Connect with us

Arhitektura

Visok kvalitet gradnje u maloj sredini

Objavljeno

:

Foto: Relja Ivanić, enterijer pekare u Somboru

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govori Olgica Mijić

Svež pogled na današnji svet uz energiju i optimizam

Sombor. Grad prepoznatljiv po fijakerima, salašima i ljudi- ma. Vekovima je centar multikulturalnosti jer je u njemu danas registrovana čak 21 nacionalnost – najviše je Srba, Hrvata i Mađara. I ne samo to. Sombor je zeleni grad. Štaviše, sa preko 20.000 stabala drveća Sombor je proglašen najzelenijim gradom u Evropi.

Nakon 146 teških godina pod Turcima, Somborci najzad dočekuju Austrijske regimente koje ulaze u Sombor 1687. godine i oslobađaju ga, a Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. 1786. godine postaje sedište velike Bačko-Bodroške županije, u čijem sastavu su bili Novi Sad i Subotica. Iz ovog kratkog istorijata, lako se da zaključiti da je primetan uticaj velikog broja naroda na ovoj teritoriji, a ko bi nam bolje pričao o uticaju i izgledu nekog grada od arhitekte koji živi i radi u njemu. U ovom broju, konsultovali smo Olgicu Mijić kao, vlasnicu firme DOMUS kao reprezenta grada Sombora.

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica Mijić, arhitekta

Olgica je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Već 1988. godine osniva Arhitektonski atelje Domus u kome je direktor već tri decenije. Ono što je meni bilo primetno kod ove uspešne arhitektice je pominjanje njenog tima kada sam počela da govorim o uspehu. Rekla mi je da ne može govoriti o ovoj temi, a da ne pomene one koji sa njom zajedno taj uspeh i ostvaruju. Domusov tim, evo već punih 30 godina, osmišljava, projektuje i realizuje ideje višestruko nagrađivane, racionalne arhitekture. Postulati kojima se rukovode u poslu su: Ekonomičnost, štedljiv odnos prema resursima i apsolutna pouzdanost.

OLGICE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRAĐEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I OČEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE SOMBOR KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRAĐEVINI IM PRIČATE?

U stvari, ja ih povedem u šetnju centrom grada. Iako u gradu ima mnogo lepih starih zdanja, centar Sombora – istorijsko gradsko jezgro koje je proglašeno kulturnim dobrom od velikog značaja je ono što je interesantno i karakteristično. Urbana matrica koja se formirala od dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada (1749. god.) u Austrougarskoj monarhiji pa do kraja 18. veka u velikoj meri je očuvana do danas. Bez obzira na neke nove interpolacije ova urbanistička celina ima specifičan ambijent koji posetioce ne ostavlja ravnodušnim.

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

Direktorica naše Gradske biblioteke je pre desetak godina pokrenula jedan projekat iz oblasti kulture i kulturne saradnje i nazvala ga „Sombor mali Beč“. Asocijacija je bila višestruka, ali je za nas arhitekte odmah uočljiva sličnost između našeg „venca“ i Bečkog „ringa“. No ipak, ne mogu da ne pomenem i neke značajne građevine. Zgrada Županije podignuta 1808. godine, u kojoj je danas sedište Opštine je najmonumentalnija u gradu. U njenoj svečanoj sali je slika „Bitka kod Sente“, ulje na platnu koje zauzima čak 40 m2 zida a u sali grbova su oslikana znamenja plemićkih porodica.

Prosperitet grada i bogatu kulturnu istoriju Sombora možemo uočiti gledajući zgrade Gradske kuće (izgrađena 1842. god.), Gradske biblioteke (osnovana 1859. god.), Pozorišta (izgrađeno 1882. god.) i dr. koje takođe obiđem u mojoj šetnji sa gostima.

S OBZIROM NA MULTIKULTURALNOST KOJA OSLIKAVA VAŠ GRAD, ČIJI UTICAJ U ARHITEKTURI SE NAJVIŠE VIDI NA GRAĐEVINAMA?

Urbano jezgro Sombora je formirano u baroknoj šemi, dok arhitektura objekata ima razne stilske karakteristike, uglavnom kao i veliki broj drugih mesta Austro-ugarske monarhije. Osim klasicizma, romantizma, varijacijama neorenesanse i eklekticizma interesantno je da ima i dosta primera secesije.

DA LI VI LIČNO PRIMEĆUJETE NAPREDAK U GRAĐEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Primećuje se napredak, prvenstveno u većim sredinama. Gradi se dosta kvalitetnih poslovnih objekata pri čemu se vodi računa o estetskom kvalitetu objekata i enterijera, koriste se kvalitetni, novi materijali i vodi se računa o energetskoj efikasnosti.

Foto: Enterijer stana u Parizu - projekat, izrada nameštaja i montaža

Foto: Enterijer stana u Parizu – projekat, izrada nameštaja i montaža

Što se tiče stambene izgradnje, tu mislim da je akcenat na kvantitetu, gradi se dosta, ali samo manji broj objekata u kvalitetu u kome bi trebalo. Tu mislim da ima dosta toga što bi se moglo i trebalo popraviti. Obzirom da je tržište stambene gradnje vrlo živo vreme je za poboljšanja. Očekujem da stambena gradnja vrlo brzo postane više usmerena na kvalitet života korisnika. U manjim sredinama je lošija situacija. Da li je problem ekonomska situacija ili je problem i u svesti investitora, ali i arhitekata, ne znam. Samo mi je žao što je tako.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KAŽETE NEŠTO VIŠE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO?

Domus postoji i radi bez prekida već punih 30 godina, i ja „plivam“ u privatničkim vodama sve ove godine, zajedno sa Đorđem Mijićem koji je takođe arhitekta i moj životni i poslovni partner.

Radeći u malom gradu nije bilo realno da se specijalizujemo za neku oblast u arhitekturi tako da smo radili projekte za trg, pijacu, glavnu ulicu, poslovne objekte, porodične kuće, kuće za odmor, projekte enterijera (od pekara, kafea, preko apoteka i banke, biblioteke, kongres centra…. do crkvenog muzeja). Toliko raznoliko da sam ja to u nekom momentu definisala kako radimo sve kao seoski doktor. Da bismo, još pre 23 godine, dodali izradu enterijera i nameštaja u svojoj radionici.

Za sve ove projekte bio je najvažniji odnos poverenja i saradnje sa naručiocima tako da oni prihvate ideju i projekat kao nešto svoje. A sa naše strane uvek je postojala posvećenost i želja da potrebe i probleme rešimo na zadovoljstvo naručioca, ali i svih u tom procesu od ideje do konačne realizacije, poštujući pri tom i kontekst i budžet.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Već donošenjem propisa u toj oblasti došlo je do unapređenja, ali bitno je da se u velikoj meri zaista primenjuje u praksi. Energetska efikasnost je postala nešto o čemu se razmišlja, koriste se ventilirane fasade, sve je kvalitetnija i sve je deblja termoizolacija, sve je bolji kvalitet spoljne stolarije koja se ugrađuje. I sve se više vodi računa o ekologiji i održivosti. Mislim da su arhitekti i u našoj sredini skloni i radi da i dalje unapredjuju energetsku efikasnost i održivost.

ONO ŠTO SMO ČULI OD VAŠIH KOLEGA ARHITEKATA KOJI ILI IMAJU KAO I VI, VIŠEDECENIJSKO ISKUSTVO U OVOM POSLU, JE VELIKA RAZLIKA U REALIZACIJI PROJEKATA NEKADA I SADA. KAŽU, RANIJE JE ARHITEKTAMA BILO MNOGO LAKŠE. KAKAV JE VAŠ STAV O OVOM PITANJU S OBZIROM DA SE I KOD VAS SMENJUJE VEĆ DRUGA GENERACIJA ARHITEKATA?

Bilo je lakše arhitektima pre 30 godina i više, utoliko što je profesija tada bila cenjena i što su se objekti izvodili po projektima. Nije se, kao sada, počinjala gradnja bez projekta, nije se toliko menjalo u toku gradnje, a pogotovo do tih promena nije dolazilo bez saglasnosti projektanta. Divlja gradnja je u poslednjih 30 godina dobrim delom obezvredila struku, osim što je napravila nepopravljive štete u prostoru.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

Ipak, ima i nešto što je bolje sada, a to je zaista veliki izbor materijala za realizaciju projekata i fantastičan neograničen pristup informacijama koji naši prethodnici nisu imali.

Stanje u arhitektonskoj struci u našoj zemlji je takvo da su čak i naša deca koja su živeći sa nama, roditeljima arhitektama, i uz naš posao, zavolela profesiju, ipak odlučila da ne nastavljaju tradiciju porodične firme nakon studija arhitekture. Sin je promenio struku, a ćerka radi kao arhitekta, ali u Parizu.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU VAŠEG POSLA KADA STVARATE DOM ZA PORODICU ILI PRISTUPATE IZGRADNJI VELIKOG POSLOVNOG OBJEKTA. ŠTA VAM JE DRAŽE? A ŠTA LAKŠE ZA FINALIZACIJU?

Meni lično je draže stvarati dom za porodicu. Pri tom je mnogo zahtevnije i delikatnije kreirati prostor u kome će porodica uživati, nego poslovnu zgradu. Lakše je raditi poslovnu zgradu i obično je mnogo veća sloboda arhitekte u kreiranju konačnog izgleda.

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivanić, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE VOLELI DA MENJATE U SOMBORU, A ŠTA JE ONO ŠTO NE TREBA DIRATI JER DOSTOJANSTVENO PREDSTAVLJA TAJ GRAD?

Ne sviđa mi se što su se otvorile mogućnosti da se grade objekti neprimerenih gabarita, što se nepotrebno i neprirodno stvara velika gustina naseljenosti u dosad mirnim stambenim zonama i menja urbana gradska struktura. Naravno da kao arhitekta nisam protiv gradnje, samo da to ne bude nekontrolisani stihijski proces gradnje zgrada socijalnog stanovanja, nego da se trudimo da poboljšamo kvalitet stanovanja u skladu sa novim životnim potrebama i dostignućima, pritom ceneći grad koji imamo.

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

Foto: Relja Ivanić, stambeno potkrovlje

ZBOG ČEGA MLADE ARHITEKTE TREBA DA OSTANU OVDE DA RADE? KOJI JE VAŠ SAVET ZA NJIHOV NAPREDAK NA NAŠEM TRŽIŠTU?

Mislim da ovom društvu zaista treba da mlade arhitekte ostaju ovde da rade. Treba nam svež pogled na današnji svet i njihova energija i optimizam. Mladi su vrlo pragmatični. Pokušavaju da urade ono što je za njih bolje. I žele da vide da imaju budućnost. Ali nije sve na njima. Treba nešto i da im bude ponuđeno.

Čini mi se da bi više mladih moglo da pokuša da se odluči za manju sredinu u kojoj je možda manja konkurencija i u kojoj sigurno ostaje više slobodnog vremena za hobi, druženje, stručno usavršavanje, porodični život. Mislim da je zapravo svako mesto potencijalno dobro za kvalitetnu arhitekturu. Upravo zato što kvalitetni ljudi mogu biti bilo gde, samo moraju biti strpljivi i fokusirani.

Advertisement
Klik za komentar

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Arhitektura

Projektovanje novog enterijera – prostor za uživanje

Objavljeno

:

Od

Enterijer, restoran "Kovač" u Zrenjaninu / projekat A4 studio / foto Relja Ivanić

Kombinacija različitih, a dobro uklopljenih stilova

Autori: A4 STUDIO
Lokacija: Shopping center – Aviv park, Zrenjanin
Površina: 340m2
Godina: 2018.
Fotografije: Relja Ivanić

Smešten u novom shopping centru u Zrenjaninu, „Kovač“ restoran postao je novo mesto okupljanja i uživanja za širok spektar posetioca. Naš zadatak bio je projektovanje novog enterijera i pružanje drugačijeg, novog, vizuelnog identiteta dobro poznatom gradskom mestu, a koje bi odgovorilo ponudi internacionalnog menija.

U skladu sa tim, osnovni motiv dizajna prostora bio je da se stvori što više različitih ambijentalnih setova kao pandan velikom broju različitih kuhinja. Upravo takav pristup uređenju enterijera omogućio je stvaranje dinamičnog i ugodnog prostora.

Enterijer, restoran "Kovač" u Zrenjaninu / projekat A4 studio / foto Relja Ivanić

Restoran „Kovač“ u Zrenjaninu / projekat A4 studio / foto Relja Ivanić

Izgled prostora u eklektičnom dizajnu

Da bi se odgovorilo na zahteve ovakvog mesta, sam prostor od 340 kvadrata organizovan je u dva nivoa: prizemlje i galerija od kojih svaki ima autonoman bar.

Prostor prizemlja organizovan je kao prostor za više tipova sedenja sa različitim atmosferama koje zajedno sa galerijom predviđenom za intimniji boravak čine jednu funkcionalno harmoničan ambijent.

U samom projektu koristili smo elemente industrijskom dizajna, tople drvene tonove i teksture, zelenilo i svetlosne instalacije sa ciljem stvaranja eklektičnog prostora, odnosno prostora koji odgovara kako organizovanju velikih zabava tako i intimnijim okupljanjima.

Enterijer, restoran "Kovač" u Zrenjaninu / projekat A4 studio / foto Relja Ivanić

Restoran „Kovač“ u Zrenjaninu / projekat A4 studio / foto Relja Ivanić

Dizajn je, stoga, savremeni eklektično- industrijski. Drveni prirodni tonovi i teksture postavljeni su kao kontrast sjajnim detaljima, dok je retro rasveta korišćena sa ciljem da stvori topliju atmosferu u samom objektu.

Dobro razrešena funkcija restorana, sa pažljivo dizajniranim detaljima i inovativnim primenama novih materijala, zapravo je princip dizajna tima koji čini A4 STUDIO.

I ovaj put uspeli smo da odgovorimo na specifične zahteve, a opet budemo prepoznatljivi u dizajnu i adekvatnom osmišljavanju samog objekta i njegove namene.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Vreme je za vikendice

Objavljeno

:

Od

Vikendica

Nikada nisam volela leto. Čak ni ono u vreme detinjstva kada smo temperaturu od svega trideset stepeni smatrali elementarnom nepogodom. Možete misliti kako preživljavam ova moderna leta. Katastrofično. Ne mogu da dišem, krvni sudovi mi se šire, sva sam otečena, troma i ušmurana. Psihički, u teškoj depresiji. Prvi oblici poboljšanja fizičkog i mentalnog stanja pojavljuju se sa pojavom jesenjih kiša. Do tada, ne funkcionišem. I moram vam priznati to moje stanje uopšte nije naivno. Dok mene urniše vrućina, ja urnišem ukućane. Ovo ukućane čitajte – supruga.

Od kako je upoznao mene, ni on više ne voli leto. Kako se svake godine situacija sve više pogoršavala, što zbog pomenutog godišnjeg doba, što zbog mene, tog proleća odlučio je da uredi svoj stari plac u obližnjem vikend naselju. Pa, ako se meni ne dopadne, pobeći će sam. Međutim, zamisao je bila odlična.

Plac se nalazi na obroncima Fruške Gore sa pogledom na Dunav i adu, asfaltnim putem povezan sa dragim nam selom. Iako smešten u vikend zoni, ovde nema nikakve buke, vreve, nervoznih ljudi. Između stabala drveća i čokota vinove loze, mogu se nazreti samo parkirani automobili, kao svedoci da u obližnjim vikendicama ima nekoga. Mir prirode i tišinu s vremena na vreme naruše prolaznici prašnjavim putem koji su u svojoj redovnoj šetnji ili u prolazu do obale Dunava. Ako se izuzmu komarci, prava idilična sredina.

Pokretne drvene kućice

Na placu je postojala i stara pudarska kućica, koju je vreme pobedilo. Nije bilo uslova za bilo kakvo renoviranje. Kako smo oboje ljubitelji drveta, došli smo na ideju da postavimo montažnu drvenu kuću, koja će biti naš kutak mira. Ali… Zar ste mislili da će sve ići glatko? Naravno da ne. Elem, da bi se postavila montažna kuća neophodno je pribaviti određene papire i dozvole za njeno postavljanje. Iako su uslovi znatno bolji, u smislu da nije potrebna građevinska dozvola kada su zidani objekti u pitanju, ipak je papirologija neminovna, a za koju mi nismo imali nerava.

Zanimljivo je da je veliki broj vikendica u tom delu nelegalizovan, iliti izgrađen na „divlje“, ali proizvođači montažnih kuća nisu posao mogli započeti bez neophodnih papira. Ja sam se raočarala i odustala, ali ne i suprug. Još jedno leto nije mogao preživeti. Iščitavali smo sve moguće forume, ukucavali ključne reči za vikendice, raspitivali se kod lokalnih majstora i saznali za njih – pokretne drvene kućice.

vikendica od drveta

Vikendica, drvena kuća

Sve svoje sa sobom nosim

// Drvene mobilne kućice su praktično inovativno rešenje koje se transportuje kamionom kao gotov proizvod na željenu adresu. //

Ono što je zanimljivo i veoma bitno kod ovih objekata jeste da nije potrebna nikakva dozvola da bi se oni postavili na zemljište i nije potreban temelj. Jedino što je neophodno, jeste prostor gde će se kućica smestiti. To smo jedino i imali. Vremenom, otkrili smo dodatne vrednosti ovih nesvakidašnjih objekata

1. MOBILNOST
Slično kamp kućicama, mobilne drvene kućice se mogu veoma lako spakovati i kada god postoji potreba prebaciti na nov prostor. Osećaj slobode koje one pružaju ne može se meriti ni sa jednim stambenim objektom.

2. UŽIVANJE

Mogućnost transporta mobilnih drvenih kućica, zapravo pruža mogućnost postavljanja objekta gde god vlasnik poželi. Da li ovog leta godišnji odmor želite da provedete na plaži, planini, obali jezera ili šumi, nije nikakav problem. Dovoljno je da svoju kućicu smestite na kamion, odvezete do željene destinacije, iznajmite prostor za njeno postavljanje i uživate. Svi prostori se čine veoma dostupni i osvojivi.

3. IZDRŽLJIVOST
Budući da se svi delovi objekta izrađuju u fabričkim uslovima, odnosno zatvorenom prostoru, bez uticaja spoljašnjih uslova, stvaraju se kvalitetni i energetski efikasni objekti, koji se kao takvi transportuju na željenu adresu. Konstrukcija je od kvalitetnog drveta, sa ispunom zidova od kamene vune, aluminijum stolarijom, kvalitetnim parketom i kompletnim nameštajem.

4. ECO FRIENDLY
Osnovna karakteristika ovih objekata, pored mobilnosti, jeste da su izrađene od prirodnih, ekoloških materijala – drveta i kamena. Boravak u njima, zapravo je boravak u zdravoj sredini, bez veštačkih materijala i loših sastojaka. Sa druge strane, pojava ove vrste objekata je rezultat razvoja svesti o potrebi vraćanju prirodi i održivom razvoju.

5. PRAKTIČNOST
U zavisnosti od potrebe mobilne kućice se pojavljuju u različitim dimezijama i površinama. Pa tako imamo kućice od svega 12,5m2, do 35m2. Bez obzira na površinu, veoma su funkcionalne i poseduju kuhinju, kupatilo, spavaću sobu i terasu ili trem. Upravo sve ono što je potrebno za jedan ugodan odmor.

6. FLEKSIBILNOST
Iako se uglavnom koriste kao vikendice ili kućice za odmor, mobilne kućice se mogu koristiti i u poslovne svrhe kao apartmani za izdavanje, kao kancelarije, dodatni životni prostor (kao u slučaju mog supruga), studentske garsonjere… U zavisnosti od namene, mobilne drvene kućice mogu biti privremeno ili trajno rešenje.

Izgradnja vikendice

Izgradnja vikendice

Vrste mobilnih kućica

U zavisnosti od opremljenosti objekta postoji:

  • OSNOVNI TIP – koji podrazumeva sam objekat bez unutrašnje opreme,
  • STANDARDNI TIP – dolazi u fulu. Nameštaj, kuhinja, kupatilo i sva oprema koja je neophodna za kompletan užitak.

U odnosu na povezanost sa komunalnim i energetskim sistemima, postoji:

  • ZAVISNI TIP – kućice koje moraju biti povezane na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, kao i elektro i toplotni sistem,
  • AUTONOMNI TIP – kućice „van mreže“, odnosno kućice koje samostalno proizvode toplotnu i električnu energiju i poseduju sopstvene sisteme vodovoda i kanalizacije – poznate su pod nazivom ekološke kuće.

Ovaj tip kuća veoma je interesantan budući da su u pitanju kuće potpuno okrenute održivom razvoju, korišćenju obnovljivih izvora energije, zaštiti energetskih resursa i životne sredine globalnih razmera.

EKOLOŠKE mobilne kuće

Ekološke kuće poseduju fotonaponske ćelije pomoću kojih proizvode električnu energiju, dok solarnim kolektorima zagrevaju vodu i koriste je kao toplotnu energiju. Sa ravnih krovova sakupljaju kišnicu, skladište je u rezervoaru, koja se pomoću hidrofora drži pod pritiskom i raspoređuje u kuhinju i kupatilo. Propuštanjem kroz višeslojne filtere od kišnice se dobija voda za piće. Pomoću drobilice otpadna voda se odvodi u ekološke jame, na bazi aktivnog mulja, gde se dalje pod uticajem vazduha razgrađuje. Drugim rečima jedan potpuno samostalan objekat, koji može opstati u bilo kojoj sredini.

mobilne drvene kuće

Mobilne drvene kuće

TREND

Poslednjih godina zabeležena je sve veća potražnja mobilnih kuća, što je rezultiralo njihovim stalnim usavršavanjem. Međutim, iako su trenutne cene visoke za ovu vrstu nekretnine, smatra se da njihovo vreme tek dolazi i da će pratiti novi trend življenja. Naime, čovek usled ubrzanog načina života, sve manje ima vremena za sebe, porodicu, prijatelje, sve više je pod pritiskom i stresom, sve više “puca”. Ali u celom tom haosu, čovek polako shvata šta mu nedostaje. Sloboda, jednostavnost i mir su stvari bez kojih ne može. A, sve one zajedno nalaze se u prirodi.

Zahvaljujući mobilnim kućama, sve su šanse da će savremeni čovek zadovoljiti svoje potrebe, a ujedno će i doprineti zaštiti, revitalizaciji i očuvanju prirode. A, šta smo nas dvoje uradili? Pa postigli smo sporazum. Ja ću stišati strasti i doživljaj leta zadržati za sebe. Dok će suprug u miru pokušati da napraviti finansijski plan u kome će mala mobilna kuća zauzeti svoje mesto. Dok ne dođe do realizacije istog, energiju ćemo skupljati na placu u senci oraha, uz roštilj i hladno piće. Pridružite nam se, ako ste u prolazu.

Autor teksta: Snežana Trtica Graovac, novinar

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno