Connect with us

Arhitektura

Prostori kao novo vizuelno i korisničko iskustvo

Objavljeno

:

Studio Simović, Hillout Gornja Crnuca, render

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govore Marija i Petar Simović

U našoj nameri da upravo arhitekte budu te koji će, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do grada koji je i zvanično četvrti po veličini u našoj zemlji i definitivno jeste najbolji predstavnik centralne Srbije.

Ono što verujemo da veliki broj naših čitalaca ne zna je ime ovog grada nastalo po vrsti jastreba koji se zove Kraguj koji danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu. Po mnogo čemu ovaj grad možemo nazvati „prvim u Srbiji“ – bio je prva prestonica moderne srpske države (1818-1841), u njemu su prva gimnazija, prvi sud, prvo pozorište, prve novine (“Novine srbske”), prva apoteka, galerija slika, muzej, biblioteka… Prvog svetskog rata, Kragujevac ponovo postaje prestonica, ali ovoga puta ratne Srbije, a nakon Drugog svetskog rata, Kragujevac se sve više razvija industrijski, započinje proizvodnja automobila i dolazi do još masovnijeg doseljavanja stanovništva.

Po preporuci našeg sagovornika, arhitekte iz Niša, koji je takođe bio predstavnik svog grada u našoj rubrici Arhitekte jednog grada, reprezenti grada Kragujevca u ovom broju našeg časopisa su vlasnici studija Simović, Petar i Marija. Studio Simović radi u oblasti arhitekture i višestruko je nagrađivan za realizovana dela (39. Salon arhitekture u Beogradu, Ranko Radović nagrada 2017.), a posebno se izdvaja nominacija za Evropsku nagradu za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe 2019.

Marija Simović je arhitekta iz Kragujevca, a diplomirala je i odbranila master na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2008. do 2011. godine bila je deo studentske grupe RESTART (Novi Sad, Srbija) kao jedan od osnivača i članova. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Petrom Simovićem i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se ARIS doo kao član Inženjerske komore Srbije i Ženskog arhitektonskog društva (ŽAD). Od 2017. godine članica je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i jedan je od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018. godine.

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Petar Simović, arhitekta iz Kragujevca, završio je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2007. godine radio je kao projektni menadžer i dizajner za InterSOS, USAid i Kopring PMC. 2007. godine osniva privatnu arhitektonsku praksu u Kragujevcu. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Marijom Simović i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se kao partner ARIS doo Član je Inženjerske komore Srbije, a od 2016. član je Komisije za Urbanističke planove grada Kragujevca. Od 2017. godine član je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i bio je jedan od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018.

PETRE, S OBZIROM DA KRAGUJEVAC JESTE U MNOGO ČEMU PRVI I DA NJEGOVA ISTORIJA ZAISTA JESTE NEŠTO ČIME BI SE KAO GRAD MOGAO POHVALITI, DA LI BISTE MOGLI DA NAM IZDVOJITE SAMO JEDNU GRAĐEVINU KOJA JE PRAVI POKAZATELJ ZNAČAJA GRADA KRAGUJEVCA?

P Ta građevina nije vezana za Državnotvornu istoriju gra- da, na šta se obično misli, kada se kaze, da je “Kragujevac u mnogo čemu bio prvi”, već memorijalni Muzej 21. Oktobar tima Antić-Raspopović. On podseća na tužne dane, relativno kratke istorije ovog grada, na masovna ubistva civila, naših sugrađana. Objekat je u svim arhitektonskim elementima: finoj i rafiniranoj simbolici, upadljivoj dispoziciji u prostoru, besprekornoj razrađenoj funkciji dramatičnim senzacijama sa zenitalnim osvetljenjem koje se smenjuju u kretanju kroz unutrašnjost, zaista nešto najbolje od arhitekture što Kragujevac može da ponudi ne samo Centralnoj Srbiji nego i malo širem geografskom zahvatu.

Arhitekte Marija i Petar Simović

N8 Housing, foto: Relja Ivanić

MARIJA, S OBZIROM DA STE STUDIRALI U NOVOM SADU, MOŽETE LI DA NAPRAVITE POREĐENJE OVOG GRADA I GRADA KRAGUJEVCA U SMISLU ARHITEKTURE? KOJA MONUMENTALNA GRAĐEVINA U KRAGUJEVCU PREDSTAVLJA VAŠ GRAD NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN?

M Moja odluka da studiram u Novom Sadu je bila upravo iz razloga što Novi Sad odlikuje ono što odlikuje i Kragujevac, a to je život i rad bez stresa koji nose veliki gradovi poput Beograda. I u Kragujevcu i u Novom Sadu možete do nekih centralnih sadržaja da dođete peške, a to mnogo govori o odnosu grada prema čoveku. U Beogradu je više odnos grada prema automobilima i gustom saobraćaju i sve se planira u odnosu na to za koliko ćete doći od tačke A do tačke B. Što se tiče arhitekture Kragujevca i Novog Sada vidna je razlika upravo zbog uticaja austro-ugarske arhitekture kako na arhitekturu objekata tako i na sam urbanizam Novog Sada. No, interesantno je da u Kragujevcu postoje objekti koji imaju neoklasicističko oblikovanje sa početka XX veka upravo iz razloga što su u jednom periodu boravili Austro-ugari zbog vojne fabrike i njenog podizanja i usput su ostavili trag kako u nekim od značajnijih objekata tako i u urbanizmu jednog dela Kragujevca.

Što se tiče građevine koja predstavlja pravi pokazatelj značaja grada Kragujevca posebno bih izdvojila spomen- muzej “21. oktobar” arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović koji je pravo remek-delo ovakve vrste objekata. Iznova iznenađuje svojom pojavnošću i konstrukcijom koja svojom složenošću fascinira. U kontekstu ogromne žrtve koju je grad Kragujevac iskusio 21.oktobra 1941. godine ovaj objekat i čitav kompleks spomen-parka Kragujevački oktobar ima ogromnu emotivnu vrednost za Kragujevčane.

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

KAKO BISTE OPISALI GRAD KRAGUJEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRAGUJEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

P Ovo su uvek najteža pitanja jer se tiču promena koje treba zapaziti i klasifikovati dok se događaju, a ne post festum kad je mnogo lakše. Gradi se, čini mi se na sve strane, ali kakav će to skor da ima na urbanitet grada i kojeg će kvaliteta ta arhitektura da bude u sumi, ne mogu da pretpostavim.

M U Kragujevcu se gradi. Više porodični objekti, nove industrije, ali između ostalog trenutno se grade i javni objekti poput Palate pravde: Ono što je naša zamerka kao profesionalaca je nedostatak ozbiljnih javnih arhitektonsko-urbanističkih konkursa preko kojih bi se odabirala najbolja rešenja, a ne javne nabavke koje su uvek po pravilu takve da se bira “najniža ponuđena cena”. U kontekstu grada to nije najbolji mogući način za njegovo ispravno razvijanje.

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

P Naš arhitektonski kredo se, nadam se, pojavljuje u svakom našem objektu u nekom obimu. A on je prilično jednostavan: Stvarati “prostore” koji će biti novo korisničko i vizuelno iskustvo kroz jedan jasno definisani projektantski postupak koji ispunjava naš život i čini nas srećnim. Inače, kad smo počeli da radimo, imali smo neku platformu koja se zvala FLA -Fun Loving Architects.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

M Prvi objekat sa kojim smo se prezentovali stručnoj javnosti je minijaturan stambeni objekat od 4 stana, N1 Stanovanje (N1 Housing) u Kragujevcu. Upravo zato što je to objekat koji najbolje reprezentuje naše ideje, ali ne samo ideje već i jedan zdrav odnos klijenta i projektanta koji je zasnovan na poverenju. Iako imamo dosta realizovanih objekata koji su prethodili ovom, što velikih kvadraturom i budžetima, ovaj objekat je ujedno i prekretnica u našoj sopstvenoj praksi,te ga zato i posebno izdvajam.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

P Zavisi od situacije. Obzirom da je materijalizacija veoma bitna za našu arhitekturu, jer se trudimo da objekti budu taktilni, i da te odluke moraju biti donesene u jednom veoma složenom sistemu mogućnosti i činilaca , to je uvek najteži deo realizacije objekata. Uvek smo za “novo” osim kad za to nema mogućnosti, što je često.

M Apsolutno sve to zavisi od ekonomičnosti i platežnosti naših klijenata. Obično novi materijali imaju i jaču cenu na tržištu tako da se neretko oni zaobilaze dok ne prođe par godina i pronađu svoj put do nas i naših klijenata.

MISLITE LI DA LJUDI DANAS MNOGO VIŠE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U SMISLU DA ĆE PLATITI VIŠE KVALITETNE MATERIJALE ZBOG TOGA ŠTO ZNAJU DA ĆE IM ONI OMOGUĆITI UŠTEDU ENERGIJE?

P Poredeći sa čim? U odnosu na pre 20 godina nesumnjivo znaju više i svesni su toga da ulaganje u kvalitetne materijale garantuje uštedu energije. Ali, za to kao i za sve drugo kod nas, bilo je potrebno vreme da postane deo opšte kulture. Dok to nije postalo deo kulture, nije bilo zahteva kupaca i korisnika prema investitorima, investitori nisu ulagali u efikasnost, a priroda investicije je da bude što je moguće manja. Da se samo razumemo, u vreme intenzivne socijalističke masovne izgradnje “besplatnih” stanova, specijalno u 80-im već je postajala “unaučena” energetska efikasnost zgrada, ali ni taj “dobronamerni” investitor nije mogao sebi da priušti dodatni trošak.

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

MARIJA, PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA O OVOM PITANJU?

M Upotreba materijala, specijalno energetski efikasnih je uslovljena pravilnicima kako onih vezanih za energetsku efikasnost tako i protivpožarnu zaštitu. Mi kao profesionalci možemo da sugerišemo određene materijale, ali kada je nešto nametnuto zakonski onda se ne može pobeći od primene. I to je dobro. Da je ostavljeno na samostalnoj odluci investitora onda bi to uvek bili najeftiniji i najmanje energetski efikasni materijali. U tom smislu i ide edukacija, širenje znanja i primena.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

P Ja mogu da pričam samo iz našeg iskustva. Uvek nas investitori, ne samo naši pitaju , a koji smo material koristili na nakoj određenoj zgradi i naravno, koliko to košta . Da se lako zaključiti da ljudi žele “novo”, i da je samo pitanje isplativosti. Tako da je odgovor , da stvari uopšte nisu tako loše, ali opet, dinamika promena je iritantno niska.

M Ono što je trend je definitivno vernost materijala u završnom smislu. Danas postoje materijali koji verno predstavljaju prirodu (drvo, kamen) i to se investitorima najviše dopada. Isplativost nekog materijala u toku eksploatacije objekta samo znači klijentima koji prave kuće za sebe ili javnim ustanovama kada su javni objekti u pitanju ukoliko imaju osvešćen tim koji razume ovu problematiku. Objekti poput višeporodičnog stanovanja su investitorima od interesa kratak vremenski period dok ne rasprodaju stanove. Ukoliko bi specijalno energetski efikasni materijali i ekološki materijali cenovno i tržišno postali interesantniji investitorima više bi bili u upotrebi nego sad. Verujem da će kroz vreme to da se izbalansira i da će postati uobičajeno da se upotrebljavaju kvalitetni i visokokvalitetni materijali koji će podići kvalitet korišćenja objekata.

Advertisement

Arhitektura

Energetski efikasne fasade – Odelo čini zgradu

Objavljeno

:

Od

Kontaktna fasada - aluminijum - poslovni objekat

Ako ranije i nije bila, težnja ka što boljem grejanju i ujedno što većoj uštedi danas je neupitno svačiji cilj. Iskustvo poslednjih nekoliko zima koje su bile vanredno hladne, sa polarnim talasima iz Sibira i Severne Evrope koji su donosili jaku vejavicu, mnogo ledenih dana u sezoni, i vrlo niske temperature koje nisu odlika naše umereno-kontinentalne klime i na koje nismo navikli, podstaklo je potrebu da nam u kući i na poslu uvek bude dovoljno toplo i prijatno za boravak, ali da ta pogodnost ne bude astronomski skupa.

Kako, međutim, zbog starosti objekata koji se teško zagrevaju i zastarelosti primenjenih materijala sa malom moći zadržavanja toplote Srbija spada u neke od energetski najneefikasnijih zemalja Evrope kada su u pitanju stambeni i javni objekti, nije za čuđenje bojazan potrošača da je to finansijski neizvodljivo. Ako se još uzme u obzir dotrajalost grejnih sistema koji uz to koriste skupe energente poput mazuta, želja da se zimi dobro ugrejete, a da na to isto grejanje ne potrošite malo bogatstvo, pretvara se u pravu utopiju. Pošto je jasno da rešenje za topliji životni i radni prostor ne leži u eksploataciji ovog resursa, treba ga potražiti na drugoj strani, u poboljšavanju termoizolacionih karakteristika objekta.

Energetski efikasna gradnja

Energetski efikasna gradnja

// Klasično zidane zgrade sa spoljnom malteracijom preko koje je rađena samo dekorativna fasada, i dalje tipične za veći deo naše zemlje, odlikuje slab toplotni učinak koji se, osim zamene stolarije, da popraviti jedino postavljanjem izolacionog fasadnog omotača. //

Kontaktna fasada

Jedan od načina izvođenja fasadne izolacije je postavljanje kontaktne spoljne izolacije, odnosno kontaktne fasade. Kontaktna fasada radi se lepljenjem ploča stiropora ili kamene vune direktno na zid lepkom na bazi cementa, nakon čega se izolacioni paneli dodatno pričvršćuju za zid pvc ili metalnim tiplovima sa šrafom i premazuju tanjim slojem lepka na koji se postavlja armaturna mrežica, sledi malterisanje drugim debljim nanosom lepka koji se, kada se potpuno osuši, premazuje prajmerom (tečnom pripremom za dekorativni sloj), i na kraju akrilnim ili silikonskim dekorativnim malterom odabrane boje, granulacije i u željenoj šari. Iako nije jedini, kontaktna fasada (i to ona sa stiroporom) je na domaćem tržištu najčešće ugrađivani tip termoizolacionog sistema sa kojim se postiže izuzetno dobra zaštita od hladnoće, toplote i buke, s tim da je njena delotvornost direktno povezana sa debljinom osnovnog izolacionog materijala i kvalitetom izvođenja radova.

Fasadni stiropor debljine 5cm dugo je važio za standard, ali kako su merenja učinka i projekcije vremenskog perioda za koji će se sukcesivno kroz ostvarenu uštedu iskazati isplativost investicije pokazali da to nije dovoljno, preporučeni broj centimetara se iz godine u godinu postepeno povećavao i od 2014. godine imamo odredbu Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, po kojoj bi za našu zemlju minimalna debljina ploča izolacionog materijala (belog fasadnog stiropora ili kamene vune) trebalo da bude 12cm kako koeficijent prolaska toplote kroz zidove ne bi prelazio 0,4W/m2K za renovirane objekte, odnosno 0,3Wm2K za novosagrađene.

Termoizolacija, sivi stiropor

Termoizolacija, sivi stiropor

// Osim belog danas postoji i sivi stiropor sa dodatkom grafita, koji zahvaljujući ovom sastojku za oko 20% bolje smanjuje energetske gubitke (12cm belog stiropora = 10cm sivog). //

On nažalost, kao ni kamena vuna, još uvek nije dovoljno poznat običnim kupcima, pa zato nikako da uđe u masovnu upotrebu za izolaciju privatnih kuća i naknadno renoviranje stambenih zgrada tamo gde su o tome postigli dogovor i radove finansirali sami stanari.

Drugi razlog za slabiju zastupljenost kamene tj. mineralne vune je vidno viša cena u odnosu na stiropor. Ta razlika, doduše, ima svoje opravdanje u činjenici da je kamena vuna bolji apsorber buke i zvučni izolator, a osim toga je odlikuje visoka paropropusnost što znači da propuštanjem viška vodene pare koja se redovno stvara u unutrašnjosti objekta omogućava zgradi da “diše”, i time u velikoj meri otklanja glavni nedostatak kontaktne fasade – odsustvo parne brane.

Zaštita od vlage i cirkulisanje vazduha kao ključ stabilizacije temperature prostora glavni su faktori na kojima počiva drugi, noviji tip izvedbe termoizolacije, a to je ventilirajuća fasada. Ventilirajuća fasada je sistem zasnovan na principu sendvič-zida, gde se objekat sa spoljne strane takođe obavija slojem termoizolacije, ali je taj sloj od završne obrade odvojen vazdušnom barijerom koja ima izolaciono-ventilacionu ulogu. Naime, direktno na zidove se montiraju ploče polutvrdo presovane mineralne vune debljine 6-15cm koje se pričvršćuju pomoću posebnih nerđajućih tiplova – ankera, preko njih se postavlja parna brana u vidu paropropusne a vodonepropusne NT folije na koju se zatim, sa razmakom od minimum 30mm postavlja aluminijumska potkonstrukcija, i na nju završno pomoću posebnog elastičnog adheziva lepe dekorativni paneli po želji. Debljina ploča mineralne vune bira se u skladu sa termičkim proračunom u okviru izvođačkog projekta, izrađenim imajući u vidu klimatske uslove podneblja, zahteve investitora i lokalne propise o energetskoj efikasnosti.

Kamena vuna - termoizolacija

Kamena vuna – termoizolacija

Zanimljivo je da je ventilirajuća fasada inicijalno osmišljena u primorskim i uopšte toplijim krajevima, gde je predviđeno da pre svega sprečava pregrevanje objekta i doprinosi njegovom rashlađivanju u letnjim mesecima, kada maksimalna dnevna temperatura zna i da prelazi 40 stepeni, a da istovremeno vrši stalno provetravanje prostora kreirajući prijatan ambijent za stanovanje i rad. Tamo se zbog manjih temperaturnih razlika između godišnjih doba koriste nešto tanji paneli nego u zemljama sa umereno-kontinentalnom i kontinentalnom klimom, ali se taj običaj ne mora nužno poštovati, već se po potrebi mogu postaviti i dva sloja izolacije, samo unakrsno radi izbegavanja formiranja termičkih mostova.

// NT folija je materijal dvojakog dejstva koji propušta vodenu paru i time omogućava isparavanje iz unutrašnjosti objekta, dok istovremeno sa spoljne strane sprečava eventualno kvašenje kamene vune, a budući da podnosi temperature od -40 do +80°C predstavlja postojanu i trajnu zaštitu. //

Potkonstrukcija se zavisno od vrste i načina kačenja panela završne obloge formira od T profila, L profila, aluminijumskih kotvi ili kutijastih profila. Na montiranu konstrukciju lepe se dekorativni paneli adhezivom koji se nakon 48 sati skameni bez mogućnosti odlepljivanja, gde je demontaža moguća samo fizičkim lomljenjem. Ploče se lepe sa fugnom između 1mm i 3mm, a vrsta materijala, njihove dimenzije i boja/dezen su stvar izbora projektanta ili investitora. Ponuda je izuzetno bogata, a među najtraženijim opcijama su granit, mermer i druge vrste prirodnog kamena, kaljeno emajlirano staklo u boji po RAL karti ili sa štampom, ploče vlaknastog cementa, HPL kompakt ploče (High Pressure Laminate) tj. tvrdo presovane laminatne ploče velike gustine od celuloznih vlakana, i kao novina keramo-granitne ploče. Keramika-granit je panelna oplata dimenzija do 1 x 3 m i debljine svega 3mm koju odlikuje veća otpornost od granita, fleksibilnost, lakoća obrade metodama za obradu stakla i prirodnog kamena i manja masa od aluminijuma.

Kontaktna fasada stambena zgrada stanovi

Kontaktna fasada

Ovaj inovativni proizvod je otporan na organske i neorganske rastvore, deterdžente i sredstva za dezinfekciju, na UV zračenje i mraz, vatrootporan je, a u slučaju požara ne ispušta dim i otrovna isparenja. Ima podjednako široku primenu u oblaganju enterijera i eksterijera, a kao obloga za ventilirajuće fasade je posebno zanimljiv i atraktivan u kombinaciji sa staklom.

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Tehnomarket, ventilirajuća fasada - aluminijum

Foto: Tehnomarket, ventilirajuća fasada – aluminijum

Ventilirajuća fasada kao termoizolaciono rešenje ima brojne prednosti u odnosu na neka druga, od toga da ostvareno umanjenje troškova za grejanje i hlađenje u roku od nekoliko godina potpuno nadomešćuje investiciju, da njen dugi vek trajanja i zaštitna svojstva produžavaju vek trajanja objekta i samim tim njegovu osnovnu vrednost, da predstavlja bolju zaštitu zidova od smrzavanja i odleđivanja čime se eliminiše mogućnost pojave pukotina na spojevima i otpadanje maltera, da pruža zahtevani nivo otpora prolasku toplote za sve tipove građevina, da za razliku od unutrašnje izolacije ne smanjuje kvadraturu prostora, te da prekrivanjem kompletne površine zida efikasnije otklanja pojavu termo mostova.

  • Pored toga, zbog načina postavljanja skraćuje vreme trajanja radova jer ne zahteva temeljnu pripremu zidova u smislu čišćenja, obijanja maltera i ravnanja;
  • omogućava korišćenje izolacionih materijala većeg formata (koji su jeftiniji) bez posebne zaštite;
  • podrazumeva manje radnih koraka od kontaktne fasade, a pošto je reč o “suvoj” instalaciji može se raditi u svim klimatskim uslovima i tokom svih godišnjih doba nezavisno od temperature;
  • odbija 90 odsto vode koju zadržavaju spoljni paneli dok preostala vlaga unutar zidova ubrzano isparava sistemom ventilacije, a kako pored vode zadržava druge produkte padavina poput soli
  • sprečava koroziju armature, uništavanje betona i razvoj plesni i gljivica na površini zidova;
  • redukuje deformacije nosećih zidova uzrokovane dnevnim i sezonskim temperaturnim promenama i time eliminiše njihovo naprezanje i pucanje;
  • zbog vazdušne barijere pruža znatno bolju zvučnu izolaciju od drugih sistema.

Nikako ne treba zaboraviti ni to da ventilirajuća fasada pruža mogućnost jednostavne demontaže nekih njenih delova u slučaju oštećenja pojedinačnih elemenata, ili demontaže celog sistema ukoliko se namerava zameniti novim panelima drugačijeg izgleda.

Autor: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U petak sastanak Radne grupe oko „Beogradskog metroa“

Objavljeno

:

Od

Metro, podzemna železnica

Priča o izgradnji metroa u Srbiji ne jenjava. U prilog tome govori i činjenica da je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović juče je razgovarala sa delegacijom francuske kompanije „Alstom“ o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Na sastanku je precizirano da će se u narednom periodu posebno razmatrati struktura finansiranja projekta, s obzirom na aktuelni plan da se prvo krene u gradnju prve i druge linije metroa, a ne i treće, kako je pominjano u javnosti.

Predstavnici „Alstoma“ su istakli da je za projekat poput „Beogradskog metroa“ važno da se odredi način na koji će svaki od učesnika, u skladu sa znanjem i tehnologijom kojom raspolaže, učestvovati u projektu i doprineti njegovoj uspešnoj realizaciji.

Resorna ministarka je rekla da će na sednici Radne grupe za realizaciju projekta izgradnje beogradskog metroa najavljnog za petak biti predstavljena studija opravdanosti sa generalnim projektom, kao i plan linija beogradskog metroa koje je izradila francuska kompanija „Ežis“.

Ona je dodala u svom izlaganju da je izgradnja beogradskog metroa važna za Beograd, ali i da je to projekat od nacionalnog značaja, zbog čega je za praćenje njegove realizacije formirana radna grupa vlade.

Izvor: blic.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno