Connect with us

Arhitektura

Visok kvalitet gradnje u maloj sredini

Objavljeno

:

Foto: Relja Ivanić, enterijer pekare u Somboru

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Olgica Mijić

Svež pogled na današnji svet uz energiju i optimizam

Sombor. Grad prepoznatljiv po fijakerima, salašima i ljudi- ma. Vekovima je centar multikulturalnosti jer je u njemu danas registrovana čak 21 nacionalnost – najviše je Srba, Hrvata i Mađara. I ne samo to. Sombor je zeleni grad. Štaviše, sa preko 20.000 stabala drveća Sombor je proglašen najzelenijim gradom u Evropi.

Nakon 146 teških godina pod Turcima, Somborci najzad dočekuju Austrijske regimente koje ulaze u Sombor 1687. godine i oslobađaju ga, a Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. 1786. godine postaje sedište velike Bačko-Bodroške županije, u čijem sastavu su bili Novi Sad i Subotica. Iz ovog kratkog istorijata, lako se da zaključiti da je primetan uticaj velikog broja naroda na ovoj teritoriji, a ko bi nam bolje pričao o uticaju i izgledu nekog grada od arhitekte koji živi i radi u njemu. U ovom broju, konsultovali smo Olgicu Mijić kao, vlasnicu firme DOMUS kao reprezenta grada Sombora.

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Već 1988. godine osniva Arhitektonski atelje Domus u kome je direktor već tri decenije. Ono što je meni bilo primetno kod ove uspešne arhitektice je pominjanje njenog tima kada sam počela da govorim o uspehu. Rekla mi je da ne može govoriti o ovoj temi, a da ne pomene one koji sa njom zajedno taj uspeh i ostvaruju. Domusov tim, evo već punih 30 godina, osmišljava, projektuje i realizuje ideje višestruko nagrađivane, racionalne arhitekture. Postulati kojima se rukovode u poslu su: Ekonomičnost, štedljiv odnos prema resursima i apsolutna pouzdanost.

OLGICE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE SOMBOR KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE?

U stvari, ja ih povedem u šetnju centrom grada. Iako u gradu ima mnogo lepih starih zdanja, centar Sombora – istorijsko gradsko jezgro koje je proglašeno kulturnim dobrom od velikog značaja je ono što je interesantno i karakteristično. Urbana matrica koja se formirala od dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada (1749. god.) u Austrougarskoj monarhiji pa do kraja 18. veka u velikoj meri je očuvana do danas. Bez obzira na neke nove interpolacije ova urbanistička celina ima specifičan ambijent koji posetioce ne ostavlja ravnodušnim.

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

Direktorica naše Gradske biblioteke je pre desetak godina pokrenula jedan projekat iz oblasti kulture i kulturne saradnje i nazvala ga „Sombor mali Beč“. Asocijacija je bila višestruka, ali je za nas arhitekte odmah uočljiva sličnost između našeg „venca“ i Bečkog „ringa“. No ipak, ne mogu da ne pomenem i neke značajne građevine. Zgrada Županije podignuta 1808. godine, u kojoj je danas sedište Opštine je najmonumentalnija u gradu. U njenoj svečanoj sali je slika „Bitka kod Sente“, ulje na platnu koje zauzima čak 40 m2 zida a u sali grbova su oslikana znamenja plemićkih porodica.

Prosperitet grada i bogatu kulturnu istoriju Sombora možemo uočiti gledajući zgrade Gradske kuće (izgrađena 1842. god.), Gradske biblioteke (osnovana 1859. god.), Pozorišta (izgrađeno 1882. god.) i dr. koje takođe obiđem u mojoj šetnji sa gostima.

S OBZIROM NA MULTIKULTURALNOST KOJA OSLIKAVA VAŠ GRAD, ČIJI UTICAJ U ARHITEKTURI SE NAJVIŠE VIDI NA GRAĐEVINAMA?

Urbano jezgro Sombora je formirano u baroknoj šemi, dok arhitektura objekata ima razne stilske karakteristike, uglavnom kao i veliki broj drugih mesta Austro-ugarske monarhije. Osim klasicizma, romantizma, varijacijama neorenesanse i eklekticizma interesantno je da ima i dosta primera secesije.

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Primećuje se napredak, prvenstveno u većim sredinama. Gradi se dosta kvalitetnih poslovnih objekata pri čemu se vodi računa o estetskom kvalitetu objekata i enterijera, koriste se kvalitetni, novi materijali i vodi se računa o energetskoj efikasnosti.

Foto: Enterijer stana u Parizu - projekat, izrada nameštaja i montaža

Foto: Enterijer stana u Parizu – projekat, izrada nameštaja i montaža

Što se tiče stambene izgradnje, tu mislim da je akcenat na kvantitetu, gradi se dosta, ali samo manji broj objekata u kvalitetu u kome bi trebalo. Tu mislim da ima dosta toga što bi se moglo i trebalo popraviti. Obzirom da je tržište stambene gradnje vrlo živo vreme je za poboljšanja. Očekujem da stambena gradnja vrlo brzo postane više usmerena na kvalitet života korisnika. U manjim sredinama je lošija situacija. Da li je problem ekonomska situacija ili je problem i u svesti investitora, ali i arhitekata, ne znam. Samo mi je žao što je tako.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO?

Domus postoji i radi bez prekida već punih 30 godina, i ja „plivam“ u privatničkim vodama sve ove godine, zajedno sa Đorđem Mijićem koji je takođe arhitekta i moj životni i poslovni partner.

Radeći u malom gradu nije bilo realno da se specijalizujemo za neku oblast u arhitekturi tako da smo radili projekte za trg, pijacu, glavnu ulicu, poslovne objekte, porodične kuće, kuće za odmor, projekte enterijera (od pekara, kafea, preko apoteka i banke, biblioteke, kongres centra…. do crkvenog muzeja). Toliko raznoliko da sam ja to u nekom momentu definisala kako radimo sve kao seoski doktor. Da bismo, još pre 23 godine, dodali izradu enterijera i nameštaja u svojoj radionici.

Za sve ove projekte bio je najvažniji odnos poverenja i saradnje sa naručiocima tako da oni prihvate ideju i projekat kao nešto svoje. A sa naše strane uvek je postojala posvećenost i želja da potrebe i probleme rešimo na zadovoljstvo naručioca, ali i svih u tom procesu od ideje do konačne realizacije, poštujući pri tom i kontekst i budžet.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Već donošenjem propisa u toj oblasti došlo je do unapređenja, ali bitno je da se u velikoj meri zaista primenjuje u praksi. Energetska efikasnost je postala nešto o čemu se razmišlja, koriste se ventilirane fasade, sve je kvalitetnija i sve je deblja termoizolacija, sve je bolji kvalitet spoljne stolarije koja se ugrađuje. I sve se više vodi računa o ekologiji i održivosti. Mislim da su arhitekti i u našoj sredini skloni i radi da i dalje unapredjuju energetsku efikasnost i održivost.

ONO ŠTO SMO ČULI OD VAŠIH KOLEGA ARHITEKATA KOJI ILI IMAJU KAO I VI, VIŠEDECENIJSKO ISKUSTVO U OVOM POSLU, JE VELIKA RAZLIKA U REALIZACIJI PROJEKATA NEKADA I SADA. KAŽU, RANIJE JE ARHITEKTAMA BILO MNOGO LAKŠE. KAKAV JE VAŠ STAV O OVOM PITANJU S OBZIROM DA SE I KOD VAS SMENJUJE VEĆ DRUGA GENERACIJA ARHITEKATA?

Bilo je lakše arhitektima pre 30 godina i više, utoliko što je profesija tada bila cenjena i što su se objekti izvodili po projektima. Nije se, kao sada, počinjala gradnja bez projekta, nije se toliko menjalo u toku gradnje, a pogotovo do tih promena nije dolazilo bez saglasnosti projektanta. Divlja gradnja je u poslednjih 30 godina dobrim delom obezvredila struku, osim što je napravila nepopravljive štete u prostoru.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

Ipak, ima i nešto što je bolje sada, a to je zaista veliki izbor materijala za realizaciju projekata i fantastičan neograničen pristup informacijama koji naši prethodnici nisu imali.

Stanje u arhitektonskoj struci u našoj zemlji je takvo da su čak i naša deca koja su živeći sa nama, roditeljima arhitektama, i uz naš posao, zavolela profesiju, ipak odlučila da ne nastavljaju tradiciju porodične firme nakon studija arhitekture. Sin je promenio struku, a ćerka radi kao arhitekta, ali u Parizu.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU VAŠEG POSLA KADA STVARATE DOM ZA PORODICU ILI PRISTUPATE IZGRADNJI VELIKOG POSLOVNOG OBJEKTA. ŠTA VAM JE DRAŽE? A ŠTA LAKŠE ZA FINALIZACIJU?

Meni lično je draže stvarati dom za porodicu. Pri tom je mnogo zahtevnije i delikatnije kreirati prostor u kome će porodica uživati, nego poslovnu zgradu. Lakše je raditi poslovnu zgradu i obično je mnogo veća sloboda arhitekte u kreiranju konačnog izgleda.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE VOLELI DA MENJATE U SOMBORU, A ŠTA JE ONO ŠTO NE TREBA DIRATI JER DOSTOJANSTVENO PREDSTAVLJA TAJ GRAD?

Ne sviđa mi se što su se otvorile mogućnosti da se grade objekti neprimerenih gabarita, što se nepotrebno i neprirodno stvara velika gustina naseljenosti u dosad mirnim stambenim zonama i menja urbana gradska struktura. Naravno da kao arhitekta nisam protiv gradnje, samo da to ne bude nekontrolisani stihijski proces gradnje zgrada socijalnog stanovanja, nego da se trudimo da poboljšamo kvalitet stanovanja u skladu sa novim životnim potrebama i dostignućima, pritom ceneći grad koji imamo.

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

ZBOG ČEGA MLADE ARHITEKTE TREBA DA OSTANU OVDE DA RADE? KOJI JE VAŠ SAVET ZA NJIHOV NAPREDAK NA NAŠEM TRŽIŠTU?

Mislim da ovom društvu zaista treba da mlade arhitekte ostaju ovde da rade. Treba nam svež pogled na današnji svet i njihova energija i optimizam. Mladi su vrlo pragmatični. Pokušavaju da urade ono što je za njih bolje. I žele da vide da imaju budućnost. Ali nije sve na njima. Treba nešto i da im bude ponuđeno.

Čini mi se da bi više mladih moglo da pokuša da se odluči za manju sredinu u kojoj je možda manja konkurencija i u kojoj sigurno ostaje više slobodnog vremena za hobi, druženje, stručno usavršavanje, porodični život. Mislim da je zapravo svako mesto potencijalno dobro za kvalitetnu arhitekturu. Upravo zato što kvalitetni ljudi mogu biti bilo gde, samo moraju biti strpljivi i fokusirani.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Arhitektura

Energetski efikasne fasade – Odelo čini zgradu

Objavljeno

:

Od

Kontaktna fasada - aluminijum - poslovni objekat

Ako ranije i nije bila, težnja ka što boljem grejanju i ujedno što većoj uštedi danas je neupitno svačiji cilj. Iskustvo poslednjih nekoliko zima koje su bile vanredno hladne, sa polarnim talasima iz Sibira i Severne Evrope koji su donosili jaku vejavicu, mnogo ledenih dana u sezoni, i vrlo niske temperature koje nisu odlika naše umereno-kontinentalne klime i na koje nismo navikli, podstaklo je potrebu da nam u kući i na poslu uvek bude dovoljno toplo i prijatno za boravak, ali da ta pogodnost ne bude astronomski skupa.

Kako, međutim, zbog starosti objekata koji se teško zagrevaju i zastarelosti primenjenih materijala sa malom moći zadržavanja toplote Srbija spada u neke od energetski najneefikasnijih zemalja Evrope kada su u pitanju stambeni i javni objekti, nije za čuđenje bojazan potrošača da je to finansijski neizvodljivo. Ako se još uzme u obzir dotrajalost grejnih sistema koji uz to koriste skupe energente poput mazuta, želja da se zimi dobro ugrejete, a da na to isto grejanje ne potrošite malo bogatstvo, pretvara se u pravu utopiju. Pošto je jasno da rešenje za topliji životni i radni prostor ne leži u eksploataciji ovog resursa, treba ga potražiti na drugoj strani, u poboljšavanju termoizolacionih karakteristika objekta.

Energetski efikasna gradnja

Energetski efikasna gradnja

// Klasično zidane zgrade sa spoljnom malteracijom preko koje je rađena samo dekorativna fasada, i dalje tipične za veći deo naše zemlje, odlikuje slab toplotni učinak koji se, osim zamene stolarije, da popraviti jedino postavljanjem izolacionog fasadnog omotača. //

Kontaktna fasada

Jedan od načina izvođenja fasadne izolacije je postavljanje kontaktne spoljne izolacije, odnosno kontaktne fasade. Kontaktna fasada radi se lepljenjem ploča stiropora ili kamene vune direktno na zid lepkom na bazi cementa, nakon čega se izolacioni paneli dodatno pričvršćuju za zid pvc ili metalnim tiplovima sa šrafom i premazuju tanjim slojem lepka na koji se postavlja armaturna mrežica, sledi malterisanje drugim debljim nanosom lepka koji se, kada se potpuno osuši, premazuje prajmerom (tečnom pripremom za dekorativni sloj), i na kraju akrilnim ili silikonskim dekorativnim malterom odabrane boje, granulacije i u željenoj šari. Iako nije jedini, kontaktna fasada (i to ona sa stiroporom) je na domaćem tržištu najčešće ugrađivani tip termoizolacionog sistema sa kojim se postiže izuzetno dobra zaštita od hladnoće, toplote i buke, s tim da je njena delotvornost direktno povezana sa debljinom osnovnog izolacionog materijala i kvalitetom izvođenja radova.

Fasadni stiropor debljine 5cm dugo je važio za standard, ali kako su merenja učinka i projekcije vremenskog perioda za koji će se sukcesivno kroz ostvarenu uštedu iskazati isplativost investicije pokazali da to nije dovoljno, preporučeni broj centimetara se iz godine u godinu postepeno povećavao i od 2014. godine imamo odredbu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, po kojoj bi za našu zemlju minimalna debljina ploča izolacionog materijala (belog fasadnog stiropora ili kamene vune) trebalo da bude 12cm kako koeficijent prolaska toplote kroz zidove ne bi prelazio 0,4W/m2K za renovirane objekte, odnosno 0,3Wm2K za novosagrađene.

Termoizolacija, sivi stiropor

Termoizolacija, sivi stiropor

// Osim belog danas postoji i sivi stiropor sa dodatkom grafita, koji zahvaljujući ovom sastojku za oko 20% bolje smanjuje energetske gubitke (12cm belog stiropora = 10cm sivog). //

On nažalost, kao ni kamena vuna, još uvek nije dovoljno poznat običnim kupcima, pa zato nikako da uđe u masovnu upotrebu za izolaciju privatnih kuća i naknadno renoviranje stambenih zgrada tamo gde su o tome postigli dogovor i radove finansirali sami stanari.

Drugi razlog za slabiju zastupljenost kamene tj. mineralne vune je vidno viša cena u odnosu na stiropor. Ta razlika, doduše, ima svoje opravdanje u činjenici da je kamena vuna bolji apsorber buke i zvučni izolator, a osim toga je odlikuje visoka paropropusnost što znači da propuštanjem viška vodene pare koja se redovno stvara u unutrašnjosti objekta omogućava zgradi da “diše”, i time u velikoj meri otklanja glavni nedostatak kontaktne fasade – odsustvo parne brane.

Zaštita od vlage i cirkulisanje vazduha kao ključ stabilizacije temperature prostora glavni su faktori na kojima počiva drugi, noviji tip izvedbe termoizolacije, a to je ventilirajuća fasada. Ventilirajuća fasada je sistem zasnovan na principu sendvič-zida, gde se objekat sa spoljne strane takođe obavija slojem termoizolacije, ali je taj sloj od završne obrade odvojen vazdušnom barijerom koja ima izolaciono-ventilacionu ulogu. Naime, direktno na zidove se montiraju ploče polutvrdo presovane mineralne vune debljine 6-15cm koje se pričvršćuju pomoću posebnih nerđajućih tiplova – ankera, preko njih se postavlja parna brana u vidu paropropusne a vodonepropusne NT folije na koju se zatim, sa razmakom od minimum 30mm postavlja aluminijumska potkonstrukcija, i na nju završno pomoću posebnog elastičnog adheziva lepe dekorativni paneli po želji. Debljina ploča mineralne vune bira se u skladu sa termičkim proračunom u okviru izvođačkog projekta, izrađenim imajući u vidu klimatske uslove podneblja, zahteve investitora i lokalne propise o energetskoj efikasnosti.

Kamena vuna - termoizolacija

Kamena vuna – termoizolacija

Zanimljivo je da je ventilirajuća fasada inicijalno osmišljena u primorskim i uopšte toplijim krajevima, gde je predviđeno da pre svega sprečava pregrevanje objekta i doprinosi njegovom rashlađivanju u letnjim mesecima, kada maksimalna dnevna temperatura zna i da prelazi 40 stepeni, a da istovremeno vrši stalno provetravanje prostora kreirajući prijatan ambijent za stanovanje i rad. Tamo se zbog manjih temperaturnih razlika između godišnjih doba koriste nešto tanji paneli nego u zemljama sa umereno-kontinentalnom i kontinentalnom klimom, ali se taj običaj ne mora nužno poštovati, već se po potrebi mogu postaviti i dva sloja izolacije, samo unakrsno radi izbegavanja formiranja termičkih mostova.

// NT folija je materijal dvojakog dejstva koji propušta vodenu paru i time omogućava isparavanje iz unutrašnjosti objekta, dok istovremeno sa spoljne strane sprečava eventualno kvašenje kamene vune, a budući da podnosi temperature od -40 do +80°C predstavlja postojanu i trajnu zaštitu. //

Potkonstrukcija se zavisno od vrste i načina kačenja panela završne obloge formira od T profila, L profila, aluminijumskih kotvi ili kutijastih profila. Na montiranu konstrukciju lepe se dekorativni paneli adhezivom koji se nakon 48 sati skameni bez mogućnosti odlepljivanja, gde je demontaža moguća samo fizičkim lomljenjem. Ploče se lepe sa fugnom između 1mm i 3mm, a vrsta materijala, njihove dimenzije i boja/dezen su stvar izbora projektanta ili investitora. Ponuda je izuzetno bogata, a među najtraženijim opcijama su granit, mermer i druge vrste prirodnog kamena, kaljeno emajlirano staklo u boji po RAL karti ili sa štampom, ploče vlaknastog cementa, HPL kompakt ploče (High Pressure Laminate) tj. tvrdo presovane laminatne ploče velike gustine od celuloznih vlakana, i kao novina keramo-granitne ploče. Keramika-granit je panelna oplata dimenzija do 1 x 3 m i debljine svega 3mm koju odlikuje veća otpornost od granita, fleksibilnost, lakoća obrade metodama za obradu stakla i prirodnog kamena i manja masa od aluminijuma.

Kontaktna fasada stambena zgrada stanovi

Kontaktna fasada

Ovaj inovativni proizvod je otporan na organske i neorganske rastvore, deterdžente i sredstva za dezinfekciju, na UV zračenje i mraz, vatrootporan je, a u slučaju požara ne ispušta dim i otrovna isparenja. Ima podjednako široku primenu u oblaganju enterijera i eksterijera, a kao obloga za ventilirajuće fasade je posebno zanimljiv i atraktivan u kombinaciji sa staklom.

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Ventilirajuća fasada kao termoizolaciono rešenje ima brojne prednosti u odnosu na neka druga, od toga da ostvareno umanjenje troškova za grejanje i hlađenje u roku od nekoliko godina potpuno nadomešćuje investiciju, da njen dugi vek trajanja i zaštitna svojstva produžavaju vek trajanja objekta i samim tim njegovu osnovnu vrednost, da predstavlja bolju zaštitu zidova od smrzavanja i odleđivanja čime se eliminiše mogućnost pojave pukotina na spojevima i otpadanje maltera, da pruža zahtevani nivo otpora prolasku toplote za sve tipove građevina, da za razliku od unutrašnje izolacije ne smanjuje kvadraturu prostora, te da prekrivanjem kompletne površine zida efikasnije otklanja pojavu termo mostova.

  • Pored toga, zbog načina postavljanja skraćuje vreme trajanja radova jer ne zahteva temeljnu pripremu zidova u smislu čišćenja, obijanja maltera i ravnanja;
  • omogućava korišćenje izolacionih materijala većeg formata (koji su jeftiniji) bez posebne zaštite;
  • podrazumeva manje radnih koraka od kontaktne fasade, a pošto je reč o “suvoj” instalaciji može se raditi u svim klimatskim uslovima i tokom svih godišnjih doba nezavisno od temperature;
  • odbija 90 odsto vode koju zadržavaju spoljni paneli dok preostala vlaga unutar zidova ubrzano isparava sistemom ventilacije, a kako pored vode zadržava druge produkte padavina poput soli
  • sprečava koroziju armature, uništavanje betona i razvoj plesni i gljivica na površini zidova;
  • redukuje deformacije nosećih zidova uzrokovane dnevnim i sezonskim temperaturnim promenama i time eliminiše njihovo naprezanje i pucanje;
  • zbog vazdušne barijere pruža znatno bolju zvučnu izolaciju od drugih sistema.

Nikako ne treba zaboraviti ni to da ventilirajuća fasada pruža mogućnost jednostavne demontaže nekih njenih delova u slučaju oštećenja pojedinačnih elemenata, ili demontaže celog sistema ukoliko se namerava zameniti novim panelima drugačijeg izgleda.

Autor: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U petak sastanak Radne grupe oko „Beogradskog metroa“

Objavljeno

:

Od

Metro, podzemna železnica

Priča o izgradnji metroa u Srbiji ne jenjava. U prilog tome govori i činjenica da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović juče je razgovarala sa delegacijom francuske kompanije „Alstom“ o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Na sastanku je precizirano da će se u narednom periodu posebno razmatrati struktura finansiranja projekta, s obzirom na aktuelni plan da se prvo krene u gradnju prve i druge linije metroa, a ne i treće, kako je pominjano u javnosti.

Predstavnici „Alstoma“ su istakli da je za projekat poput „Beogradskog metroa“ važno da se odredi način na koji će svaki od učesnika, u skladu sa znanjem i tehnologijom kojom raspolaže, učestvovati u projektu i doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji.

Resorna ministarka je rekla da će na sednici Radne grupe za realizaciju projekta izgradnje beogradskog metroa najavljnog za petak biti predstavljena studija opravdanosti sa generalnim projektom, kao i plan linija beogradskog metroa koje je izradila francuska kompanija „Ežis“.

Ona je dodala u svom izlaganju da je izgradnja beogradskog metroa važna za Beograd, ali i da je to projekat od nacionalnog značaja, zbog čega je za praćenje njegove realizacije formirana radna grupa vlade.

Izvor: blic.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno