Connect with us
Gra─Ĺevina

Staklo nekad i sad

Staklo je veoma rasprostranjeno i primenljivo u najrazli─Źitijim domenima. Zahvaljuju─çi svojoj estetskoj atraktivnosti i brojnim povoljnim performansama, danas je jedno od nezaobilaznih gra─Ĺevinskih materijala moderne gradnje kojim se odgovara i savremenim imperativima u pogledu energetske efikasnosti.

STAKLO DANAS

Staklo danas biva sve ─Źe┼í─çi element savremene gradnje. Staklene povr┼íine postaju sve ve─çe i atraktivnije ÔÇô od prozora preko celog zida do staklenih fasada. One nam pru┼żaju vi┼íe dnevne svetlosti i time ─Źine na┼í prostor obitavanja komfornijim. Me─Ĺutim, razvoj stakla kao gra─Ĺevinskog materijala je omogu─çio da se staklene jedinice uklapaju i u savremeni koncept energetske efikasnosti jer zahvaljuju─çi svojim performansama igraju klju─Źnu ulogu u o─Źuvanju toplote i u┼ítedi energije potrebne za grejanje i hla─Ĺenje objekta. Napredak stakla je izuzetno va┼żan jer ukupni toplotni gubici kroz prozore iznose ─Źak 50% ukupnih toplotnih gubitaka zgrade, ┼íto je i desetak puta vi┼íe od toplotnih gubitaka kroz zidove. Stoga je jasno koliko va┼żnu ulogu ima energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama objekata.

RAZVOJ PROZORSKIH STAKALA

U pro┼ílosti su prozore ─Źinile ru─Źno duvane staklene povr┼íine koje nisu imale dobru providnost, te su iskrivljivale pogled. Pedesetih godina XX veka dolazi do razvoja plutaju─çeg stakla. Zagrejano na visokim temperaturama, sve dok se ne istopi, a potom preliveno na sloj kalaja koji omogu─çava glatko─çu. Na ovaj na─Źin se obezbe─Ĺuje odgovaraju─ça glatko─ça stakla. Velike staklene povr┼íine se hlade, a potom seku u manjim formatima. Naknadno mogu da se poliraju i da im se dodaju razli─Źiti aditivi kako bi imale potrebna svojstva. Tako se, na primer, u toplijim krajevima koriste premazi na bazi gvo┼ż─Ĺa koji filtriraju svetlost i UV zra─Źenje.

veliki prozori

Prozori sa trostruko izolovanim staklom

Tako─Ĺe, nekada se na prozorima ru─Źno dodavalo jo┼í jedno stakleno krilo kako bi ono imalo dodatnu za┼ítitu koja spre─Źava gubitak toplote. S obzirom na to da je ovo bilo neprakti─Źno, re┼íenje se javilo s pojavom termopan stakla, sa─Źinjenog od dva sloja stakla izme─Ĺu kojih je vazdu┼íni sloj. Zarobljeni vazduh pru┼ża izolacionu mo─ç. U dana┼ínje vreme vazdu┼íni sloj zamenjuju plemeniti gasovi, poput argona.

Sedemdesetih godina XX veka prozorima se po─Źelo dodavati i tre─çe staklo, ┼íto, me─Ĺutim, pobu─Ĺuje kontraverze budu─çi da postoje stanovi┼íta da se time smanjuje strujanje vazduha koje omogu─çava razvoj vla┼żnosti.

Osim pove─çanja slojeva stakla, jedan od na─Źina unapre─Ĺenja njegovih izolacionih karakteristika jeste i pove─çanje ┼íirine vazdu┼ínog sloja izme─Ĺu stakla, sa 6,5 na 13 mm.

STAKLO KAO ENERGETSKI EFIKASAN MATERIJAL

Za energetski efikasnu stolariju danas se naj─Źe┼í─çe koristi niskoemisiono staklo (low-E). Ono je premazano slojem metalnog oksida kojim se smanjuje prolazak proizvedene toplotne ili rashladne energije kroz prozorsko okno. Doskora┼ínji standard, termoizolaciono staklo paket sa dvostrukim staklom ÔÇô jednim niskoemisionim i drugim obi─Źno float, sada je prevazi─Ĺeno. Naime, merenja emisije energije su pokazala da ve─çi broj panela donosi ve─çu u┼ítedu.

Standard pasivne ku─çe, zaptivenost prozora

Standard pasivne ku─çe

// Stoga se preporu─Źuje stolarija sa kombinacijom 4 low-E + 14 argon + 4 float + 14 argon + 4 low-E (srednje staklo je uvek obi─Źno). //

Zamena spolja┼ínjem niskoemisionom staklu mo┼że biti stopsol staklo jer ono minimalizuje koli─Źinu svetlosti koja ulazi u prostor. Uglavnom se ugra─Ĺuje u prozore na sun─Źanoj strani objekta budu─çi da su ona najpodlo┼żnija zagrevanju. Ako je mogu─çe, umesto njega se u stolariju mo┼że ugraditi kaljeno ili laminirano staklo. Kaljeno staklo je naj─Źe┼í─çi izbor kod staklenih fasada jer je ono 4-5 puta ja─Źe i savitljivije od nekaljenog iste debljine. Time omogu─çava ve─çu izdr┼żljivost i otpornost usled udara groma ili temperaturnih promena. Ono mo┼że biti kako u osnovnoj, tj. providnoj varijantni, tako i u boji, ┼íto omogu─çava razli─Źito stilizovanje objekta.

Prema najnovijim standardima u fasade se ugra─Ĺuju bar dva stakla, gde je spolja┼ínje kaljeno, a unutra┼ínje laminirano.

// Laminirano ili ampleks staklo je drugi tip sigurnosnog stakla. Dobija se spajanjem vi┼íe staklenih plo─Źa u jednu pomo─çu folija ÔÇô PVB, EVA ili SGP folije, pri ─Źemu je SGP najinovativnije re┼íenje jer je otpornije na kidanje, savijanje i koristi se tamo gde se o─Źekuje najvi┼íi stepen sigurnosti. //

ALU stolarija / prozori velikih dimenzija

ALU stolarija / prozori velikih dimenzija

Kako se vrste stakala razlikuju, tako se razlikuje i koeficijent prolaznosti toplote, te se on kre─çe od 0,8 W/m2K kod najboljih prozora, tj. onih s troslojnim staklima i gasnim punje- njem, pa sve do 3,5 W/m2K kod starih, odnosno jednostrukih drvenih prozora ┼íto zna─Źi da kvalitet staklene jedinice ÔÇô oli─Źen u debljini stakla, ┼íirini i broju me─Ĺuprostora, ali i vrsti gasa koja ispunjava taj me─Ĺuprostor, direktno uti─Źe na transmisione gubitke, odnosno, oni su ni┼żi ┼íto je kvalitet stakla ve─çi. Preporu─Źljivo je da ukupni koeficijent prolaza toplote ne prelazi 1,8 W/m2K, dok se u savremenim niskoenergetskim i pasivnim ku─çama taj koeficijent kre─çe izme─Ĺu 0,80 i 1,40 W/m2K.

Toplotni u─Źinak stakla ve─ç izgra─Ĺenih objekata mo┼że se i popravljati postavljanjem niskoemisionih folija.

Napretku stakla kao gra─Ĺevinskog materijala doprinose propusnost svetlosti, transparentnost, ali i mogu─çnost obrade i oblikovanja. Sirovine potrebne za njegovu proizvodnju ÔÇô pesak, natron i kre─Ź, zastupljene su u prirodi u neograni─Źenim koli─Źinama. Krajnje obra─Ĺeno, staklo je postojan materijal, stabilne forme, mo┼że imati odli─Źne izolacione i zvu─Źne karakteristike, pru┼żiti solarnu i UV za┼ítitu.

Autor teksta: Sanja Daki─ç