija).U sastavu objekta nalaze se dve zgrade sa stanovima za stare i Centar za dnevne aktivnosti starih. Urbani dizajn teži povezivanju stambenih jedinica i javnog prostora u jedinstvenu celinu. Primenom različitih dimenzija prozorskih okvira dobija se utisak individualnosti.Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćen je Baumit Star Mineral sistem.

Geplaatst door Baumit – Serbia op Maandag 2 december 2019

Od Baumit proizvoda na izgradnji ovog objekta, korišćeni su Baumit Star Mineral sistem.

www.baumit.com
BAUMIT Serbia d.o.o.
Smederevski put 25k
11130 Beograd, Srbija
T: +381 11 347 50 79
F: +381 11 347 47 95
office@baumit.rs
www.baumit.rs

 

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Za Grenef govori arhitekta Srđan Aćin: Kada posao radite kvalitetno, budućnost je u vašim rukama!

Objavljeno

:

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

U poslednjem izdanju časopisa GRENEF u ovoj godini, odlučili smo da grad – domaćin bude grad koji je više puta menjao ime, a u poslednje vreme se raspravlja čak i o vraćanju jednog od starih naziva. U pitanju je Zrenjanin, značajan industrijski centar Banata i Vojvodine.

Za vreme Austrougarske bio je sedište ugarske Torontalske županije, čiji je najveći deo posle Prvog svetskog rata pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a manji deo Kraljevini Rumuniji. Nakon 1918. godine, pokrenuto je pitanje o obliku imena ovog grada na srpskom jeziku, bez osporavanja tradicionalnog naziva Bečkerek, kako je i bio naziv ovog grada na mađarskom jeziku. Međutim, državne vlasti su 1924. godine odlučile da se potencijalno najpogodniji naziv „Banatski Despotovac“ upotrebi za preimenovanje obližnjeg Ernestinovca, tako da je nakon toga moralo biti pronađeno neko drugo rešenje. Počevši od 1935. godine, grad se naziva Petrovgrad, a od 1946. godine ima sadašnji naziv Zrenjanin, po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu-Uči.

U ovom divnom vojvođanskom gradu živi i radi arhitekta Srđan Aćin koji je na čelu male, ali uspešne firme – Indesign studija. Rođen 1978. godine u Zrenjaninu. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu. Nakon završenih studija, 2003. godine počinje da radi u struci, sve do 2007. kada se vraća u Zrenjanin i počinje samostalno da radi. Svoj studio osniva 2013. godine.

Srđan Aćin, dipl.inž.arh

Srđan Aćin, dipl.inž.arh

Upravo će Srđan predstaviti Zrenjanin kroz prizmu arhitektonskog poziva i iz svog ugla skrenuti pažnju na ono što ga čini specifičnim i izdvaja od ostalih gradova u Srbiji. Ovaj arhitekta će predstaviti i rad svog tima, sa akcentom na to što se osim standardnim projektovanjem, ovaj biro bavi i arhitektonskom vizuelizacijom. Indesign studio se pretežno bavi dizajnom i projektovanjem enterijera i po tome je prepoznatljiv na tržištu, što ne znači da ne radi na uređenju eksterijera kada se ukaže takva potreba. Naravno, u ovoj rubrici, kao i uvek, pričaćemo i o situaciji na terenu, odnosno o sve češće pominjanom pitanju deficita radnika iz struke, zatim energetskoj efikasnosti i samom poznavanju ovog pojma od strane klijenata Indesign studija, a kao i uvek, arhitekta će vam preporučiti monumentalnu građevinu koju vredi videti ako ste već u poseti njegovom gradu.

SRĐANE, NAJPRE ME INTERESUJE OVA TENDENCIJA DA SE MENJA IME GRADA ZRENJANINA, ODNOSNO DA SE VRATI STARI NAZIV PETROVGRAD? KOJI JE VAŠ STAV O OVOJ PROMENI, ODNOSNO DA LI BISTE BILI ZA ILI PROTIV PROMENE I ZAŠTO?

Inicijativa o promeni imena grada je ponovo pokrenuta pre dve godine od strane određenih grupa građana i udruženja, koji se zalažu za to da se gradu vrati stari naziv Petrovgrad. Zrenjaninci su već imali referendum na ovu temu 1992. godine kada su većinski izglasali sadašnje ime grada. Sudeći po mišljenju ljudi iz mog okruženja, a i generalno javnosti, mislim da se ponovnim referendumom ne bi ništa promenilo, odnosno da je većina stanovnika i dalje za naziv Zrenjanin. Ono što je zanimljivo je da vrlo često možete čuti od „starih“ Zrenjaninaca da koriste naziv Bečkerek.

Ovo je svakako vrlo osetljivo pitanje za građane Zrenjanina. Stičem utisak da predlog o promeni imena grada više nailazi na revolt, nego na odobravanje. Razlog za to su mnogo važnija pitanja i problemi u Zrenjaninu, pre svega dugogodišnji problem sa pijaćom vodom, generalno dotrajala infrastruktura, devastirana i neuređena dečija igrališta i parkovi, zapuštena obala Begeja, ruinirane fasade objekata od javnog značaja u centru grada i sve ono što bi moglo da utiče na kvalitet života ljudi u ovom gradu. Mislim da je inicijativa o promeni imena grada kod svakog razumnog stanovnika Zrenjanina daleko na listi prioriteta.

Trg Slobode u Zrenjaninu

Trg Slobode u Zrenjaninu

Za svojih nešto više od 40 godina, politički gledano, živeo sam u nekoliko država, od SFRJ, pa preko raznih varijanti Jugoslavije, konačno do Srbije, ali geografski gledano samo u jednoj. Ime Zrenjanin je postojalo i tada i sve do sada, a za mene će to tako i ostati.

ONO ŠTO JE KARAKTERISTIČNO ZA OVU RUBRIKU JE PREDSTAVLJANJE GRADA IZ KOJEG JE ARHITEKTA – DOMAĆIN. DAKLE, KADA VAM DOĐU PRIJATELJI, KOLEGE ILI SARADNICI, KOJU GRAĐEVINU IM POKAŽETE DA BISTE PREDSTAVILI ZRENJANIN?

Ono što bi predstavilo Zrenjanin kroz neku prizmu arhitekture se većim delom ogleda u starim građevinama, koje se nalaze u užem centru grada. Objekti u okviru ovih prostornih kulturno – istorijskih celina predstavljaju “Staro jezgro Zrenjanina”. Većina ovih spomenika kulture su nastali krajem 19. i početkom 20. veka.

Na temu savremene arhitekture bi se moglo reći da je Zrenjanin dosta oskudan. Razloge za ovako mali broj objekata iz pomenute kategorije verovatno treba tražiti u dugogodišnjoj lošoj ekonomskoj situaciji ovog grada u periodu posle 90-ih godina, velikom broju uništenih i ugašenih privrednih giganata i gotovo nikakvim stranim investicijama. Na svu sreću, u poslednjih 10 godina se situacija menja na bolje, sporadično se pojavljuju moderni objekti, što stambeni, što poslovni i to sveukupno doprinosi nekom utisku napretka u ovoj oblasti.

Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)

Kristalna dvorana Zrenjanin (hala sportova)

UTICAJ KOJE KULTURE JE NAJUOČLJIVIJI, S OBZIROM DA JE ZRENJANIN DEO VOJVODINE, A VOJVOĐANSKI GRADOVI SU, MOŽDA VIŠE NEGO OSTALI, PRETRPELI NAJVEĆI BROJ PROMENA U SMISLU UTICAJA RAZLIČITIH KULTURA?

Prethodno pomenuti spomenici kulture iz starog jezgra grada datiraju iz raznih kulturnih perioda. Jedan od glavnih simbola grada, zgrada Gradske skupštine (Torontalska županija) potiče iz doba baroka, dok je na istom trgu objekat Narodnog pozorišta Toša Jovanović iz perioda klasicizma. Nekako su najbrojnije građevine iz perioda neorenesanse, Narodni muzej (nekadašnja palata finansija), Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Bukovčeva palata, zgrada Austrougarske banke i mnoge druge. Značajno je pomenuti i Rimokatoličku crkvu svetog Ivana Nepomuka na glavnom gradskom trgu koja je predstavnik renesansne arhitekture.

Bukovčeva palata (izgrađena 1895. godine, restaurirana 2012.)

Bukovčeva palata (izgrađena 1895. godine, restaurirana 2012.)

VAŠE KOLEGE IZ BEOGRADA I NOVOG SADA UKAZUJU NA TO DA SE U PROJEKTANTSKOM SMISLU MORA VODITI VIŠE RAČUNA O SAMOM IZGLEDU NOVOIZGRAĐENIH ZGRADA I UKLAPATI IH U VEĆ POSTOJEĆI STIL? DA LI STE VI PRIMETILI DA SE OVO DEŠAVA I U ZRENJANINU?

Sa ovom konstatacijom se svakako slažem, ali opet zavisi u kakvom kontekstu će se nalaziti novoizgrađeni objekat, kakva će mu biti namena, kakve su želje investitora… Što se Zrenjanina tiče, mislim da nije dobro što ne postoji planska gradnja, pre svega mislim na višeporodične stambene zgrade. Ovakvi objekti se najčešće nasumično grade u zonama individualnog stanovanja, što je svakako planskim dokumentima dozvoljeno, ali istovremeno stvara problem vizuelnog uklapanja objekta u okruženje. Sa druge strane shvatam i želju investitora da gradnjom na atraktivnijim lokacijama doprinese većoj vrednosti svog objekta.

VAŠ RAD JE SPECIFIČAN, KAO ŠTO SAM U UVODU I POMENULA, A TIČE SE PROJEKTOVANJA. NAIME, VI I VAŠ TIM RADITE, OSIM KLASIČNOG, I TAKOZVANU ARHITEKTONSKU VIZUELIZACIJU. MOŽETE LI MI REĆI NEŠTO VIŠE O OVOME, KOJE SU PREDNOSTI, DA LI TO MENJA CENU PROJEKTOVANJA, KAKVI SU KOMENTARI VAŠIH KLIJENATA…

Arhitektonska vizuelizacija predstavlja fotorealističan prikaz nekog arhitektonskog dela i slobodno možemo reći da je prema današnjim standardima postala obavezan element u prezentaciji projekata, kako eksterijera tako i enterijera. Svakako je najbolji način da se u formi statičnih slika – rendera ili animacije investitoru predstavi budući izgled objekta.

Šta zapravo podrazumeva arhitektonska vizuelizacija? Pre svega izradu detaljnog 3D modela u nekom od namenskih softvera, zatim materijalizaciju svih elemenata u projektu, ubacivanje detalja, zelenila, rasvete… Poslednji i veoma važan deo je postprodukcija, odnosno fino doterivanje rendera u nekom od softvera za obradu slika.

Primer vizuelizacije eksterijera

Primer vizuelizacije eksterijera

Moj prvi susret sa 3D modelovanjem je bio dosta davno, negde početkom devedesetih godina kada sam i dobio svoj prvi računar. Veoma brzo sam se zainteresovao za ovu oblast, iako tada još nisam znao da ću studirati arhitekturu. Kasnije sam na fakultetu primenio neka svoja iskustva iz 3D modelovanja i među retkima u to vreme prezentovao svoje radove na ovaj način.

Primer vizuelizacije eksterijera

Primer vizuelizacije eksterijera

Tokom godina kroz konstantno usavršavanje i praćenje trendova u ovoj industriji smo uspeli da naše vizuelizacije dovedemo na zavidan nivo, ali se svakako trudimo da svakim narednim projektom klijentima ponudimo što kvalitetnije rendere. Takođe, imamo odličnu i dugogodišnju saradnju sa nekoliko arhitektonskih biroa u Srbiji i Crnoj Gori, čije ideje i projekte pretvaramo u kvalitetne i fotorealistične vizuelizacije.

Kada govorimo o ceni, ona svakako zavisi od mnogo faktora, da li je eksterijer ili enterijer u pitanju i pre svega od kompleksnosti samog projekta. Na primer, kod kompletnih projekata enterijera koje mi radimo, cena vizuelizacije je uračunata u cenu kvadrata, jer svakako idejno rešenje ne možemo prezentovati klijentu bez dobre vizuelizacije. Iskustvo nam je pokazalo, da su kvalitetno urađeni renderi često “prodavali” ideju i projekat.

Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.

Primer vizuelizacije enterijera ACE d.o.o.

KADA BIH VAM REKLA DA PREDSTAVITE NEKI SVOJ OBJEKAT U ZRENJANINU,A DA ODGOVARA NA PITANJE “ŠTA JE VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO” KOJI OBJEKAT BI TO BIO I ZAŠTO?

Kroz sve ove godine postojanja, usavršavanja i izazova uradili smo i izveli mnogo projekata, uglavnom enterijera, ali svakako da je bilo i projekata stambenih i poslovnih objekata, nekih hotelskih kompleksa, urbanističkih i pejzažnih uređenja… Ne bih mogao da izdvojim samo jedan projekat, jer svaki od njih, sa svojim nekim specifičnostima mi je podjednako drag.

Jedan od projekata je i enterijer poslovnog objekta u Zrenjaninu kompanije ACE d.o.o., koji je urađen i izveden do svakog detalja, primenom najviših standarda i najkvalitetnijih materijala uz odličnu saradnju sa investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.

Projekat enterijera za poslovni objekat ACE d.o.o.

Naredni projekat koji bih spomenuo je rađen za klijenta iz Novog Sada, sa lokacijom objekta u istom gradu i koji svakako ne bih mogao da izostavim. Radi se o kompaniji iOn Solutions koja je veoma bliska svetu arhitekture i poznata je po integraciji sistema pametnih kuća i zgrada. Uz gomilu izazova koje smo imali tokom procesa projektovanja, kao i dosta prepreka koje smo prevazilazili tokom izvođenja, mislim da smo uradili odličan posao. Veliko je bilo zadovoljstvo sarađivati sa ovakvim investitorom.

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

Projekat enterijera za poslovni objekat iON solutions

Na kraju bih izdvojio i meni lično, veoma drag projekat za klupsku kuću za Golf klub u Zrenjaninu, koji smo radili pre nekoliko godina, ali koji je nažalost ostao na nivou idejnog rešenja, jer je u međuvremenu došlo do raskida ugovora o javno-privatnom partnerstvu između grada Zrenjanina i Golf Asocijacije Srbije.

Idejno rešenje objekta Golf centra u Zrenjaninu

Idejno rešenje objekta Golf centra u Zrenjaninu

IMAM INFORMACIJU DA BEZ OBZIRA NA DEFICIT RADNIKA U VAŠOJ STRUCI, VAŠ TIM IMA POSLA. KAKO VI REŠAVATE MANJAK STRUČNIH RADNIKA NA TERENU I KAKO BI SE PO VAŠEM MIŠLJENJU, U BLISKOJ BUDUĆNOSTI, MOGLO UTICATI, NA SMANJIVANJE ILI ANULIRANJE OVOG PROBLEMA U NAŠOJ ZEMLJI?

Verujem da je ovo bolna tema za većinu kolega koji rade u manjim gradovima i sredinama. Što se Zrenjanina tiče, i ovde je arhitektonska struka deficitarna i vrlo je teško doći do saradnika. Moju priču bi verovatno potvrdila većina kolega koji imaju projektni biro u ovom gradu.

Za sve ove godine postojanja studija, trudili smo se da beležimo neki godišnji rast, uz konstantno povećanje obima posla, za šta su nam bili potrebni dodatni saradnici. Nekoliko puta sam raspisivao konkurse za radna mesta, ali je odziv bio relativno slab, verovatno zbog radnog mesta koje je u Zrenjaninu i pored dobrih ponuđenih uslova. Nekako sam siguran da isto ovo ponudim u Novom Sadu ili Beogradu imao daleko bolji izbor i brže završen proces zapošljavanja.

Nažalost, mladi koji odu da studiraju u Novi Sad ili Beograd, retko se vraćaju u rodni grad, zbog mogućnosti i uslova koje imaju u velikim sredinama. Iskreno, gledano sa ove distance i sa ovakvim ekonomskim statusom Zrenjanina, ostaje nam da sačekamo neka bolja vremena i snalazimo se trenutno kako možemo.

DA LI GRAĐANI ZRENJANINA, VAŠI KLIJENTI, ZNAJU ŠTA JE ENERGETSKA EFIKASNOST? DA LI STE PRIMETILI DA VAS PITAJU ZA SAVET? DA LI SU SPREMNI DA ULOŽE VIŠE NOVCA U MATERIJALE ILI USLUGE KOJE BI IM DUGOROČNO DONELI UŠTEDU ILI SE LJUDI I DALJE RUKOVODE SAMO CENOM?

U poslednjih 10 i više godina primetno je da se podizala svest ljudi na temu energetske efikasnosti objekata. U početku se to najviše ogledalo kroz termoizolaciju objekta, dok se sada posmatra i kroz ugradnju kvalitetne stolarije, primenom kvalitetnih materijala, ugradnjom alternativnih izvora grejanja… Svakako da cena igra veliku ulogu u izboru materijala kod većine investitora, ali imali smo dosta primera gde su ljudi prvenstveno gledali na kvalitet ugrađenih materijala, znali su šta žele da postignu i da će im se to kroz određeni broj godina isplatiti. Često su to bili poslovni objekti ili neki veći kompleksi gde su troškovi eksploatacije objekta dosta veliki i da bi ulaganjem u prave materijale i ekonomične izvore grejanja (toplotne pumpe, solarni kolektori) postigli značajne uštede kroz neko vreme.

DA LI STE VI PRIMETILI DA SAMI INVESTITORI VIŠE ULAŽU U MATERIJALE NEGO 10 GODINA PRE I DA LI JE CENA KVADRATA U ZRENJANINU NIŽA ILI VIŠA OD REALNE VREDNOSTI?

Iako se pretežno bavimo projektovanjem enterijera, ovo je tema o kojoj često polemišemo u firmi. Pre svega, mislim da Zrenjanin zaslužuje kvalitetnije objekte, pogotovo kada govorimo o stambenim zgradama. U poređenju sa Novim Sadom i Beogradom, Zrenjanin prilično zaostaje, pre svega u smislu kvaliteta rešenja, pa zatim i primene modernih i kvalitetnih materijala. U trenutnoj ekpanziji stanogradnje u našem gradu, mislim da su nam potrebna bolja i slobodnija rešenja. Nekako stičem utisak da se sve uradi po zakonu i kako mora i samim tim se zadovolji minimum koji je propisan. Iskreno se nadam da će se u skorije vreme pojaviti neki investitor, koji će postaviti nove standarde i samim tim usloviti da se dogodi pomak.

Cena kvadrata novih stanova u Zrenjaninu je dugo godina bila nepromenjena, ali se u poslednje vreme priča o podizanju cena i neki investitori već najavljuju nove cene kvadrata za naredne objekte. Nadam se samo da će više cene podrazumevati i malo viši nivo kvaliteta objekta uopšte.

KAKO VI VIDITE VAŠ POZIV ZA 10 GODINA? NA KOJI NAČIN BISTE SUGERISALI VAŠIM MLADIM KOLEGAMA ARHITEKTAMA DA OSTANU DA RADE U SRBIJI? DA LI JE DOVOLJNA UPORNOST , STRPLJENJE ILI IMA JOŠ NEKIH FAKTORA KOJI SU KLJUČNI?

Činjenica da dosta mladih ljudi odlazi iz Srbije ne treba da obeshrabri nadolazeće generacije da ostanu i rade u ovoj zemlji, pogotovo one koji se bave kreativnim poslovima. Svakako da će nam svima biti potrebno strpljenje da prevaziđemo trenutne poteškoće i dočekamo neku bolju budućnost, ali ukoliko svoj posao radite dovoljno kvalitetno, dobrim delom istu tu budućnost možete uzeti u svoje ruke.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas