Budite u kontaktu sa nama

Arhitektura

Sanacija postojećih objekata prema standardu pasivne kuće

Objavljeno

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Zähringer Straße, Freiburg

Razlozi za sanaciju stambenih objekata su mnogobrojni i veoma značajni u pogledu zaštite životne sredine. Objekti predstavljaju najveće potrošaće energije na svetu, a najveći procenat izgrađenih objekata predstavljaju upravo stambeni objekti. Iz ovog razloga je njihov potencijal za uticaj na životnu sredinu najveći. Sa druge strane stambeni objekti predstavljaju one objekte u kojima ljudi provode najveći deo svog vremena, pa poboljšanje kvaliteta i komfora ovih objekata može doprineti na generalnom povećanju kvaliteta života stanovništva, na njihovom zadovoljstvu svojom životnom sredinom, boljem fizičkom i mentalnom zdravlju kao i boljem estetskom izgledu stambenih četvrti. Energetska sanacija stambenih objekata ima mnogo veći socijalni i ekonomski značaj nego što se to najčešće ima u vidu.

Većina stambenih objekata u Srbiji građena je u vreme socijalističke obnove zemlje u posleratnom periodu. U ovim periodima posle velikih kriza bilo je potrebno izgraditi što veći broj stanova i po što nižim cenama. Moto tadašnje izgradnje bio je da niko ne sme da ostane bez stana. Optimizacije konstrukcija za brzu montažnu gradnju rezultirale su time da su one bile veoma slabo izolovane i sa mnogo termičkih mostova. Ovo je bio slučaj u Srbiji tokom 60-ih do 80-ih godina 20. veka., ali takođe i u drugim zemljama istočnog bloka, kao što su Nemačka, Češka, Poljska i druge. U to doba izgrađena su velika stambena naselja u Srbiji kao što su Novi Beograd i Liman u Novom Sadu.

Na skoro svim mestima na termičkom omotaču je ugrađena nedovoljna debljina izolacije kao i stolarija koja ne obezbeđuje dobar termički komfor po današnjim standardima, a način ugradnje doprinosi i velikim ventilacionim gubicima. Ovi objekti su stari preko 50 godina, eksplotacioni vek nekih delova termoomotača je već prošao i trebalo ih je zameniti, što se nije desilo. Procenjeno stanje je da ovakva prosečna stambena jedinica u Srbiji ima potrošnju energije i preko 150 kWh/m2 na godišnjem nivou.

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Zähringer Straße, Freiburg

Foto: www.ag-freiraum.de, rezidencijalni kompleks Zähringer Straße, Freiburg

Merenja koja su sprovedena na reprezentativnim zgradama u bloku 34 na Novom Beogradu, sagrađenim 60-ih godina prošlog veka, dokazuju navedene tvrdnje (Šumarac, Dragoslav M: Energetska efikasnost zgrada u Srbiji – stanje i perspektive, Termotehnika, 2010). Većina objekata u Srbiji podignutih u ovo doba nikada nisu renovirani, sem pojedinačnih intervencija vlasnika stanova na zameni stolarije ili zastakljivanju terasa. Ovakvim objektima je svakako neophodna sanacija, a to predstavlja idealnu priliku za povećanje energetske efikasnosti.

Istraživanja koja je sproveo Institut pasivne kuće navodi rezultate pri kojima povećanje efikasnosti do nivoa pasivne kuće, donosi najveće uštede ne samo u smislu energije potrebne za funkcije u objektu već isto tako i najveće uštede u ekonomslom smislu. Najčešći razlog za odustajanje od boljih mera u toku sanacije jednog objekta je cena koju je potrebno platiti za primenu određene mere. Uglavnom je cena za pasivne komponente dosta veća u startu nego za standardne, međutim isplativost ovih komponenti treba posmatrati za čitav period eksplatacije objekta.

Ovo je pokazala analiza sanacije 60 objekata, čiji su rezultati prikazani u SHC Task 37. Pokazano je da se obnova sa komponentama pasivne kuće u celini pokazala kao ekonomski isplativa i da je uzimajući u obzir troškove za čitav vek eksploatacije objekta, gde su uračunati troškovi investicije i ukupni troškovi za potrebnu energiju, optimum isplativosti postignut na nivou sanacije sa komponentama pasivne kuće (Herkel, S; Kagerer, F: Advances in Housing Retrofit; Processes, Concepts and Technologies, IEA SHC Task 37, Freiburg, 2011). Takođe, tek postizanjem pasivnog standarda za smanjenje ukupne potrebne energije, dolazi se do toga da korišćenje obnovljivih izvora energije postaje isplativo i primenjljivo.

Posmatrano u odnosu na standardnu vrednost potrebne količine toplote za grejanje nakon rekonstrukcije koja po proceni Instituta pasivne kuće iznosi malo više od 80 kWh/(m2a), rekonstrukcija sa komponentama Pasivne kuće donosi čak 75% uštede, računajući da postiguta vrednost nakon rekonstrukcije nije veća od 20 kWh/(m2a) .

Godišnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane površine

Godišnja potrebna energija za grejanje po m2 grejane površine:

  1. za nesaniranu zgradu,
  2. za zgradu saniranu sa standardnim zahtevima i
  3. za sanaciju sa komponentama paivne kuće

Takođe, uštede od sanacije neće biti iste u slučaju različitih tipova objekata. Ako sanaciju radimo za jednopordični objekat čiji je faktor oblika generalno gledano nepogodan, a to podrazumeva veoma veliku površinu termičkog omotača u odnosu na korisnu grejanu površinu, možda nećemo ostvariti toliko velike uštede. Međutim kada se sanacija radi za velike stambene objekte sa veoma dobrim faktorom oblika, onda rezultati mogu da budu drastično bolji.

// Međutim, gledano sa ekološke strane, globalni potencijal za uštede u ekološkom smislu je ovde manji, s obzirom na odnos broja višeporodičnih i jednoporodičnih objekata. Na prostoru Srbije, na primer, većinu stambenih objekata zapravo čine jednoporodični stambeni objekti. Kod njih je investicija na nivou jedne porodice za sanaciju mnogo veća nego što je to investicija po porodici u višeporodičnom objektu.

Sem ekonomskih i ekoloških pogodnosti, sanacija objekata ima veoma značajne socijalne prednosti i ostvaruje veoma veliko povećanje komfora. Ove veličine se teško mogu brojčano opisati za potrebe ekonomske računice. Sanacija stambenih objekata uvek podrazumeva poboljšanja na nekoliko paralelnih nivoa: ekološke, ekonomske, kulturne, socijalne, estetske. Uopšteno sanacija ima za cilj nekoliko poboljšanja:

  • Smanjenje potrošnje energije
  • Povećanje tržišne vrednosti nekretnine
  • Poboljšanje stanja konstrukcije i produžetak trajanja objekta (otprilike za 30-40 godina)
  • Podizanje nivoa komfora u stanovima
  • Izbegavanje troškova održavanja koje bi inače bilo neophodno u budućnosti
  • Poboljšanje arhitektonskog izgleda fasade i uklapanje u okruženje
  • Povećanje atraktivnosti stambenog naselja

Primer uspešne sanacije višeporodičnih stambenih četvrti može se prikazati na realizovanim sanacijama. U Frajburgu je urađen prvi projekat sanacije postojećih stambenih višespratnica do nivoa pasivne kuće, a zatim je ovo postalo praksa i u drugim mestima u Nemačkoj i Evropi. Grad Frajburg je u Nemačkoj poznat kao jedan od prvih „zelenih“ gradova. Frajburg se nalazi u jugozapadnoj Nemačkoj i ima populaciju od 230.000 stanovnika.

Foto: www.sto.de Višespratnica Bugginger Straße 50, posle sanacije

Foto: www.sto.de Višespratnica Bugginger Straße 50, posle sanacije

Sanaciju i modernizaciju gradske četvrti u Frajburgu Weingarten West izveo je Zavod za urbanizam Frajburga. Ova gradska četvrt je izgrađena u periodu od 1965-1968. godine i ima ukupno 1214 stambenih jedinica koje su u vlasništvu grada. Četvrt se sastoji od linearnih blokova zgrada od 4 sprata, linernih blokova zgrada od 8 spratova i višespratnica od 16 spratova. Struktura blokova i objekata je slična onoj koju možemo videti i u našim stambenim četvrtima iz ovog perioda kao što je Liman u Novom Sadu ili Novi Beograd.

Postojeća analiza potrošnje energije pre sanacije je bila sledeća (Bräu, Renate: Sanierung und Modernisierung des Stadtteils Weingarten West in Freiburg durch Freiburger Stadtbau GmbH (FSB), 2010):

  • Blokovi sa 4 sprata: 118 kWh/m²a
  • Blokovi sa 8 spratova: 88 kWh/m²a
  • Višespratnice od 16 spratova: 68 kWh/m²a

Prvi projekti sanacije izvedeni su 2009. godine. Dve identične stambene višespratnice sanirane su do nivoa pasivne kuće sa istim komponentama, ali različitim arhitektonskim rešenjem osnova i fasade: Bugginger Straße 50 (slika 2) i Hochhaus Binzengrün 9 (slika 3). Program je sproveden uz pomoć države i povoljnih kredita, a planirano je da će biti otplaćen povećanom cenom izdavanja stambenog kvadrata u ovoj četvrti.

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, za vreme sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, za vreme sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, posle sanacije

Foto: Višespratnica Hochhaus Binzengrün 9, posle sanacije

Na projektu sanacije višespratnica urađene su sledeće izmene:

  • Postavljena termoizolacija spoljašnjih zidova od 20cm: U = 0,15 W/m²K
  • Zamenjeni prozori: sa trostrukim zastakljenjem: U = 0,7 W/m²K
  • Izolacija krova sa 20 cm termoizolacije: U = 0,19 W/m²K
  • Termoizolacija tavanice podruma sa 20 cm: U = 0,15 W/m²K
  • Poboljšana zaptivenost omotača objekta
  • Rekonstruisane osnove i promenjene strukture stanova
  • Zatvoreni balkoni u termički omotač i postavljena nova balkonska konstrukcija kako bi se sanirali termički mostovi
  • Postavljena je mehanička ventilacija
  • Zamenjen je sistem grejanja, niskotemperaturnim grejanjem od 50ºC

Druge mere za modernizaciju:

  • Renoviranje kupatila i kuhinja, nova vrata, obloga podova, električna instalacija i slično

Mere za socijalna poboljšanja:

  • Učestvovanje javnosti i stanara u procesu planiranja
  • Socijalni servisi u prizemlju, sale za sastanke stanara
  • Portir na ulazu u zgradu

Nakon rekonstrukcije postignuta je sledeća ušteda u energiji za grejanje:

  • pre sanacije 68 kWh/m²a
  • posle sanacije 15 kWh/m²a
  • ušteda energije – 53 kWh/m²a (- 78%)
Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Foto: www.pressebox.de / REHAU AG + Co

Zbog veoma strogih zahteva koji se postavljaju za pasivne kuće potrebno je pre početka sanacije izvršiti detaljne analize i procene kako bi upotrebljeni načini modernizacije bili isplativi. To podrazumeva kreativnost i domišljatost stručnjaka naročito u rešavanju složenih detalja kao što je saniranje termičkih mostova i spojeva konstruktivnih elemenata, kao i spoj postojećih sa novim elementima.

// Poboljšanja koja se postižu pasivnim komponentama dovode do većeg unutrašnjeg kvaliteta u stanovima, ali ovakva sanacija takođe predstavlja idealnu priliku i za moguće poboljšanje estetike eksterijera zgrade.

To bi mogao da bude način rešavanja problema zapušteno- sti velikih stambenih naselja građenih u socijalističkom periodu, što je naročito slučaj u Srbiji. Ulažući u ekonomski isplative mere za poboljšanje energetske efikasnosti pruža se mogućnost estetskog unapređivanja naselja i povećanje tržišne vrednosti nekretnina, kao dodatne pogodnosti ovih energetskih mera.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh. “EnEf Studio”

reklama
Klik za komentar

Ostavite komentar

Arhitektura

Rusi se „okitili“ sa pet zvezdica

Objavljeno

Postavio/la

Najviša ocena na rang listi britanske kompanije Skytra konačno je dodeljena i jednom Ruskom aerodromu. Naime, međunarodni aerodrom Platov u gradu Rostov dobio je pet zvezdica i na taj način postao prvi ruski aerodrom u ovom rangu.

Inače, dobijanje pet zvezdica od Skytraxa smatra se najprestižnijom međunarodnom nagradom za aerodrome i avio-kompanije. Pored aerodroma Platov nakon nedavne revizije terminala organizacija je ovaj aerodrom dodala na listu samo devet drugih aerodroma iz različitih zemalja.

Stručnjaci kompanije posetili su aerodrom u januaru i kao redovni putnici doneli svoj sud o zaposlenima na aerodromu, proverili koliko su čekanja i kako se tretiraju posetioci. I oni su prošli kroz pasošku kontrolu i sigurnosne provere, kao i posete objektima unutar terminala.

„Nijedan aerodrom u Rusiji ranije nije dobio pet zvezdica te kompanije. Sada je Platov u rangu sa aerodromima u Tokiju, Hong Kongu, Singapuru, Seulu i Minhenu “, rekao je Evgenij Čudnovski, generalni direktor Holdinga Aerodroma, koji upravlja Platovim. On je napomenuo da je tako visok rejting za njih vrsta „izazova“, jer sva transportna čvorišta holdinga moraju da odgovaraju visokim standardima pružanja usluga.

Aerodrom Platov u Rostovskoj oblasti, namenski je, kao i mnogi velelepni objekti u ovoj zemlji, izgrađen pred Svetsko prvenstvo u fudbalu.

Na Platov su prebačeni letovi svih avio-kompanija čija je krajnja destinacija ranije bio međunarodni aerodrom Rostov na Donu, a imao je tri miliona putnika samo tokom prošle godine.

Izvor: www.b92.net

Nastavite sa čitanjem

Arhitektura

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Koridor 11, lepe vesti za žene i EY najava za preduzetnika godine

Objavljeno

Postavio/la

Građevinska sezona još nije zvanično počele, pa se ovi zimski meseci koriste za najave projekata, kao i za donošenje odluka koji će u budućnosti rezultirati napretkom u ovom sektoru.

Kada se pominje retrospektiva i sumiranje utisaka, juče je n konferenciji za novinare najavljena dodela priznanja koju kompanija EY sedmu godinu za redom dodeljuje preduzetniku godine™ u Republici Srbiji. Ove godine za nagradu EY Preduzetnik godine™ takmiče se 33 preduzetnika iz 27 kompanija, koji posluju u deset industrija u 12 gradova Srbije. Ono što je karakteristično za ovogodišnje kandidate je činjenica da su zaposlili 2.000 ljudi i u prošloj godini ostvarili su prihode od 23 milijarde dinara. Program postoji od 2012. godine, a za proteklih sedam godina u takmičenju je učestvovalo gotovo 200 kandidata ispred 180 kompanija koje su samo u 2017. godini zaposlili 18.000 ljudi i ostvarili poslovni prihod od čak 156 milijardi dinara.

Samoodrživa porodična kuća

Foto: www.archilovers.com/Martin Gardner www.martingardner.com

Vojvodina poklanja kuće na selu, ponovo. Ovaj put postoji jedna novina koja će ići u prilog ženama i eventualnom sprečavanju ucena i nasilja nad njima. Naime, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Diana Milović saopštila je da je objavljen konkurs za bračne parove za kupovinu kuća na selu. Šta je novina? Konkurs za dodelu sredstava bračnim i vanbračnim parovima za kupovinu seoskih kuća na teritoriji AP Vojvodine je najaktuelniji program Zavoda koji ženama omogućava da postanu suvlasnice nepokretnosti i da na taj način unaprede svoj ekonomski položaj. Do sada je realizovano pet konkursa kroz koje je iz budžeta Pokrajinske vlade izdvojeno je 220 miliona dinara. „Ove godine opredeljeno je 30 miliona dinara za novih 30 bračnih ili vanbračnih partnera. Ono što je uslov jeste da iznos za koji konkurišu parovi ne može preći milion dinara. Dodela ugovora se očekuje polovinom juna, a konkurs traje do 15. aprila“, izjavila je ona, a preneo RTV.

Čini se da su Koridori Srbije jedna od tema kojima ćemo se baviti i u 2019. godini. Naime, izgradnju Koridora 11 obeležili su rušenje i pomeranje rokova. I dalje je glavno pitanje dokle se došlo sa projektom Koridor 11 za koji je planirano da povezuje Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Autoput Beograd-Južni Jadran predstavlja jaku vezu između Srbije i Crne Gore, a planirano je da poveže gradove: Temišvar, Vršac, Čačak, Podgoricu i da ide sve do Bara odakle će morskim putem preko Jadrana biti povezan sa Barijem u Italiji.

U Zemunu se, definitivno, gradi, a ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije izdalo je građevinsku dozvolu za novih 360 stanova u naselju Zemunske kapije, čija izgradnja je planirana za drugu polovinu ovog meseca. Ukupna površina stambenog objekta „H“ sa 360 stanova je 26.293 kvadrata, a u njihovu izgradnju biće uloženo oko dve milijarde dinara, navodi se u saopštenju ministarstva. Podsećamo, u decembru 2018. završena je izgradnja tri zgrade sa ukupno 323 stana, za koje je izdata upotrebna dozvola i useljeni prvi stanari. U toku je izgradnja još dva objekta na kojima bi radovi trebalo da budu završeni sredinom ove godine. Inače, u stambeno-poslovnom kompleksu Zemunske kapije, koji Građevinska direkcija Srbije gradi na prostoru nekadašnje kasarne „Aleksa Dundić“ u Zemunu planirana je gradnja ukupno 1.700 stanova, a procenjena ukupna vrednost investicije iznosi oko 100 miliona evra.

Lepa vest u građevinskom sektoru, a odnosi se na investitore, zatekla nas je na samom kraju ove sedmice. Naime, ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin izjavio je da je Srbija na dobrom privrednom putu. On je rekao da je u tom cilju u sredu popisan sporazum o izradi digitalne mape za investitore. „Svaki investitor preko interneta će moći da vidi šta je slobodno, kakve su dostupne nekretnine, u kom gradu je nekretnina koja najbolje odgovara po različitim kriterijuma“, naveo je Lundin i dodao da potencijalni investitori neće morati da putuju u Paraćin na primer već će moći da pogleda iz svoje kancelarije.

Reč je, kako je naveo, o jednom dosta značajnom projektu. „Radimo slične stvari svake godine, 12 miliona evra ulažemo u podršku srpskim reformama svake godine“, kazao je on i stakao da Srbija još ima velikih izazova što se tiče vladavina prava. „Mora se raditi dalje na tome“. On je ipak optimista: „Bez želje Srbije da bude član EU, Švedska ne bi bila ovde tako aktivna“, naveo je Lundin.

Nastavite sa čitanjem
reklama

Industrijski podovi

Fasade

  1. Instagram
  2. Facebook
  3. Komentari
    Prijava na newsletter

    Izdvajamo

    Popularno