Connect with us

Arhitektura

Sanacija postojećih objekata prema standardu pasivne kuće

Objavljeno

:

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Zähringer Straße, Freiburg

Razlozi za sanaciju stambenih objekata su mnogobrojni i veoma značajni u pogledu zaštite životne sredine. Objekti predstavljaju najveće potrošaće energije na svetu, a najveći procenat izgrađenih objekata predstavljaju upravo stambeni objekti. Iz ovog razloga je njihov potencijal za uticaj na životnu sredinu najveći. Sa druge strane stambeni objekti predstavljaju one objekte u kojima ljudi provode najveći deo svog vremena, pa poboljšanje kvaliteta i komfora ovih objekata može doprineti na generalnom povećanju kvaliteta života stanovništva, na njihovom zadovoljstvu svojom životnom sredinom, boljem fizičkom i mentalnom zdravlju kao i boljem estetskom izgledu stambenih četvrti. Energetska sanacija stambenih objekata ima mnogo veći socijalni i ekonomski značaj nego što se to najčešće ima u vidu.

Većina stambenih objekata u Srbiji građena je u vreme socijalističke obnove zemlje u posleratnom periodu. U ovim periodima posle velikih kriza bilo je potrebno izgraditi što veći broj stanova i po što nižim cenama. Moto tadašnje izgradnje bio je da niko ne sme da ostane bez stana. Optimizacije konstrukcija za brzu montažnu gradnju rezultirale su time da su one bile veoma slabo izolovane i sa mnogo termičkih mostova. Ovo je bio slučaj u Srbiji tokom 60-ih do 80-ih godina 20. veka., ali takođe i u drugim zemljama istočnog bloka, kao što su Nemačka, Češka, Poljska i druge. U to doba izgrađena su velika stambena naselja u Srbiji kao što su Novi Beograd i Liman u Novom Sadu.

Na skoro svim mestima na termičkom omotaču je ugrađena nedovoljna debljina izolacije kao i stolarija koja ne obezbeđuje dobar termički komfor po današnjim standardima, a način ugradnje doprinosi i velikim ventilacionim gubicima. Ovi objekti su stari preko 50 godina, eksplotacioni vek nekih delova termoomotača je već prošao i trebalo ih je zameniti, što se nije desilo. Procenjeno stanje je da ovakva prosečna stambena jedinica u Srbiji ima potrošnju energije i preko 150 kWh/m2 na godišnjem nivou.

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Zähringer Straße, Freiburg

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Zähringer Straße, Freiburg

Merenja koja su sprovedena na reprezentativnim zgradama u bloku 34 na Novom Beogradu, sagrađenim 60-ih godina prošlog veka, dokazuju navedene tvrdnje (Šumarac, Dragoslav M: Energetska efikasnost zgrada u Srbiji – stanje i perspektive, Termotehnika, 2010). Većina objekata u Srbiji podignutih u ovo doba nikada nisu renovirani, sem pojedinačnih intervencija vlasnika stanova na zameni stolarije ili zastakljivanju terasa. Ovakvim objektima je svakako neophodna sanacija, a to predstavlja idealnu priliku za povećanje energetske efikasnosti.

Istraživanja koja je sproveo Institut pasivne kuće navodi rezultate pri kojima povećanje efikasnosti do nivoa pasivne kuće, donosi najveće uštede ne samo u smislu energije potrebne za funkcije u objektu već isto tako i najveće uštede u ekonomslom smislu. Najčešći razlog za odustajanje od boljih mera u toku sanacije jednog objekta je cena koju je potrebno platiti za primenu određene mere. Uglavnom je cena za pasivne komponente dosta veća u startu nego za standardne, međutim isplativost ovih komponenti treba posmatrati za čitav period eksplatacije objekta.

Ovo je pokazala analiza sanacije 60 objekata, čiji su rezultati prikazani u SHC Task 37. Pokazano je da se obnova sa komponentama pasivne kuće u celini pokazala kao ekonomski isplativa i da je uzimajući u obzir troškove za čitav vek eksploatacije objekta, gde su uračunati troškovi investicije i ukupni troškovi za potrebnu energiju, optimum isplativosti postignut na nivou sanacije sa komponentama pasivne kuće (Herkel, S; Kagerer, F: Advances in Housing Retrofit; Processes, Concepts and Technologies, IEA SHC Task 37, Freiburg, 2011). Takođe, tek postizanjem pasivnog standarda za smanjenje ukupne potrebne energije, dolazi se do toga da korišćenje obnovljivih izvora energije postaje isplativo i primenjljivo.

Posmatrano u odnosu na standardnu vrednost potrebne količine toplote za grejanje nakon rekonstrukcije koja po proceni Instituta pasivne kuće iznosi malo više od 80 kWh/(m2a), rekonstrukcija sa komponentama Pasivne kuće donosi čak 75% uštede, računajući da postiguta vrednost nakon rekonstrukcije nije veća od 20 kWh/(m2a) .

Godišnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane površine

Godišnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane površine:

  1. za nesaniranu zgradu,
  2. za zgradu saniranu sa standardnim zahtevima i
  3. za sanaciju sa komponentama paivne kuće

Takođe, uštede od sanacije neće biti iste u slučaju različitih tipova objekata. Ako sanaciju radimo za jednopordični objekat čiji je faktor oblika generalno gledano nepogodan, a to podrazumeva veoma veliku površinu termičkog omotača u odnosu na korisnu grejanu površinu, možda nećemo ostvariti toliko velike uštede. Međutim kada se sanacija radi za velike stambene objekte sa veoma dobrim faktorom oblika, onda rezultati mogu da budu drastično bolji.

// Međutim, gledano sa ekološke strane, globalni potencijal za uštede u ekološkom smislu je ovde manji, s obzirom na odnos broja višeporodičnih i jednoporodičnih objekata. Na prostoru Srbije, na primer, većinu stambenih objekata zapravo čine jednoporodični stambeni objekti. Kod njih je investicija na nivou jedne porodice za sanaciju mnogo veća nego što je to investicija po porodici u višeporodičnom objektu.

Sem ekonomskih i ekoloških pogodnosti, sanacija objekata ima veoma značajne socijalne prednosti i ostvaruje veoma veliko povećanje komfora. Ove veličine se teško mogu brojčano opisati za potrebe ekonomske računice. Sanacija stambenih objekata uvek podrazumeva poboljšanja na nekoliko paralelnih nivoa: ekološke, ekonomske, kulturne, socijalne, estetske. Uopšteno sanacija ima za cilj nekoliko poboljšanja:

  • Smanjenje potrošnje energije
  • Povećanje tržišne vrednosti nekretnine
  • Poboljšanje stanja konstrukcije i produžetak trajanja objekta (otprilike za 30-40 godina)
  • Podizanje nivoa komfora u stanovima
  • Izbegavanje troškova održavanja koje bi inače bilo neophodno u budućnosti
  • Poboljšanje arhitektonskog izgleda fasade i uklapanje u okruženje
  • Povećanje atraktivnosti stambenog naselja

Primer uspešne sanacije višeporodičnih stambenih četvrti može se prikazati na realizovanim sanacijama. U Frajburgu je urađen prvi projekat sanacije postojećih stambenih višespratnica do nivoa pasivne kuće, a zatim je ovo postalo praksa i u drugim mestima u Nemačkoj i Evropi. Grad Frajburg je u Nemačkoj poznat kao jedan od prvih „zelenih“ gradova. Frajburg se nalazi u jugozapadnoj Nemačkoj i ima populaciju od 230.000 stanovnika.

Foto: www.sto.de Višespratnica Bugginger Straße 50, posle sanacije

Foto: www.sto.de Višespratnica Bugginger Straße 50, posle sanacije

Sanaciju i modernizaciju gradske četvrti u Frajburgu Weingarten West izveo je Zavod za urbanizam Frajburga. Ova gradska četvrt je izgrađena u periodu od 1965-1968. godine i ima ukupno 1214 stambenih jedinica koje su u vlasništvu grada. Četvrt se sastoji od linearnih blokova zgrada od 4 sprata, linernih blokova zgrada od 8 spratova i višespratnica od 16 spratova. Struktura blokova i objekata je slična onoj koju možemo videti i u našim stambenim četvrtima iz ovog perioda kao što je Liman u Novom Sadu ili Novi Beograd.

Postojeća analiza potrošnje energije pre sanacije je bila sledeća (Bräu, Renate: Sanierung und Modernisierung des Stadtteils Weingarten West in Freiburg durch Freiburger Stadtbau GmbH (FSB), 2010):

  • Blokovi sa 4 sprata: 118 kWh/m²a
  • Blokovi sa 8 spratova: 88 kWh/m²a
  • Višespratnice od 16 spratova: 68 kWh/m²a

Prvi projekti sanacije izvedeni su 2009. godine. Dve identične stambene višespratnice sanirane su do nivoa pasivne kuće sa istim komponentama, ali različitim arhitektonskim rešenjem osnova i fasade: Bugginger Straße 50 (slika 2) i Hochhaus Binzengrün 9 (slika 3). Program je sproveden uz pomoć države i povoljnih kredita, a planirano je da će biti otplaćen povećanom cenom izdavanja stambenog kvadrata u ovoj četvrti.

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, za vreme sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, za vreme sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, posle sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, posle sanacije

Na projektu sanacije višespratnica urađene su sledeće izmene:

  • Postavljena termoizolacija spoljašnjih zidova od 20cm: U = 0,15 W/m²K
  • Zamenjeni prozori: sa trostrukim zastakljenjem: U = 0,7 W/m²K
  • Izolacija krova sa 20 cm termoizolacije: U = 0,19 W/m²K
  • Termoizolacija tavanice podruma sa 20 cm: U = 0,15 W/m²K
  • Poboljšana zaptivenost omotača objekta
  • Rekonstruisane osnove i promenjene strukture stanova
  • Zatvoreni balkoni u termički omotač i postavljena nova balkonska konstrukcija kako bi se sanirali termički mostovi
  • Postavljena je mehanička ventilacija
  • Zamenjen je sistem grejanja, niskotemperaturnim grejanjem od 50ºC

Druge mere za modernizaciju:

  • Renoviranje kupatila i kuhinja, nova vrata, obloga podova, električna instalacija i slično

Mere za socijalna poboljšanja:

  • Učestvovanje javnosti i stanara u procesu planiranja
  • Socijalni servisi u prizemlju, sale za sastanke stanara
  • Portir na ulazu u zgradu

Nakon rekonstrukcije postignuta je sledeća ušteda u energiji za grejanje:

  • pre sanacije 68 kWh/m²a
  • posle sanacije 15 kWh/m²a
  • ušteda energije – 53 kWh/m²a (- 78%)
Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Zbog veoma strogih zahteva koji se postavljaju za pasivne kuće potrebno je pre početka sanacije izvršiti detaljne analize i procene kako bi upotrebljeni načini modernizacije bili isplativi. To podrazumeva kreativnost i domišljatost stručnjaka naročito u rešavanju složenih detalja kao što je saniranje termičkih mostova i spojeva konstruktivnih elemenata, kao i spoj postojećih sa novim elementima.

// Poboljšanja koja se postižu pasivnim komponentama dovode do većeg unutrašnjeg kvaliteta u stanovima, ali ovakva sanacija takođe predstavlja idealnu priliku i za moguće poboljšanje estetike eksterijera zgrade.

To bi mogao da bude način rešavanja problema zapušteno- sti velikih stambenih naselja građenih u socijalističkom periodu, što je naročito slučaj u Srbiji. Ulažući u ekonomski isplative mere za poboljšanje energetske efikasnosti pruža se mogućnost estetskog unapređivanja naselja i povećanje tržišne vrednosti nekretnina, kao dodatne pogodnosti ovih energetskih mera.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. “EnEf Studio”

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: građevinske dozvole, gondola na Zlatiboru, infrastruktura…

Objavljeno

:

Od

I ove sedmice napravićemo osvrt na vesti iz građevinskog sektora, a po onome što smo pročitali čini se da je početak građevinske sezone povukao neka važna nerešena ili delimično rešena pitanja iz ove sfere.

Pitanje građevinskih dozvola kod nas je još uvek komplikovana procedura i potrebne su određene dopune i dorade. U skladu sa tim, posle Vlade, tekst Predloga izmena i dopuna stigao je u skupštinsku proceduru. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre, ovog puta, želi da ubrza proces izdavanja građevinskih dozvola pre svega, kako tvrde, za infrastrukturne projekte koji su od značaja za Srbiju. To u praksi znači, za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju ovakvih objekata, investitor će dobijati građevinsku dozvolu uz izjavu da će rešiti imovinsko-pravne odnose. I to do – izdavanja upotrebne dozvole. Resorno ministarstvo navedene izmene, koje u Skupštinu stižu po hitnom postupku, pravda činjenicom da počinju i investicije vredne pet milijardi evra. Uglavnom su to,kako kažu, „linijski infrastrukturni projekti“, dugi više desetina kilometara, a prelaze preko nekoliko hiljada katastarskih parcela. Da bi se početak radova ubrzao, nadležnima je potrebno da se izda građevinska dozvola i počnu radovi na parcelama na kojima je rešena eksproprijacija. Naime, na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji ovih projekata, došlo se do zaključka da u procesu realizacije mnogo vremena oduzima rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole i da zbog toga radovi često kasne – piše u obrazloženju predloga.

– Misli se na izradu projekata parcelacije i preparcelacije, procedure u katastru i na kraju na eksproprijaciju. Kako bi se ubrzao početak izgradnje, potrebno je omogućiti brže pribavljanje građevinske dozvole. Ona bi se izdala investitoru za celokupan projekat, izvođač bi počeo sa radovima odmah na delovima gde su završeni postupci eksproprijacije. Tamo gde nije završena eksproprijacija i procedure u katastrima, iste bi se rešavale paralelno sa izvođenjem radova, pri čemu se nikako ne bi narušavala prava vlasnika nepokretnosti koje su predmet eksproprijacije.

Još jedna najava obeležila je kraj ove sedmice. Naime, Grad Beograd će angažovati arhitektonski studio iz Njujorka Diller Scofidio + Renfro da izradi master plan za linijski park – buduću zelenu oazu koja će se protezati na 4,7 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta. Interesantno je da je najavljeno da će projekat za uređenje 47 hektara u donjem Dorćolu finansirati Novak Đoković, Milan Beko, Svetska banka i UND. To je za Politiku izjavio gradski urbanista Marko Stojčić.

– Razgovarali smo sa sve četiri strane i pristali su da finansiraju master plan budućeg linijskog parka i nadam se da ćemo ugovor potpisati do kraja meseca kako bi arhitekte koje su projektovale slične parkove, „High Line“ na Menhetnu i „Zaryadye” u Moskvi, mogle od maja da rade projekat čije će ideje biti utkane u plan detaljne regulacije beogradskog parka – istakao je Stojčić. Reč je o prostoru koji je zauzimala železnička pruga, a ideja grada je, dodaje Stojčić, da se poveže zapušteni deo Dorćola uz reku i centar Beograda.

Zlatibor, planina/ Foto:pixabay

Priča o gondolama ne jenjava, a mi ovaj put pričamo o onoj na Zlatiboru. Nime, opština Čajetina je dobila četvrtu od ukupno pet građevinskih dozvola za izgradnju najduže panoramske gondole na svetu, koja će povezivati turistički centar Zlatibora i Ski-centar Tornik. Nova dozvola se odnosi na postavljanje 17 stubova, na potezu od međustanice kod Ribničkog jezera, do njenog krajnjeg odredišta. – Očekujemo da ćemo za nekoliko dana dobiti i petu dozvolu za izgradnju međustanice, pa se radovi uprkos preprekama, odvijaju u kontinuitetu. Imovinska pitanja na trasi gondole su napokon rešena, pa očekujemo da ćemo četiri godine od početka radova, u avgustu gondolu pustiti u probni rad – rekao je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina. Radovi počinju uskoro, a narednih dana biće postavljeni temelji za stubove gondole dok će kompletna realizacija posla biti poverena užičkom Jedinstvu.

gradilište, Foto: redakcija časopisa GRENEF

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prof. dr Zorana Mihajlović, posеtila jе u utorak, 09.04.2019 Vranjе, gdе jе sa načеlnikom Pčinjskog okruga, gradonačеlnikom Vranja i prеdsеdnicima opština iz ovog kraja održala sastanak na tеmu razvoja putnе i komunalnе infrastrukturе i stanogradnjе, a, takođe je bilo rеči i o ostalim tеmama iz rеsora Ministarstva. Tom prilikom je istakla da ćе Vlada Srbijе ovе godinе uložiti 1,7 milijardi dinara u putnu infrastrukturu Pčinjskog okruga. Mihajlović je posebno istakla zadovoljstvo zbog završеtka Koridora 10, jеr jе to od ogromnog značaja za cеlu Srbiju i Pčinjski okrug. Dodala je i da je uspеšno savladano najtеžе gradilištе u Evropi, na zadovoljstvo svih građana ovog kraja i cеlе Srbijе.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Idealna stolarija za vaš dom

Objavljeno

:

Od

Cena sobnih vrata i prozora

Prozor nije samo…

Princip po kom ćete izabrati tip stolarije za vaš dom uključuje više faktora koji se moraju uzeti u obzir. Dok je u ponudi bila samo ona drvena, jedina dilema ticala se toga da li će biti ofarbana u svetlobraon, tamnobraon ili belu boju. Danas pored nje imamo na raspolaganju plastičnu i aluminijumsku stolariju. Pre donošenja konačne moramo doneti niz odluka. Znamo da stolarija nije samo dekorativni element, već istovremeno važna komponenta sistema energetske efikasnosti objekta koja donosi uštedu. Ta činjenica može značajno da promeni mnogo toga, jer se često dešava da od stolarije koja nam se dopada odustanemo baš zato što neka druga ima veću termoizolacionu moć. Upravo zbog slabijih izolacionih parametara drvena i aluminijumska stolarija izvesno vreme su zaostajale za plastičnom, ali na sreću te razlike su u poslednjih nekoliko godina značajno ublažene, tako da su kupci ponovo u prilici da svoj izbor baziraju i na faktoru izgleda.

Broj komora PVC prozora

PVC-U stolarija postoji već više od šezdeset godina, a u savremenom obliku koji odlikuje sposobnost energetske efikasnosti trećinu tog perioda. Njen osnovni instrument štednje su termoizolacione komore, odnosno pregradne šupljine, kroz koje cirkuliše vazduh.

// Sistem komora funkcioniše tako da što ih je više utoliko je izolacija bolja, jer to znači da stolarija ima veći broj vazdušnih barijera koje zimi zadržavaju toplotu u objektu, a leti sprečavaju zagrevanje prostora koji je prethodno rashladio klima-uređaj. //

Prvi PVC-U prozori proizvedeni 1954. godine imali su samo jednu komoru, a najsavremeniji modeli imaju ih čak osam. Na domaćem tržištu trokomorni prozori pojavili su se početkom dvehiljaditih, a četvorokomorni pre nekih desetak godina, i otada ubrzano kreće veliko nadmetanje proizvođača ko će prvi na tržište izbaciti model sa što više komora, i na taj način postati glavna tema među potrošačima.

Foto: www.prozorivrata.com

Delotvornost komora pokazuje koeficijent prenosa toplote, fizička veličina koja kod najkvalitetnije stolarije treba da ima što nižu vrednost. Tako, recimo, kod profila sa četiri komore u proseku iznosi 1,21W/m2K, a kod profila sa sedam komora, ukoliko se kombinuje sa odgovarajućim izolacionim elementima, može se spustiti na 0,85W/m2K što se uklapa u standard za pasivne kuće.
Takav učinak stolarije može se postići punjenjem komora izolacionom masom od poliuretana ili ekspandiranim polistirenom, i ugradnjom niskoemisionih stakala. Jedina mana PVC-U stolarije sa termoizolacionom ispunom i trostrukim low-E staklom je nesto viša cena u odnosu na ostatak ponude, potrebno je izvršiti usklađivanje cene sa finansijskim mogućnostima, vodeći računa o vremenu otplativosti investicije. Treba istaći da plastična stolarija nije samo korisna, u osnovnoj beloj boji lepo izgleda na fasadi i objektu daje klasičnu eleganciju, tako da će za ljubitelje tog “smernog” manira biti pravi izbor.

Nasuprot tome, aluminijumska stolarija je idealno rešenje za sve one koji žele da se njihov dom ističe ekstravagancijom čija ledeno hladna oštrina već na prvi pogled nikog ne ostavlja ravnodušnim. Aluminijum je materijal visoke estetike koji se vizuelno dijametralno razlikuje od PVC-U, i najbolji je savet da, ukoliko se odlučite za ovaj tip stolarije, njemu prilagodite celokupnu spoljašnjost kuće.

Glavni adut aluminijuma

Glavni adut aluminijumske stolarije, osim izgleda, jeste superiorna mehanička stabilnost zahvaljujući kojoj je opcija broj jedan za velike otvore, bile to prozorske jedinice, svetlarnici ili klizne stene. Takođe, aluminijumska stolarija je vrlo otporna na fizička oštećenja, odnosno ogrebotine, vodonepropusna je, i što je još bitnije, otporna je na ekstremne vremenske uslove tokom cele godine kojima odoleva bez deformisanja.

Foto: Alumil

Osnovni nedostatak aluminijuma, kao materijala je da ima relativno visok koeficijent prenosa toplote što znači da nema sposobnost zadržavanja toplote, jer je profil hladan i kod stambenih objekata stvara problem sa zagrevanjem prostora. Taj nedostatak prevaziđen je uvođenjem termo prekida, tj. prekidanjem termo mosta unutar profila i ispu- njavanjem komora poliamidnom izo penom.

// Aluminijumska stolarija poslednje generacije ima dva termo prekida, i kod nje je u sadejstvu sa ispunom i staklom koeficijent prenosa toplote sveden na relativno nisku vrednost na 1,5W/m2K. //

Prirodna moć drveta

Drvo je sirovina sa dugom reputacijom odličnih mehaničkih i izolatorskih svojstava na koju se čovečanstvo oslanjalo vekovima pre nastanka PVC-U i aluminijumske stolarije. Nažalost, kako prirodna moć izolacije ima svoje limite, a druga dva modela su se posredstvom proizvodne tehnologije sve više počela isticati po termoizolacionim performansama profila, drvena stolarija u ovom svojevrsnom takmičenju u energetskoj efikasnosti neminovno biva bačena u drugi plan. Pošto je stolarija jedna od onih stavki kod kojih ne možete razmišljati samo o estetici već i o dugoročnoj isplativosti, ovakav sled okolnosti uzrokovao je da se mnogi ljubitelji drveta, praktično, silom prilike odluče za alternativu, i to uglavnom za PVC-U. Ipak, drvena stolarija se zahvaljujući primeni određenih proizvodnih inovacija u poslednjih nekoliko godina vraća na tržište u jednom novom, znatno konkurentnijem obliku.

Novi drveni prozori i balkonska vrata prave se lepljenjem i presovanjem troslojnih lameliranih elemenata po euro falc tehnologiji, odnosno metodi debljinskog nastavljanja koje doprinosi većoj dimenzionoj stabilnosti finalnog proizvoda minimalizovanjem lateralnih pokreta (“rada” drveta), i dobijanju elemenata bez estetskih nepravilnosti. Poput konkurentskih tipova stolarije, drvena takođe može biti dvostruko ili trostruko ostakljena izolacionim staklo paketom ugradne dubine 68mm ili 92mm, koji u optimalnoj varijanti ima niskoemisione panele i argonsko punjenje. Toplotnu i zvučnu izolaciju poboljšavaju i gumeni zaptivači na ramu i krilu, a predviđena je i spoljna zaštita od atmosferske vode u vidu eloksirane aluminijumske okapnice sa prorezima na donjoj ivici rama, uz opciju montiranja dodatne, krilne okapnice za kompletnu zaštitu od produkata padavina.

Za neke drvo kao materijal nema alternativu

ALU-drvo stolarija

Pojava savremene drvene stolarije obradovala je mnoge njene ljubitelje, kojima se ponovo pružila mogućnost da svoj dom ukrase prozorima i balkonskim vratima od ovog prirodnog materijala koji objektu daje toplinu.

// Među novitetima je i jedan vrlo interesantan proizvod, a to je drvena stolarija sa aluminijumskim ramom. //

Radi se o kombinovanom elementu koji za osnovu ima drveni prozor, a sa spoljne strane aluminijumski ram, konstruisanom sa idejom da objedini starinski šarm drveta koji učestvuje u dekorisanju enterijera, i notu modernog pomoću aluminijuma koji ulepšava izgled fasade.

Autor: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno