Srž mog rada jeste da Srbija kao mala zemlja od jedva šest miliona stanovnika bude prepoznata kao izvor inženjera za projekte Evrope, Bliskog istoka i Amerike. Međutim, ne možemo u svet bez ozbiljnog znanja.
Arhitektura ne može preko veze, jedino se znanjem branimo od domaćih upitnih investitora, tendera i ograničenog tržišta na Beograd i Novi Sad.
Ja bih na fakultet uvela kao izborni predmet – Procedure i projekti za inostrano tržište. Zašto neko ne bi vodio BIM koordinaciju i projektovanje izvan Srbije? Stabilnije tržište, lakša naplata, lakši dogovor, bolji sistem. I da neko ne pomisli sad – ali ja ne znam nemački. Ne znam ga ni ja, pa radim za Nemačku.
Na tim sastancima su Rusi, Arapi, Turci, Srbi, Hrvati, Albanci, Ukrajinci i svi pričamo pomalo nemački a uglavnom engleski, a boga mi i srpski.
Cilj ovog teksta je ohrabrenje da se znanje izvozi jer će se lakše formirati firme, plate.
Lakše se dolazi do projekata. Ako si u redu, i ako steknete međusobno poverenje, ići ćete jednostavno iz projekta u projekat.
Tamo preko su pametni, koriste BIM, a mi ne koristimo…. Ili baš nije tako?
Pričamo o veštačkoj inteligenciji, a mnogi ne znaju ni Revit da koriste. A kada kažemo „implementacija BIM sistema“ ili ne razumemo ili ste zaspali dok sam to izgovorila. U redu i taj AI kad dođe, koje procese će da zameni?
Kako da razumemo kad mi ne znamo ni šta je BIM i koje procese treba zameniti? Na sreću ili nesreću, promene u građevini idu sporo pa imamo vremena da sve sagledamo u miru.
Recimo, Nemci se oduševe kad napravimo mali video-snimak svake prostorije u koju se montiraju instalacije jer je mnogo jasniji crtež uz video. Nije teško dokumentovati, a mnogo vremena štedi jer te mnogo manje zovu sa gradilišta iz razloga da im nešto nije jasno (mada u Nemačkoj je inženjer na gradilištu sa majstorom pa zapravo uvek ima ko da sa razumevanjem čita crtež).
Prelazak na BIM – teorija i praksa
Kako da izaberete kvalitetnu obuku?
Svi pričaju o BIM-u, a ko ga u stvari koristi i kako i zašto? Deluje da je više priče nego konkretnog rada. Ja ću se vratiti na početak i objasniti kako obični, mali biroi mogu uvesti BIM.
Prvo i osnovno je da je obuka dobra. Da imate dobre revitaše. Tu treba izbalansirati – često je bolje zaposliti već obučenog revitaša nego učiti svoje ljude. Ako obučavate svoje ljude – platite im dobru obuku i dajte im vremena dva, tri, četiri meseca laganim tempom da uče.
Ko god kaže da za mesec dana obuke imate „gotovog“ čoveka – cilj mu je da proda, a ne da vi zaista dobijete obučenog BIM menadžera. Da bi se Revit koristio jednostavno na poslu, mora znanje biti u prstima, da je iz kratkotrajne memorije prešlo u dugotrajnu memoriju, da se ljudi u programu osećaju sigurno. Ta sigurnost dolazi isključivo iz vežbe i primera, zato svakog učitelja Revit-a pitajte – koje primere ćemo proći, kako ćemo da vežbamo?
Po mom iskustvu, ide se mesec dana na osnovni kurs, i to jednom nedeljno po sat vremena, pa je onda jedno dve, tri nedelje pauza. Pa se onda tek ide na profesionalni. To je način kako da se ne remeti tok rada biroa, a da se malo po malo uči.
Da ne biste brkali raspored na poslu, uzmite lagan tempo nastave. I nastava se održava – kada je produktivnost ljudi najmanja.
Važno je napomenuti da za obuku ne treba fokus 200 posto, već je obuka lagana, prijatna, razonodna. Zato fokus svojih radnika ostavljajte za posao, a deo dana kada su umorni – ostavite za razonodu, odnosno za učenje Revit-a. Ne žurite sa obukom, samo ćete potrošiti vreme i novac a radnike iznervirati jer će biti pretrpani poslom. Kada se obuka završi, onda vam treba BIM koordinator, kao i BIM menadžer.
Za početak ga možete unajmiti na četiri, pet ili šest meseci da bude sa vama na nekom projektu i da vašeg BIM menadžera prebaci na BIM, te da vaše ljude obuči za koordinatore.
Sledeći projekat već nemate spoljnu saradnju već svog BIM menadžera konsultujete pre postavljanja projekta. Ja dan danas kad imam neki projekat, sazovem „samit“ mojih bivših đaka, a trenutnih BIM menadžera, da se konsultujem kako mi je najlakše da podelim posao i organizujem projekat.
Trendovi se menjaju, zahtevi investitora se menjaju, znanje radnika se menja, mašine na kojima se rade projekti se menjaju. Zato je dobro biti blizu grupe BIM menadžera i koordinatora koji se svaki dan susreću sa raznim projektima, te zajedno skupljati i deliti znanje. Mi imamo zaista lepu zajednicu i generalno su mi svi BIM menadžeri konstantno zauzeti.
I to bi bilo ukratko kako izgleda proces prelaska sa Keda na Revit, odnosno implementacija.
Zašto spominjem rad za inostranstvo i BIM implementaciju?
Zato što ni oni preko nisu mnogo implementirali BIM. Naime, ni tamo preko grane nije razvijena toliko koliko mi mislimo BIM tehnologija, a još su jeftinije licence u Srbiji u odnosu na zemlje EU. Mi možemo da pariramo i da budemo konkurenti u Centralnoj Evropi, na Bliskom istoku i u SAD.
Kreće se sa razradom tuđih ideja i crteža, dolaziš u faze izvođenja, ali preko tih faza strpljivo se ide i u projektovanje. Žao mi je što nemamo neko okupljanje arhitekata koji rade za inostranstvo a da će zaista podeliti svoje iskustvo na korist drugima. Često su skupovi puni praznih priča, a verujem da kad bi se sklonio ego i ušli u srž, da bi svi profitirali i da bi Srbija konačno bila prepoznata kao mesto gde se nalaze kvalitetne firme sa kvalitetnim inženjerima.
Velika zlatna koka sa zlatnim znanjem je u tome – implementacija BIM sistema, projektovanje prema BIM-u. To znanje mi kao mala zemlja inženjera imamo da ponudimo i prodamo svetu.
BIM za početak
Ne morate ulaziti za početak na acc i praviti šifrarnike i komplikovane procedure. Možete krenuti od jednostavnije upotrebe BIM-a, a opet sa dovoljno znanja da ga možete izvesti preko.
- Linkovanje modela. Da, jednostavno linkovanje može biti potpuno u redu koordinacija. Kada se modeli linkuju, često mali kućni računari mogu da podrže modele i ne mora se projekat kačiti na acc i klaudove. Mana je što je fajl ranjiv, može se preneti sa računara na računar i nemate tu kontrolu. Međutim da imate dobar model za clash detection i za izvlačenje količina i predmera – to možete. Skoro sam sa svojim timom radila po principu linkovanja mašinske instalacije za Laboratoriju u Štutgartu. Ako je mogla Laboratorija kao kompleksniji objekat da se uradi preko linkovanja, moći će i arhitektura.
- Možete za početak koristiti samo Revit. Ako vam zatreba Navis i clash detection, jednostavno doplatite jednokratnu uslugu i to je to. U Revit-u možete crtati LOD za izvođenje i za predmer sa svim crtežima. Iz Revit-a se mogu izvući potpuno pristojne tabele ako je crtano promišljeno. Kada se kaže BIM, mnogi ga poistovećuju sa Revit-om, ali to je skup programa. Međutim, većina biroa ne koristi dodatne plug in-ove, dodatne BIM programe već im je Revit dovoljan.
Koji revitaši nam nedostaju na tržištu?
- Često je u praksi problem naći čoveka koji će zaista voditi ljude i firmu, koji će za neki procenat od projekta preuzeti rizik posla. Takvih ljudi nema. Prvenstveno to bi bili lideri koji su spremni da koordinaciju i deo menadžmenta preuzmu na sebe. Tako da ako neki mladi ljudi čitaju ovo, zaista razvijajte liderske veštine, u manjini su.
- Revit MEPovci generalno. Teško se pronalaze. U odnosu na 1000 arhitekata godišnje, mašinaca završi bar upola manje, pritom oni se dele na raznorazne smerove, te nisu svi u građevini. Zato je potražnja za ovom ekipom velika. U praksi se dešava da arhitekte preuzimaju deo crtanja mašinskih instalacija a da inženjere mašinstva drže radi konsultacija i razumevanja struke, radi inženjeringa.
- Među revitašima MEPovcima naći ćete nekako za grejanje, hlađenje i ventilaciju čoveka. Međutim ako tražite čoveka koji bi crtao struju „brace urself “… to je kao da tražite iglu u plastu sena.
Arhitekte mogu crtati kabl trase, regale, utičnice, lampe, razvodne table… ali kad se dođe do kablova, šema, tu već stupa struka na scenu i ne može da ga radi arhitekta jer nije njegova struka. Uglavnom arhitekte mogu da pokriju delove što se tiče 3D modela, precrtavanje iz AutoCad-a u Revit, rešavanje kleševa…
Ali kad se uđe u inženjering i projektovanje, preprojektovanje i donošenje inženjerskih odluka vezano za struju – tu se povlači ručna.
Dodatni problem kod kolega strujaša je što su na „persi“ sa 3D modelom. Kad držim obuke, treba mi više od mesec dana, dva puta nedeljno obuke da se oni naviknu samo na 3D i da podignu model.
A pošto su strujaši i uglavnom imaju linkovanu arhitekturu, saradnici su na projektu – onda moraju da uče i kolaboraciju koja je sama po sebi komplikovana, a kamoli za nekoga ko je tek ušao u 3D i u BIM. Tek onda krenu da uče struju i onda kreće igranka oko traženja familija i prilagođavanja svega što su naučili uskostručno svojoj struci.
Moja procena je da će još dugo strujaši posebno biti u deficitu. Manje ljudi sa tim znanjem – veća mogućnost naplate. Pri tome, uvek je veći i kompleksniji projekat sanitarija, ventilacije, grejanja i hlađenja od projekta struje, ali pošto je strujaše teško naći, onda oni mogu da diktiraju pravila. Ako neko razmišlja o prekvalifikaciji i kako najbrže unovčiti znanje Revit-a, na pravom je mestu.
4. Arhitekte koje rade VIK u Revit-u. Mislim da dosta biroa u Srbiji može da se bavi samo VIK-om u Revit-u. Generalno retko koje arhitekte se specijalizuju za VIK, a pogotovu za VIK u Revit-u. Drage kolege arhitekte, tu vam je zlatna koka.
Po mom iskustvu, sve je u Revit-u lakše da se crta od arhitekture i slojeva zidova, podova, oblaganja objekta. Savet je da kad imate koordinacijski model gde su sve discipline uključene – da svaka disciplina ima svoj nivo.
Da se u startu dogovorite na kojoj će visini ići struja, voda, a ne da se sve instalacije vezuju za jedan nivo. Bilo bi dobro napraviti neku inicijativu i druženje gde će se Revit MEPovci povezati jer često ako jedna ekipa radi ventilaciju i grejanje/ hlađenje, njih uvek pitaju da nemaju nekog ko radi VIK i struju?
Kad se radi projekat u Revit-u, svi idu u Revit, sve discipline, i tačno se vidi koji su inženjeri deficitarni. Tako da ako želite da zaradite više kao arhitekta, mogućnosti su u BIM koordinaciji, liderima i celom MEP sektoru. Znam da nije glamurozno kao arhitektura ali lakše i brže otplati letovanje.
Autor teksta: Marija Đokić, CEO and Lead Architect at REVI STUDIO