Connect with us
Arhitektura

#Intervju: Predrag Milutinovi─ç, MAPA Architects – Balans izme─Ĺu emocija, o─Źekivanja i interesa

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁ govori Predrag Milutinovi─ç, MAPA Architects studio

Svaki novinar bi uradio i najlu─Ĺe stvari za dobar intervju i to vam potpisujem. Kako vam zvu─Źi savet jednog kolege, kada sam mu spomenuo sa kim ┼żelim razgovarati o stanju u arhitekturi kod nas, da je mog imenjaka Pe─Ĺu te┼íko uhvatiti slobodnog i 15 minuta u toku dana i da organizujem sa─Źeku┼íu ukoliko ┼żelim intervju sa njim?

Nisam imao iskustva sa organizovanjem sa─Źeku┼ía, ali sam se pomirio sa tim, ako ve─ç ne postoji ni jedan drugi na─Źin da to izvedem. Ipak, dobar intervju je izazov. Posle nekoliko meseci, u stvari pro┼ílo je vi┼íe od 180 dana, od telefonskih poziva, sedeo sam u jednom kafeu na Vra─Źaru sa mojim imenjakom Pe─Ĺom Milutinovi─ç, osniva─Źem MAPA Architects-a.

Predrag Ra─Ĺen, urednik ─Źasopisa "grenef" i Predrag Milutinovi─ç, MAPA Architects

Predrag Ra─Ĺen, urednik ─Źasopisa „grenef“ i Predrag Milutinovi─ç, MAPA Architects

Napravili smo selfi sa podignutim pal─Źevima i poslali fotografiju na┼íem drugu Lazi, jednom, vi┼íe priznatim, nego poznatim novosadskim arhitektom ─Źiji potpis i prezime Kuzmanov danas investitorima vrede mnogo, a on se ba┼í i ne sekira zbog toga. Slabovidi Laza nije prepoznao koji smo prst podigli pa je morao zumirati na telefonu.

Pe─Ĺa, beogradski arhitekta, koji vodi poreklo iz Ivanjice, u mnogo ─Źemu se razlikuje od svojih kolega, a prepoznao sam i nekolicinu sli─Źnosti ili stavova koje delimo. Danas razgovarati sa ljudima iz struke, otvoreno i bez ustezanja je prava retkost. Nekako, nikada nisam voleo klasi─Źne i tipske odgovore, gde se sagovornik trudi iz petinih ┼żila da se dopadne svakom ─Źitaocu.

Moj imenjak je neko ko ima svoje stavove i nema problem da to javno iznese. Njegovi klijenti su uspe┼íni ljudi iz raznih oblasti i verujte mi na re─Ź da to nije slu─Źajnost.

Šta je ono što vas je u mladosti privuklo ka arhitektonskoj profesiji?

Opredeljenje da se bavim arhitekturom nekako je sazrevalo u gimnazijskim danima. Mo┼żda su ─Źasovi likovne kulture nekako inicirali tu moju potrebu da razmi┼íljam o arhitekturi. Van nastavne aktivnosti, crtanje kod sjajnog profe sa nadimkom Mikelan─Ĺelo, bile su inspirativne za bu─Ĺenje radosti stvaranja. Inspirativni kabinet likovnog, prakti─Źno loft sa fantasti─Źnim severnim svetlom, kao da nas je prosvetljivao. Na tim ─Źasovima sam po─Źeo da razmi┼íljam o arhitekturi i prostoru. Kasnije, upoznaju─çi i dru┼że─çi se sa Prof. Petrom Vulovi─çem, kroz razgovore i polemike o prostoru, zaklju─Źio sam da je arhitektura moj zadatak i put. Kreiranje prostora me je zanimalo ne samo sa umetni─Źkog aspekta, ve─ç i sa prostorno-funkcionalnog, orkestracija i matematika prostora, shvatio sam uticaj koji prostor ima na razvoj dru┼ítva, i svoju potrebu da u─Źestvujem kreiraju─çi ga.

Zumtobel Group centar, 3D vizualizacija

Zumtobel Group centar, 3D vizualizacija – MAPA Architects

Sa kakvim emocijama i sentimentom gledate na prve korake u struci?

┼Żelja, radost, strah, trema, pauza, kreativna inkubacija, to uzbu─Ĺenje prvog koraka me vra─ça na skicu, na prvu radost kreacije koja ─çe mo┼żda postati objekat, prostor. Prve teme su bile jo┼í na studijama, ┼íto kroz u─Źe┼í─çe na konkursima sa etabliranim arhitektama, ┼íto u re┼íavanju pojedinih problema svojim poznanicima i prijateljima.

Oni ozbiljniji koraci su se desili prvo u birou kod Arh. D. Miljkovi─ça i Arh. J. Mitrovi─ça, a nakon toga u okviru Delta Investa, gde sam u trenutku velikih razvojnih projekata Delta Holdinga, dobio priliku da kreiram i izvodim istovremeno.

Zumtobel Group enterijer

Zumtobel Group – MAPA Architects / foto: Relja Ivani─ç

Prvi koraci su va┼żni, va┼żne su prve prilike, one ponu─Ĺene, i one stvorene. Rade─çi na velikom broju projekata, dobio sam ┼íansu da u─Źestvujem i koordiniram projektovanje. Posmatraju─çi re┼íenja koja su bila u pripremi, osetio sam potrebu da iska┼żem svoj stav, kroz konsultaciju, i kroz konkretna re┼íenja. Nije mi bilo te┼íko da posao nosim ku─çi i da poku┼íam da napravim neku dodatu vrednost za projekat, za kompaniju, pa i za sebe. Projekat Honda Auto centra na Novom Beogradu je prilika koju sam sam sebi stvorio. To je bio moj prvi veliki zadatak i stvorena prilika, a kompaniji su takvim projektom zadr┼żana velika sredstva kao u┼íteda. To mi je otvorilo put ka novim prilikama u okviru kompanije koje su se razvile u ozbiljne i zapa┼żene objekte.

Konkursno rešenje ETS - 3D vizualizacija - MAPA Architects

Konkursno re┼íenje ETS – 3D vizualizacija – MAPA Architects

Jedan deo va┼íe karijere proveli ste u kompaniji Delta holding na poziciji direktora za arhitekturu i dizajn i u─Źestvovali ste u procesima projektovanja na nekolicini zna─Źajnih objekata iz tog vremena?

U sistemu Delta Holdinga proveo sam period od 2003.do 2015. godine, rade─çi na raznovrsnim tipologijama objekata, na po─Źetku u pripremi idejnih re┼íenja i razvojnih koncepata, a kasnije na rukovode─çim pozicijama.

Sazrevaju─çi kao arhitekta projektant i menad┼żer, pro┼íao sam sve segmente projektovanja i izgradnje i razvoja investicija kroz Real Estate.

Kroz saradnju sa inostranim principalima poput BMW-a, ICH hotels Group, Honda, Delta Generali, Reno, Fiat, Bauhaus, stekao sam neka posebna znanja koja se odnose na standardizaciju i korporativnu arhitekturu tehnolo┼íki zahtevnih objekata. Tokom ovog perioda u─Źestvovao sam u procesima pripreme razvoja, projektovanja i izgradnje preko 200 objekata raznih tipologija.

Posebno va┼żna uloga za mene je rukovo─Ĺenje timovima na projektovanju i izgradnji zna─Źajnih i kompleksnih objekata, me─Ĺu kojima je: Rekonstrukcija hotela Intercontinental Beograd / ÔÇ×Crowne Plaza BeogradÔÇť (2013. god); Objekat je dobio nagradu ÔÇ×Saint Gobain RigipsÔÇŁ za najlep┼íi enterijer u Srbiji u kategoriji HOTELA (2014. godine), i specijalnu povelju za┼ítite graditeljskog nasle─Ĺa.; Intercontinental Hotel Ljubljana 2014./2015. godine.

Rad sa timom Delta Fondacije je mo┼żda najzna─Źajniji period mog rada kao arhitekte projektanta. Svoj prvi zna─Źajniji autorski pe─Źat ostvario sam na projektovanju i izgradnji objekata kojima su upisani novi standardi u projektovanju objekata specijalne/ posebne namene, i kao takvi postali primer u regionu.

Centar Sunce / foto: Ana Kosti─ç

MAPA Architects – Centar Sunce / foto: Ana Kosti─ç

Objekat Sunce na Be┼żanijskoj kosi, sagra─Ĺen 2012. godine, je prva Zadu┼żbina Delta Hodinga, kojom je obnovljeno zadu┼żbinarstvo na ovim prostorima. Objekat je nagra─Ĺen zna─Źajnim priznanjima, Nagradom Grada Beograda za Arhitekturu i urbanizam 2012., i Nagradom ─Źasopisa Novosti za Najbolje Realizovano delo u 2012. godini.

Druga zadu┼żbina, Paraolimpijski Centar ISKRA u Kragujevcu, prvi objekat za sme┼ítaj i rekreaciju Paraolimpijaca u ovom delu Evrope. Ovaj projekat je utemeljio nove vrednosti i doneo nove standarde. Objekat je nagra─Ĺen GRAND PRIX 39. SALONA ARHITEKTURE, Muzeja Primenjene Umetnosti u Beogradu za 2017. godinu.

Kakvo je va┼íe iskustvo i koliko su Vas oblikovali rad u velikom sistemu i korporativna arhitektura? Kako zadr┼żati, razviti li─Źni izraz sa jedinstvenom vizijom uz onaj determinisani koji je u slu┼żbi korporacije?

Kroz dugogodi┼ínji rad u korporaciji, pro┼íao sam velike ve┼żbe. Imao sam sre─çu da radim na svim tipologijama projekta, sa svim nivoima investitora, kroz razli─Źite pristupe projektovanju, od najmanjih do najve─çih projekata. Ne zaboravljaju─çi svoju vokaciju arhitekte borio sam se sa prihvatanjem i nametanjem, ostvarivanjem ve─çih i manjih kompromisa. Ta ve┼żbanja su se odnosila i na nastojanja da ono ┼íto je korporativno i standardno, bude i obojeno odnosom prema arhitekturi, objektu, projektu, ne nu┼żno li─Źnim pe─Źatom, ve─ç pomakom koji mo┼że biti ostvaren i prepoznat na svim nivoima razvoja jednog projekta.

Korporacije u velikoj meri mapiraju gradove, dr┼żave, ┼ítetno je da izgradnjom novih koncepata i savremenih objekata ne pomeramo granice i ne doprinosimo struci. Uvek sam se borio za tu dodatnu vrednost, koja u tim vremenima brzog razvoja nije bila jednostavna. Uvek je li─Źni izraz sa jedinstvenom vizijom polje u kome najvi┼íe ┼żelimo da se oprobamo. Sam stvarala─Źki proces prija iako je te┼żak, radite po ose─çaju, te┼żnjama, ┼żeljama, ume─çu, sami se ograni─Źavate i usmeravate u okviru regulatornih zadatih ograni─Źenja. Ta sloboda je neprocenjiva i va┼żna za svakog autora.

Jedino ona nas dovodi do jedinstvenog, prepoznatog autorskog opusa. Ukoliko te┼żimo stvaranju arhitekture koja nas hrani. Ali uvek imate korisnika, investitora, koji ne retko ┼żele da u─Źestvuju, ne standardom koji optere─çuje, ve─ç mi┼íljenjem i ┼żeljom da se kroz neki projekat potvrde. Treba biti pa┼żljiv svakako.

Nekada su slobode u projektovanju optere─çuju─çe. Mera je va┼żna, ona dolazi sa godinama i kilometrima iscrtanih linija. Korporativna arhitektura jeste ograni─Źavaju─ça. Nekada veoma restriktivna. Te┼íko je naterati sebe na po─Źetku jednog stvarala─Źkog procesa da prihvati┼í ote┼żavaju─çe ili besmislene granice. To naravno zavisi o kojim je projektima re─Ź, tehnolo┼íki procesi rada ili proizvodnje su va┼żni i moraju se po┼ítovati. Ve─çi problem je u nametanju korporativnog brendiranja, identiteta koji se prenosi, nekada vrlo nametnuto, da se ne mo┼że ostvariti arhitektonski izraz ili vizuelna komunikacija. Ali uvek postoji na─Źin i mogu─çnost da se napravi iskorak.

MIND Office House, Lu┼żnice enterijer

MIND Office House, Lu┼żnice – MAPA Architects / foto: Relja Ivani─ç

Nakon par godina nastojanja da ne┼íto ÔÇ×promenimÔÇŁ, dodam, posle jednog za mene va┼żnog projekta, dobio sam komentar svog prijatelja prof. Branislava Mitrovi─ça, koji me je ohrabrio re─Źima: ÔÇ×Ovim objektom promenio si tu nametnutu ikonografiju monolitnih, bezli─Źnih box-eva sa komercijalnim sadr┼żajima.ÔÇŁ

Mapa Architects ste pokrenuli kao arhitekta sa zavidnim iskustvom, ali ste za relativno kratko vreme napravili prepoznatljiv BREND, ne samo u Srbiji i šire?

Nakon korporativne karijere, radio sam jedno vreme kao samostalni umetnik, a potom sam se odlu─Źio za osnivanje svoje prakse. Mapa Architects, osnovan je sa idejom nastavka kontinuiranog bavljenja projektovanjem, dizajnom, dizajn i projekt menad┼żmentom.

Svoje bogato iskustvo u svim procesima, smatrao sam da je potrebno i nastaviti, u svim segmentima dalje, da to iskustvo treba da se prenese i unapredi u razmeni sa mla─Ĺim talentovanim kolegama.

Smatram da smo do sada uspeli da osna┼żimo tim i utemeljimo neke nove vrednosti na┼íeg rada kroz posebnost pristupa svakom zadatku i svakom klijentu. Mislim da je takav pristup do sada bio cenjen i prepoznat, pre svega kod klijenata sa kojima smo radili u prethodnom periodu i koji nastavljaju saradnju na novim projektima i na najbolji na─Źin potvr─Ĺuju da smo na pravom putu.

Studio Mapa Architects, za mene predstavlja prirodni razvoj u mom daljem arhitektonskom delovanju. Nadam se da ćemo nastaviti dalje ka utemeljenju nekih novih arhitektonskih rešenja koja će stvarati vrednosti po kojima će studio MAPA Architects biti prepoznatljiv, a da će svaki pojedinac kroz studio ostvariti sebe.

Vila Istra, Krasica / foto: Miloš Martinović

Vila Istra, Krasica – MAPA Architects / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Kako se razvija brend – od li─Źnog imena do veoma cenjenog arhitektonskog studija?

Razvoj brenda je dugogodišnji proces vezan za postavljanje vizije, misije, vrednosti koje stvarate, pogotovo kada se radi o kreativnim industrijama. Proces formiranja tima je posebna tema, ni malo lakša, bez obzira koliko ste sami do tada uradili, koliko iskustva nosite, projekte koji su vas do tada afirmisali. Upravo afirmacija i dotadašnji rad vas obavezuju, i po tom radu vas ljudi i prepoznaju i pozivaju za dalju saradnju, i prave meru vrednosti ispod koje ne smete.

Moja ┼żelja je da kroz stvaranje tima to ne bude manufaktura razvoja samo mojih li─Źnih poteza i kreacija, ve─ç da se svako nadogradi i doda svoj ┼íarm, a to je te┼żak proces. Nije lako prepustiti se i o─Źekivati, a o─Źekivanja su dvosmerna. Razmena je va┼żan segment arhitektonskog delovanja u timu, nadovezivanja i nadogradnje.

Konkursno rešenje Rozino, Budva - 3D vizualizacija - Branko Jovanović

Konkursno re┼íenje Rozino, Budva – 3D vizualizacija – Branko Jovanovi─ç

Pitanje od li─Źnog do timskog jeste va┼żno. Potrebno je imati dovoljno slobode u sebi i po┼ítovati i prihvatiti i tu─Ĺu da bi se svoja zalo┼żila. Osnivaju─çi studio ja sam li─Źno zalo┼żio za posebno i op┼íte, jer je moj rad u osnovi startne pozicije studija koji je novo polje delovanja, sa novim ljudima razli─Źitih temperamenata, stavova, ambicija, pa i talenata.

U procesu stvaranja tima zala┼żete sopstveno i poku┼íavate da izbalansirate odnos da kvalitet prevlada, da se estetike privuku i dovedu na istu rezultantu, da proizvod bude timski. Mislim da smo u startnim godinama, uspeli da, razli─Źitosti saberemo i usmerimo u jednom pravcu kako bi na┼íe zajedni─Źko delovanje dalo ┼íto bolji rezultat.

Ljudi koji ─Źine Mapa Architects su talentovani, radni, lojalni, po┼żrtvovani pojedinci bez kojih se ne bi polako gradio temelj, nadam se dobre arhitektonske prakse.

Kakav je danas status arhitekte kod nas u društvu, a kakav u razvijenim i modernim zemljama?

Arhitektura je va┼żna za dru┼ítvo, a kakvo nam je dru┼ítvo u svakom pogledu je takva i njegova arhitektura. Arhitektura je kao delatnost nekako uvek izme─Ĺu interesa i emocija, a svako ima svoja o─Źekivanja. Mnogostruka je uloga arhitekata, kao stvaralaca i kao izra─Ĺiva─Źa tehni─Źke dokumentacije u procesu integrisanog razvoja investicija, tako da status mo┼żemo posmatrati sa vi┼íe aspekata. Od statusa u dru┼ítvu kao takvom, preko statusa u procesima, i statusa umetnika, stvaraoca. Svoj status arhitekta gradi godinama, kroz veliki rad, sticanjem iskustva, znanjem, kontinuitetom, a pouzdano┼í─çu se dolazi do poverenja i po┼ítovanja same profesije i li─Źnosti arhitekte.

Kula IPS / 3D model: MAPA Architects

Kula IPS / 3D model: MAPA Architects

U na┼íem dru┼ítvu je arhitekta i dalje servis, potreba u lancu proizvodnje objekata, ali se i to polako menja. Interes je preovladao u izgradnji, objekti se ne grade samo prema utilitarnim osnovnim potrebama, ve─ç prete┼żno iz potrebe za zaradom i vi┼íkom vrednosti. Arhitektura se sve vi┼íe posmatra kao servis za brzu gradnju radi vi┼íka kvadrata koja je ekspresivna na prvi pogled, nema vremena za posve─çivanje i inovaciju.

Ne mo┼że┼í da ┼żivi┼í u ovom svetu a da ne bude┼í deo njega, tako da je jako te┼íko i najva┼żnije prona─çi meru, balans. Mislim da su se u na┼íem dru┼ítvu arhitekte vi┼íe prilago─Ĺavale trenutku nego ┼íto su ga menjali. Time su nekada na┼íe intervencije u prostoru usmerene na otklanjanje posledica, a ne produktivne i inovativne, razlo┼żne pokrete.

Savremeni svet je iznedrio dosta davno sve slobode koje su omogu─çile pojavu star arhitects-a po kojima mi nekada prepoznajemo status savremenog arhitekte, onih koji uti─Źu i menjaju po difoltu. Poslednjih godina se ipak situacija popravlja, ali arhitekta i arhitektura i dalje nisu na mestu koje nam/joj pripada.

Koji je najva┼żniji doprinos arhitekte u jednom dru┼ítvu?

Prostor je poruka! Po┼ítovanje ljudi, po┼ítovanje zemlje, resursa! Jednom izgra─Ĺeni prostor je istro┼íen resurs, moramo biti pa┼żljivi u planiranju i kreiranju prostora. Na┼ía uloga kao arhitekata je da vidimo stvari koje drugi ljudi ne vide, ili da predvidimo razvoje i tokove, koji svakako imaju veliki uticaj i doprinos dru┼ítvu. U svom profesionalnom delovanju moramo se voditi i na─Źelom javnog i op┼íteg interesa, zato je va┼żan fokus i kontrola u stvarala─Źkom procesu ili bilo kom delovanju u prostoru.

Arhitektura mora i treba imati temu, su┼ítinu, matematiku lepote, merljivu, ne samo ekspresiju trenutka i trenda. Kultura stanovanja je u velikoj meri menjana uticajem arhitekata, a samim tim i promene lifestyle, na─Źina ┼żivota. Tako da arhitekte imaju veliku odgovornost u svom delovanju, i ne samo dok stvaraju, ve─ç i da prate op┼íti interes kao profesija, da uti─Źu da do gre┼íaka ne do─Ĺe. Arhitekte kao donosioci nove ideje, projektuju─çi poteze i komplekse mogu u mnogome da uti─Źu na razvoj zajednice i ose─çaj ljudi u tom prostoru. Va┼żan je stav i prema korisnicima i prema konzumentima, to se mora imati u vidu.

MIND Office House, Lu┼żnice - skica i studija fasade, MAPA Architects

MIND Office House, Lu┼żnice – skica i studija fasade, MAPA Architects

┼Żivimo u svetu gde svakim danom ima sve vi┼íe arhitekture. Da li ─çe arhitektura promeniti svet i na koji na─Źin?

Dru┼ítvo u kome ┼żivimo, kultura ┼żivota nas u─Źi ┼żivotu, pa je iz svega ovoga jasno da arhitektura koja u mnogome uti─Źe na kulturu ┼żivota, mo┼że i menja planetu, ali i navike ljudi i oblikuje nove generacije na mnogostruke na─Źine.

Zna─Źajna odgovornost arhitekata je u uzajamnosti sa stavovima zajednice i njene prakse u oblasti prostornog stvarala┼ítva. Savremeni na─Źin ┼żivota doveo je do izgubljenog ose─çaja zajednice. Taj imaginarni razmernik u nama od koga kre─çemo mora biti balansiran jer formira dalju meru promena i formiranja generacija koje dolaze, jer oni ulaze u formiranu prostorno kulturnu matricu.

Bitan aspekt su klimatske promene koje su godinama bile samo tema, sada su realnost. Inovativna arhitektura i pronala┼żenje novih modela i pristupa mora pomo─çi u smanjenju globalnog zagrevanja. Mera i odnos sa prirodom, mera uzurpacije resursa, kori┼í─çene autohtonih prirodnih materijala, projektovanje ─Źovekomerne arhitekture, a ne kapitala je uslov stvaranja zdrave zajednice i ostav┼ítine za budu─çnost.

MIND Office House, Lu┼żnice - MAPA Architects / foto: Relja Ivani─ç

MIND Office House, Lu┼żnice – MAPA Architects / foto: Relja Ivani─ç

Jedan na┼í arhitekta mi je rekao da momentalno prekida razgovor kada mu klijent do─Ĺe na prvi sastanak sa pinterest ili instagram idejama. Kakva je situacija kod vas i do koje mere ÔÇ×slu┼íateÔÇť investitora?

To su sve ─Źe┼í─çi primeri, da klijent dolazi sa ÔÇ×svojomÔÇŁ = preuzetom idejom sa Pinteresta ili nekog portala, koju treba ÔÇ×samo maloÔÇŁ razraditi. Tu treba biti sasvim iskren jer i arhitekte, posebno dizajneri enterijera i dekorateri, vrlo ─Źesto pribegavaju sli─Źnoj metodi kada klijentima preporu─Źuju neke inicijalne ideje, preko moodbordova ili inspiracija u po─Źetnim fazama rada.

Nisam rigidan po tom pitanju, jer su moji klijenti prete┼żno ljudi sa kojima sara─Ĺujem du┼że godina pa razumem i takav vid komunikacije, i pravilno ga kanali┼íemo. Vreme je takvo da je digitalizacija procesa sve ubrzala. Ubrzali su se i procesi projektovanja i softverski je sve to jako dobro podr┼żano, ali na ┼żalost klijenti su jo┼í br┼żi jer tra┼że odmah. Vrlo ─Źesto slika je ispred tehni─Źkih re┼íenja, jer klijenti tra┼że da vide kako ─çe to izgledati pre nego ┼íto potvrde, a da bi se do┼ílo do tog rendera potreban je dug rad, a iza toga jo┼í du┼żi. Onog trenutka kada poka┼żete sliku sve je gotovo, iako tek po─Źinje, opasne su te igre. Tu dolazimo do anga┼żmana, ko je klijent, koja je vrsta projekta itd.

Vila Istra, Krasica - MAPA Architects / foto: Miloš Martinović

Vila Istra, Krasica – MAPA Architects / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Ako je ne┼íto tailor-made, onda tu nema mesta ni Pinterestu ni slikama na brzakaÔÇŽ bitan je proces. Nekada su arhitekte bili donosioci novih ideja, mistici, tek kada su objekti dobijali oblikovnost u izgra─Ĺenim masama, shvatana je prava veli─Źina ideje i poteza u potpunosti. Sada je sve to demistifikovano i vi─Ĺeno pre nego ┼íto je krenulo.

Mislim da su kod jednoporodi─Źnih vila i stanova ti uticaji, i ┼żelja za u─Źestvovanjem najve─çe, jer grade svoj dom. Moj pristup u takvim projektima koji se dugo ÔÇ×krojeÔÇŁ je da se moraju oslu┼íkivati potrebe investitora, ali sa stavom i kanalisanjem ideje da bi rezultat bio dobar.

To balansiranje i nadovezivanje i razmenu prilikom projektovanja izme─Ĺu nas i klijenta, jedan na┼í investitor naziva plusingom, kao nadogradnju u stvarala─Źkom procesu u kreativnim industrijama.

Koji su primeri dobre arhitektonske prakse u Srbiji i zašto nema više takvih projekata?

Poslednjih godina su mnogostruki primeri dobre prakse. Izgra─Ĺeno je puno objekata i kompleksa, i u toj masi ima dosta uspelih tema. Prete┼żno su uspele teme samostalni objekti, pre nego kompleksi, jer su kompleksi uvek optere─çeni miksom i velikim interesima, na┼żalost i bez dobrog balansa. Mnogi projekti jesu do┼íli kao koncepti sa strane iz inostranstva, ┼íto nekada nije ba┼í najbolje re┼íenje jer se u pre konceptu ne uzmu svi aspekti genius loci-a, koje je potrebno sagledati. Savremene pristupe projektovanja prihvatili smo svi, tako da sve teme mogu biti kvalitetno savladane i u okvirima srpskih arhitektonskih praksi, od ideja koje ne zaostaju za razvijenijim svetom.

Stambeni objekat DT, 3D vizualizacija - MAPA Architects

Stambeni objekat DT, 3D vizualizacija – MAPA Architects

Svaki sagra─Ĺeni objekat jeste deo na┼íe zajednice i bi─çe njen deo dugi niz godina. Da li Vas nasle─Ĺe, kreativnost i funkcionalnost dr┼że stalno korak ispred sada┼ínjice?

O svemu navedenom je potrebno uvek promi┼íljati u procesu, ali ne biti izgubljen, zagledan previ┼íe u budu─çnost, niti zato─Źen u sada┼ínjosti. Svakako se trudim da ne zaboravim nasle─Ĺe, i da na temeljima nasle─Ĺa, razmi┼íljaju─çi o savremenom trenutku i budu─çim vremenima, dam svoj odgovor u prostoru. Gotovo u svim vremenima se koriste iskustva pro┼ílosti i dobri primeri prakse. Nekada je taj korak vi┼íe ispred vremena, dobar za pomeranje granica, ali ume da vas izmesti iz objektivnog trenutka i stvarnih potreba.

Arhitekta treba da bude vizionar i zagledan u nove tendencije i inovacije, ali to zavisi i od zadatka. Nekada je forma pratila funkciju, danas uveliko funkcija prati formu. Moderna arhitektura ne mora nu┼żno da bude u skladu sa funkcijom, od nje se i o─Źekuje da bude vanvremenska.

Koliko je te┼íko u va┼íem poslu prona─çi balans izme─Ĺu kreativnosti, funkcionalnosti, energetske efikasnosti?

Mera je va┼żna u svemu!! Kompozicija, balans masa, materijala, puno praznoÔÇŽ Kreativni postupak, po─Źetna faza i senzacija nas povedu, nekada i zavedu, pa taj proces odnosa i tretmana spolja unutra, utilitarno ili estetsko, energetski efikasno, nije lak. Radost kreacije novih re┼íenja, sa poku┼íajem bez ponavljanja nas tera na poku┼íaj inovacije i primene novih pristupa, uvek je druga─Źije.

U svakom projektu mo┼że se odmah videti mucanje ili re─Źitost i estetska i funkcionalna, ali ova energetska se mo┼że sagledati samo u godinama eksploatacije.

Arhitektura nije samo dizajn sam sebi kao svrha, dizajn je i radi komfora, udobnosti i jasnog rada svih funkcija. Nije lako napraviti taj balans, i potrebno je imati meru da svaki u─Źesnik procesa, od arhitekata, preko konstruktivca i instalatera, budu usmereni i orkestrirani da bi produkt imao sve neophodne kvalitete. Ti kvaliteti danas se prepoznaju i kroz energetske paso┼íe, pa je va┼żan aspekt funkcionalnost sistema i komfor u ┼íirem smislu od prostornog.

Vila RH, Podgorica, 3D vizualizacija - Predrag Milutinovi─ç MAPA Architects

Vila RH, Podgorica, 3D vizualizacija – MAPA Architects

U kom smeru se menjao ili razvijao vaš pravac u profesionalnom i smislu i da li se danas više osećate kao Mapa Architects ili Predrag Milutinović?

Svaki ─Źovek, pa i arhitekta, mora voditi dijalog sa samim sobom. Akumulacija znanja i inspiracije i problem ispoljavanja talenta je pitanje tog balansa u odnosu prema stvaranju, li─Źnom i zajedni─Źkom.

Mapa Architects je za mene menjanje trenutka, izme┼ítanje, ali ne otklon od li─Źnog, ve─ç zalog li─Źnog za op┼íte. Osnovna ideja stvaranja brenda su razli─Źiti pristupi, razli─Źite tipologije, sinteza ideja radi nove produkcije i akumulacije i inovacije na jednom mestu. Profesionalno sam i dalje li─Źno arhitekta Predrag Milutinovi─ç, koji stvara kroz Mapa Architects poku┼íavaju─çi da kanali┼íem i jasno napravim sintezu i sabiranje, evaluaciju na┼íih zajedni─Źkih kvaliteta da prevlada prava i najbolja ideja. To mo┼żete nazvati i nekakvom pobedom nad egom zarad vi┼íeg interesa zajednice, mada je Ego potreban nekada kao poja─Źano samopouzdanje kroz kreativni zanos i ispoljavanje talenta, ali ne i u odnosima u timu.

Mi┼íljenja sam da sam do sada dovoljno uradio na svim poljima delovanja da bih se prepoznavao kao pojedinac, kao ime, ali da, uslovno re─Źeno moja praksa ne mora da nosi to ime, ve─ç da ako radite u timu zajedni─Źki stvarate dalje neke nove vrednosti, ako smo se za taj rad opredelili. Sve jedno, ako nemate dovoljno ljubavi ni┼íta ne─çete uraditi ni sami ni zajedno u timu.

Vila Senjak, 3D vizualizacija - MAPA Architects

Vila Senjak, 3D vizualizacija – MAPA Architects

Koliko su stru─Źna literatura i ─Źasopisi va┼żni za svakog arhitektu i struku uop┼íte. ┼áta je ono ┼íto se nalazi na va┼íem stolu i kako vam se ─Źini razvoj i misija ─Źasopisa ÔÇ×grenefÔÇť?

Ja sam predstavnik generacije koja voli knjige i ─Źasopise, skicu, olovku papirÔÇŽ. Mi smo od studija pa na dalje koristili Detail, Domus, J+A, Riba, Oris, to su bili ─Źasopisi koji su nas hranili novim tendencijama. Mislim da se prelaskom na digitalizaciju nekako i emocija prema u─Źenju raslojila, umanjio se taj odnos prema informaciji koju dobijamo. Portali, blogovi su preovladali, ┼íto nije ni┼íta lo┼íe, ali ve─çinu ne ─Źitamo kao sadr┼żaj, ve─ç prelistavamo slajdove, slike.

Pobornik sam pristupa da ukoliko ┼żelite da neko sa sigurno┼í─çu pogleda neki va┼í produkt, taj produkt osim u digitalnom obavezno podnesete i u ┼ítampanom obliku. Iako je lak┼íe deliti sadr┼żaje digitalno, ipak hard kopija obavezuje da se pogleda i njeno materijalno prisustvo obavezuje na po┼ítovanje tog rada.

Ovime nekako odajem priznanje va┼íem radu da, u ovom vremenu ÔÇ×lakih komadaÔÇť i sadr┼żaja koji se tek dele i ┼íeruju, proizvodite izdanja na papiru. Sam program izdanja i bogatstvo tema ukazuje na ozbiljnost pristupa i ┼żelju da se napravi razlika i da ─Źasopis postane deo literature, ili kreativnog nereda stola nekog arhitekte, ┼íto u mom slu─Źaju i jeste.

Na ┼íta ste prvo pomislili kada ste dobili poziv da budete deo asocijacije ASAP i kako posmatrate zajedni─Źke ciljeve?

Na jedinstvo i razmenu. Ubrzavanje savremenog dru┼ítva, poslovanja, navode na potrebu vi┼íeslojnog umre┼żavanja i razmene, pra─çenja razvoja struke, odr┼żivog razvoja, za┼ítite prirodne sredine i resursa, okru┼żenja i potreba korisnika. Udru┼żenje ASAP otvara ┼íirok spektar razmene unutar samog udru┼żenja i uticaj u dru┼ítvenoj zajednici u Srbiji i regionu u smislu stvaranja okru┼żenja kvalitetnijeg poslovanja, kvalitetnijeg i komfornijeg rada i priznavanja profesije struke kao umetnosti i kao delatnosti. Iznad svega o─Źekivan je uticaj na svest u dru┼ítvu radi prepoznavanja vrednosti stvarala─Źkog rada arhitekata, vrednosti arhitekture i uticaja i doprinosa na prostor, dru┼ítvo, kulturu i nasle─Ĺe.

Mislim da sa po─Źetkom delovanja organizacije svi imamo velika o─Źekivanja, ali i obavezu delovanja, aktivnog u─Źe┼í─ça u stvaranju ne samo boljeg ambijenta u kome delujemo, ve─ç i dru┼ítva u celini, ┼íto i jeste jedna od misija arhitekture.

Sedeli smo sat i po i ja sam se iz minute u minut odu┼íevljavao energijom koju nosi ovaj ─Źovek. Ne, nismo radili intervju tako kratko. Pe─Ĺa je na moja pitanja odgovarao mejlom, a ja sam ga vra─çao dva puta sa molbom „skrati ─Źove─Źe, kako da spakujem 30.000 karaktera na ┼íest ili osam strana. Obe─çao je da ─çe u narednim izdanjima ÔÇ×grenefa“ pisati, a ja znam da ─çete njegove tekstove ─Źitati sa u┼żivanjem.