Budite u kontaktu sa nama

Arhitektura

Visok kvalitet gradnje u maloj sredini

Objavljeno

Foto: Relja Ivanić, enterijer pekare u Somboru

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Olgica Mijić

Svež pogled na današnji svet uz energiju i optimizam

Sombor. Grad prepoznatljiv po fijakerima, salašima i ljudi- ma. Vekovima je centar multikulturalnosti jer je u njemu danas registrovana čak 21 nacionalnost – najviše je Srba, Hrvata i Mađara. I ne samo to. Sombor je zeleni grad. Štaviše, sa preko 20.000 stabala drveća Sombor je proglašen najzelenijim gradom u Evropi.

Nakon 146 teških godina pod Turcima, Somborci najzad dočekuju Austrijske regimente koje ulaze u Sombor 1687. godine i oslobađaju ga, a Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. 1786. godine postaje sedište velike Bačko-Bodroške županije, u čijem sastavu su bili Novi Sad i Subotica. Iz ovog kratkog istorijata, lako se da zaključiti da je primetan uticaj velikog broja naroda na ovoj teritoriji, a ko bi nam bolje pričao o uticaju i izgledu nekog grada od arhitekte koji živi i radi u njemu. U ovom broju, konsultovali smo Olgicu Mijić kao, vlasnicu firme DOMUS kao reprezenta grada Sombora.

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Već 1988. godine osniva Arhitektonski atelje Domus u kome je direktor već tri decenije. Ono što je meni bilo primetno kod ove uspešne arhitektice je pominjanje njenog tima kada sam počela da govorim o uspehu. Rekla mi je da ne može govoriti o ovoj temi, a da ne pomene one koji sa njom zajedno taj uspeh i ostvaruju. Domusov tim, evo već punih 30 godina, osmišljava, projektuje i realizuje ideje višestruko nagrađivane, racionalne arhitekture. Postulati kojima se rukovode u poslu su: Ekonomičnost, štedljiv odnos prema resursima i apsolutna pouzdanost.

OLGICE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE SOMBOR KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE?

U stvari, ja ih povedem u šetnju centrom grada. Iako u gradu ima mnogo lepih starih zdanja, centar Sombora – istorijsko gradsko jezgro koje je proglašeno kulturnim dobrom od velikog značaja je ono što je interesantno i karakteristično. Urbana matrica koja se formirala od dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada (1749. god.) u Austrougarskoj monarhiji pa do kraja 18. veka u velikoj meri je očuvana do danas. Bez obzira na neke nove interpolacije ova urbanistička celina ima specifičan ambijent koji posetioce ne ostavlja ravnodušnim.

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

Direktorica naše Gradske biblioteke je pre desetak godina pokrenula jedan projekat iz oblasti kulture i kulturne saradnje i nazvala ga „Sombor mali Beč“. Asocijacija je bila višestruka, ali je za nas arhitekte odmah uočljiva sličnost između našeg „venca“ i Bečkog „ringa“. No ipak, ne mogu da ne pomenem i neke značajne građevine. Zgrada Županije podignuta 1808. godine, u kojoj je danas sedište Opštine je najmonumentalnija u gradu. U njenoj svečanoj sali je slika „Bitka kod Sente“, ulje na platnu koje zauzima čak 40 m2 zida a u sali grbova su oslikana znamenja plemićkih porodica.

Prosperitet grada i bogatu kulturnu istoriju Sombora možemo uočiti gledajući zgrade Gradske kuće (izgrađena 1842. god.), Gradske biblioteke (osnovana 1859. god.), Pozorišta (izgrađeno 1882. god.) i dr. koje takođe obiđem u mojoj šetnji sa gostima.

S OBZIROM NA MULTIKULTURALNOST KOJA OSLIKAVA VAŠ GRAD, ČIJI UTICAJ U ARHITEKTURI SE NAJVIŠE VIDI NA GRAĐEVINAMA?

Urbano jezgro Sombora je formirano u baroknoj šemi, dok arhitektura objekata ima razne stilske karakteristike, uglavnom kao i veliki broj drugih mesta Austro-ugarske monarhije. Osim klasicizma, romantizma, varijacijama neorenesanse i eklekticizma interesantno je da ima i dosta primera secesije.

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Primećuje se napredak, prvenstveno u većim sredinama. Gradi se dosta kvalitetnih poslovnih objekata pri čemu se vodi računa o estetskom kvalitetu objekata i enterijera, koriste se kvalitetni, novi materijali i vodi se računa o energetskoj efikasnosti.

Foto: Enterijer stana u Parizu - projekat, izrada nameštaja i montaža

Foto: Enterijer stana u Parizu – projekat, izrada nameštaja i montaža

Što se tiče stambene izgradnje, tu mislim da je akcenat na kvantitetu, gradi se dosta, ali samo manji broj objekata u kvalitetu u kome bi trebalo. Tu mislim da ima dosta toga što bi se moglo i trebalo popraviti. Obzirom da je tržište stambene gradnje vrlo živo vreme je za poboljšanja. Očekujem da stambena gradnja vrlo brzo postane više usmerena na kvalitet života korisnika. U manjim sredinama je lošija situacija. Da li je problem ekonomska situacija ili je problem i u svesti investitora, ali i arhitekata, ne znam. Samo mi je žao što je tako.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO?

Domus postoji i radi bez prekida već punih 30 godina, i ja „plivam“ u privatničkim vodama sve ove godine, zajedno sa Đorđem Mijićem koji je takođe arhitekta i moj životni i poslovni partner.

Radeći u malom gradu nije bilo realno da se specijalizujemo za neku oblast u arhitekturi tako da smo radili projekte za trg, pijacu, glavnu ulicu, poslovne objekte, porodične kuće, kuće za odmor, projekte enterijera (od pekara, kafea, preko apoteka i banke, biblioteke, kongres centra…. do crkvenog muzeja). Toliko raznoliko da sam ja to u nekom momentu definisala kako radimo sve kao seoski doktor. Da bismo, još pre 23 godine, dodali izradu enterijera i nameštaja u svojoj radionici.

Za sve ove projekte bio je najvažniji odnos poverenja i saradnje sa naručiocima tako da oni prihvate ideju i projekat kao nešto svoje. A sa naše strane uvek je postojala posvećenost i želja da potrebe i probleme rešimo na zadovoljstvo naručioca, ali i svih u tom procesu od ideje do konačne realizacije, poštujući pri tom i kontekst i budžet.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Već donošenjem propisa u toj oblasti došlo je do unapređenja, ali bitno je da se u velikoj meri zaista primenjuje u praksi. Energetska efikasnost je postala nešto o čemu se razmišlja, koriste se ventilirane fasade, sve je kvalitetnija i sve je deblja termoizolacija, sve je bolji kvalitet spoljne stolarije koja se ugrađuje. I sve se više vodi računa o ekologiji i održivosti. Mislim da su arhitekti i u našoj sredini skloni i radi da i dalje unapredjuju energetsku efikasnost i održivost.

ONO ŠTO SMO ČULI OD VAŠIH KOLEGA ARHITEKATA KOJI ILI IMAJU KAO I VI, VIŠEDECENIJSKO ISKUSTVO U OVOM POSLU, JE VELIKA RAZLIKA U REALIZACIJI PROJEKATA NEKADA I SADA. KAŽU, RANIJE JE ARHITEKTAMA BILO MNOGO LAKŠE. KAKAV JE VAŠ STAV O OVOM PITANJU S OBZIROM DA SE I KOD VAS SMENJUJE VEĆ DRUGA GENERACIJA ARHITEKATA?

Bilo je lakše arhitektima pre 30 godina i više, utoliko što je profesija tada bila cenjena i što su se objekti izvodili po projektima. Nije se, kao sada, počinjala gradnja bez projekta, nije se toliko menjalo u toku gradnje, a pogotovo do tih promena nije dolazilo bez saglasnosti projektanta. Divlja gradnja je u poslednjih 30 godina dobrim delom obezvredila struku, osim što je napravila nepopravljive štete u prostoru.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

Ipak, ima i nešto što je bolje sada, a to je zaista veliki izbor materijala za realizaciju projekata i fantastičan neograničen pristup informacijama koji naši prethodnici nisu imali.

Stanje u arhitektonskoj struci u našoj zemlji je takvo da su čak i naša deca koja su živeći sa nama, roditeljima arhitektama, i uz naš posao, zavolela profesiju, ipak odlučila da ne nastavljaju tradiciju porodične firme nakon studija arhitekture. Sin je promenio struku, a ćerka radi kao arhitekta, ali u Parizu.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU VAŠEG POSLA KADA STVARATE DOM ZA PORODICU ILI PRISTUPATE IZGRADNJI VELIKOG POSLOVNOG OBJEKTA. ŠTA VAM JE DRAŽE? A ŠTA LAKŠE ZA FINALIZACIJU?

Meni lično je draže stvarati dom za porodicu. Pri tom je mnogo zahtevnije i delikatnije kreirati prostor u kome će porodica uživati, nego poslovnu zgradu. Lakše je raditi poslovnu zgradu i obično je mnogo veća sloboda arhitekte u kreiranju konačnog izgleda.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE VOLELI DA MENJATE U SOMBORU, A ŠTA JE ONO ŠTO NE TREBA DIRATI JER DOSTOJANSTVENO PREDSTAVLJA TAJ GRAD?

Ne sviđa mi se što su se otvorile mogućnosti da se grade objekti neprimerenih gabarita, što se nepotrebno i neprirodno stvara velika gustina naseljenosti u dosad mirnim stambenim zonama i menja urbana gradska struktura. Naravno da kao arhitekta nisam protiv gradnje, samo da to ne bude nekontrolisani stihijski proces gradnje zgrada socijalnog stanovanja, nego da se trudimo da poboljšamo kvalitet stanovanja u skladu sa novim životnim potrebama i dostignućima, pritom ceneći grad koji imamo.

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

ZBOG ČEGA MLADE ARHITEKTE TREBA DA OSTANU OVDE DA RADE? KOJI JE VAŠ SAVET ZA NJIHOV NAPREDAK NA NAŠEM TRŽIŠTU?

Mislim da ovom društvu zaista treba da mlade arhitekte ostaju ovde da rade. Treba nam svež pogled na današnji svet i njihova energija i optimizam. Mladi su vrlo pragmatični. Pokušavaju da urade ono što je za njih bolje. I žele da vide da imaju budućnost. Ali nije sve na njima. Treba nešto i da im bude ponuđeno.

Čini mi se da bi više mladih moglo da pokuša da se odluči za manju sredinu u kojoj je možda manja konkurencija i u kojoj sigurno ostaje više slobodnog vremena za hobi, druženje, stručno usavršavanje, porodični život. Mislim da je zapravo svako mesto potencijalno dobro za kvalitetnu arhitekturu. Upravo zato što kvalitetni ljudi mogu biti bilo gde, samo moraju biti strpljivi i fokusirani.

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Arhitektura

Rusi se „okitili“ sa pet zvezdica

Objavljeno

Postavio/la

Najviša ocena na rang listi britanske kompanije Skytra konačno je dodeljena i jednom Ruskom aerodromu. Naime, međunarodni aerodrom Platov u gradu Rostov dobio je pet zvezdica i na taj način postao prvi ruski aerodrom u ovom rangu.

Inače, dobijanje pet zvezdica od Skytraxa smatra se najprestižnijom međunarodnom nagradom za aerodrome i avio-kompanije. Pored aerodroma Platov nakon nedavne revizije terminala organizacija je ovaj aerodrom dodala na listu samo devet drugih aerodroma iz različitih zemalja.

Stručnjaci kompanije posetili su aerodrom u januaru i kao redovni putnici doneli svoj sud o zaposlenima na aerodromu, proverili koliko su čekanja i kako se tretiraju posetioci. I oni su prošli kroz pasošku kontrolu i sigurnosne provere, kao i posete objektima unutar terminala.

„Nijedan aerodrom u Rusiji ranije nije dobio pet zvezdica te kompanije. Sada je Platov u rangu sa aerodromima u Tokiju, Hong Kongu, Singapuru, Seulu i Minhenu “, rekao je Evgenij Čudnovski, generalni direktor Holdinga Aerodroma, koji upravlja Platovim. On je napomenuo da je tako visok rejting za njih vrsta „izazova“, jer sva transportna čvorišta holdinga moraju da odgovaraju visokim standardima pružanja usluga.

Aerodrom Platov u Rostovskoj oblasti, namenski je, kao i mnogi velelepni objekti u ovoj zemlji, izgrađen pred Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Na Platov su prebačeni letovi svih avio-kompanija čija je krajnja destinacija ranije bio međunarodni aerodrom Rostov na Donu, a imao je tri miliona putnika samo tokom prošle godine.

Izvor: www.b92.net

Nastavite sa čitanjem

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Koridor 11, lepe vesti za žene i EY najava za preduzetnika godine

Objavljeno

Postavio/la

Građevinska sezona još nije zvanično počele, pa se ovi zimski meseci koriste za najave projekata, kao i za donošenje odluka koji će u budućnosti rezultirati napretkom u ovom sektoru.

Kada se pominje retrospektiva i sumiranje utisaka, juče je n konferenciji za novinare najavljena dodela priznanja koju kompanija EY sedmu godinu za redom dodeljuje preduzetniku godine™ u Republici Srbiji. Ove godine za nagradu EY Preduzetnik godine™ takmiče se 33 preduzetnika iz 27 kompanija, koji posluju u deset industrija u 12 gradova Srbije. Ono što je karakteristično za ovogodišnje kandidate je činjenica da su zaposlili 2.000 ljudi i u prošloj godini ostvarili su prihode od 23 milijarde dinara. Program postoji od 2012. godine, a za proteklih sedam godina u takmičenju je učestvovalo gotovo 200 kandidata ispred 180 kompanija koje su samo u 2017. godini zaposlili 18.000 ljudi i ostvarili poslovni prihod od čak 156 milijardi dinara.

Samoodrživa porodična kuća

Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com

Vojvodina poklanja kuće na selu, ponovo. Ovaj put postoji jedna novina koja će ići u prilog ženama i eventualnom sprečavanju ucena i nasilja nad njima. Naime, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović saopštila je da je objavljen konkurs za bračne parove za kupovinu kuća na selu. Šta je novina? Konkurs za dodelu sredstava bračnim i vanbračnim parovima za kupovinu seoskih kuća na teritoriji AP Vojvodine je najaktuelniji program Zavoda koji ženama omogućava da postanu suvlasnice nepokretnosti i da na taj način unaprede svoj ekonomski položaj. Do sada je realizovano pet konkursa kroz koje je iz budžeta Pokrajinske vlade izdvojeno je 220 miliona dinara. „Ove godine opredeljeno je 30 miliona dinara za novih 30 bračnih ili vanbračnih partnera. Ono što je uslov jeste da iznos za koji konkurišu parovi ne može preći milion dinara. Dodela ugovora se očekuje polovinom juna, a konkurs traje do 15. aprila“, izjavila je ona, a preneo RTV.

Čini se da su Koridori Srbije jedna od tema kojima ćemo se baviti i u 2019. godini. Naime, izgradnju Koridora 11 obeležili su rušenje i pomeranje rokova. I dalje je glavno pitanje dokle se došlo sa projektom Koridor 11 za koji je planirano da povezuje Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Autoput Beograd-Južni Jadran predstavlja jaku vezu između Srbije i Crne Gore, a planirano je da poveže gradove: Temišvar, Vršac, Čačak, Podgoricu i da ide sve do Bara odakle će morskim putem preko Jadrana biti povezan sa Barijem u Italiji.

U Zemunu se, definitivno, gradi, a ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije izdalo je građevinsku dozvolu za novih 360 stanova u naselju Zemunske kapije, čija izgradnja je planirana za drugu polovinu ovog meseca. Ukupna površina stambenog objekta „H“ sa 360 stanova je 26.293 kvadrata, a u njihovu izgradnju biće uloženo oko dve milijarde dinara, navodi se u saopštenju ministarstva. Podsećamo, u decembru 2018. završena je izgradnja tri zgrade sa ukupno 323 stana, za koje je izdata upotrebna dozvola i useljeni prvi stanari. U toku je izgradnja još dva objekta na kojima bi radovi trebalo da budu završeni sredinom ove godine. Inače, u stambeno-poslovnom kompleksu Zemunske kapije, koji Građevinska direkcija Srbije gradi na prostoru nekadašnje kasarne „Aleksa Dundić“ u Zemunu planirana je gradnja ukupno 1.700 stanova, a procenjena ukupna vrednost investicije iznosi oko 100 miliona evra.

Lepa vest u građevinskom sektoru, a odnosi se na investitore, zatekla nas je na samom kraju ove sedmice. Naime, ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin izjavio je da je Srbija na dobrom privrednom putu. On je rekao da je u tom cilju u sredu popisan sporazum o izradi digitalne mape za investitore. „Svaki investitor preko interneta će moći da vidi šta je slobodno, kakve su dostupne nekretnine, u kom gradu je nekretnina koja najbolje odgovara po različitim kriterijuma“, naveo je Lundin i dodao da potencijalni investitori neće morati da putuju u Paraćin na primer već će moći da pogleda iz svoje kancelarije.

Reč je, kako je naveo, o jednom dosta značajnom projektu. „Radimo slične stvari svake godine, 12 miliona evra ulažemo u podršku srpskim reformama svake godine“, kazao je on i stakao da Srbija još ima velikih izazova što se tiče vladavina prava. „Mora se raditi dalje na tome“. On je ipak optimista: „Bez želje Srbije da bude član EU, Švedska ne bi bila ovde tako aktivna“, naveo je Lundin.

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno