Connect with us

Građevina

OPEKA – glavni materijal u izgradnji najmodernijeg kazneno-popravnog zdanja kod nas

Published

on

Novi zatvor u Pančevu najsavremeniji je kazneno-popravni zavod u regionu

Jedno od najneobičnijih arhitektonskih zdanja koje poseduje baš svaka zemlja savremenog sveta su kazneno-popravni objekti. Iako neophodni, zatvori su najčešće zapostavljeni i zato je njihova modernizacija nešto na šta je potrebno staviti akcenat.

Kompanija ARTERRACOTTA je upravo deo jednog ovakvog projekta kao jedan od aktera priče o izgradnji dugopominjanog zatvora u Pančevu. Opeka je najlogičniji izbor za ovakve građevine, s obzirom na njenu dugotrajnost i performanse. Štaviše, možemo sa sigurnošću reći da je opeka najadekvatniji materijal za ove namene.

Novi zatvor u Pančevu najsavremeniji je kazneno-popravni zavod u regionu

Arterracotta fasadna opeka, kazneno-popravni zavod u Pančevu, Srbija

Format koji je korišćen za izradu fasade zatvora je NF (normal format),
Dimenzija: 240x71x115 mm,
Raspored šupljina: DIN solid brick u B, pravougaonik
Presek šupljina: ca. 15-31%
Spoljni zid opeke: ≥ 20mm
Obim opeke: 1,62 kg/dm3
Gustina tela opeke: 2,30 kg/dm3
Klasa čvrstoće na pritisak: > 50 N/mm2
Upijanje vode: ca. 5,0%
Toplotna provodljivost: 0,68 W/(mK)

Fasadna cigla za kazneno-popravnu ustanovu u Pančevu

Fasadna cigla za kazneno-popravnu ustanovu u Pančevu foto: Arterracotta

Ista vrsta opeke korišćena je i na mnogim drugim objektima u svetu. Neki od njih su:

  • Krakov, Poljska: Novi kampus univerziteta na Vistula Bulevaru, arh. Krzysztof Kiendra, Architectural Office DDJM studio
  • Oldenburg, Nemačka: Arh. kompanija HS Architects je angažovana da projektuje proširenje poslovnog objekta i proizvodne hale
  • Hamburg, Nemačka: Tri kule na jugu grada koje je projektovao arhitektonski studio Sievers + Pulst + Reincke GbR
Hamburg, Nemačka: Tri kule na jugu grada koje je projektovao arhitektonski studio Sievers + Pulst + Reincke GbR

Fasadna opeka – Foto: Arh. studio Sievers + Pulst + Reincke GbR

Hamburg, Nemačka: Tri kule na jugu grada koje je projektovao arhitektonski studio Sievers + Pulst + Reincke GbR

Fasadna opeka – Foto: Arh. studio Sievers + Pulst + Reincke GbR

Krakov, Poljska: Novi kampus univerziteta na Vistula Bulevaru, arh. Krzysztof Kiendra, Architectural Office DDJM studio

Fasadna opeka – Foto: Arch & graph design, Wroclaw

Kapacitet i moderni elementi

Kompleks od 10 zgrada, na 24 hiljade kvadrata, imaće najviši stepen obezbeđenja i moći će da se uporedi sa najsavremenijim zatvorima u Evropskoj Uniji. Na ulazu će se nalaziti neprobojna stakla, kontradiverziona vrata najnovije generacije, tunel za skeniranje stvari, kao i prostorije za ručni pretres. Planirano je da ceo kompleks bude ograđen perimetarskim sistemom zaštite, a sam objekat IC senzorima i više stotina kamera za video nadzor. Zbog svega pomenutog, novi zatvor u Pančevu najsavremeniji je kazneno-popravni zavod u regionu ukupne površine od 24 hiljade kvadratnih metara.

3D projekat kazneno-popravni zavod u Pančevu, Srbija

3D projekat kazneno-popravni zavod u Pančevu, Srbija

ARTERRACOTTA
Distribucija opekarskih proizvoda za fasade i podove

SHOWROOM: Vojvode Micka Krstića 1J
Dunavske terase
11000 Beograd
Tel/fax: +381 11 6411 814
info@arterracotta.com
arterracotta@gmail.com
www.arterracotta.com

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Arhitektura

Šta će biti sa stepeništem na Kalemegdanu?

Published

on

By

Počeli su radovi na rekonstrukciji Velikih stepenica na Kalemegdanu. Projekat je vredan 14,5 miliona dinara, a kako kažu gradski čelnici, rok za izvođenje radova je 120 dana. Mnogi Beograđani na društveni mrežama su burno reagovali na fotografije na kojima se vidi izlomljeno gazište, prenosi portal b92.info.

Iz JP „Beogradska tvrđava“ za Prva TV kažu da je rekonstrukcija Velikog stepeništa važan projekat da bi se zaštitio kulturno-istorijski spomenik i osigurala bezbednost posetilaca. Sve se obavlja uz stručni, konzervatorski i arheološki nadzor koji je obavezan u toku radova.

Izvor:b92.info / Prva TV

Continue Reading

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno