Connect with us
Arhitektura

intervju: Nikola Martinovi─ç – Kako da klijent prihvati na┼íu viziju kao svoju ┼żelju

Arhitektonski biro N-Martin osnovan je 2005. godine kao prirodan sled doga─Ĺaja i dugogodi┼ínjeg rada arhitekte Nikole Martinovi─ça. Rad studija je multidisciplinaran i obuhvata arhitekturu, enterijerska ure─Ĺenja, urbanisti─Źke projekte, urbanisti─Źke i arhitektonske analize, dizajn name┼ítaja i istra┼żivanja na poljima umetnosti i dizajna.

„┼Żelimo da u svakoj oblasti arhitekture pomognemo klijentima i partnerima da iskoriste sve resurse koji im se pru┼żaju, a da pri tom ne uti─Źu negativno na svoju okolinu, samim tim da u─Źine svoje okru┼żenje boljim i lep┼íim mestom za ┼żivot“ navodi Nikola Martinovi─ç, osniva─Ź studija.

Kroz takvu vizuru razli─Źitih interdisciplinarnih celina, smireni i temperamentni do┼żivljaj prostora, njihova arhitektura postaje ┼żivopisna sa jakom karakternom crtom i potpisom stvaralaca. O kreativnom putu i ostvarenju ciljeva razgovarali smo sa Nikolom Martinovi─ç. ┼Żeleli smo da Vama, na┼íim ─Źitaocima predstavimo put kojim se re─Ĺe ide, put koji je postavio standarde kvalitetne arhitekture koji kao skladna celina predstavlja rezultat rada ovog tima ve─ç godinama.

Vinarija Salaxia, Rakovac / 3D vizualizacija: N-MARTN

Vinarija Salaxia, Rakovac / 3D vizualizacija: N-MARTN

Kada je Nikola Martinovi─ç shvatio da ┼żeli postati arhitekta?

Kada sam bio klinac u osmom razredu osnovne trebalo je izabrati srednju ┼íkolu. Mnogi su u tom periodu birali gimnazije, a meni se tada ─Źinilo da je gimnazija izuzetno te┼íka i da se tamo ÔÇ×puno u─ŹiÔÇť. Jedini predmet iz osnovne ┼íkole koji me je uistinu zanimao bilo je tehni─Źko obrazovanje. Tada┼ínja u─Źiteljica tehni─Źkog je malo vi┼íe insistirala na tehni─Źkom crtanju u arhitekturi. Tu sam nekako bio na svom terenu pa je samim tim logi─Źan izbor pao na Gra─Ĺevinsku ┼íkolu, smer visokogradnja (sada┼ínji arhitektonski smer).

E sad, mi iz gra─Ĺevinske ┼íkole nismo nikad bili ba┼í ne┼íto dobri ─Ĺaci, tehni─Źka ┼íkola u periodu u┼żasnih devedesetih i sva pubertetska isku┼íenja nisu nam ba┼í i┼íla pod ruku, pa smo tako vi┼íe bili ÔÇ×napoljuÔÇť nego u ┼íkoli. Kroz celu srednju ┼íkolu nisam ba┼í imao ideju da nastavim sa fakultetom, jednostavno, ta ─Źudna vremena i tada┼ínja atmosfera nisu ba┼í ulivali mnogo poverenja u sistem. I pored toga imao sam sre─çu da idem u ÔÇ×elitniÔÇť razred, tako su nas tada sa smera visokogradnje nazivali. Taj dodeljeni epitet je u su┼ítini bio opravdan jer su u na┼íem razredu zaista bili izuzetno dobri ─Ĺaci, vi┼íe od pola razreda su bili odlika┼íi i naravno svi oni su ┼żeleli da nastave sa ┼íkolovanjem i na kraju upi┼íu Arhitektonski fakultet.

To je bila sjajna pokreta─Źka energija i nekako je imala velikog uticaja na nas ÔÇ×malo slabijeÔÇť. Jednostavno te povu─Źe i po─Źne┼í da razmi┼ílja┼í na tu temu, a i proradi neki inat ÔÇô ne─çe valjda svi oni na arhitekturu, a ja ne? Prelomni momenat se desio kad su nam jedan dan u ─Źetvrtom srednje saop┼ítili kako ─çe nam do─çi profesor, sa tada Novosadskog Arhitektonskog fakulteta u nastajanju, da nam odr┼żi predavanje kao i predstavljanje arhitekture. Naravno da su se svi iz razreda odazvali, a ja sam ba┼í u to vreme imao neke ÔÇ×obavezeÔÇť u dvori┼ítu i nisam se prijavio. Ali moja drugarica iz klupe, jedna od onih dobrih, bi─çu iskren, da nije bilo nje verujem da ne bi zavr┼íio srednju, jer sam jedino njen rukopis mogao da ─Źitam pod uglom od 30 stepeni na udaljenosti od 50 cm, a ona je pisala malo krupnije kako bih mogao prepisati.

E ta Marija me je nagovorila da odem na predavanje. Oti┼íao sam i odslu┼íao predavanje otvorenih usta. Znate ono kad pogledate dobar film pa kad ostanete bez teksta dok god se ne pojavi ÔÇ×color by technicolorÔÇť, pa se upale svetla, a vi jo┼í u fotelji poslednji, ne ide vam se, jo┼í bi da gledate, niste jo┼í iza┼íli iz filma. E, tako je bilo. Profesor koji je tog dana odr┼żao predavanje bio je Ranko Radovi─ç. Pet godina posle imao sam tu ─Źast da mi je uru─Źio diplomu na kojoj je pisalo dipl.in┼ż.arh. i nisam je menjao u Mast.in┼ż.arh. i verovatno ne─çu nikada.

Arhitektonski studio N-MARTIN je po─Źeo sa radom 2005. godine, kako su izgledali va┼íi prvi projekti i koji su bili prvi izazovi?

Arhitektonski studio N-MARTIN je zvani─Źno po─Źeo sa radom u januaru 2006. godine, a moji prvi po─Źeci kre─çu nekoliko godina ranije. Tokom studija, ta─Źnije 2002-2003. godine po─Źinjem da se bavim iscrtavanjem kuhinja, za poznanike i prijatelje. Naime od 1998. godine radio sam na tada┼ínjem IN radiju kao saradnik u marketingu. Bile su to sjajne godine, organizacije ─Źuvenih IN radio ┼żurki, nastajanje Exit-a u kojem sam u─Źestvovao u stvaranju kao marketin┼íki saradnik, sjajni ljudi neke nove underground scene. Tada┼ínji IN radio se nalazio u Fru┼íkogorskoj ulici u prostorijama kompanije Elpro (bavili su se proizvodnjom name┼ítaja). Kako smo bili u istim prostorijama imali smo kontakt sa ljudima iz kompanije i tu sam upoznao prvog klijenta koji mi je dao posao crtanja kuhinje, jer ja sam bio jedini sa arhitekture tu u okru┼żenju.

Preko kuhinja sam polako osvajao ostale prostorije, trpezariju, dnevnu, spava─çu sobu… Dakle, svakom ko bi me anga┼żovao za kuhinju predlagao sam da nacrtam ili dizajniram ostale prostorije. U to vreme ljudi ba┼í i nisu znali ┼íta ta─Źno arhitekta sve mo┼że da radi, uglavnom arhitekte su bili ÔÇ×neki ljudi koji crtaju zgradeÔÇŁ i rade u Planu i ProING-u, a tamo su nedodirljivi. Pa sam polako morao da objasnim kako postoje i arhitekte koji rade enterijere, crtaju plakare, dizajniraju ┼żivotni prostor. Da, svi su to razumeli, ali naravno niko to nije hteo da plati. Tako da sam smislio na─Źin i napravio dogovor sa proizvo─Ĺa─Źima name┼ítaja. Besplatno sam crtao i dizajnirao klijentima, a imao sam procenat kod izvo─Ĺa─Źa za posao koji sam doneo.

To sad nije ni┼íta novo, ali verujte mi tad je bilo. I tako jedan po jedan mali enterijer doveo me je do prvog ozbiljnog posla. Bio je to restoran PASHA u Novom Sadu. To je bilo davne 2003. godine i do tada su svi restorani izgledali isto, kao kafanice. Prvi novosadski fine dining, za to vreme, ultra savremenim enterijerom je bio PASHA. To je bila ta prekretnica. Kasnije su dolazili razni zanimljivi poslovi, uglavnom kafi─çi, diskoteke; Kafe Loutrec, diskoteka Piping i druga sli─Źna mesta.

KONNECT GOLF, 590 5TH AVENUE, NEW YORK / foto: KONNECT GOLF

KONNECT GOLF, 590 5TH AVENUE, NEW YORK / foto: KONNECT GOLF

Sve tako do 2005. godine kad je bilo prirodno da freelance posao pre─Ĺe u formu studija i tako je nastao N-MARTIN. Prvi prostor je bio u baraci u ulici Marka Miljanova na Podbari. Kuriozitet je, kad se zapetljam sa ulicama obja┼ínjavaju─çi novom klijentu kako da me na─Ĺe, najlak┼íe je bilo objasniti, baraka preko puta Dom Perignon-a, to je u 100% slu─Źajeva razbijalo tremu i atmosferu pravilo opu┼ítenom. Novosa─Ĺani ─çe znati o ─Źemu pri─Źam.

Tokom svih ovih godina promenili smo ─Źetiri prostora, ali moram priznati da je prvi bio naj┼íarmantniji. Izazova je bilo na pretek, o njima se ─Źitav jedan podcast mo┼że snimiti, ali jedno je sigurno, sve smo uspeli da ih prebrodimo. I sad posle ovoliko godina mogu sa sigurno┼í─çu da ka┼żem, ┼íto vi┼íe zna┼í o posledicama tvojih planiranih postupaka, to ti je te┼że da krene┼í i ostvari┼í zamisao koju ima┼í. Tako da mi je u neku ruku drago svih pogre┼ínih poteza koje sam napravio, jer su mo┼żda tada izgledali pogre┼íni, a iz ove perspektive su trebali da se dese, ba┼í takvi.

Kako izgleda proces projektovanja jednog objekta u va┼íem birou? Da li radije sledite ┼żelje i afinitete klijenata, ili je to miks potreba klijenta i va┼íeg iskustva?

Ovo je jako dobro pitanje. Da bi klijent bio zadovoljan moramo raditi u skladu sa njegovim ┼żeljama, to je logi─Źno. ┼áto se ne poklapa ba┼í uvek sa na┼íom vizijom. Postavlja se pitanje, kako to pomiriti? Kako napraviti da ┼żelje klijenta budu u skladu sa na┼íim kreativnim nadahnu─çem? Kako da klijent razume i prihvati na┼íu viziju kao svoju ┼żelju? Kako da od onog stava ÔÇ×Ja imam sve u glavi, treba mi samo arhitekta da to nacrtaÔÇŁ stvorimo da ba┼í to ┼íto mu damo je ono ┼íto on ┼żeli, a ustvari je na┼ía vizija bez kompromisa.

Da, te┼íko je, i sve to zahteva mnogo vremena i rada sa klijentom i na kraju da li je mogu─çe? Da, jeste. Ono ┼íto znam i ┼íto me je iskustvo nau─Źilo je da svi mi u na┼íoj struci moramo biti pomalo psiholozi. Moramo saslu┼íati klijenta, razumeti ga, ali treba i on da shvati da smo ga razumeli. Treba da uvidimo njegove potrebe, ne samo one poslovne ili privatne, ve─ç ponekad i emotivne. Da dobro postavljenim pitanjima dobijemo odgovore kojima on mo┼że shvatiti gde gre┼íi. Da im damo ono ┼íto ┼żele, a da mi budemo kreatori njihovih ┼żelja. Uh, da, deluje komplikovano i stresno, ali to je deo na┼íeg posla, ako ┼żelimo da izbegnemo ÔÇ×investitorsku arhitekturuÔÇŁ. Koliko puta sam ─Źuo ÔÇ×ovo ┼íto si mi pokazao nema veze sa onim ┼íto sam ja zamislio, ali toliko mi se svi─Ĺa da ho─çu ba┼í ovako da bude!ÔÇŁ. To do┼żivljavam kao uspeh.

I to se ve┼żba, svako od nas ko se bavi ovim poslom ima to u sebi, samo treba da uve┼żba, ili da pogre┼íi deset puta kako bi samo nekoliko uspelo, pa se onda taj broj uspeha pove─çava. Na┼żalost ne postoji univerzalni recept, postoji na┼ía ┼żelja da arhitekturu u─Źinimo boljom i savremenijom i koliko je jaka ta ┼żelja toliko je procenata zagarantovan uspeh.

Poslovni objekat, Bulevar Oslobo─Ĺenja, Novi Sad / 3D vizuelizacija za N-MARTIN, IN design studio

Poslovni objekat, Bulevar Oslobo─Ĺenja, Novi Sad / 3D vizuelizacija za N-MARTIN, IN design studio

Koliko je va┼żno za Vas i za Va┼íeg klijenta da ostanete uklju─Źeni u sam proces izgradnje do finalizacije objekta?

To je od izuzetne va┼żnosti za finalni proizvod. U sam proces puno je ljudi uklju─Źeno i ljudski faktor je te┼íko isklju─Źiti kako u re┼íavanju problema tako i u sitnim gre┼íkama koje generi┼íu mnogo ve─çe probleme kasnije. Te sitne gre┼íke ili detalji u izvo─Ĺenju su krucijalni, to je ono ┼íto ─Źini arhitekturu ÔÇ×dobromÔÇŁ. Samim tim morate biti prisutni. ┼áto je opet nemogu─çe u svakom detalju projekta, pogotovo kad ih ima vi┼íe i rade se simultano. Zato postoje saradnici i ljudi koji ─Źine va┼í tim. Bez njih nema kvalitetnog projekta, oni su najva┼żnija karika u lancu i procesu i njima treba dati poverenje, treba ih ÔÇ×pustitiÔÇŁ, treba im verovati i ponekad ih poslu┼íati.

Va┼í portfolio je zaista raznolik i mo┼żemo videti razne vrste projekata. Nas u redakciji grenef-a, N-MARTIN najvi┼íe asocira na porodi─Źne ku─çe i poslovne objekte. Da li ove dve vrste objekata spadaju u Va┼íe favorite ili je to na┼í subjektivni ose─çaj?

Tokom svih ovih godina bavljenja arhitekturom kao studio pro┼íli smo kroz zaista razli─Źite arhitektonske programe, od enterijera do objekata javne namene. Uglavnom su to periodi u kojima se posvetimo odre─Ĺenoj tematici i programima. Trenutno i u poslednjih par godina se prete┼żno bavimo privatnim ku─çama i poslovnim objektima, to ste dobro zapazili. Pre toga imali smo period od par godina kad smo se bavili arhitekturom javnih objekata, uglavnom rekonstrukcijama ve─ç postoje─çih objekata javne namene. U periodu rada na polju rekonstrukcija i adaptacija objekata razli─Źite javne namene do┼íli smo do rada na objektima kulture kao i na objektima pod za┼ítitom. To nam je otvorilo vrata prema, u tom trenutku nama nepoznatom, jednom izuzetno zanimljivom i ┼íirokom polju arhitekture. Galerije, muzeji, izlo┼żbeni prostori su postali na┼í novi izazov i tu je trebalo opet iz po─Źetka krenuti, istra┼żivanje, posmatranje, edukacija.

Velika nam je bila ─Źast raditi na projektima kao ┼íto su: Galerija Matice srpske – Novi Sad, Poklon zbirka Rajka Mamuzi─ça – Novi Sad, Muzej nauke i tehnike u Beogradu, Kulturni centar Topola u Topoli, Bibi─çeva ku─ça u Melencima, Muzej afri─Źke umetnosti u Beogradu su samo od nekih projekata na kojima smo radili, neki od njih su izvedeni, neki su u izvo─Ĺenju, a neki ─Źekaju svoj red.

Favorite je jako te┼íko izdvojiti, uglavnom su zastupljeni u periodu u kom se bavimo odre─Ĺenom tematikom. Ono ┼íto sa sigurno┼í─çu mogu da ka┼żem, da su se ku─çe uvek ÔÇ×provla─ŹileÔÇť kroz sve periode i da su uvek prisutne, a to verovatno ve─ç ne┼íto govori.

Koji projekat biste izdvojili kao prekretnicu u Va┼íem poslu i da li mo┼żete izdvojiti neki od Va┼íih projekata na koje ste veoma ponosni?

Gledaju─çi unazad ne bih mogao da izdvojim jedan projekat kao prekretnicu, mogu slobodno da ka┼żem da ih je bilo vi┼íe, ta─Źnije svaki period u kojem smo se bavili odre─Ĺenom tipologijom arhitekture imao je jednog nosioca ili bolje re─Źeno jedan projekat koji je poslu┼żio kao ÔÇťodsko─Źna daskaÔÇŁ.

Pa bih tako mogao izdvojiti nekoliko meni posebno dragih projekata koji su upravo bili ti nosioci. Restoran Pasha 2003. godne, Diskoteka Piping 2004. godine, Porodi─Źna ku─ça u Ba─Źkom Petrovcu 2008, Edukativni centar u Novom Sadu 2011.godine, White Pages poslovni objekat Budimpe┼íta iz 2013, Porodi─Źna ku─ça na Dunavu 2015, Stambena zgrada Eskina residence u Velikoj Plani 2016, Galerija matice srpske 2017, Golf klub na petoj aveniji u Njujorku 2018, Radio Televizija Vojvodine, nova zgrada enterijer 2019, Knji┼żara Geca Kon u Knez Mihajlovoj 2021, Zgrada biv┼íe OTP banke u ┼Żelezni─Źkoj 2022, i nama posebno drag poslednji u nizu, porodi─Źna Ku─ça na fru┼íkoj gori 2022. godine.

Na┼í stav je da je u mnogim sferama kulture, pa i u arhitekturi danas mnogo vi┼íe ─Źiste konzumacije, nego istinske kreacije. Za┼íto je to tako kada su nam mogu─çnosti mnogo ve─çe nego ranijih godina?

Konzumacija je usko povezana sa savremenim na─Źinom ┼żivota. Mi kao kreatori ┼żivotnih, javnih i radnih prostora moramo dr┼żati korak sa vremenom jer mi stvaramo arhitekturu za korisnike koji se nalaze upravo u tom vremenu. Ranko Radovi─ç je ─Źesto spominjao termin ÔÇ×pick up and chooseÔÇŁ, a njime je opisivao instant kreacije. Ogleda se u tome da iz postoje─çih realizovanih primera uzimamo odre─Ĺene delove i tako kreiramo svoj sopstveni ambijent ili arhitekturu. Kao ┼íto mo┼żete zaklju─Źiti, cilj ovakvog pristupa je instant kreacija, brzo re┼íavanje problema i na lak na─Źin zadovoljenje svih potreba klijenta. I ukoliko vam sami klijenti pomognu u tome tako ┼íto vam donesu ÔÇ×gotove primereÔÇŁ instagram ili pinterest, uspeh gore pomenutog termina je zagarantovan.

To nije nova pojava, Ranko je taj termin koristio pre pojave dru┼ítvenih mre┼ża, a izu─Źavao ga je mnogo godina pre toga. Dakle, to je u ljudskoj prirodi, samo ┼íto nam je sad dostupnije i lak┼íe pa mo┼żemo baratati sa dobijenim informacijama. Brzina odre─Ĺenog procesa je upravo taj ÔÇ×ubicaÔÇŁ kreacije. ┼áto se vi┼íe trudimo da ubrzamo proizvodnju, sistematizujemo proces, optimizujemo okru┼żenje to vi┼íe gubimo kreativnost. Na─çi pravi balans je veoma te┼íko, ali ne i neizvodljivo.

Porodi─Źna ku─ça, Zlatibor / foto: Nikola Martinovi─ç

Porodi─Źna ku─ça, Zlatibor / foto: Nikola Martinovi─ç

Na ─Źemu, ili na kojim projektima N-MARTIN radi u poslednjih godinu dana i da li i u kom smeru planirate razvoj va┼íeg biznisa?

Mo┼żda ─çe biti malo interesantnije da neke od na┼íih trenutnih planova ne spominjemo, kako bi ostavili prostora za neko budu─çe iznena─Ĺenje va┼íim ─Źitaocima. Ono ┼íto mogu re─çi je da konstantno radimo na unapre─Ĺenju arhitekture koju stvaramo, na odnosima sa klijentima i edukaciji.

Trenutno imamo par rezidencijalnih projekata na kojima radimo, a koji bi trebalo da budu malo druga─Źiji ne samo u arhitektonskom izrazu ve─ç i u celokupnom konceptu. Imamo saradnju sa par muzeja gde u─Źestvujemo zajedno sa dizajn studijom ÔÇ×3 OrangesÔÇŁ na postavci i ure─Ĺenju budu─çih izlo┼żbi. Pripremamo jedan malo ve─çi projekat u inostranstvu. Bi─çe nam izuzetno drago da vam predstavimo ove projekte za va┼í ─Źasopis kad do─Ĺe vreme.

Kako Vam izgleda Novi Sad danas u pore─Ĺenju sa periodom kada ste odrastali i kada se grad razvijao u ┼íirinu, a ne u visinu?

Razvoj grada prati ekonomski i tehnolo┼íki napredak u dru┼ítvu. Novi Sad je oduvek bio studentski grad i za mene ─çe kao takav zauvek i ostati. Mnogo je toga ┼íto bi mogli kritikovati, ali mislim da nismo sad zato tu. Ja bih se pre okrenuo prema sebi, nama arhitektima, i ohrabrio nas da sledimo dobre primere, da se borimo za na┼íu arhitekturu, da pove─çamo vreme potrebno za kreativno nadahnu─çe, da budemo uporni i tvrdoglavi i da ne odustajemo tako lako. Dobrih primera ima u na┼íem gradu. Kritikom ─çemo te┼íko posti─çi ┼żeljeni cilj, ali zato uspehom ho─çemo, a uspeh je svaki zadovoljan klijent. Tako da period koji je bio iza nas, bio je lep, ali je pro┼íao i rado ga se trebamo se─çati. Pristalica sam toga da trebamo poku┼íati stvoriti lep period u vremenu u kojem ┼żivimo.

Gledaju─çi va┼íe projekte, sti─Źemo utisak da ste pristalica implementiranja najnovijih tehnologija i materijala. Koji su, po Vama, materijali najvi┼íe promenili arhitekturu u poslednjih 20-ak godina?

Pra─çenje trendova i implementacija novih tehnologija u projekte je sastavni deo razvoja. Zato i mi poku┼íavamo da ostanemo u toku i da se na tom polju konstantno edukujemo. Nove tehnologije nam omogu─çavaju da istra┼żujemo polja koja do sad nisu bila mogu─ça, kao na primer 3D ┼ítampa ili upotreba razli─Źitih ma┼íina za se─Źenje kao ┼íto su laseri. Time nam se otvorilo jedno novo igrali┼íte gde nas samo nedostatak ma┼íte mo┼że sputati. Tako─Ĺe razvoj i inovacije u polju hemijske industrije doneli su materijale koji su ─Źvr┼í─çi, postojaniji i lak┼íi. Mi malo kasnimo, trenutno ne ba┼í kao pre 15 godina, ali je primetno. Se─çam se pre otprilike 20 godina kad se pojavila ─Źuvena hidroizolaciona membrana, to je kod nas bila revolucija. Sad je to standard.

Porodi─Źna ku─ça, Fru┼íka gora / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Porodi─Źna ku─ça, Fru┼íka gora / foto: Milo┼í Martinovi─ç

Mada moram priznati da kako vreme odmi─Źe i ni┼żu se godine iskustva, sve vi┼íe po┼ítovanja imam prema prirodnim i nesavr┼íenim materijalima, koji vremenom menjanju svoj prvobitni izgled i ÔÇ×lepo stareÔÇŁ, kao ┼íto su na primer; bakar, mesing, bronza, drvo, mermer, granit, kamen i cigla. To su materijali koji u svojoj nesavr┼íenosti kroz vreme pokazuju zrelost i onu pravu lepotu. Vrlo sli─Źno kao i mi, zar ne?

Da li Vam potencijalni klijenti dolaze u biro sa pinterest i instagram idejama i kako pristupate u tom slu─Źaju razradi projekta?

Ne. Malo je grubo ovako biti isklju─Źiv, pa ─çu poku┼íati da objasnim. Pre oko 10 godina sam imao takve slu─Źajeve i bivali su sve ─Źe┼í─çi. U to vreme bio je Tumblr i Pinterest, ali u mnogo manjem obimu nego sada. Pokazalo se kao izuzetno veliki problem, jer jednostavno ljudi ne mogu da izdvoje ono ┼íto im se svi─Ĺa na jednoj fotografiji. Pa tako ako im se dopadnu fotelje oni ─çe pokazati fotografiju enterijera, koji im se ba┼í i ne dopada, samo da bi prikazali fotelju. Tako da je izuzetno te┼íko razlu─Źiti ┼íta je zapravo ┼żelja klijenta jer u moru fotografija ta fotelja se zaboravi. Mi naravno vidimo sve to drugim o─Źima i tu po─Źnemo da se vrtimo i gre┼íimo pravce i me┼íamo stilove. Poku┼íao sam razli─Źite metode dok nisam oformio model koji apsolutno pobe─Ĺuje.

Enterijer, poslovna zgrada RTV, Novi Sad / foto: Tema Trade

Enterijer, poslovna zgrada RTV, Novi Sad / foto: Tema Trade

Postavljeno pitanje je bilo jednostavno: kako klijente motivisati da vam prenesu njihovu ┼żelju u potpunosti?

Nedugo zatim, uveo sam princip jedne instagram slike. Dakle, kad prvi put razgovaramo dogovorimo se slede─çe: sve ┼íto mogu da objasne re─Źima to i poku┼íaju, a da za slede─çe vi─Ĺenje pripreme i poka┼żu mi samo jednu, eventualno dve fotografije onoga ┼íto se njima dopada. Time se ljudi fokusiraju na ono ┼íto ─çe vam pokazati, jer naravno to ┼íto vam poka┼żu ne sme da ima ÔÇ×gre┼íkuÔÇŁ, mora da bude ta─Źno ono ┼íto im se svi─Ĺa. I u tom procesu odabira, zaista odbace sve one neva┼żne elemente i do─Ĺemo do su┼ítine.

Na ovaj princip me je inspirisala pri─Źa na┼íih jako dobrih prijatelja koji ┼żive u inostranstvu, a ticalo se odlaska kod advokata. Dakle, oni se spremaju par dana kad idu kod advokata, ta─Źno biraju ono ┼íto ─çe mu preneti ili doneti kao materijal, onda to dobro prostudiraju pa opet okrenu krug da se presli┼íaju. E sad, to nije zato ┼íto su oni revnosni ve─ç je zato ┼íto jedan sat kod advokata ko┼íta 350 USD i ne biste ba┼í da tra─çite njegovo vreme. Kako kod nas 1 h arhitekte nikad ne─çe toliko ko┼ítati, mo┼żemo bar poku┼íati da ovim principom dobijemo od klijenta jasno ono ┼íto oni ┼żele.

Radun Avia, Novi Sad / foto: Relja Ivani─ç

Radun Avia, Novi Sad / foto: Relja Ivani─ç

Kada smo ve─ç kod dru┼ítvenih mre┼ża, da li je Instagram promenio projektovanje kafea, restorana i no─çnih klubova jer nam se ─Źini da oni ÔÇ×instagrami─ŹniÔÇŁ bolje posluju?

Smatram da nije promenio, samo je ubrzao trendove, njihovo ┼íirenje i promenu.Kao ┼íto je ─Źest slu─Źaj na dru┼ítvenim mre┼żama, neretko ─çete u─çi u lokal i shvatiti da je on zapravo mnogo lep┼íi na instagramu nego u┼żivo. Vrlo je te┼íko boriti se protiv toga.

Koliko ima psihologije u va┼íem poslu i koliko je te┼íko ostati svoj, inovativan i kreativan u oblasti koja opet zahteva da budete druga─Źiji ali i da svakodnevno pratite trendove?

Psihologija je sastavni deo na┼íeg posla. I ┼íto je bolje razumemo i nau─Źimo da primenjujemo to ─çemo lak┼íe do─çi do ┼żeljenog rezultata. Rad sa ljudima je deo psihologije, a mi radimo sa ljudima.
Malo je lak┼íe u radu sa korporacijama, jer nemate toliko dodira sa ljudima koji direktno odlu─Źuju, ali tu imate njihove okvire i zahteve koji su ─Źesto vrlo striktni i tu nema ÔÇ×vrdanjaÔÇŁ.

Galerija Matice srpske, Novi Sad foto Relja Ivani─ç

Galerija Matice srpske, Novi Sad foto Relja Ivani─ç

Kada su u pitanju stru─Źni ─Źasopisi, pretpostavljam da pratite strana izdanja. Koliko je izdanje kao ┼íto je ÔÇ×grenefÔÇŁ bilo potrebno ljudima iz struke na ovim prostorima?

Jedini svetli primer kod nas ┼ítampanog ─Źasopisa koji je postavio odre─Ĺene standarde u na┼íoj struci. Drago mi je da postojite i verujem da ─çete napredovati i razvijati se u narednim godinama.