Connect with us

Građevina

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Ulaganja u jug Srbije, najveći rast u građevinarstvu, planovi za Surčin…

Objavljeno

:

Zorana Mihajlović, Ministarka građevinarstva

Bliži se kraj godine, pa bi retrospektiva u polju građevinarstva definitivno govorila u prilog ovoj delatnosti u smislu BDP. O tome ćemo danas pisati, kao i o još nekim projektima koji su u planu, a trebalo bi da olakša živote žitelja Niša, Jakova i Dobanovaca.

Mihajlović u Nišu: „Nikad više ulaganja u jug Srbije“

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je protekle sedmice sa gradonačelnikom Niša Darkom Bulatovićem o izgradnji obilazne pruge oko Niša i izgradnji i sanaciji saobraćajnica koje su korišćene prilikom izgradnje Koridora 10.

Na ovom sastanku, između ostalog, dogovoreno je da na proleće krene izgradnja državnog puta od Malče do Proseka, kao i sanacija lokalnog puta od Proseka do Jelašnice, koji je vidno oštećen tokom izgradnje auto-puta. Resorna ministarka je istakla i da će sledeće godine početi izgradnja jednog od šest novih auto-puteva, od Niša do Pločnika.

Na sastanku se razgovaralo i o daljem razvoju Aerodroma “Konstantin Veliki. Tom prilikom je konstatovano da to više nije mali aerodrom i da ima velike potencijale za dalje napredovanje,a dogovorena je i dinamika otvaranja bočnih naplatnih rampi u zoni grada Niša.

Koridor 10

Koridor 10, Srbija

Mihajlović o drumskom Koridoru

Ona je na TV 02 rekla da je Srbija ove godine završila kompletan drumski Koridor 10 i naglasila da se više nikad neće desiti da se jedan auto-put gradi 50 godina, jer to znači da je država zatvorena u transportnom smislu.

„To je upravo bio slučaj sve do pre nekoliko godina, jer su praktično radovi i na južnom i na istočnom kraku počeli tek 2014, a od 2012 do 2014. smo se bavili preprojektovanjem i eksproprijacijama koje nisu bile urađene na vreme. Da smo kojim slučajem radili po projektima koje su nam ostavili Boris Tadić, Milutin Mrkonjić i Velimir Ilić, danas ne bismo imali ni auto-put kroz Grdeličku klisuru, ni istočni krak Koridora 10, ili bi se to što je urađeno urušilo za 10 dana”, rekla je Mihajlovićeva.

Najveći rast vrednosti građevinskih radova u poslednjih 10 godina

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je vrednost izvedenih radova u građevinarstvu na teritoriji Srbije povećana je za 39,9 odsto u trećem kvartalu 2019. u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo je najviša stopa rasta građevinarstva zabeležena u jednom kvartalu od 2010. godine.

Trend rasta građevinarstva, kao sektora koji je najviše doprineo rastu BDP u 2019, nastavljen je i tokom 2019. i u prva tri kvartala ove godine ostvarena je prosečna stopa rasta vrednosti izvedenih građevinskih radova od 25,8 odsto. Zbog svega gore pomenutog očekuje se da odlični rezultati u 2019. dodatno povećaju učešće sektora građevinarstva u BDP Srbije na kraju godine.

radnici na gradilištu

Foto: www.pixabay.com/Michael Gaida

U Surčinu opet tender za trgove

Žitelji surčinskih naselja Jakovo i Dobanovci trebalo bi u narednom periodu da dobiju nove trgove, ukoliko se neko od izvođača javi na tender. Direkcija za građevinsko zemljište pre nekoliko dana raspisala je tender za izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na dva trga, a rok za donošenje odluke o izvođaču je 25 dana od otvaranja ponuda. Kako je za list Novosti rekao predsednik Opštine Stevan Šuša, već tri godine traju pokušaji da se uredi nekoliko glavnih trgova u Surčinu.

Planom je predviđeno da bude sređen glavni trg u Jakovu, čime bi stanovnici ovog dela prestonice konačno dobili funkcionalan javni prostor. On bi se nalazio na prestoru sadašnjeg, na uglu Boljevačke ulice i Ulice vožda Karađorđa, površine 1.136 kvadrata. Kako je predviđeno, 60 odsto prostora bilo bi popločano kamenim pločama, dok će 40 odsto biti ozelenjeno novim sadnicama i pokriveno obnovljenim travnjakom. Centralni deo trga na kom se nalazi spomenik biće sređen, a takođe je planirano da se ugradi šest stubova javne rasvete, dok vodovodne cevi nije potrebno menjati.

Žitelji Dobanovaca takođe će, ukoliko se sklopi dogovor sa izvođačem, uskoro dobiti nov javni prostor u samom centru naselja. Ukupna površina trga iznosiće 1.450 kvadrata, a sastoji se od parkovskog dela, koji ima 1.000 kvadrata i zasebne parcele od 450. Trg u ovom surčinskom naselju je već formiran, ali je neophodno njegovo uređenje, što predviđa uklanjanje svih postojećih rekvizita i dve fontane, dok će velika centralna fontana biti zadržana. Oko 70 odsto površine namenjene parku treba da bude pod zelenilom, dok će ostatak biti popločan kamenim kockama, a predviđeno je i nekoliko klupa, kao i razni sadržaji za decu.

Advertisement

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Tržište nekretnina i dalje raste, Moravski okrug, zgrade i zemljotresi

Objavljeno

:

Od

radnici na gradilištu

I ove sedmice sumirali su se rezultati na tržištu nekretnina, a čuli smo i najave nekih projekata koji će olakšati život našim građanima i pozitivno uticati na BDP.

Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste

Kada pričamo o građevinskoj sezoni koja je sada već iza nas, možemo sa sigurnošću reći da tršiste nekretnina u Jugoistočnoj Evropi nastavlja da raste brže nego što se to očekivalo, a sve je veća potražnja za izgradnjom modernih kancelarija i maloprodajnih objekata. Ovo je ocena učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina JIE „Balkans Proprety Forum 2019“.

Senior direktor odeljenja za procene vrednosti u JIE u kosultantskoj kući za nekretnine CBRE Nebojša Nešovanović rekao je tom prilikom da su trendovi slični u celom regionu i tržiste nastavlja sa rastom.

– Očekivali smo usporenje rasta i pre godinu dana smo projektovali usporenje rasta, a to se nije desilo. Tržiste i dalje dinamično raste, pre svega stanogradnja i cene stambenih nekretnina. Takođe, dolazi do rasta kancelarijskog prostora, zauzetosti i renti – obrazložio je Nešovanović. Kako je dodao, maloprodaja je prilično popunjena u svim zemljama regiona, osim u Srbiji. Što se tiče cena nekretnina, Nešovanović očekuje da će se rast usporiti naredne godine.

U narednih godinu dana, on se nada se da će rast cena usporiti i da će se tržište stabilizovati, a tek za oko dve godine očekuje korekcije. Najveća potražnja je za nekretninama na Novom Beogradu, i može se očekivati da će se najviše graditi tu, naročito u Bloku 65.

Detalji ugovora usaglašeni, radovi na Moravskom korodoru kreću za par dana

Ovih dana bi trebalo da počnu radovi na Moravskom koridoru na lokaciji u okolini Kruševca, najavila je krajem prošle sedmice ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva kaže da su tada usaglašeni i svi detalji u pregovorima za potpisivanje komercijalnog ugovora za realizaciju ovog projekta, odnosno za povezivanje gradova Kruševca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjačke Banje.

To dalje znači, rekla je resosna ministarka, da za 10 do 15 dana počinju radovi u okolini Kruševca budući da su država, Vlada i Ministarstvo pripremili prostor gde radovi mogu da počnu. Završena je kompletna eksproprijacija na deonici kod Kruševca.

Zorana Mihajlović

Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture RS

Ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu

Posle razornih zemljotresa u Albaniji region je „stavio prst na čelo“ i počeo da razmišlja šta bi bilo da je zemljotres te jačine pogodio i nas. Tako je poznati beogradski arhitekta Nebojša Glišić bio ogorčen prizorima iz zemljotresom razorenih zgrada u gradovima Albanije i skrenuo je pažnju na konstataciju širom sveta poslednjih desetak godina da „ne ubijaju zemljotresi, nego korupcija u građevinarstvu“. Glišić je komentarisao fotografije nakon zemljotresa i rekao da je potpuno nov objekt pokleknuo pod težinom spratova, očigledno bez adekvatnih seizmičkih platana, horizontalnih i vertikalnih armiranobetonskih serklaža koji bi prihvatili moćne sile zemljotresa. Samo se sklopilo, onako kako se mogu sklopiti spratova starih objekata na kojima su nazidani silni spratovi.

Poznati beogradski arhitekta, koji je decenijama unazad učestvovao ili potpuno konstruisao mnoštvo objekata po Srbiji za zapadnoevropske velike kompanije, konstatovao je da je, čak i kad se u zgrade ugrađuju i velike količine betona i armature, katastrofa u slučaju zemljotresa garantovana ako su zgradi „tanka kolena“.

I ovo nije jedino takvo viđenje. Naime, jedno istraživanje sa Univerziteta Kolorado iz Bouldera iz 2011. o posledicama loše gradnje zgrada na ljudske žrtve u zemljotresima ustanovilo je da se u svim zemljotresima u prethodne tri decenije moglo izbeći čak 83 posto svih mrtvih samo da su se zgrade u pogođenim gradovima i naseljima podizale u skladu sa standardima zaštite od zemljotresa.

Izvor: Novosti, RTV, Tanjug

Nastavi sa čitanjem

Građevina

Zašto ginu građevinski radnici u Srbiji?

Objavljeno

:

Od

građevinski radnici

U našoj zemlji na radu je za deset meseci prošle i u istom periodu ove godine stradalo 79 ljudi, a teško povređeno više od 1.200, pokazuju podaci Inspektorata za rad dostavljeni listu Novosti. Mađutim, podaci Sindikata građevinarstva još su strašniji i oni kažu da je od prošlog januara do kraja septembra ove godine stradalo je 87 ljudi, od čega 32 u građevinarstvu.

– Za poslednju deceniju, na radu je poginulo ili umrlo od posledica povreda oko 500 ljudi, od čega polovina u građevini – izjavio je Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva.

Postoji još jedna činjenica. Naime, veoma mali broj radnika, ili njihovih porodica, je dobio odštetu, a i kada bi je dobili, ona bi bila simbolična, daleko od milionskih iznosa kao na Zapadu, kažu u Građevinskoj komori. Prema računicama Samostalnog sindikata, za 15 poslednjih godina samo trećina povređenih naplatila je štetu koja im je pričinjena na radnom mestu. Jedan broj je isplaćen od osiguranja, pod uslovom da su radili legalno i da ih je poslodavac osigurao. Drugi su morali da pokreću sudske parnice, koje su dugo trajale i imale šarolik ishod.

Statistika pokazuje i da su do novembra ove godine inspektori doneli 4.037 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i naložili 10.732 mere, kao i 752 rešenja o zabrani rada. Podneta su i 1.168 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u vezi sa bezbednošću i zdravlje na radu, kao i 28 krivičnih prijava protiv odgovornih lica. Što se prekršajnih postupaka tiče, od januara do oktobra 2019. poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 237.677.200 dinara.

Do povreda i smrtnih ishoda dolazi jer je prosečna starost srpskog građevinskog radnika 55 godina i zbog toga što se na skele penju ljudi koji zbog svoje starosne dobi ili zdravstvenog stanja nikako ne bi smeli, a među njima ima čak i onih sa dijagnozom epilepsije. Veliki broj radnika su, objašnjava Rodić, Turci, Pakistanci, Indusi, i niko ne zna njihove istorije bolesti, pa se samim tim i ne zna da im je dozvoljen rad na visini. Na zaštiti na radu po pravilu se štedi kako bi cene usluga naših firmi bile niže.

Izvor:Novosti

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno

Instagram - pratite nas