Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Kraljevo: Arhitektura kroz vreme i prostor

Studio 5 project je arhitektonski biro formiran 2000. godine u Kraljevu. Studio pru┼ża usluge projektovanja i konsaltinga u izradi kompletne projektne dokumentacije za objekte visokogradnje, ure─Ĺenja unutra┼ínjih prostora i vr┼íenja stru─Źnog nadzora nad izgradnjom objekata. Radni tim studija ─Źine stru─Źnjaci razli─Źitih profila, sa dugogodi┼ínjim iskustvom u projektovanju razli─Źitih vrsta arhitektonskih objekata i projektima enterijera. Okosnicu biroa ─Źini osniva─Źko – autorski tim: Sr─Ĺan Vukosavljevi─ç d.i.a. , Milorad ─ćaji─ç d.i.g. i Dragan Milivojevi─ç d.i.g.

#intervju

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁ govori Sr─Ĺan Vukosavljevi─ç, dipl.ing.arh. jedan od osniva─Źa Studio 5 project-a

Studio 5 project neguje timski rad i saradnju sa brojnim stru─Źnjacima, usko sara─Ĺuju─çi s klijentima tokom svih faza realizacije projekta. Pored stru─Źnosti i profesionalizma, tim biroa gradi kvalitet svojih usluga na posve─çenosti interesima klijenta i razumevanju njegovih potreba, poznavanju prilika i procesa na lokalnom tr┼żi┼ítu ali i pra─çenju savremenih globalnih trendova u promi┼íljanju arhitekture i kori┼í─çenju novih dostignu─ça i tehnologija u procesu izgradnje.

ÔÇ×U toku pripreme odgovora na pitanja koja ste postavili, shvatio sam koliko je meni li─Źno ova saradnja zna─Źila. Naterala me je da se iznova zagledam i zaljubim u svoj gradÔÇť, navodi Sr─Ĺan.

Sr─Ĺan Vukosavljevi─ç, dipl.ing.arh. Studio 5 project

Sr─Ĺan Vukosavljevi─ç, dipl.ing.arh. Studio 5 project


Biografija:
Ro─Ĺen 1966. godine. Ostvarenje sna o arhitekturi kao ┼żivotnom pozivu zapo─Źinje u srednjoj gra─Ĺevinskoj ┼íkoli u Kraljevu. 1994. godine diplomira na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u klasi prof. dr M. Rako─Źevi─ça. Profesionalno bavljenje arhitekturom zapo─Źinje u projektnom birou AteljeAL iz Vrnja─Źke Banje, nakon ─Źega sa jo┼í dvojicom kolega i saradnika osniva projektni biro Studio 5 project u Kraljevu.

Da li mo┼żete da nam predstavite razvoj svog grada kroz arhitektonsku struku?

Smatra se da Karanovac, ┼íto je stari naziv Kraljeva, postaje zna─Źajnije naselje tek od 1718. godine, nakon potpisivanja Po┼żareva─Źkog mira izme─Ĺu Austrije i Osmanskog carstva.

Izgradnjom crkve 1824. godine odre─Ĺen je novi pravac i prostor za razvoj grada ÔÇô prostor izme─Ĺu Stare ─Źar┼íije i Pljakinog ┼íanca. Prvi urbanisti─Źki plan Karanovca uradio je Laza Zuban 1832. godine. Realizacija plana po─Źela je 1836. godine kada su u varo┼íi ustrojena ÔÇ×tri glavna sokakaÔÇŁ. Do kraja 19. veka stvorena je mre┼ża ulica sa do danas zadr┼żanom karakteristikom pravilnog ukr┼ítanja koje polaze od centralnog kru┼żnog trga u ─Źetiri pravca.

Posle Prvog svetskog rata u Kraljevu po─Źinje nova faza razvoja sa izra┼żenom industrijalizacijom. Od 1922. godine gradi se Fabrika vagona, a nedugo zatim i Fabrika aviona.

Posle Drugog svetskog rata Kraljevo do┼żivljava intenzivan privredni i urbanisti─Źki razvoj sa masovnom gradnjom objekata modernisti─Źke arhitekture sa jedne strane i izgradnjom ─Źitavih naselja sa tipskim ku─çama koja su favorizovala depersonalizaciju i isticala kolektivitet, sa druge strane.

Najzna─Źajniji sa─Źuvani objekti u gradu su:

  • Ad┼żi─ça ku─ça ÔÇô najstariji stambeni objekat u Kraljevu. Primer je folklorne arhitekture balkanskog stila iz prve polovine 19. veka.
  • Gospodar Vasin konak (1830/31.) ÔÇô Obele┼żje varo┼íkog ┼żivota iz prve polovine 19. veka u Kraljevu.
  • Zgrada okru┼żnog na─Źelstva (suda) (1853.)
  • Narodni Muzej (1873.)
  • Hotel Pariz ÔÇô (1881.)
  • Ku─ça porodice Dimitrijevi─ç ÔÇô ┼ávap─Źi─ç (1903.) sa jedinstvenim slikanim enterijerom i atlantima na spolja┼ínjoj fasadi u kojoj se danas nalazi Regionalni zavod za za┼ítitu spomenika kulture
  • Hotel Jugoslavija (1932.)
  • Vi┼íe porodi─Źnih ku─ça iz prve polovine dvadesetog veka, koje su gradili bogati kraljeva─Źki trgovci – Ku─ça Kne┼żevi─ça, Bogav─Źevo zdanje, Ku─ça porodice Novakovi─ç.

Koji su to lokaliteti vrlo specifi─Źni za Kraljevo? Koji objekat je veoma va┼żan za Vas i smatrate da Kraljevo ne bi bilo isto bez njega?

Mislim da ve─çina ljudi koji su, makar nakratko, posetili Kraljevo prvu asocijaciju na ovaj grad povezuju sa centralnim gradskim Trgom srpskih ratnika, sa spomenikom u centru, koji je posve─çen poginulim vojnicima u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Takav je slu─Źaj i sa ve─çinom stanovnika grada, koji se ponose ovim ambijentom velikog, kru┼żnog trga upisanog u prepoznatljivu urbanisti─Źku matricu ortogonalno postavljenih ulica.

Po obodu trga su sme┼íteni brojni kafei, restorani, trgovine, hotel. Ovo je glavni gradski orijentir, mesto odr┼żavanja svih va┼żnijih doga─Ĺaja u gradu, veliko de─Źije igrali┼íte, neizbe┼żna ta─Źka za fotografisanje ili odmor u senci lipa, koje ga uokviruju.

Trg Svetog Save u Kraljevu

Trg Svetog Save u Kraljevu / foto: S. Vukosavljevi─ç

Trg Svetog Save je istorijski centar grada sa javnim objektima iz vremena formiranja modernog naselja – Crkvom Svete Trojice, Narodnim muzejom, zgradom Okru┼żnog na─Źelstva (suda), Istorijskim arhivom, Gospodar Vasinim konakom.

Najva┼żniji objekat je svakako srednjevekovni manastir ┼Żi─Źa udaljen pet kilometara od centra grada, zadu┼żbina Stefana Prvoven─Źanog u kojoj je i krunisan kao prvi srpski kralj 1217. godine. Prema predanju u ┼Żi─Źi je krunisano sedam srpskih vladara, i prilikom svakog krunisanja otvarana su nova vrata kroz koja je prolazio samo krunisani vladar, nakon ─Źega bi ona bivala zazidana. Otuda i naziv sedmovrata ┼Żi─Źa. Ona je bila i sedi┼íte autokefalne srpske arhiepiskopije i prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save. Glavna manastirska crkva sagra─Ĺena je u prepoznatljivom Ra┼íkom stilu koji predstavlja originalni domet srpskih srednjevekovnih graditelja u oblasti sakralne arhitekture. Kroz istoriju je mnogo puta ru┼íena i obnavljana, a povodom nedavnog obele┼żavanja osam vekova od nastanka, ure─Ĺen je ceo manastirski kompleks. Danas je to prvoklasan turisti─Źki lokalitet.

Manastir ┼Żi─Źa

Manastir ┼Żi─Źa / foto: Wikipedia

Na koji na─Źin geografska osobenost Kraljeva uti─Źe na arhitekturu?

Kraljevo ima veliku prednost ┼íto kroz ┼íto kroz sam grad proti─Źe reka Ibar, dinami─Źna i inspirativna, koja je velikodu┼íno ponudila svoje obale za razvoj modernog grada. Na┼żalost, ove prednosti nisu dovoljno iskori┼í─çene, kako u smislu ravnopravnog razvoja grada na obe obale reke, tako i aktivnog uklju─Źivanja neposrednog priobalja u ┼żivot grada.

Istorijski centar grada se formirao na levoj obali, na uzvi┼íenoj re─Źnoj terasi i dalje se ┼íirio na tom prostoru. Na desnoj obali reke je postepeno nastalo naselje Ribnica, koje je dobrim delom bilo i ostalo neplansko, sa velikim brojem uglavnom individualnih objekata i svim infrastrukturnim i drugim problemima koje ovakav haoti─Źni razvoj naselja donosi.

Slu┼żba dru┼ítvenog knjigovodstva u Kraljevu

Slu┼żba dru┼ítvenog knjigovodstva / foto: S. Vukosavljevi─ç

─îija arhitektura je imala najve─çi uticaj na izgradnju glavnih simbola Kraljeva?

Zna─Źajniji objekti u gradu su gra─Ĺeni u razli─Źitim dru┼ítveno-ekonomskim prilikama i njihovi autori su uglavnom za uzore uzimali sli─Źne objekte iz ve─çih i bogatijih sredina. Ekonomska mo─ç naru─Źilaca je direktno uticala na to koliko je arhitektura ovih objekata mogla da se pribli┼żi svojim uzorima. Po─Źev od Gospodar Vasinog konaka koji pripada tipu varo┼íkih ku─ça koje su gra─Ĺene u doba kneza Milo┼ía, pod jakim turskim uticajem, do kompleksa upravnih, sudskih i prosvetnih gra─Ĺevina iz perioda nakon oslobo─Ĺenja, sa klasicisti─Źkim pristupom u oblikovanju, koji dominira i na drugim javnim i privatnim objektima sa kraja 19. i po─Źetka 20. veka.

Magnorom - FETP

Magnorom – FETP / foto: S. Vukosavljevi─ç

U posleratnom periodu socijalisti─Źke Jugoslavije, brojna preduze─ça grade u gradskom jezgru administrativne i stambene zgrade za zaposlene kojima dominira modernizam kao slu┼żbena estetika. Primetno je da postoji vrlo malo li─Źnog arhitektonskog izraza autora ovih objekata i da je glavni akcenat na ─Źistoj funkcionalnoj ┼íemi prilago─Ĺenoj tada aktuelnom poluprefabrikovanom sistemu gradnje koji su forsirale gra─Ĺevinske kompanije. Kao primer malo druga─Źijeg pristupa izdvaja se objekat Slu┼żbe dru┼ítvenog knjigovodstva (1969-1973.) autora prof. Petra Vulovi─ça, kao karakteristi─Źan primer brutalizma, sa materijalizacijom kompletno izvedenom od pikovanog natur-betona.

Koji su to po Vama primeri dobre prakse izgradnje u Kraljevu?

Za odgovor na ovo pitanje bih iskoristio nedavno iskustvo na┼íeg biroa, na projektu rekonstrukcije proizvodnih objekata nekada┼ínjeg kraljeva─Źkog industrijskog giganta ÔÇô fabrike elektrotermi─Źkih proizvoda Magnohrom, a za potrebe novog vlasnika ÔÇô uspe┼ínog kraljeva─Źkog preduze─ça RVM, koje se bavi proizvodnjom kartonske ambala┼że.

Proizvodni objekat RVM

Proizvodni objekat RVM / foto: S. Vukosavljevi─ç

Lep primer saradnje projektanata i investitora koji je sa punim poverenjem i razumevanjem pratio i prihvatao na┼íe ideje i predloge i aktivno u─Źestvovao u celom procesu sa iskrenom ┼żeljom da se jedan devastiran i zapu┼íten prostor, sa velikim potencijalom, revitalizuje u skladu sa savremenim trendovima.

Puna pa┼żnja je posve─çena podizanju energetske efikasnosti objekata, kroz primenu savremenih materijala i projektantskih re┼íenja kao i za┼ítiti ┼żivotne sredine primenom modernih tehnologija, u skladu sa tehnolo┼íkim procesom proizvodnje.

Negde u pozadini, konstantno je provejavala zajedni─Źka ┼żelja da se udahne novi ┼żivot nekada┼ínjem privrednom simbolu grada koji je godinama bio generator ubrzanog privrednog i urbanog razvoja grada, i koji kod gra─Ĺana budi nostalgi─Źna se─çanja.

Dopala nam se i odluka investitora da sve radove izvode lokalna preduze─ça.

Upravna zgrada prduze─ça RVM

Upravna zgrada prduze─ça RVM / 3D vizualizacija: studio 5 project

Poslednjih par godina svedo─Źimo neverovatnom rastu broja gradili┼íta u ve─çim gradovima Srbije. Da li je takva situacija u Kraljevu, procentualno gledano?

Kada govorimo o stanogradnji, situacija u Kraljevu je, ─Źini mi se, malo druga─Źija. Naime, masovnija izgradnja objekata, koje su uglavnom gradili privatni investitori, u Kraljevu po─Źinje jo┼í krajem 90-ih godina, i dugi niz godina je po obimu bila znatno ve─ça nego u gradovima u okru┼żenju. Intenzitet gradnje je uglavnom konstantan, bez velikih odstupanja godinama unazad. Takvo je stanje i danas, mada je primetna velika potra┼żnja koja prevazilazi ponudu.

Imam utisak da u ovom trenutku na graditeljsku aktivnost uveliko uti─Źe neizvesnost vezana za kretanje cena materijala i rada na tr┼żi┼ítu, a samim tim i cena stanova. Sti─Źe se utisak da usled ovoga investitori odla┼żu realizaciju investicija, o─Źekuju─çi stabilizaciju koja bi omogu─çila izvesnije procene.

Kako se lokalna samouprava odnosi prema javnim povr┼íinama, infrastrukturi i planiranom urbanisti─Źkom razvoju grada?

Kao arhitekta sigurno nisam sasvim zadovoljan zalaganjem lokalne samouprave. Svestan sam da aktivnosti zavise od bud┼żeta i nivoa privredne aktivnosti (koja je u Kraljevu do┼żivela potpuni kolaps u prethodnim decenijama). Mislim da bi nekim drugim modelima finansiranja mnogi projekti bili br┼że realizovani.

U planskim dokumentima pravila gra─Ĺenja su ─Źesto za pojedine zone i celine vrlo uop┼ítena, bez dovoljno promi┼íljanja o osobenostima svake od njih, ┼íto rezultira razli─Źitim tuma─Źenjem planova, u skladu sa pojedina─Źnim interesima. Glavni fokus investitora je na u┼żem centru grada, kvalitetnih lokacija skoro da vi┼íe i nema, pa se sa svakom izmenom planova pove─çava spratnost objekata, ┼íto dovodi do visinske neuskla─Ĺenosti objekata koji su gra─Ĺeni u bliskom vremenskom intervalu.

U Kraljevu se retko ukazuje potreba za realizacijom nekih bitnijih projekata od op┼íteg interesa, a i kada se to desi ─Źesto se projekti realizuju na osnovu sprovedenih tenderskih procedura, gde je jedino merilo ponu─Ĺena cena. To mi je sasvim nerazumljivo iz razloga ┼íto se bez ikakvog prethodno izabranog i usvojenog re┼íenja posao dodeljuje najpovoljnijem ponu─Ĺa─Źu a bez jasne slike o tome ┼íta ─çe on zapravo uraditi.

Da li postoji neka celina za koju smatrate da je nedovoljno zastupljena ili zapostavljena u savremenoj panorami grada?

Po meni je to bez sumnje Ribnica, naselje na desnoj obali Ibra. Ve─ç sam govorio o njegovom karakteru i problemima i mislim da je pravi izazov da se dobrim planskim dokumentima i izgradnjom infrastrukture pove─ça njegova atraktivnost, podstakne izgradnja i omogu─çi njegovo aktivnije uklju─Źivanje u ┼żivot grada. Poslednjih godina se prime─çuje pomak u tom smislu koji se ogleda u izgradnji nove sportske dvorane, Retail parka i ┼íetali┼íta du┼ż obale. Na istom prostoru je planirana i ÔÇ×navodnoÔÇť zapo─Źeta izgradnja zatvorenog bazena. Ribnica je bila izbor i pri odre─Ĺivanju lokacije za izgradnju kompleksa stambenih zgrada, koje je dr┼żava finansirala za potrebe pripadnika vojske i policije. Nedavno je zavr┼íena izgradnja nove moderne zgrade Osnovne ┼íkole Sveti Sava, na mestu stare, koju sam i sam poha─Ĺao.

Turisti─Źko naselje u Crnoj Reci kod Kraljeva

Turisti─Źko naselje u Crnoj Reci kod Kraljeva / 3D vizualizacija: studio 5 project

Nadam se da je to po─Źetak ozbiljnijeg uklju─Źivanja ovog prostora u ┼żivot grada i inspiracija za dalje aktivnosti kojima bi se grad kona─Źno prelio i na desnu obalu reke.

S obzirom da je va┼í biro sa sedi┼ítem u Kraljevu, na koji na─Źin odolevate izazovima za prelazak u ve─çi gradski centar i uspevate li da uspe┼íno poslujete u manjoj sredini?

Projektni biro Studio 5 je formiran 2000. godine. Od samog po─Źetka smo bili u prilici da radimo na projektima u svom gradu i u drugim sli─Źnim i ve─çim sredinama, tako da su se izazovi koje pominjete vrlo brzo pojavili. Ipak ceo tim je od po─Źetka svoj prvenstveno privatan ┼żivot vezao za grad iz kog poti─Źemo, tako da se to uskladilo i sa profesionalnim izborima.

Sigurno je tome doprinela na┼ía generacijska povezanost i sli─Źan na─Źin razmi┼íljanja i interesovanja. Naime osniva─Źki tim biroa ─Źine tri in┼żenjera, iste generacije, koji su svoje upoznavanje sa gra─Ĺevinskom i arhitektonskom strukom zajedno zapo─Źela jo┼í u srednjoj gra─Ĺevinskoj ┼íkoli u Kraljevu.

Savremeni na─Źin poslovanja, sa svim prednostima digitalnog doba, omogu─çava nam da profesionalno budemo prisutni i u drugim sredinama, a da istovremeno u┼żivamo u prednostima ┼żivota u manjoj sredini.

Turisti─Źko naselje u Dragosinjcima kod Kraljeva

Turisti─Źko naselje u Dragosinjcima kod Kraljeva / 3D vizualizacija: studio 5 project

Ose─ça se porast potra┼żnje gradskih porodi─Źnih ku─ça i vikendica van gusto naseljenih mesta. Da li je takva situacija i kod vas u gradu i okolini? Da li se vi┼íe razvijaju neki delovi Kraljeva za koje niste o─Źekivali takav epilog?

Isti trend je i u Kraljevu, pri ─Źemu je izgradnja ovih objekata sve vi┼íe inspirisana razvojem turizma i to u delovima grada i okoline koji su od ranije poznati po gradnji vikend ku─ça i manjih turisti─Źkih naselja.

Nekoliko godina unazad je na┼í biro anga┼żovan na vi┼íe takvih projekata koji se delom finansiraju kroz IPARD programe, ┼íto je vrlo inspirativno, obzirom da investitori, usled olak┼íanog modela finansiranja, arhitektama ostavljaju ve─çu slobodu u planiranju i projektovanju. Istovremeno usled striktnih procedura, pove─çana je sigurnost da ─çe objekat biti realizovan upravo onako kako je zami┼íljen.

Koliko je napredovala stambena izgradnja u va┼íem gradu? Da li investitori ula┼żu vi┼íe novca i posve─çuju vi┼íe vremena pa┼żljivom planiranju i projektovanju kako bi pobolj┼íali uslove ┼żivota za korisnike prostora?

Kada je u pitanju izgradnja objekata namenjenih tr┼żi┼ítu i dalje je primarna ideja investitora da se napravi maksimalan broj kvadrata. Nije retkost da i projektna re┼íenja ÔÇ×pokleknuÔÇť pred ovim imperativom, nau┼ítrb mnogo ─Źega pa ─Źak i kvalitetne funkcionalne organizacije, a o arhitektonskom oblikovanju, materijalizaciji da i ne govorim. Velika potra┼żnja, ve─ça od ponude, poma┼że da sve ┼íto bude izgra─Ĺeno prona─Ĺe svog kupca.

Stambeno-poslovni objekat u ulici Sveti Nikolaj ┼Żi─Źki u Kraljevu

Stambeno-poslovni objekat u ulici Sveti Nikolaj ┼Żi─Źki u Kraljevu / 3D vizualizacija: studio 5 project

Pobolj┼íanje uslova ┼żivota korisnika se svodi na ispunjavanje propisanih normi u smislu energetske efikasnosti, pri ─Źemu se biraju najekonomi─Źnija re┼íenja, koja projektantu znatno umanjuju mogu─çnost izbora u pogledu materijalizacije objekta.

Donekle je druga─Źija situacija kod izgradnje individualnih objekata. Ovi investitori su spremniji da ulo┼że vi┼íe novca, svesni da time mogu sebi obezbediti atraktivnije i kvalitetnije objekte opremljene savremenim sistemima za kori┼í─çenje energije iz obnovljivih izvora.

Koliko je lako/teško sprovesti inovacije, ideje i unaprediti trenutno stanje u kom se nalazi arhitektura u Srbiji, uz razumevanje od strane investitora?

Iz odgovora na prethodno pitanje sledi zaklju─Źak da nije lako. Volimo da mislimo da nismo od onih projektanata koji zbog posla pristaju na sve. Trudimo se da predanim radom, maksimalnom posve─çeno┼í─çu i pa┼żljivim analiziranjem do─Ĺemo do mogu─çnosti da investitoru prezentujemo sve prednosti na┼íeg koncepta, i da doka┼żemo da je u skladu sa njegovim najboljim interesom.

Stambeno-poslovni objekat u ulici Cara Dušana u Kraljevu

Stambeno-poslovni objekat u ulici Cara Dušana u Kraljevu / foto: S. Vukosavljević

Naj─Źe┼í─çe u tome uspevamo, pre svega zahvaljuju─çi dugogodi┼ínjem iskustvu. Mislim da nam u tome poma┼żu i prezentacije re┼íenja za koje se trudimo da ve─ç na nivou idejnih projekata budu maksimalno razra─Ĺene, sa ┼íto manje nere┼íenih pitanja, ┼íto nam omogu─çava da investitorima predo─Źimo realne procene vrednosti investicija. Ako uz to u projektu imate neku neo─Źekivanu ideju, predlog o kome investitor uop┼íte nije razmi┼íljao, a koji se uklapa u okvire projektnog zadatka, ve─ç ste na dobrom putu da realizujete svoje zamisli.

Da li mo┼żete da izdvojite neki od svojih projekata na koji ste najponosniji?

Za vi┼íe od dvadeset godina rada, biro je izradio brojne projekte u kojima smo se trudili da uz maksimalnu posve─çenost interesima klijenata budemo dosledni svojim vi─Ĺenjima uloge arhitekte u procesu projektovanja i realizacije objekata. Stoga je vrlo te┼íko odlu─Źiti se za jedan projekat na koji smo najponosniji.

Na neki na─Źin se izdvaja konkursni rad na projektu urbane regeneracije stambenog naselja u Dositejevoj ulici u Kraljevu, nakon zemljotresa koji se dogodio u Kraljevu 2010. godine.

Projekat urbane regeneracije stambenog naselja u Dositejevoj ulici u Kraljevu

Projekat urbane regeneracije stambenog naselja u Dositejevoj ulici u Kraljevu / 3D vizualizacija: studio 5 project

Meni je posebno drago zato ┼íto smo uspeli da u vrlo kratkom ponu─Ĺenom vremenskom roku odgovorimo na vrlo kompleksan projektni zadatak. Cilj projekta je bio da se obezbede novi stanovi, kao kompenzacija vlasnicima ─Źiji su stanovi o┼íte─çeni u zemljotresu, kroz planirano ru┼íenje 21 postoje─çeg objekta i izgradnju pet novih objekata sa ukupno 363 stana.

Predvi─Ĺeno je da se projekat realizuje u nekoliko faza, kroz naizmeni─Źnu izgradnju novih i ru┼íenje postoje─çih stambenih zgrada, jer je predvi─Ĺeno direktno preseljenje stanara iz postoje─çih u nove stanove. Pored ─Źvrsto predodre─Ĺene i raznolike strukture stanova, odre─Ĺivanje faznosti realizacije projekta predstavljalo je poseban izazov.

Kada bi vi odlu─Źivali o klju─Źnim arhitektonskim ta─Źkama grada ┼íta je to ┼íto bi prvo izgradili/ dogradili/ sanirali/ projektovali?

Mislim da bih pre bilo kakvog planiranja nove izgradnje pa┼żnju posvetio saniranju stanja postoje─çih objekata. Decenije nebrige, zapostavljanja i op┼íte nezainteresovanosti rezultirale su jako ru┼żnom slikom ve─çine na┼íih gradova i u tom pogledu Kraljevo nije nikakav izuzetak.

Iskreno ova slika mi izuzetno smeta, posebno kada na to dodamo i samovolju pojedinaca re┼íenih da po svom li─Źnom afinitetu interveni┼íu na objektima proizvoljnim dogradnjama, bojenjem delova fasada, ustakljivanjem terasa, agresivnim reklamama, ÔÇ×brendiranjemÔÇť izloga i sl.

U nekoliko prethodnih godina postoje programi kojima grad subvencioniše projekte sanacija u cilju povećanja energetske efikasnosti objekata, ali su to do sada bili malobrojni projekti i plašim se da su potrebne decenije da bi se stanje osetno popravilo.

Šta je ono što Vas još uvek inspiriše u arhitektonskom potpisu Kraljeva?

Oduvek sam op─Źinjen mogu─çnostima koje arhitekta ima da svojim intervencijama u prostoru uti─Źe na ┼żivot korisnika i ─Źitave zajednice i to na vi┼íe nivoa. Naravno mora biti svestan da je na neki na─Źin u obavezi da svojim intervenisanjem unapredi kvalitet prostora.

Zato volim da se na svakom projektu zamislim u ulozi neposrednih korisnika i svih onih koji ─çe na razli─Źite na─Źine do─çi u interakciju sa objektom koji projektujem i da na taj na─Źin poku┼íam da do─Ĺem do najboljih odgovora.

Najve─çu inspiraciju pronalazim u posmatranju samog grada i ljudi u njemu i njihovih uzajamnih uticaja. Analiziranje aktivnosti, potreba, navika, interesovanja ljudi i postoje─çeg urbanog ambijenta mi poma┼że da razumem i prihvatim duh mesta i odredim se prema njemu kroz projekat.