projekat: Nikola Martinović – Šarm starog novosadskog zdanja u ulozi savremenog poslovnog objekta

Srpska Atina je jedna od onih srpskih varoši kroz koje kada prošetate ne možete proći, a ne osetiti duh starih vremena. Glavni razlog takvog doživljaja jesu stara zdanja koja se nalaze u užem gradskom jezgru, ali i okolnim gradskim kvartovima.

Jedan od takvih objekata smešten je u Železničkoj ulici, nekadašnjoj glavnoj vezi između samog centra grada i železničke stanice koja se nalazila na mestu današnje Limanske stanice. Objekat je izgrađen tridesetih godina XX veka za potrebe Narodne banke Srbije i to kao filijala u Novom Sadu. Od svog postanka pa do danas ovaj građevinski objekat dominirao je u ovom kraju grada i teško da je ikom bio nepoznanica.

Objekat je građen u duhu akademizma, koji je usvojen i tadašnjim zakonom o podizanju javnih zgrada korišćen kao glavni način i pravac gradnje takve vrste objekata.
Godine 2021. na zahtev kompanije Inobačka, koja je postala vlasnik ovog arhitektonski i istorijski značajnog novosadskog objekta, pokrenut je projekat njegove restauracije. Vođa projekta bio je arhitekta Nikola Martinović ispred N–Martin arhitektonskog biroa. Glavni cilj projekta bio je izvršiti rekonstrukciju, zadržati nekadašnji, stari izgled, a sam enterijer preoblikovati u savremeni poslovni objekat.

Prema rečima gospodina Martinovića, u pitanju je zahtevan, izazovan, ali veoma inspirativan projekat, na čijoj realizaciji je bilo zadovoljstvo raditi. Kako je OTP banka, kao bivši vlasnik, vodila računa o ovom objektu, on je bio u prilično, i funkcionalno i estetski, dobrom stanju i kao takav bio je pristupačan za snimanje trenutnog stanja. Inače, postupak snimanja je veoma važan, posebno kada se radi o objektima koji su pod zaštitom kao kulturno dobro. Snimanje se sprovodi u cilju da se stekne uvid i temeljna analiza postojećeg stanja, kako bi se rekonstrukcija sprovela u skladu sa arhitektonskim i istorijskim nasleđem. Kako bi se iznašla najbolja rešenja arhitekta je imao odličnu saradnju za Natašom Šijan ispred Zavoda za zaštitu spomenika čija je ekspertiza doprinela finalnom izgledu rekonstrukcije objekta.

Najveći izazov ovog projekta bio je zadržati postojeći izgled, a stvoriti takav prostor koji će odgovoriti na savremene potrebe poslovnog čoveka. O čemu se tačno radi ukazuje npr. činjenica da je bilo neophodno postaviti klima uređaje i komore za potrebe adekvatne klimatizacije, ali se takva tehnološka rešenja nikako nisu uklapala u sam izgled zgrade. Drugim rečima, njihovom postavkom, objekat bi potpuno izgubio na svom nekadašnjem izgledu, jer poznato nam je da klima uređaji nisu bili sastavni deo arhitekture tridesetih godina XX veka. Sa druge strane, rešenje klimatizacije je moguće, ali zahteva izvesna finansijska ulaganja. Međutim, kada ljudi prepoznaju prave vrednosti, ne pitaju šta košta. Tako su i arhitekte naišle na razumevanje novog vlasnika objekta, koji je pristao na rešavanje situacije primenom finansijski izazovnih rešenja. Tako je objekat zadržao svoj šarm i autentični izgled, a korisnici su dobili klimatizovan prostor.

Još jedan sličan primer usklađivanja prošlih i sadašnjih vremena jeste skidanje stare ograde od kovanog gvožđa, koja je obnovljena, revitalizovana, a potom vraćena u novom svetlu, a starom duhu u enterijer. Investitor je se odlučio da sve delove koje je moguće bilo revitalizovati da to i učini. Kompletna stolarija, unutrašnja i spoljašnja, zamenjena je novom drvenom stolarijom. Kada je spoljašnji izgled u pitanju, pored stolarije, potpuno je rekonstruisana fasada, kao i originalna kamena obloga oko ulaznih vrata, koja datira više od jednog veka.

Uz fasadu, kompletno je izmenjena i instalacija, čime je obezbeđen i rešen zahtevan zadatak i pruženi svi uslovi za rad visoko tehnoloških kompanija, čiji je radni prostor predviđen na drugoj i trećoj etaži. Na spoljašnjoj strani osposobljena je staklena bašta sa dve, višedecenijske biljke koje se prostiru do drugog sprata. Oplemenjenost prirodom, dodatno je pojačana zelenilom u dvorištu objekta, gde je obezbeđen i parking za sve korisnike ovog zdanja. Ulazni deo i prizemlje, pored revitalizovane ograde namenjeno je za instalaciju savremenog lifta, koji se svojim izgledom, potpuno uklopio u enterijer prostora. U ovom delu, smešten je co-working prostor, opremljen za produktivan rad pojedinaca i timova.

Prvi sprat je sedište kompanije INOBAČKA, moderno opremljen prostor predviđen za održavanje konferencija i sličnih poslovnih događaja. Šetnjom kroz ceo objekat koji se proteže na četiri sprata, lako je zaključiti da je N-Martin tim obavio jedan veoma zahtevan, izazovan, ali i inspirativan posao na najbolji mogući način. Vodeći računa da se ispoštuje istorijsko, kulturno i arhitektonsko nasleđe, da se sačuva duh starih vremena, ali i obezbede svi estetski i funkcionalni uslovi modernog poslovnog prostora, gospodin Nikola Martinović sa svojim kolegama uložio je veliko znanje, vreme, strpljenje, otvorenost za uređenje svakog detalja ovog savršenog staro-novog objekta. Važno je istaći da je projekat kvalitetno sproveden u delo zahvaljujući sinergiji novog vlasnika objekta, koji je prepoznao kvalitet i vrednost autentičnog objekta i prepustio dalji rad profesionalcima, poznavaocima i stvaraocima arhitekturnih dela. Sa druge strane, isti ti profesionalci dali su svoj maksimalni doprinos da se ispoštuju želje i očekivanja investitora.

Kada se napravi jedna takva saradnja, nastaje remek delo prošlih i sadašnjih vremena, koje će podjednako dobro nositi sve svoje vrednosti, živeti prošlost, sadašnjost, ali i budućnost, baš kao ovo remek delo u Železničkoj br. 3 u Novom Sadu. Nadamo se da će biti sličnih primera spajanja prošlosti i sadašnjosti kroz kvalitetnu revitalizaciju i posvećen rad stručnjaka i vlasnika starih zdanja, jer će se na taj način uliti snaga za buđenje starih vrednosti.

„Masivna trospratnica, podignuta je za potrebe Narodne banke, filijale u Novom Sadu, tokom treće decenije XX veka. Izvedena je u odlikama akademizma, pri čijem izboru su, po svemu sudeći, bili usaglašeni za sada neutvrđeni autor projekta i tradiciji sklon investitor. Na čvrstom, širokom pročelju je devet osa otvora sa naglaskom na oblikovanju centralno postavljenog rizalita sa visokim ulazom u masivnom ramu, zidanim balkonom na drugom spratu i dva para jonskih pilastara čije baze dosežu do profilisanog kordonskog venca nad parterom. Na prozorima spratova su klupčice oslonjene na konzole, a nad njima dva tipa frontona − arhitravni i plitak geometrijske konture, dok su u parteru, čija je površina u fugama, prozori jednostavno usečeni u zid.

Krovni venac i tavanski nadzidak u središtu, ispuštenim delovima prate plasticitet postignut na donjim, spratnim partijama fasade. Ulazna vrata imaju gvozdene rozete na zastakljenim krilima. Hol je dekorisan štuko plastikom, a u njegovom produžetku, u dubini enterijera, smešteno je trokrako stepenište sa ogradom od livenog gvožđa na kojoj su kao dekorativni elementi izvedene liske i cvetne metope. U jednoj od prostorija prvog sprata sačuvan je namenski ugrađen trezor.“

Odlomak iz Umetničke topografije Novog Sada, autorke Donke Stančić.

• Autor projekta: Nikola Martinović, arh.
• Saradnici: Milota Šušerski arh, Helena Tasić arh, Marko Stajić arh, Tijana Čubrilo arh, Jelna Plačkov arh, Lara Penc arh, Maja Duratović arh.
• Lokacija: Novi Sad
• Godina projektovanja: 2021.
• Godina realizacije: 2023.
• Površina: 3000 m²