Connect with us
Arhitektura

Prostori kao novo vizuelno i korisni─Źko iskustvo

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF-Gra─Ĺevinarstvo&Energetska EfikasnostÔÇŁ govore Marija i Petar Simovi─ç

U na┼íoj nameri da upravo arhitekte budu te koji ─çe, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do grada koji je i zvani─Źno ─Źetvrti po veli─Źini u na┼íoj zemlji i definitivno jeste najbolji predstavnik centralne Srbije.

Ono ┼íto verujemo da veliki broj na┼íih ─Źitalaca ne zna je ime ovog grada nastalo po vrsti jastreba koji se zove Kraguj koji danas zauzima po─Źasno mesto na gradskom grbu. Po mnogo ─Źemu ovaj grad mo┼żemo nazvati ÔÇ×prvim u SrbijiÔÇť ÔÇô bio je prva prestonica moderne srpske dr┼żave (1818-1841), u njemu su prva gimnazija, prvi sud, prvo pozori┼íte, prve novine (ÔÇťNovine srbskeÔÇŁ), prva apoteka, galerija slika, muzej, bibliotekaÔÇŽ Prvog svetskog rata, Kragujevac ponovo postaje prestonica, ali ovoga puta ratne Srbije, a nakon Drugog svetskog rata, Kragujevac se sve vi┼íe razvija industrijski, zapo─Źinje proizvodnja automobila i dolazi do jo┼í masovnijeg doseljavanja stanovni┼ítva.

Po preporuci na┼íeg sagovornika, arhitekte iz Ni┼ía, koji je tako─Ĺe bio predstavnik svog grada u na┼íoj rubrici Arhitekte jednog grada, reprezenti grada Kragujevca u ovom broju na┼íeg ─Źasopisa su vlasnici studija Simovi─ç, Petar i Marija. Studio Simovi─ç radi u oblasti arhitekture i vi┼íestruko je nagra─Ĺivan za realizovana dela (39. Salon arhitekture u Beogradu, Ranko Radovi─ç nagrada 2017.), a posebno se izdvaja nominacija za Evropsku nagradu za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe 2019.

Marija Simovi─ç je arhitekta iz Kragujevca, a diplomirala je i odbranila master na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehni─Źkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2008. do 2011. godine bila je deo studentske grupe RESTART (Novi Sad, Srbija) kao jedan od osniva─Źa i ─Źlanova. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Petrom Simovi─çem i zajedno su osnovali Studio Simovi─ç 2014. godine. Od 2016. godine pridru┼żuje se ARIS doo kao ─Źlan In┼żenjerske komore Srbije i ┼Żenskog arhitektonskog dru┼ítva (┼ŻAD). Od 2017. godine ─Źlanica je URBANIUM – Centar za istra┼żivanje i odr┼żivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i jedan je od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018. godine.

Marija i Petar Simovi─ç arhitektonski Studio Simovi─ç

Marija i Petar Simovi─ç arhitektonski Studio Simovi─ç

Petar Simovi─ç, arhitekta iz Kragujevca, zavr┼íio je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2007. godine radio je kao projektni menad┼żer i dizajner za InterSOS, USAid i Kopring PMC. 2007. godine osniva privatnu arhitektonsku praksu u Kragujevcu. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Marijom Simovi─ç i zajedno su osnovali Studio Simovi─ç 2014. godine. Od 2016. godine pridru┼żuje se kao partner ARIS doo ─îlan je In┼żenjerske komore Srbije, a od 2016. ─Źlan je Komisije za Urbanisti─Źke planove grada Kragujevca. Od 2017. godine ─Źlan je URBANIUM – Centar za istra┼żivanje i odr┼żivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i bio je jedan od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018.

PETRE, S OBZIROM DA KRAGUJEVAC JESTE U MNOGO ČEMU PRVI I DA NJEGOVA ISTORIJA ZAISTA JESTE NEŠTO ČIME BI SE KAO GRAD MOGAO POHVALITI, DA LI BISTE MOGLI DA NAM IZDVOJITE SAMO JEDNU GRAĐEVINU KOJA JE PRAVI POKAZATELJ ZNAČAJA GRADA KRAGUJEVCA?

P Ta gra─Ĺevina nije vezana za Dr┼żavnotvornu istoriju gra- da, na ┼íta se obi─Źno misli, kada se kaze, da je ÔÇťKragujevac u mnogo ─Źemu bio prviÔÇŁ, ve─ç memorijalni Muzej 21. Oktobar tima Anti─ç-Raspopovi─ç. On podse─ça na tu┼żne dane, relativno kratke istorije ovog grada, na masovna ubistva civila, na┼íih sugra─Ĺana. Objekat je u svim arhitektonskim elementima: finoj i rafiniranoj simbolici, upadljivoj dispoziciji u prostoru, besprekornoj razra─Ĺenoj funkciji dramati─Źnim senzacijama sa zenitalnim osvetljenjem koje se smenjuju u kretanju kroz unutra┼ínjost, zaista ne┼íto najbolje od arhitekture ┼íto Kragujevac mo┼że da ponudi ne samo Centralnoj Srbiji nego i malo ┼íirem geografskom zahvatu.

Arhitekte Marija i Petar Simovi─ç

N8 Housing, foto: Relja Ivani─ç

MARIJA, S OBZIROM DA STE STUDIRALI U NOVOM SADU, MO┼ŻETE LI DA NAPRAVITE PORE─ÉENJE OVOG GRADA I GRADA KRAGUJEVCA U SMISLU ARHITEKTURE? KOJA MONUMENTALNA GRA─ÉEVINA U KRAGUJEVCU PREDSTAVLJA VA┼á GRAD NA NAJBOLJI MOGU─ćI NA─îIN?

M Moja odluka da studiram u Novom Sadu je bila upravo iz razloga ┼íto Novi Sad odlikuje ono ┼íto odlikuje i Kragujevac, a to je ┼żivot i rad bez stresa koji nose veliki gradovi poput Beograda. I u Kragujevcu i u Novom Sadu mo┼żete do nekih centralnih sadr┼żaja da do─Ĺete pe┼íke, a to mnogo govori o odnosu grada prema ─Źoveku. U Beogradu je vi┼íe odnos grada prema automobilima i gustom saobra─çaju i sve se planira u odnosu na to za koliko ─çete do─çi od ta─Źke A do ta─Źke B. ┼áto se ti─Źe arhitekture Kragujevca i Novog Sada vidna je razlika upravo zbog uticaja austro-ugarske arhitekture kako na arhitekturu objekata tako i na sam urbanizam Novog Sada. No, interesantno je da u Kragujevcu postoje objekti koji imaju neoklasicisti─Źko oblikovanje sa po─Źetka XX veka upravo iz razloga ┼íto su u jednom periodu boravili Austro-ugari zbog vojne fabrike i njenog podizanja i usput su ostavili trag kako u nekim od zna─Źajnijih objekata tako i u urbanizmu jednog dela Kragujevca.

┼áto se ti─Źe gra─Ĺevine koja predstavlja pravi pokazatelj zna─Źaja grada Kragujevca posebno bih izdvojila spomen- muzej ÔÇť21. oktobarÔÇŁ arhitekata Ivana Anti─ça i Ivanke Raspopovi─ç koji je pravo remek-delo ovakve vrste objekata. Iznova iznena─Ĺuje svojom pojavno┼í─çu i konstrukcijom koja svojom slo┼żeno┼í─çu fascinira. U kontekstu ogromne ┼żrtve koju je grad Kragujevac iskusio 21.oktobra 1941. godine ovaj objekat i ─Źitav kompleks spomen-parka Kragujeva─Źki oktobar ima ogromnu emotivnu vrednost za Kragujev─Źane.

Studio Simovi─ç, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivani─ç

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivani─ç

Studio Simovi─ç, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivani─ç

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivani─ç

Studio Simovi─ç, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivani─ç

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivani─ç

KAKO BISTE OPISALI GRAD KRAGUJEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRAGUJEVAC GRADI I PRIME─ćUJE LI RAST U GRA─ÉEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANI─îNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRA─ÉEVINARSTVA, SAOBRA─ćAJA I INFRASTRUKTURE?

P Ovo su uvek najte┼ża pitanja jer se ti─Źu promena koje treba zapaziti i klasifikovati dok se doga─Ĺaju, a ne post festum kad je mnogo lak┼íe. Gradi se, ─Źini mi se na sve strane, ali kakav ─çe to skor da ima na urbanitet grada i kojeg ─çe kvaliteta ta arhitektura da bude u sumi, ne mogu da pretpostavim.

M U Kragujevcu se gradi. Vi┼íe porodi─Źni objekti, nove industrije, ali izme─Ĺu ostalog trenutno se grade i javni objekti poput Palate pravde: Ono ┼íto je na┼ía zamerka kao profesionalaca je nedostatak ozbiljnih javnih arhitektonsko-urbanisti─Źkih konkursa preko kojih bi se odabirala najbolja re┼íenja, a ne javne nabavke koje su uvek po pravilu takve da se bira ÔÇťnajni┼ża ponu─Ĺena cenaÔÇŁ. U kontekstu grada to nije najbolji mogu─çi na─Źin za njegovo ispravno razvijanje.

KOJI VA┼á DOSADA┼áNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VA┼á ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MO┼ŻETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

P Na┼í arhitektonski kredo se, nadam se, pojavljuje u svakom na┼íem objektu u nekom obimu. A on je prili─Źno jednostavan: Stvarati ÔÇťprostoreÔÇŁ koji ─çe biti novo korisni─Źko i vizuelno iskustvo kroz jedan jasno definisani projektantski postupak koji ispunjava na┼í ┼żivot i ─Źini nas sre─çnim. Ina─Źe, kad smo po─Źeli da radimo, imali smo neku platformu koja se zvala FLA -Fun Loving Architects.

Studio Simovi─ç, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivani─ç

M Prvi objekat sa kojim smo se prezentovali stru─Źnoj javnosti je minijaturan stambeni objekat od 4 stana, N1 Stanovanje (N1 Housing) u Kragujevcu. Upravo zato ┼íto je to objekat koji najbolje reprezentuje na┼íe ideje, ali ne samo ideje ve─ç i jedan zdrav odnos klijenta i projektanta koji je zasnovan na poverenju. Iako imamo dosta realizovanih objekata koji su prethodili ovom, ┼íto velikih kvadraturom i bud┼żetima, ovaj objekat je ujedno i prekretnica u na┼íoj sopstvenoj praksi,te ga zato i posebno izdvajam.

Studio Simovi─ç, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivani─ç

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VA┼áE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VE─ć PROVERENE ILI STE VI┼áE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRA─ÉEVINSKOG MATERIJALA?

P Zavisi od situacije. Obzirom da je materijalizacija veoma bitna za na┼íu arhitekturu, jer se trudimo da objekti budu taktilni, i da te odluke moraju biti donesene u jednom veoma slo┼żenom sistemu mogu─çnosti i ─Źinilaca , to je uvek najte┼żi deo realizacije objekata. Uvek smo za ÔÇťnovoÔÇŁ osim kad za to nema mogu─çnosti, ┼íto je ─Źesto.

M Apsolutno sve to zavisi od ekonomi─Źnosti i plate┼żnosti na┼íih klijenata. Obi─Źno novi materijali imaju i ja─Źu cenu na tr┼żi┼ítu tako da se neretko oni zaobilaze dok ne pro─Ĺe par godina i prona─Ĺu svoj put do nas i na┼íih klijenata.

MISLITE LI DA LJUDI DANAS MNOGO VI┼áE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U SMISLU DA ─ćE PLATITI VI┼áE KVALITETNE MATERIJALE ZBOG TOGA ┼áTO ZNAJU DA ─ćE IM ONI OMOGU─ćITI U┼áTEDU ENERGIJE?

P Porede─çi sa ─Źim? U odnosu na pre 20 godina nesumnjivo znaju vi┼íe i svesni su toga da ulaganje u kvalitetne materijale garantuje u┼ítedu energije. Ali, za to kao i za sve drugo kod nas, bilo je potrebno vreme da postane deo op┼íte kulture. Dok to nije postalo deo kulture, nije bilo zahteva kupaca i korisnika prema investitorima, investitori nisu ulagali u efikasnost, a priroda investicije je da bude ┼íto je mogu─çe manja. Da se samo razumemo, u vreme intenzivne socijalisti─Źke masovne izgradnje ÔÇťbesplatnihÔÇŁ stanova, specijalno u 80-im ve─ç je postajala ÔÇťunau─ŹenaÔÇŁ energetska efikasnost zgrada, ali ni taj ÔÇťdobronamerniÔÇŁ investitor nije mogao sebi da priu┼íti dodatni tro┼íak.

Studio Simovi─ç - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivani─ç

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivani─ç

Studio Simovi─ç - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivani─ç

Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivani─ç

Studio Simovi─ç - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivani─ç

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivani─ç

MARIJA, PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA O OVOM PITANJU?

M Upotreba materijala, specijalno energetski efikasnih je uslovljena pravilnicima kako onih vezanih za energetsku efikasnost tako i protivpo┼żarnu za┼ítitu. Mi kao profesionalci mo┼żemo da sugeri┼íemo odre─Ĺene materijale, ali kada je ne┼íto nametnuto zakonski onda se ne mo┼że pobe─çi od primene. I to je dobro. Da je ostavljeno na samostalnoj odluci investitora onda bi to uvek bili najeftiniji i najmanje energetski efikasni materijali. U tom smislu i ide edukacija, ┼íirenje znanja i primena.

DA LI PRIME─ćUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ─îINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL U─ÉE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

P Ja mogu da pri─Źam samo iz na┼íeg iskustva. Uvek nas investitori, ne samo na┼íi pitaju , a koji smo material koristili na nakoj odre─Ĺenoj zgradi i naravno, koliko to ko┼íta . Da se lako zaklju─Źiti da ljudi ┼żele ÔÇťnovoÔÇŁ, i da je samo pitanje isplativosti. Tako da je odgovor , da stvari uop┼íte nisu tako lo┼íe, ali opet, dinamika promena je iritantno niska.

M Ono ┼íto je trend je definitivno vernost materijala u zavr┼ínom smislu. Danas postoje materijali koji verno predstavljaju prirodu (drvo, kamen) i to se investitorima najvi┼íe dopada. Isplativost nekog materijala u toku eksploatacije objekta samo zna─Źi klijentima koji prave ku─çe za sebe ili javnim ustanovama kada su javni objekti u pitanju ukoliko imaju osve┼í─çen tim koji razume ovu problematiku. Objekti poput vi┼íeporodi─Źnog stanovanja su investitorima od interesa kratak vremenski period dok ne rasprodaju stanove. Ukoliko bi specijalno energetski efikasni materijali i ekolo┼íki materijali cenovno i tr┼żi┼íno postali interesantniji investitorima vi┼íe bi bili u upotrebi nego sad. Verujem da ─çe kroz vreme to da se izbalansira i da ─çe postati uobi─Źajeno da se upotrebljavaju kvalitetni i visokokvalitetni materijali koji ─çe podi─çi kvalitet kori┼í─çenja objekata.