Connect with us
Arhitektura

Sanacija postoje─çih objekata prema standardu pasivne ku─çe

Razlozi za sanaciju stambenih objekata su mnogobrojni i veoma zna─Źajni u pogledu za┼ítite ┼żivotne sredine. Objekti predstavljaju najve─çe potro┼ía─çe energije na svetu, a najve─çi procenat izgra─Ĺenih objekata predstavljaju upravo stambeni objekti. Iz ovog razloga je njihov potencijal za uticaj na ┼żivotnu sredinu najve─çi. Sa druge strane stambeni objekti predstavljaju one objekte u kojima ljudi provode najve─çi deo svog vremena, pa pobolj┼íanje kvaliteta i komfora ovih objekata mo┼że doprineti na generalnom pove─çanju kvaliteta ┼żivota stanovni┼ítva, na njihovom zadovoljstvu svojom ┼żivotnom sredinom, boljem fizi─Źkom i mentalnom zdravlju kao i boljem estetskom izgledu stambenih ─Źetvrti. Energetska sanacija stambenih objekata ima mnogo ve─çi socijalni i ekonomski zna─Źaj nego ┼íto se to naj─Źe┼í─çe ima u vidu.

Ve─çina stambenih objekata u Srbiji gra─Ĺena je u vreme socijalisti─Źke obnove zemlje u posleratnom periodu. U ovim periodima posle velikih kriza bilo je potrebno izgraditi ┼íto ve─çi broj stanova i po ┼íto ni┼żim cenama. Moto tada┼ínje izgradnje bio je da niko ne sme da ostane bez stana. Optimizacije konstrukcija za brzu monta┼żnu gradnju rezultirale su time da su one bile veoma slabo izolovane i sa mnogo termi─Źkih mostova. Ovo je bio slu─Źaj u Srbiji tokom 60-ih do 80-ih godina 20. veka., ali tako─Ĺe i u drugim zemljama isto─Źnog bloka, kao ┼íto su Nema─Źka, ─îe┼íka, Poljska i druge. U to doba izgra─Ĺena su velika stambena naselja u Srbiji kao ┼íto su Novi Beograd i Liman u Novom Sadu.

Na skoro svim mestima na termi─Źkom omota─Źu je ugra─Ĺena nedovoljna debljina izolacije kao i stolarija koja ne obezbe─Ĺuje dobar termi─Źki komfor po dana┼ínjim standardima, a na─Źin ugradnje doprinosi i velikim ventilacionim gubicima. Ovi objekti su stari preko 50 godina, eksplotacioni vek nekih delova termoomota─Źa je ve─ç pro┼íao i trebalo ih je zameniti, ┼íto se nije desilo. Procenjeno stanje je da ovakva prose─Źna stambena jedinica u Srbiji ima potro┼ínju energije i preko 150 kWh/m2 na godi┼ínjem nivou.

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Z├Ąhringer Stra├če, Freiburg

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Z├Ąhringer Stra├če, Freiburg

Merenja koja su sprovedena na reprezentativnim zgradama u bloku 34 na Novom Beogradu, sagra─Ĺenim 60-ih godina pro┼ílog veka, dokazuju navedene tvrdnje (┼áumarac, Dragoslav M: Energetska efikasnost zgrada u Srbiji – stanje i perspektive, Termotehnika, 2010). Ve─çina objekata u Srbiji podignutih u ovo doba nikada nisu renovirani, sem pojedina─Źnih intervencija vlasnika stanova na zameni stolarije ili zastakljivanju terasa. Ovakvim objektima je svakako neophodna sanacija, a to predstavlja idealnu priliku za pove─çanje energetske efikasnosti.

Istra┼żivanja koja je sproveo Institut pasivne ku─çe navodi rezultate pri kojima pove─çanje efikasnosti do nivoa pasivne ku─çe, donosi najve─çe u┼ítede ne samo u smislu energije potrebne za funkcije u objektu ve─ç isto tako i najve─çe u┼ítede u ekonomslom smislu. Naj─Źe┼í─çi razlog za odustajanje od boljih mera u toku sanacije jednog objekta je cena koju je potrebno platiti za primenu odre─Ĺene mere. Uglavnom je cena za pasivne komponente dosta ve─ça u startu nego za standardne, me─Ĺutim isplativost ovih komponenti treba posmatrati za ─Źitav period eksplatacije objekta.

Ovo je pokazala analiza sanacije 60 objekata, ─Źiji su rezultati prikazani u SHC Task 37. Pokazano je da se obnova sa komponentama pasivne ku─çe u celini pokazala kao ekonomski isplativa i da je uzimaju─çi u obzir tro┼íkove za ─Źitav vek eksploatacije objekta, gde su ura─Źunati tro┼íkovi investicije i ukupni tro┼íkovi za potrebnu energiju, optimum isplativosti postignut na nivou sanacije sa komponentama pasivne ku─çe (Herkel, S; Kagerer, F: Advances in Housing Retrofit; Processes, Concepts and Technologies, IEA SHC Task 37, Freiburg, 2011). Tako─Ĺe, tek postizanjem pasivnog standarda za smanjenje ukupne potrebne energije, dolazi se do toga da kori┼í─çenje obnovljivih izvora energije postaje isplativo i primenjljivo.

Posmatrano u odnosu na standardnu vrednost potrebne koli─Źine toplote za grejanje nakon rekonstrukcije koja po proceni Instituta pasivne ku─çe iznosi malo vi┼íe od 80 kWh/(m2a), rekonstrukcija sa komponentama Pasivne ku─çe donosi ─Źak 75% u┼ítede, ra─Źunaju─çi da postiguta vrednost nakon rekonstrukcije nije ve─ça od 20 kWh/(m2a) .

Godišnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane površine

Godišnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane površine:

  1. za nesaniranu zgradu,
  2. za zgradu saniranu sa standardnim zahtevima i
  3. za sanaciju sa komponentama paivne ku─çe

Tako─Ĺe, u┼ítede od sanacije ne─çe biti iste u slu─Źaju razli─Źitih tipova objekata. Ako sanaciju radimo za jednopordi─Źni objekat ─Źiji je faktor oblika generalno gledano nepogodan, a to podrazumeva veoma veliku povr┼íinu termi─Źkog omota─Źa u odnosu na korisnu grejanu povr┼íinu, mo┼żda ne─çemo ostvariti toliko velike u┼ítede. Me─Ĺutim kada se sanacija radi za velike stambene objekte sa veoma dobrim faktorom oblika, onda rezultati mogu da budu drasti─Źno bolji.

// Me─Ĺutim, gledano sa ekolo┼íke strane, globalni potencijal za u┼ítede u ekolo┼íkom smislu je ovde manji, s obzirom na odnos broja vi┼íeporodi─Źnih i jednoporodi─Źnih objekata. Na prostoru Srbije, na primer, ve─çinu stambenih objekata zapravo ─Źine jednoporodi─Źni stambeni objekti. Kod njih je investicija na nivou jedne porodice za sanaciju mnogo ve─ça nego ┼íto je to investicija po porodici u vi┼íeporodi─Źnom objektu.

Sem ekonomskih i ekolo┼íkih pogodnosti, sanacija objekata ima veoma zna─Źajne socijalne prednosti i ostvaruje veoma veliko pove─çanje komfora. Ove veli─Źine se te┼íko mogu broj─Źano opisati za potrebe ekonomske ra─Źunice. Sanacija stambenih objekata uvek podrazumeva pobolj┼íanja na nekoliko paralelnih nivoa: ekolo┼íke, ekonomske, kulturne, socijalne, estetske. Uop┼íteno sanacija ima za cilj nekoliko pobolj┼íanja:

  • Smanjenje potro┼ínje energije
  • Pove─çanje tr┼żi┼íne vrednosti nekretnine
  • Pobolj┼íanje stanja konstrukcije i produ┼żetak trajanja objekta (otprilike za 30-40 godina)
  • Podizanje nivoa komfora u stanovima
  • Izbegavanje tro┼íkova odr┼żavanja koje bi ina─Źe bilo neophodno u budu─çnosti
  • Pobolj┼íanje arhitektonskog izgleda fasade i uklapanje u okru┼żenje
  • Pove─çanje atraktivnosti stambenog naselja

Primer uspe┼íne sanacije vi┼íeporodi─Źnih stambenih ─Źetvrti mo┼że se prikazati na realizovanim sanacijama. U Frajburgu je ura─Ĺen prvi projekat sanacije postoje─çih stambenih vi┼íespratnica do nivoa pasivne ku─çe, a zatim je ovo postalo praksa i u drugim mestima u Nema─Źkoj i Evropi. Grad Frajburg je u Nema─Źkoj poznat kao jedan od prvih „zelenih“ gradova. Frajburg se nalazi u jugozapadnoj Nema─Źkoj i ima populaciju od 230.000 stanovnika.

Foto: www.sto.de Vi┼íespratnica Bugginger Stra├če 50, posle sanacije

Foto: www.sto.de Vi┼íespratnica Bugginger Stra├če 50, posle sanacije

Sanaciju i modernizaciju gradske ─Źetvrti u Frajburgu Weingarten West izveo je Zavod za urbanizam Frajburga. Ova gradska ─Źetvrt je izgra─Ĺena u periodu od 1965-1968. godine i ima ukupno 1214 stambenih jedinica koje su u vlasni┼ítvu grada. ─îetvrt se sastoji od linearnih blokova zgrada od 4 sprata, linernih blokova zgrada od 8 spratova i vi┼íespratnica od 16 spratova. Struktura blokova i objekata je sli─Źna onoj koju mo┼żemo videti i u na┼íim stambenim ─Źetvrtima iz ovog perioda kao ┼íto je Liman u Novom Sadu ili Novi Beograd.

Postoje─ça analiza potro┼ínje energije pre sanacije je bila slede─ça (Br├Ąu, Renate: Sanierung und Modernisierung des Stadtteils Weingarten West in Freiburg durch Freiburger Stadtbau GmbH (FSB), 2010):

  • Blokovi sa 4 sprata: 118 kWh/m┬▓a
  • Blokovi sa 8 spratova: 88 kWh/m┬▓a
  • Vi┼íespratnice od 16 spratova: 68 kWh/m┬▓a

Prvi projekti sanacije izvedeni su 2009. godine. Dve identi─Źne stambene vi┼íespratnice sanirane su do nivoa pasivne ku─çe sa istim komponentama, ali razli─Źitim arhitektonskim re┼íenjem osnova i fasade: Bugginger Stra├če 50 (slika 2) i Hochhaus Binzengr├╝n 9 (slika 3). Program je sproveden uz pomo─ç dr┼żave i povoljnih kredita, a planirano je da ─çe biti otpla─çen pove─çanom cenom izdavanja stambenog kvadrata u ovoj ─Źetvrti.

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, za vreme sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, za vreme sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, posle sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, posle sanacije

Na projektu sanacije vi┼íespratnica ura─Ĺene su slede─çe izmene:

  • Postavljena termoizolacija spolja┼ínjih zidova od 20cm: U = 0,15 W/m┬▓K
  • Zamenjeni prozori: sa trostrukim zastakljenjem: U = 0,7 W/m┬▓K
  • Izolacija krova sa 20 cm termoizolacije: U = 0,19 W/m┬▓K
  • Termoizolacija tavanice podruma sa 20 cm: U = 0,15 W/m┬▓K
  • Pobolj┼íana zaptivenost omota─Źa objekta
  • Rekonstruisane osnove i promenjene strukture stanova
  • Zatvoreni balkoni u termi─Źki omota─Ź i postavljena nova balkonska konstrukcija kako bi se sanirali termi─Źki mostovi
  • Postavljena je mehani─Źka ventilacija
  • Zamenjen je sistem grejanja, niskotemperaturnim grejanjem od 50┬║C

Druge mere za modernizaciju:

  • Renoviranje kupatila i kuhinja, nova vrata, obloga podova, elektri─Źna instalacija i sli─Źno

Mere za socijalna poboljšanja:

  • U─Źestvovanje javnosti i stanara u procesu planiranja
  • Socijalni servisi u prizemlju, sale za sastanke stanara
  • Portir na ulazu u zgradu

Nakon rekonstrukcije postignuta je sledeća ušteda u energiji za grejanje:

  • pre sanacije 68 kWh/m┬▓a
  • posle sanacije 15 kWh/m┬▓a
  • u┼íteda energije – 53 kWh/m┬▓a (- 78%)
Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Zbog veoma strogih zahteva koji se postavljaju za pasivne ku─çe potrebno je pre po─Źetka sanacije izvr┼íiti detaljne analize i procene kako bi upotrebljeni na─Źini modernizacije bili isplativi. To podrazumeva kreativnost i domi┼íljatost stru─Źnjaka naro─Źito u re┼íavanju slo┼żenih detalja kao ┼íto je saniranje termi─Źkih mostova i spojeva konstruktivnih elemenata, kao i spoj postoje─çih sa novim elementima.

// Pobolj┼íanja koja se posti┼żu pasivnim komponentama dovode do ve─çeg unutra┼ínjeg kvaliteta u stanovima, ali ovakva sanacija tako─Ĺe predstavlja idealnu priliku i za mogu─çe pobolj┼íanje estetike eksterijera zgrade.

To bi mogao da bude na─Źin re┼íavanja problema zapu┼íteno- sti velikih stambenih naselja gra─Ĺenih u socijalisti─Źkom periodu, ┼íto je naro─Źito slu─Źaj u Srbiji. Ula┼żu─çi u ekonomski isplative mere za pobolj┼íanje energetske efikasnosti pru┼ża se mogu─çnost estetskog unapre─Ĺivanja naselja i pove─çanje tr┼żi┼íne vrednosti nekretnina, kao dodatne pogodnosti ovih energetskih mera.

Autor: Sonja Krastav─Źevi─ç, dipl.in┼ż.arh. ÔÇťEnEf StudioÔÇŁ