Arhitektura i enterijer danas prevazilaze pitanje estetike i funkcionalnosti. Savremeni prostori nastaju kroz saradnju arhitekata, dizajnera, investitora i brendova, a njihova vrednost meri se sposobnošću da odgovore na potrebe korisnika, stvore autentično iskustvo i zadrže relevantnost kroz vreme.
Upravo o tome govorili su učesnici panela „Enterijer kao projekat ili snaga prostora: dijalog arhitekte, dizajnera i brenda“, održanog u okviru konferencije ArchyEnergy 2026.
Panel je moderirao Aleksandar Davidović, M.Arch., CEO studija Horkruks, dok su u diskusiji učestvovali Dejan Racić, regionalni zastupnik kompanije Porcelanosa Grupo za Balkan, Maja Kraker, menadžer za razvoj poslovanja kompanije ZG Lighting, Jovana Berat, M.Arch., CEO kompanije ABV Interiors, Ksenija Đorđević, M.Arch., CEO studija Ksenija Đorđević Architects – KDA i Monika Štiklica, osnivač i generalni direktor AMO Design Studija.
Kroz otvoren i inspirativan razgovor panelisti su govorili o ulozi enterijera u oblikovanju identiteta prostora, odnosu između arhitekata i investitora, značaju brendova u savremenim projektima, dugoročnoj vrednosti kvalitetnog dizajna i izazovima koje nove tehnologije donose arhitektonskoj profesiji.
Arhitektura i enterijer više nisu odvojene discipline
Jedna od prvih tema panela odnosila se na promene koje su se tokom poslednjih godina dogodile u načinu na koji se projektuju i doživljavaju savremeni prostori.
Panelisti su ocenili da granice između arhitekture i enterijera postaju sve manje izražene. Dok se nekada enterijer često posmatrao kao završna faza projekta, danas je on sastavni deo procesa projektovanja od samog početka. Sve češće se o prostoru razmišlja kao o jedinstvenoj celini u kojoj arhitektura, enterijer, svetlo, materijali i korisničko iskustvo nastaju paralelno i međusobno se dopunjuju.
Govoreći o tome kako nastaju kvalitetni prostori, Monika Štiklica, osnivač i generalni direktor AMO Design Studija, istakla je da uspešan projekat nije rezultat slučajnih odluka ili trenutnih trendova, već pažljivo vođenog procesa u kojem se istovremeno razmatraju funkcionalni, estetski i emocionalni aspekti korišćenja prostora.
Sličan stav iznela je i Ksenija Đorđević, naglašavajući da arhitektura i enterijer zajedno grade identitet objekta i da se danas više ne mogu posmatrati kao odvojene discipline. Prema njenim rečima, prostor svoju punu vrednost dobija tek kada svi njegovi elementi funkcionišu kao skladna celina koja odgovara potrebama korisnika i karakteru projekta.
Učesnici su se složili da savremeni korisnici od prostora očekuju mnogo više od osnovne funkcionalnosti. Pored praktičnosti, oni traže atmosferu, autentičnost, emocionalnu povezanost sa prostorom i kvalitet svakodnevnog iskustva. Upravo zbog toga enterijer danas postaje jedan od ključnih alata za oblikovanje identiteta objekta, stvaranje dodatne vrednosti i unapređenje kvaliteta života korisnika.
Ko je danas pravi autor prostora?
Posebno zanimljiv deo diskusije odnosio se na pitanje autorstva i uloge pojedinačnih učesnika u procesu nastanka savremenih prostora.
Tokom poslednjih decenija proces projektovanja postao je znatno složeniji nego ranije. U realizaciji jednog projekta danas učestvuju investitori, arhitekte, dizajneri enterijera, konsultanti, proizvođači, izvođači i brojni drugi stručnjaci, zbog čega se sve češće postavlja pitanje ko zapravo oblikuje prostor i gde se nalazi granica između kreativne vizije, funkcionalnih zahteva i tržišnih očekivanja.
Govoreći o ovoj temi, Jovana Berat, osnivač i direktor kompanije ABV Interiors, istakla je da se najuspešniji projekti prepoznaju upravo po tome što različiti učesnici uspevaju da pronađu zajednički jezik i zajednički cilj, bez obzira na različite perspektive iz kojih pristupaju projektu.
Prema njenim rečima, kvalitet prostora ne nastaje kao rezultat pojedinačne odluke ili dominantne uloge jednog aktera, već kroz kontinuirani dijalog između investitora, arhitekata, dizajnera i svih ostalih učesnika koji svojim znanjem doprinose konačnom rezultatu.
Učesnici panela složili su se da autorstvo danas više nije individualna kategorija, već rezultat uspešne saradnje i međusobnog poverenja svih učesnika u procesu stvaranja prostora. Ipak, naglašeno je da arhitekta i dizajner i dalje imaju ključnu odgovornost da očuvaju osnovnu ideju projekta i usmere proces ka rešenjima koja stvaraju dugoročnu vrednost za korisnike.
Diskusija je pokazala da savremeni projekti zahtevaju balans između kreativne slobode, tehničkih mogućnosti, budžetskih ograničenja i očekivanja tržišta, pri čemu upravo sposobnost usklađivanja svih ovih faktora često predstavlja najveći izazov, ali i najveću vrednost uspešno realizovanog projekta.
Investitor, arhitekta i brend kao partneri u stvaranju vrednosti
Veliki deo razgovora bio je posvećen odnosu između investitora, arhitekata i brendova, odnosno pitanju kako se danas donose ključne odluke koje oblikuju kvalitet prostora.
Panelisti su se složili da uspešni projekti nastaju onda kada između svih učesnika postoji međusobno poverenje, otvorena komunikacija i jasno razumevanje zajedničkih ciljeva. U takvom procesu investitor, arhitekta i brend ne nastupaju kao odvojene strane sa različitim interesima, već kao partneri koji zajednički rade na stvaranju dugoročne vrednosti.
“Prostor dobija svoju punu vrednost tek kada investitor i projektantski tim dele istu viziju i zajednički rade na njenoj realizaciji“, poručila je Ksenija Đorđević.
Tokom diskusije istaknuto je da se najbolji rezultati postižu onda kada investitori arhitektama i dizajnerima daju dovoljno prostora da predlože rešenja koja prevazilaze kratkoročne tržišne zahteve i stvaraju trajnu vrednost za korisnike prostora.
Istovremeno, uloga brendova danas prevazilazi klasičnu prodaju proizvoda. Sve češće oni postaju aktivni učesnici u procesu projektovanja, nudeći stručnu podršku, tehnička znanja i iskustva stečena kroz realizaciju projekata širom sveta. Na taj način proizvođači i dobavljači postaju važan deo projektantskog tima, doprinoseći kvalitetu rešenja već u najranijim fazama razvoja projekta.
Panelisti su zaključili da savremeni projekti zahtevaju interdisciplinarnu saradnju i zajedničku odgovornost svih učesnika. Upravo sposobnost povezivanja investitorskih ciljeva, kreativne vizije arhitekata i stručnosti vodećih brendova predstavlja jedan od ključnih preduslova za nastanak prostora koji će ostati relevantni, funkcionalni i prepoznatljivi i godinama nakon završetka izgradnje.
Veliki brendovi više ne prodaju proizvode već koncepte
Govoreći iz perspektive međunarodnog proizvođača, Dejan Racić, regionalni zastupnik kompanije Porcelanosa Grupo za Balkan, ukazao je na značaj koji globalni brendovi danas imaju u razvoju savremenih arhitektonskih i enterijerskih projekata.
Prema njegovim rečima, vodeći proizvođači više ne nude samo pojedinačne proizvode, već kompletna rešenja koja objedinjuju dizajn, funkcionalnost, održivost, tehničku podršku i dugoročnu vrednost za korisnike prostora.
„Danas više nije dovoljno ponuditi kvalitetan proizvod. Klijenti očekuju celovita rešenja, stručnu podršku i partnera koji razume potrebe projekta od prve ideje do završne realizacije“, istakao je Racić.
Tokom diskusije naglašeno je da savremeni projekti zahtevaju mnogo veću saradnju između proizvođača, arhitekata, dizajnera i investitora nego što je to bio slučaj ranije. Upravo zbog toga veliki međunarodni brendovi sve češće učestvuju u projektima od najranijih faza, pružajući podršku u izboru materijala, tehničkih rešenja i usklađivanju estetskih i funkcionalnih zahteva.
Panelisti su ocenili da upravo ovakav pristup omogućava arhitektama i investitorima da efikasnije realizuju složene projekte, smanje rizike tokom izvođenja i obezbede viši nivo kvaliteta finalnog prostora.
Tokom razgovora više puta je naglašeno da najuspešniji projekti nastaju onda kada proizvođači, arhitekte i investitori ne nastupaju kao odvojeni učesnici procesa, već kao partneri koji zajednički rade na stvaranju prostora sa jasnim identitetom, dugoročnom vrednošću i kvalitetnim korisničkim iskustvom.
Svetlo kao iskustvo, a ne samo tehnička funkcija
Jedna od tema koja je izazvala posebno interesovanje publike odnosila se na ulogu svetla u oblikovanju prostora i njegov uticaj na svakodnevno iskustvo korisnika.
Maja Kraker, menadžer za razvoj poslovanja kompanije ZG Lighting, istakla je da svetlo danas ne predstavlja samo tehnički element projekta, već jedan od ključnih faktora koji utiču na način na koji korisnici doživljavaju prostor.
Prema njenim rečima, kvalitetno projektovano osvetljenje može promeniti percepciju enterijera, naglasiti određene sadržaje, stvoriti željenu atmosferu i značajno unaprediti kvalitet boravka korisnika. Zbog toga se svetlo sve češće posmatra kao sastavni deo arhitektonskog koncepta, a ne kao završni element koji se definiše tek nakon oblikovanja prostora.
„Dobar prostor nije samo ono što vidimo, već i ono što osećamo dok ga koristimo. Svetlo ima ključnu ulogu u stvaranju tog iskustva“, istakla je Maja Kraker.
Panelisti su ukazali da savremeni projekti sve češće integrišu arhitekturu, enterijer i osvetljenje kao jedinstven koncept, pri čemu svetlo postaje sredstvo za kreiranje identiteta prostora, a ne samo alat za obezbeđivanje vidljivosti.
Posebno je naglašeno da pravilno projektovano osvetljenje može doprineti većem komforu korisnika, produktivnosti u radnim prostorima, kvalitetnijem doživljaju ugostiteljskih i komercijalnih sadržaja, ali i stvaranju emocionalne povezanosti između korisnika i prostora.
Upravo zbog toga svetlo danas predstavlja jedan od najvažnijih elemenata savremenog arhitektonskog i enterijerskog projektovanja.
Sigurnost, kontinuitet i poverenje kao vrednosti velikih sistema
Tokom razgovora otvorena je i tema dugoročnog kvaliteta projekata i značaja pouzdanih partnera u procesu projektovanja i realizacije prostora.
Monika Štiklica, osnivač i generalni direktor AMO Design Studija, govorila je o važnosti kontinuiteta, odgovornosti i profesionalnosti tokom svih faza razvoja projekta, naglašavajući da kvalitet prostora ne zavisi samo od dobre ideje, već i od sposobnosti da se ta ideja dosledno sprovede od koncepta do realizacije.
Prema njenim rečima, poverenje između investitora, projektanta, izvođača i dobavljača predstavlja jedan od ključnih preduslova za uspeh svakog projekta. Kada svi učesnici dele zajedničku viziju i međusobno poštuju stručnost i odgovornosti drugih partnera, znatno je lakše očuvati kvalitet rešenja tokom celog procesa realizacije.
„Najveći uspeh nije kada projekat bude završen, već kada prostor nastavi da funkcioniše, traje i stvara vrednost godinama nakon realizacije“, istakla je Monika Štiklica.
Panelisti su ocenili da upravo dugoročna saradnja i stabilni poslovni odnosi omogućavaju postizanje boljih rezultata i većeg kvaliteta prostora. U vremenu kada se projekti realizuju sve brže, a tržišni zahtevi postaju sve složeniji, kontinuitet saradnje i međusobno poverenje postaju važni jednako kao i tehnički kvalitet proizvoda i rešenja.
Posebno je naglašeno da se kvalitet prostora ne meri samo njegovim izgledom u trenutku završetka projekta, već sposobnošću da ostane funkcionalan, relevantan i prijatan za korišćenje tokom dugog vremenskog perioda. Upravo zbog toga odgovornost svih učesnika ne prestaje završetkom radova, već se nastavlja kroz život samog prostora i iskustvo njegovih korisnika.
Arhitekta nije izvršilac želja već kreator vrednosti
Jedna od najzanimljivijih poruka panela odnosila se na ulogu arhitekte u savremenom društvu i njegovu odgovornost u procesu oblikovanja prostora.
Govoreći o odnosu između investitora i projektantskog tima, Ksenija Đorđević istakla je da zadatak arhitekte nije samo da odgovori na zahteve investitora, već i da svojim znanjem, iskustvom i profesionalnim integritetom doprinese stvaranju kvalitetnijeg prostora.
„Kvalitetan dijalog između investitora i projektantskog tima ključan je za donošenje odluka koje prostoru obezbeđuju dugoročnu funkcionalnost, estetsku vrednost i tržišnu relevantnost“, istakla je Ksenija Đorđević.
Panelisti su ocenili da kvalitetna arhitektura mora da prevaziđe kratkoročne interese i trenutne tržišne trendove, stvarajući dugoročnu vrednost za korisnike, zajednicu i urbani prostor u celini. U tom procesu arhitekta ima važnu ulogu da prepozna potrebe investitora, ali i da predloži rešenja koja će unaprediti kvalitet života i korišćenja prostora na duži rok.
Posebno je naglašeno da se uspeh projekta ne meri isključivo brzinom prodaje, komercijalnim rezultatima ili tržišnom cenom kvadrata, već kvalitetom iskustva koje prostor pruža svojim korisnicima. Upravo sposobnost da prostor ostane funkcionalan, prijatan i relevantan godinama nakon realizacije predstavlja jedno od najvažnijih merila uspešne arhitekture.
Diskusija je pokazala da uloga arhitekte danas podrazumeva mnogo više od projektovanja objekta. Ona uključuje odgovornost za kvalitet prostora, razumevanje potreba korisnika i sposobnost povezivanja estetskih, funkcionalnih i ekonomskih aspekata projekta u jedinstvenu i održivu celinu.
Objekat kao živi organizam koji nastavlja da se razvija
Jedna od upečatljivijih ideja koja se pojavila tokom diskusije bila je da objekat ne prestaje da živi završetkom gradnje.
Panelisti su govorili o tome kako se prostor menja kroz vreme, prilagođava korisnicima i dobija nova značenja kroz svakodnevnu upotrebu. Za razliku od tradicionalnog shvatanja prema kojem se projekat završava onog trenutka kada se objekat preda korisniku, savremeni pristup podrazumeva da pravi život prostora tek tada počinje.
Dejan Racić naglasio je da kvalitet projekta postaje vidljiv tek nakon što prostor počne da se koristi i kada korisnici kroz svakodnevne aktivnosti potvrde ili ospore odluke donete tokom projektovanja.
„Pravi test svakog projekta nije trenutak kada se završi gradnja, već period koji dolazi nakon toga – kada prostor počne da živi zajedno sa svojim korisnicima“, istakao je Dejan Racić.
Moderator panela, Aleksandar Davidović, ukazao je na činjenicu da svaki objekat prolazi kroz svojevrstan proces razvoja i transformacije, prilagođavajući se promenama načina života, poslovanja i potreba korisnika.
U tom kontekstu posebno je istaknuta važnost fleksibilnosti, prilagodljivosti i dugoročnog razmišljanja tokom projektovanja. Prostori koji uspešno odgovaraju na promene tokom vremena imaju veću trajnost, duži životni vek i veću vrednost za svoje korisnike.
Panelisti su zaključili da kvalitetna arhitektura ne treba da bude projektovana samo za trenutne potrebe, već i za buduće generacije korisnika. Upravo sposobnost prostora da ostane funkcionalan, relevantan i inspirativan tokom godina predstavlja jedno od najvažnijih merila uspešnog projekta.
Kvalitet života postaje važniji od prodaje kvadrata
Jedna od najjačih poruka panela odnosila se na promenu prioriteta u savremenoj gradnji i načinu na koji se danas definiše uspeh jednog projekta.
Dok je nekada fokus bio prvenstveno na prodaji kvadrata i maksimalnom iskorišćenju prostora, danas sve veći značaj dobijaju kvalitet života, zdravlje korisnika, održivost i ukupno korisničko iskustvo. Panelisti su ocenili da tržište postepeno sazreva i da korisnici sve više prepoznaju vrednost prostora koji su pažljivo projektovani i prilagođeni njihovim stvarnim potrebama.
Govoreći o promenama koje se dešavaju na tržištu, Maja Kraker istakla je da savremeni korisnici očekuju mnogo više od prostora u kojem žive ili rade. Oni žele prijatno okruženje, kvalitetno osvetljenje, funkcionalnost, fleksibilnost i mogućnost prilagođavanja različitim životnim i poslovnim scenarijima.
„Ljudi danas ne biraju samo kvadrate. Oni biraju način života, osećaj koji prostor pruža i kvalitet svakodnevnog iskustva“, istakla je Maja Kraker.
Panelisti su ocenili da upravo sposobnost prostora da odgovori na ove zahteve predstavlja jedno od najvažnijih merila uspeha savremenih projekata. Sve veći značaj imaju prirodno osvetljenje, kvalitet vazduha, akustički komfor, fleksibilnost prostora i mogućnost prilagođavanja različitim potrebama korisnika tokom vremena.
Posebno je naglašeno da kvalitetno projektovan prostor može imati direktan uticaj na produktivnost, zdravlje, zadovoljstvo korisnika i ukupni kvalitet života. Upravo zbog toga savremena arhitektura i dizajn enterijera sve više stavljaju čoveka u centar procesa projektovanja, nastojeći da stvore okruženja koja nisu samo funkcionalna i estetski privlačna, već i dugoročno prijatna za život i rad.
Diskusija je pokazala da će upravo kvalitet korisničkog iskustva, a ne isključivo tržišna vrednost nekretnine, predstavljati jedan od najvažnijih kriterijuma po kojima će se vrednovati uspešni projekti budućnosti.
Veštačka inteligencija kao alat, a ne zamena za arhitektu
Tema veštačke inteligencije i njenog uticaja na arhitektonsku profesiju izazvala je veliko interesovanje publike i otvorila pitanje kako će nove tehnologije promeniti način na koji nastaju budući projekti.
Panelisti su se složili da AI već danas menja način na koji se projektuje, analizira i prezentuje prostor. Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji omogućavaju bržu obradu podataka, generisanje vizuelizacija, optimizaciju pojedinih projektantskih procesa i efikasniju komunikaciju sa klijentima.
Govoreći o ovoj temi, Jovana Berat, osnivač i direktor kompanije ABV Interiors, istakla je da nove tehnologije mogu značajno ubrzati određene procese, olakšati analize i pomoći stručnjacima da se više fokusiraju na kreativni i strateški deo posla.
„Veštačka inteligencija može biti izuzetno koristan alat, ali odgovornost za odluke, kreativni koncept i kvalitet projekta i dalje ostaju na čoveku“, istakla je Jovana Berat.
Tokom diskusije naglašeno je da arhitektura i dizajn enterijera podrazumevaju mnogo više od tehničkog rešavanja problema. Razumevanje konteksta, potreba korisnika, kulturnih specifičnosti, emocija i načina na koji ljudi doživljavaju prostor i dalje predstavljaju oblasti u kojima ljudsko iskustvo ima nezamenljivu ulogu.
Panelisti su ocenili da veštačka inteligencija treba da bude posmatrana kao alat koji unapređuje rad arhitekata i dizajnera, a ne kao zamena za njihovo znanje i iskustvo.
Upravo sposobnost da se tehnološke mogućnosti povežu sa kreativnim razmišljanjem i profesionalnom odgovornošću predstavljaće jednu od ključnih kompetencija arhitekata budućnosti.
Diskusija je pokazala da će najuspešniji stručnjaci biti oni koji budu znali da iskoriste prednosti novih tehnologija, a da pritom sačuvaju ono što arhitekturu i dizajn čini jedinstvenim – ljudsku kreativnost, empatiju i sposobnost stvaranja prostora koji imaju smisao, identitet i trajnu vrednost.
Šta zapravo određuje kvalitet prostora?
Kroz gotovo sve teme provlačilo se jedno zajedničko pitanje – šta zapravo čini kvalitetan prostor i po čemu se on razlikuje od prostora koji je samo funkcionalno ili estetski korektno izveden?
Odgovor panelista bio je jasan: kvalitet prostora ne određuje jedan proizvod, jedan materijal, jedan brend ili jedan dizajnerski trend. On nastaje kao rezultat pažljivo usklađenih odluka koje povezuju funkcionalnost, estetiku, tehnologiju, održivost i potrebe korisnika u jedinstvenu celinu.
Tokom diskusije više puta je naglašeno da se uspešan prostor ne može posmatrati samo kroz njegov vizuelni identitet ili tržišnu vrednost. Podjednako važni postaju osećaj koji prostor stvara, način na koji se koristi, njegova prilagodljivost tokom vremena i sposobnost da odgovori na promene u životu i radu korisnika.
Ksenija Đorđević i Monika Štiklica istakle su da je najveći uspeh svakog projekta upravo njegova sposobnost da ostane relevantan, funkcionalan i prijatan za korišćenje i mnogo godina nakon završetka realizacije.
„Prava vrednost projekta ne vidi se na dan otvaranja objekta, već godinama kasnije, kada prostor i dalje uspešno odgovara potrebama svojih korisnika“, ocenile su učesnice panela.
Panelisti su se složili da kvalitet prostora ne proizlazi iz pojedinačnih odluka, već iz njihove međusobne usklađenosti. Kada arhitektura, enterijer, osvetljenje, materijali, funkcionalnost i korisničko iskustvo rade zajedno, nastaje prostor koji ima identitet, trajnost i stvarnu vrednost.
Diskusija je pokazala da će upravo sposobnost stvaranja takvih prostora predstavljati jedan od najvećih izazova, ali i jednu od najvećih odgovornosti arhitekata, dizajnera, investitora i brendova u godinama koje dolaze.
Zaključak
Panel „Enterijer kao projekat ili snaga prostora: dijalog arhitekte, dizajnera i brenda“ pokazao je da savremeni enterijer predstavlja mnogo više od estetskog uređenja prostora. On je rezultat složenog procesa u kojem se susreću arhitektura, dizajn, tehnologija, poslovna strategija, stručna znanja proizvođača i, pre svega, potrebe korisnika.
Kroz otvorenu diskusiju panelisti su ukazali na činjenicu da kvalitet prostora danas ne proizlazi iz pojedinačnih proizvoda, trendova ili dizajnerskih odluka, već iz sposobnosti da se različiti elementi povežu u funkcionalnu, održivu i dugoročno vrednu celinu. Upravo zbog toga saradnja između investitora, arhitekata, dizajnera, proizvođača i brendova postaje jedan od ključnih preduslova za nastanak uspešnih projekata.
Diskusija je potvrdila da kvalitetni prostori nastaju kroz dijalog, međusobno poverenje i zajedničku viziju svih učesnika u procesu projektovanja i realizacije. Istovremeno, naglašeno je da se uspeh projekta ne meri isključivo njegovom tržišnom vrednošću ili estetskim kvalitetom, već sposobnošću da dugoročno odgovori na potrebe korisnika i unapredi kvalitet njihovog života.
Učesnici panela saglasili su se da budućnost arhitekture i dizajna pripada projektima koji uspešno povezuju funkcionalnost, održivost, identitet prostora, tehnološke inovacije i korisničko iskustvo. U vremenu brzih promena, razvoja veštačke inteligencije i sve većih zahteva tržišta, upravo će sposobnost stvaranja autentičnih, prilagodljivih i dugotrajnih prostora predstavljati jedan od najvažnijih kriterijuma uspeha savremene arhitekture.
Panel je još jednom potvrdio da prostor nije samo fizički okvir u kojem živimo i radimo. On oblikuje način na koji se krećemo, komuniciramo, radimo i doživljavamo svakodnevni život.
Kao nosilac identiteta, emocije i iskustva, prostor ostaje prisutan i dugo nakon završetka projekta. Upravo u tome leži prava snaga arhitekture, enterijera i svih profesionalaca koji učestvuju u njihovom stvaranju.
Autor teksta: Jelena Bunčić
ArchyEnergy Konferencija & Sajam
Novosadski sajam, Master centar
Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad
+381 64 6462 980
konferencija@grenef.com
www.grenef.com/konferencija