Connect with us
Arhitektura

Visok kvalitet gradnje u maloj sredini

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF-Gra─Ĺevinarstvo&Energetska EfikasnostÔÇŁ govori Olgica Miji─ç

Sve┼ż pogled na dana┼ínji svet uz energiju i optimizam

Sombor. Grad prepoznatljiv po fijakerima, sala┼íima i ljudi- ma. Vekovima je centar multikulturalnosti jer je u njemu danas registrovana ─Źak 21 nacionalnost – najvi┼íe je Srba, Hrvata i Ma─Ĺara. I ne samo to. Sombor je zeleni grad. ┼átavi┼íe, sa preko 20.000 stabala drve─ça Sombor je progla┼íen najzelenijim gradom u Evropi.

Nakon 146 te┼íkih godina pod Turcima, Somborci najzad do─Źekuju Austrijske regimente koje ulaze u Sombor 1687. godine i osloba─Ĺaju ga, a Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. 1786. godine postaje sedi┼íte velike Ba─Źko-Bodro┼íke ┼żupanije, u ─Źijem sastavu su bili Novi Sad i Subotica. Iz ovog kratkog istorijata, lako se da zaklju─Źiti da je primetan uticaj velikog broja naroda na ovoj teritoriji, a ko bi nam bolje pri─Źao o uticaju i izgledu nekog grada od arhitekte koji ┼żivi i radi u njemu. U ovom broju, konsultovali smo Olgicu Miji─ç kao, vlasnicu firme DOMUS kao reprezenta grada Sombora.

Olgica Miji─ç, arhitekta

Olgica Miji─ç, arhitekta

Olgica je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1985. godine. Ve─ç 1988. godine osniva Arhitektonski atelje Domus u kome je direktor ve─ç tri decenije. Ono ┼íto je meni bilo primetno kod ove uspe┼íne arhitektice je pominjanje njenog tima kada sam po─Źela da govorim o uspehu. Rekla mi je da ne mo┼że govoriti o ovoj temi, a da ne pomene one koji sa njom zajedno taj uspeh i ostvaruju. Domusov tim, evo ve─ç punih 30 godina, osmi┼íljava, projektuje i realizuje ideje vi┼íestruko nagra─Ĺivane, racionalne arhitekture. Postulati kojima se rukovode u poslu su: Ekonomi─Źnost, ┼ítedljiv odnos prema resursima i apsolutna pouzdanost.

OLGICE, VOLELI BISMO DA NAJPRE PREDSTAVITE SVOJ GRAD KROZ JEDNU MONUMENTALNU GRA─ÉEVINU. DAKLE, KADA VAM DOLAZE PRIJATELJI I KOLEGE IZ NEKE DRUGE ZEMLJE I O─îEKUJU OD VAS DA IM PREDSTAVITE SOMBOR KROZ PRIZMU ISTORIJE, GDE IH ODVEDETE I O KOJOJ GRA─ÉEVINI IM PRI─îATE?

U stvari, ja ih povedem u ┼íetnju centrom grada. Iako u gradu ima mnogo lepih starih zdanja, centar Sombora – istorijsko gradsko jezgro koje je progla┼íeno kulturnim dobrom od velikog zna─Źaja je ono ┼íto je interesantno i karakteristi─Źno. Urbana matrica koja se formirala od dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada (1749. god.) u Austrougarskoj monarhiji pa do kraja 18. veka u velikoj meri je o─Źuvana do danas. Bez obzira na neke nove interpolacije ova urbanisti─Źka celina ima specifi─Źan ambijent koji posetioce ne ostavlja ravnodu┼ínim.

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

3D model: Gradska biblioteka Sombor, dogradnja Omladinski centar

Direktorica na┼íe Gradske biblioteke je pre desetak godina pokrenula jedan projekat iz oblasti kulture i kulturne saradnje i nazvala ga „Sombor mali Be─Ź“. Asocijacija je bila vi┼íestruka, ali je za nas arhitekte odmah uo─Źljiva sli─Źnost izme─Ĺu na┼íeg „venca“ i Be─Źkog „ringa“. No ipak, ne mogu da ne pomenem i neke zna─Źajne gra─Ĺevine. Zgrada ┼Żupanije podignuta 1808. godine, u kojoj je danas sedi┼íte Op┼ítine je najmonumentalnija u gradu. U njenoj sve─Źanoj sali je slika „Bitka kod Sente“, ulje na platnu koje zauzima ─Źak 40 m2 zida a u sali grbova su oslikana znamenja plemi─çkih porodica.

Prosperitet grada i bogatu kulturnu istoriju Sombora mo┼żemo uo─Źiti gledaju─çi zgrade Gradske ku─çe (izgra─Ĺena 1842. god.), Gradske biblioteke (osnovana 1859. god.), Pozori┼íta (izgra─Ĺeno 1882. god.) i dr. koje tako─Ĺe obi─Ĺem u mojoj ┼íetnji sa gostima.

S OBZIROM NA MULTIKULTURALNOST KOJA OSLIKAVA VAŠ GRAD, ČIJI UTICAJ U ARHITEKTURI SE NAJVIŠE VIDI NA GRAĐEVINAMA?

Urbano jezgro Sombora je formirano u baroknoj šemi, dok arhitektura objekata ima razne stilske karakteristike, uglavnom kao i veliki broj drugih mesta Austro-ugarske monarhije. Osim klasicizma, romantizma, varijacijama neorenesanse i eklekticizma interesantno je da ima i dosta primera secesije.

DA LI VI LI─îNO PRIME─ćUJETE NAPREDAK U GRA─ÉEVINSKOM SEKTORU I U KOM SMISLU JE BOLJITAK VIDLJIV?

Prime─çuje se napredak, prvenstveno u ve─çim sredinama. Gradi se dosta kvalitetnih poslovnih objekata pri ─Źemu se vodi ra─Źuna o estetskom kvalitetu objekata i enterijera, koriste se kvalitetni, novi materijali i vodi se ra─Źuna o energetskoj efikasnosti.

Foto: Enterijer stana u Parizu - projekat, izrada name┼ítaja i monta┼ża

Foto: Enterijer stana u Parizu – projekat, izrada name┼ítaja i monta┼ża

┼áto se ti─Źe stambene izgradnje, tu mislim da je akcenat na kvantitetu, gradi se dosta, ali samo manji broj objekata u kvalitetu u kome bi trebalo. Tu mislim da ima dosta toga ┼íto bi se moglo i trebalo popraviti. Obzirom da je tr┼żi┼íte stambene gradnje vrlo ┼żivo vreme je za pobolj┼íanja. O─Źekujem da stambena gradnja vrlo brzo postane vi┼íe usmerena na kvalitet ┼żivota korisnika. U manjim sredinama je lo┼íija situacija. Da li je problem ekonomska situacija ili je problem i u svesti investitora, ali i arhitekata, ne znam. Samo mi je ┼żao ┼íto je tako.

DA LI BISTE MOGLI DA NAM KA┼ŻETE NE┼áTO VI┼áE O PROJEKTU KOJI NAJBOLJE PREDSTAVLJA VA┼á ARHITEKTONSKI KREDO?

Domus postoji i radi bez prekida ve─ç punih 30 godina, i ja „plivam“ u privatni─Źkim vodama sve ove godine, zajedno sa ─Éor─Ĺem Miji─çem koji je tako─Ĺe arhitekta i moj ┼żivotni i poslovni partner.

Rade─çi u malom gradu nije bilo realno da se specijalizujemo za neku oblast u arhitekturi tako da smo radili projekte za trg, pijacu, glavnu ulicu, poslovne objekte, porodi─Źne ku─çe, ku─çe za odmor, projekte enterijera (od pekara, kafea, preko apoteka i banke, biblioteke, kongres centra…. do crkvenog muzeja). Toliko raznoliko da sam ja to u nekom momentu definisala kako radimo sve kao seoski doktor. Da bismo, jo┼í pre 23 godine, dodali izradu enterijera i name┼ítaja u svojoj radionici.

Za sve ove projekte bio je najva┼żniji odnos poverenja i saradnje sa naru─Źiocima tako da oni prihvate ideju i projekat kao ne┼íto svoje. A sa na┼íe strane uvek je postojala posve─çenost i ┼żelja da potrebe i probleme re┼íimo na zadovoljstvo naru─Źioca, ali i svih u tom procesu od ideje do kona─Źne realizacije, po┼ítuju─çi pri tom i kontekst i bud┼żet.

Foto: Relja Ivani─ç, poslovni kompleks Sinagoga

Foto: Relja Ivani─ç, poslovni kompleks Sinagoga

KAKO OCENJUJETE SAVREMENU ARHITEKTONSKU PRODUKCIJU U SRBIJI, POSEBNO SA ASPEKTA NJENE ENERGETSKE EFIKASNOSTI?

Ve─ç dono┼íenjem propisa u toj oblasti do┼ílo je do unapre─Ĺenja, ali bitno je da se u velikoj meri zaista primenjuje u praksi. Energetska efikasnost je postala ne┼íto o ─Źemu se razmi┼ílja, koriste se ventilirane fasade, sve je kvalitetnija i sve je deblja termoizolacija, sve je bolji kvalitet spoljne stolarije koja se ugra─Ĺuje. I sve se vi┼íe vodi ra─Źuna o ekologiji i odr┼żivosti. Mislim da su arhitekti i u na┼íoj sredini skloni i radi da i dalje unapredjuju energetsku efikasnost i odr┼żivost.

ONO ┼áTO SMO ─îULI OD VA┼áIH KOLEGA ARHITEKATA KOJI ILI IMAJU KAO I VI, VI┼áEDECENIJSKO ISKUSTVO U OVOM POSLU, JE VELIKA RAZLIKA U REALIZACIJI PROJEKATA NEKADA I SADA. KA┼ŻU, RANIJE JE ARHITEKTAMA BILO MNOGO LAK┼áE. KAKAV JE VA┼á STAV O OVOM PITANJU S OBZIROM DA SE I KOD VAS SMENJUJE VE─ć DRUGA GENERACIJA ARHITEKATA?

Bilo je lak┼íe arhitektima pre 30 godina i vi┼íe, utoliko ┼íto je profesija tada bila cenjena i ┼íto su se objekti izvodili po projektima. Nije se, kao sada, po─Źinjala gradnja bez projekta, nije se toliko menjalo u toku gradnje, a pogotovo do tih promena nije dolazilo bez saglasnosti projektanta. Divlja gradnja je u poslednjih 30 godina dobrim delom obezvredila struku, osim ┼íto je napravila nepopravljive ┼ítete u prostoru.

Foto: Relja Ivani─ç, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivani─ç, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

Ipak, ima i ne┼íto ┼íto je bolje sada, a to je zaista veliki izbor materijala za realizaciju projekata i fantasti─Źan neograni─Źen pristup informacijama koji na┼íi prethodnici nisu imali.

Stanje u arhitektonskoj struci u na┼íoj zemlji je takvo da su ─Źak i na┼ía deca koja su ┼żive─çi sa nama, roditeljima arhitektama, i uz na┼í posao, zavolela profesiju, ipak odlu─Źila da ne nastavljaju tradiciju porodi─Źne firme nakon studija arhitekture. Sin je promenio struku, a ─çerka radi kao arhitekta, ali u Parizu.

KOJA JE OSNOVNA RAZLIKA IZME─ÉU VA┼áEG POSLA KADA STVARATE DOM ZA PORODICU ILI PRISTUPATE IZGRADNJI VELIKOG POSLOVNOG OBJEKTA. ┼áTA VAM JE DRA┼ŻE? A ┼áTA LAK┼áE ZA FINALIZACIJU?

Meni li─Źno je dra┼że stvarati dom za porodicu. Pri tom je mnogo zahtevnije i delikatnije kreirati prostor u kome ─çe porodica u┼żivati, nego poslovnu zgradu. Lak┼íe je raditi poslovnu zgradu i obi─Źno je mnogo ve─ça sloboda arhitekte u kreiranju kona─Źnog izgleda.

Foto: Relja Ivani─ç, poslovni kompleks Sinagoga - enterijer

Foto: Relja Ivani─ç, poslovni kompleks Sinagoga – enterijer

ŠTA JE ONO ŠTO BISTE VOLELI DA MENJATE U SOMBORU, A ŠTA JE ONO ŠTO NE TREBA DIRATI JER DOSTOJANSTVENO PREDSTAVLJA TAJ GRAD?

Ne svi─Ĺa mi se ┼íto su se otvorile mogu─çnosti da se grade objekti neprimerenih gabarita, ┼íto se nepotrebno i neprirodno stvara velika gustina naseljenosti u dosad mirnim stambenim zonama i menja urbana gradska struktura. Naravno da kao arhitekta nisam protiv gradnje, samo da to ne bude nekontrolisani stihijski proces gradnje zgrada socijalnog stanovanja, nego da se trudimo da pobolj┼íamo kvalitet stanovanja u skladu sa novim ┼żivotnim potrebama i dostignu─çima, pritom cene─çi grad koji imamo.

Foto: Relja Ivani─ç, stambeno potkrovlje

Foto: Relja Ivani─ç, stambeno potkrovlje

ZBOG ─îEGA MLADE ARHITEKTE TREBA DA OSTANU OVDE DA RADE? KOJI JE VA┼á SAVET ZA NJIHOV NAPREDAK NA NA┼áEM TR┼ŻI┼áTU?

Mislim da ovom dru┼ítvu zaista treba da mlade arhitekte ostaju ovde da rade. Treba nam sve┼ż pogled na dana┼ínji svet i njihova energija i optimizam. Mladi su vrlo pragmati─Źni. Poku┼íavaju da urade ono ┼íto je za njih bolje. I ┼żele da vide da imaju budu─çnost. Ali nije sve na njima. Treba ne┼íto i da im bude ponu─Ĺeno.

─îini mi se da bi vi┼íe mladih moglo da poku┼ía da se odlu─Źi za manju sredinu u kojoj je mo┼żda manja konkurencija i u kojoj sigurno ostaje vi┼íe slobodnog vremena za hobi, dru┼żenje, stru─Źno usavr┼íavanje, porodi─Źni ┼żivot. Mislim da je zapravo svako mesto potencijalno dobro za kvalitetnu arhitekturu. Upravo zato ┼íto kvalitetni ljudi mogu biti bilo gde, samo moraju biti strpljivi i fokusirani.