Connect with us

Arhitektura

Prostori kao novo vizuelno i korisničko iskustvo

Objavljeno

:

Studio Simović, Hillout Gornja Crnuca, render

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govore Marija i Petar Simović

U našoj nameri da upravo arhitekte budu te koji će, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do grada koji je i zvanično četvrti po veličini u našoj zemlji i definitivno jeste najbolji predstavnik centralne Srbije.

Ono što verujemo da veliki broj naših čitalaca ne zna je ime ovog grada nastalo po vrsti jastreba koji se zove Kraguj koji danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu. Po mnogo čemu ovaj grad možemo nazvati „prvim u Srbiji“ – bio je prva prestonica moderne srpske države (1818-1841), u njemu su prva gimnazija, prvi sud, prvo pozorište, prve novine (“Novine srbske”), prva apoteka, galerija slika, muzej, biblioteka… Prvog svetskog rata, Kragujevac ponovo postaje prestonica, ali ovoga puta ratne Srbije, a nakon Drugog svetskog rata, Kragujevac se sve više razvija industrijski, započinje proizvodnja automobila i dolazi do još masovnijeg doseljavanja stanovništva.

Po preporuci našeg sagovornika, arhitekte iz Niša, koji je takođe bio predstavnik svog grada u našoj rubrici Arhitekte jednog grada, reprezenti grada Kragujevca u ovom broju našeg časopisa su vlasnici studija Simović, Petar i Marija. Studio Simović radi u oblasti arhitekture i višestruko je nagrađivan za realizovana dela (39. Salon arhitekture u Beogradu, Ranko Radović nagrada 2017.), a posebno se izdvaja nominacija za Evropsku nagradu za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe 2019.

Marija Simović je arhitekta iz Kragujevca, a diplomirala je i odbranila master na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2008. do 2011. godine bila je deo studentske grupe RESTART (Novi Sad, Srbija) kao jedan od osnivača i članova. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Petrom Simovićem i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se ARIS doo kao član Inženjerske komore Srbije i Ženskog arhitektonskog društva (ŽAD). Od 2017. godine članica je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i jedan je od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018. godine.

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Petar Simović, arhitekta iz Kragujevca, završio je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2007. godine radio je kao projektni menadžer i dizajner za InterSOS, USAid i Kopring PMC. 2007. godine osniva privatnu arhitektonsku praksu u Kragujevcu. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Marijom Simović i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se kao partner ARIS doo Član je Inženjerske komore Srbije, a od 2016. član je Komisije za Urbanističke planove grada Kragujevca. Od 2017. godine član je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i bio je jedan od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018.

PETRE, S OBZIROM DA KRAGUJEVAC JESTE U MNOGO ČEMU PRVI I DA NJEGOVA ISTORIJA ZAISTA JESTE NEŠTO ČIME BI SE KAO GRAD MOGAO POHVALITI, DA LI BISTE MOGLI DA NAM IZDVOJITE SAMO JEDNU GRAĐEVINU KOJA JE PRAVI POKAZATELJ ZNAČAJA GRADA KRAGUJEVCA?

P Ta građevina nije vezana za Državnotvornu istoriju gra- da, na šta se obično misli, kada se kaze, da je “Kragujevac u mnogo čemu bio prvi”, već memorijalni Muzej 21. Oktobar tima Antić-Raspopović. On podseća na tužne dane, relativno kratke istorije ovog grada, na masovna ubistva civila, naših sugrađana. Objekat je u svim arhitektonskim elementima: finoj i rafiniranoj simbolici, upadljivoj dispoziciji u prostoru, besprekornoj razrađenoj funkciji dramatičnim senzacijama sa zenitalnim osvetljenjem koje se smenjuju u kretanju kroz unutrašnjost, zaista nešto najbolje od arhitekture što Kragujevac može da ponudi ne samo Centralnoj Srbiji nego i malo širem geografskom zahvatu.

Arhitekte Marija i Petar Simović

N8 Housing, foto: Relja Ivanić

MARIJA, S OBZIROM DA STE STUDIRALI U NOVOM SADU, MOŽETE LI DA NAPRAVITE POREĐENJE OVOG GRADA I GRADA KRAGUJEVCA U SMISLU ARHITEKTURE? KOJA MONUMENTALNA GRAĐEVINA U KRAGUJEVCU PREDSTAVLJA VAŠ GRAD NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN?

M Moja odluka da studiram u Novom Sadu je bila upravo iz razloga što Novi Sad odlikuje ono što odlikuje i Kragujevac, a to je život i rad bez stresa koji nose veliki gradovi poput Beograda. I u Kragujevcu i u Novom Sadu možete do nekih centralnih sadržaja da dođete peške, a to mnogo govori o odnosu grada prema čoveku. U Beogradu je više odnos grada prema automobilima i gustom saobraćaju i sve se planira u odnosu na to za koliko ćete doći od tačke A do tačke B. Što se tiče arhitekture Kragujevca i Novog Sada vidna je razlika upravo zbog uticaja austro-ugarske arhitekture kako na arhitekturu objekata tako i na sam urbanizam Novog Sada. No, interesantno je da u Kragujevcu postoje objekti koji imaju neoklasicističko oblikovanje sa početka XX veka upravo iz razloga što su u jednom periodu boravili Austro-ugari zbog vojne fabrike i njenog podizanja i usput su ostavili trag kako u nekim od značajnijih objekata tako i u urbanizmu jednog dela Kragujevca.

Što se tiče građevine koja predstavlja pravi pokazatelj značaja grada Kragujevca posebno bih izdvojila spomen- muzej “21. oktobar” arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović koji je pravo remek-delo ovakve vrste objekata. Iznova iznenađuje svojom pojavnošću i konstrukcijom koja svojom složenošću fascinira. U kontekstu ogromne žrtve koju je grad Kragujevac iskusio 21.oktobra 1941. godine ovaj objekat i čitav kompleks spomen-parka Kragujevački oktobar ima ogromnu emotivnu vrednost za Kragujevčane.

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

KAKO BISTE OPISALI GRAD KRAGUJEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRAGUJEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

P Ovo su uvek najteža pitanja jer se tiču promena koje treba zapaziti i klasifikovati dok se događaju, a ne post festum kad je mnogo lakše. Gradi se, čini mi se na sve strane, ali kakav će to skor da ima na urbanitet grada i kojeg će kvaliteta ta arhitektura da bude u sumi, ne mogu da pretpostavim.

M U Kragujevcu se gradi. Više porodični objekti, nove industrije, ali između ostalog trenutno se grade i javni objekti poput Palate pravde: Ono što je naša zamerka kao profesionalaca je nedostatak ozbiljnih javnih arhitektonsko-urbanističkih konkursa preko kojih bi se odabirala najbolja rešenja, a ne javne nabavke koje su uvek po pravilu takve da se bira “najniža ponuđena cena”. U kontekstu grada to nije najbolji mogući način za njegovo ispravno razvijanje.

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

P Naš arhitektonski kredo se, nadam se, pojavljuje u svakom našem objektu u nekom obimu. A on je prilično jednostavan: Stvarati “prostore” koji će biti novo korisničko i vizuelno iskustvo kroz jedan jasno definisani projektantski postupak koji ispunjava naš život i čini nas srećnim. Inače, kad smo počeli da radimo, imali smo neku platformu koja se zvala FLA -Fun Loving Architects.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

M Prvi objekat sa kojim smo se prezentovali stručnoj javnosti je minijaturan stambeni objekat od 4 stana, N1 Stanovanje (N1 Housing) u Kragujevcu. Upravo zato što je to objekat koji najbolje reprezentuje naše ideje, ali ne samo ideje već i jedan zdrav odnos klijenta i projektanta koji je zasnovan na poverenju. Iako imamo dosta realizovanih objekata koji su prethodili ovom, što velikih kvadraturom i budžetima, ovaj objekat je ujedno i prekretnica u našoj sopstvenoj praksi,te ga zato i posebno izdvajam.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

P Zavisi od situacije. Obzirom da je materijalizacija veoma bitna za našu arhitekturu, jer se trudimo da objekti budu taktilni, i da te odluke moraju biti donesene u jednom veoma složenom sistemu mogućnosti i činilaca , to je uvek najteži deo realizacije objekata. Uvek smo za “novo” osim kad za to nema mogućnosti, što je često.

M Apsolutno sve to zavisi od ekonomičnosti i platežnosti naših klijenata. Obično novi materijali imaju i jaču cenu na tržištu tako da se neretko oni zaobilaze dok ne prođe par godina i pronađu svoj put do nas i naših klijenata.

MISLITE LI DA LJUDI DANAS MNOGO VIŠE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U SMISLU DA ĆE PLATITI VIŠE KVALITETNE MATERIJALE ZBOG TOGA ŠTO ZNAJU DA ĆE IM ONI OMOGUĆITI UŠTEDU ENERGIJE?

P Poredeći sa čim? U odnosu na pre 20 godina nesumnjivo znaju više i svesni su toga da ulaganje u kvalitetne materijale garantuje uštedu energije. Ali, za to kao i za sve drugo kod nas, bilo je potrebno vreme da postane deo opšte kulture. Dok to nije postalo deo kulture, nije bilo zahteva kupaca i korisnika prema investitorima, investitori nisu ulagali u efikasnost, a priroda investicije je da bude što je moguće manja. Da se samo razumemo, u vreme intenzivne socijalističke masovne izgradnje “besplatnih” stanova, specijalno u 80-im već je postajala “unaučena” energetska efikasnost zgrada, ali ni taj “dobronamerni” investitor nije mogao sebi da priušti dodatni trošak.

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

MARIJA, PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA O OVOM PITANJU?

M Upotreba materijala, specijalno energetski efikasnih je uslovljena pravilnicima kako onih vezanih za energetsku efikasnost tako i protivpožarnu zaštitu. Mi kao profesionalci možemo da sugerišemo određene materijale, ali kada je nešto nametnuto zakonski onda se ne može pobeći od primene. I to je dobro. Da je ostavljeno na samostalnoj odluci investitora onda bi to uvek bili najeftiniji i najmanje energetski efikasni materijali. U tom smislu i ide edukacija, širenje znanja i primena.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

P Ja mogu da pričam samo iz našeg iskustva. Uvek nas investitori, ne samo naši pitaju , a koji smo material koristili na nakoj određenoj zgradi i naravno, koliko to košta . Da se lako zaključiti da ljudi žele “novo”, i da je samo pitanje isplativosti. Tako da je odgovor , da stvari uopšte nisu tako loše, ali opet, dinamika promena je iritantno niska.

M Ono što je trend je definitivno vernost materijala u završnom smislu. Danas postoje materijali koji verno predstavljaju prirodu (drvo, kamen) i to se investitorima najviše dopada. Isplativost nekog materijala u toku eksploatacije objekta samo znači klijentima koji prave kuće za sebe ili javnim ustanovama kada su javni objekti u pitanju ukoliko imaju osvešćen tim koji razume ovu problematiku. Objekti poput višeporodičnog stanovanja su investitorima od interesa kratak vremenski period dok ne rasprodaju stanove. Ukoliko bi specijalno energetski efikasni materijali i ekološki materijali cenovno i tržišno postali interesantniji investitorima više bi bili u upotrebi nego sad. Verujem da će kroz vreme to da se izbalansira i da će postati uobičajeno da se upotrebljavaju kvalitetni i visokokvalitetni materijali koji će podići kvalitet korišćenja objekata.

Advertisement

Arhitektura

Kuća plesa „Helsinki“ dizajnirana da promoviše umetnost

Objavljeno

:

Kuća plesa "Helsinki", archdaily.com

Završen je projektat JKMM’s u okviru kojeg je dizajnirana Kuća plesa „Helsinki“, koja pretenduje da postane reprezentativno mesto u Finskoj koje će biti posvećeno plesu i ostalim umetnostima. Ova kuća nudi prostor za probe i performanse za umetnike, a ona predstavlja i produžetak Fabrike kablova – najvećeg kulturnog centra u Finskoj.

Iako će Kuća plesa imati autentičan estetski identitet, njen stil je kombinovan i uklapan sa arhitekturom Fabrike kablova kako bi se stvorio osećaj simbioze. Nova zgrada prilično je apstraktna, a igra se sa percepcijom lakoće i težine, dok čelične fasade nalikuju zmaju stvarajući vizuelni efekat da lebdi u vazduhu.

Kuća plesa "Helsinki", archdaily.com

Kuća plesa „Helsinki“, archdaily.com

Enterijer je ostavljen da deluje sirovo i strogo, a u osnovi su crne kutije koje su multifunkcionalne, tako da mogu da odgovore na različite potrebe umetnika i publike. Plesna kuća, kada je reč o arhitektonskom uređenju, osmišljena je tako da se oseća nepotpuno dok se ne ispuni plesom, a ono što joj daje posebnu notu jeste što su plesači i radnici Fabrike kablova učestvovali u dizajniranju i planiranju projekta, tako da su spram profesionalnog iskustva koje poseduju mogli na najbolji mogući način da doprinesu projektu i tako kreiraju prostor koji će zadovoljiti njihove želje i potrebe.

Plesna kuća nastaje kao produkt saradnje JKMM-a i ILO-a, a finansira se i iz donacije Fondacije Jane i Aatos Erkko namenjenoj jačanju finskog plesnog polja, povećanju međunarodnih poseta zemlji i unapređenju kulture i umetnosti u Finskoj.

Koja plesna sala u Srbiji vas oduševljava?

Izvor: Lilly Cao, archdaily.com

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

U skladu sa sobom – boja za fasadu

Objavljeno

:

Netipične boje za fasadu

#IZ MOG ISKUSTVA
Nešto više o bojama

Tog proleća, spremali smo se za naš veliki dan. I pored toga što je to bilo mnogo manje slavlje, bilo je dosta posla. Matičar, crkva, restoran, muzika, fotograf… Iako smo sve obavljali sami, a nismo imali staža u sličnim situacijama, ispostavilo se da smo bili prilično uspešni. Ne hvalim se. Samo prenosim ono što su nam kasnije rekli. Za kraj ostavili smo outfit. Ne zato što nam je naš izgled bio najmanje važan. Naprotiv. Svi vi koji ste bili u ovoj situaciji, jasno vam je o čemu pričam. Naša garderoba nam je bila veoma bitna, ali smo imali mali problem zvani “Buduća mlada neće venčanicu”. Da, nisam želela venčanicu. Da ne bude zabune, nemam ništa protiv pomenutog odevnog predmeta, ali sam imala problem sebe u njoj. Ne. Nikako. Nije postojala čak ni opcija probanja. Taj dan da budem u nečemu što nema nikakve veze sa mnom i budem nešto što nisam. Ne bi valjalo za početak jednog druženja, zar ne? Zato sam tražila i tražila i tražila i našla. Mala bela haljina. Znate ono kada vidite nešto i pomislite kao da je šiveno za vas. Ništa skrati ovde, dodaj tamo. Samo da je obučem i krenem. I krenula sam prema njemu u grafitno sivom odelu.

 Ovog proleća odlučili smo da stavimo izolaciju na kuću. Ekstremne vremenske prilike mogu biti samo ekstremnije, a troškovi grejanja i hlađenja sve veći. 

A, ako uzmemo u obzir da imamo i osobu koja je prošla celu proceduru postavljanja izolacije, mog babu, ne bi trebalo da bude nekih većih problema. I nije bilo. Kako se pokazalo kao odlično rešenje kod naših i mi smo se odlučili za kontaktnu fasadu. Stiropor od 8cm i proverena ekipa majstora, pod budnim okom babe, odlično je obavila posao.

Stigli smo do finiša i boje. Šlag na kraju kažu, ali u našem slučaju limun. Boja koju je predlagao baba. „Ni slučajno. To će do sledećeg leta biti crno. Bordo je prava stvar“, samouvereno je izjavila baka. Klinac je bio za boju čokolade, a nas dvoje za infuziju. Kako se polemika oko boje vodila od početka, a poznavajući i mentalni sklop moje familije, mudro sam se od starta bacila na guglanje i pribavljanje korisnih informacija.

BAUMIT, boje za fasadu

BAUMIT, boje za fasadu

PODELA FASADNIH BOJA

Mislili ste da je po sistemu „Dobar dan. Dobar dan. Meni treba boja za fasadu. Izvolite. Hvala, doviđenja.“ E, pa teško.

Fasadne boje se dele na:

  1. Silikonske – sastavljene od silikonske smole i kao takve su lake za nanošenje, otporne na habanje i vremenske prilike. Imaju veliku propusnost vodene pare, dišu i otporne su na gljivice i memlu,
  2. Silikatne – Kod silikatnih fasada akcenat je na silikatnom punjenju koje, između ostalog, pomaže u otpornosti od sunca. Ovakva fasada je izuzetno elastična i otporna na kiseline, pa se koristi i za farbanje stolarije,
  3. Akrilne – kombinacija ulja i boja. Ova vrsta fasade je najlošijeg kvaliteta od navedenih, pa je njihov odabir direktno uslovljen nižom cenom, odnosno manjim ulaganjem. Ipak, i kao takve, možda upravo zbog niže cene, začuđujuće često se koriste za bojenje fasada.

Znači izbor postoji, samo treba izabrati pravu. Znači treba nešto i iščitati i saznati. Pa tako imamo da izbor boje zavisi od vrste same fasade i vrste podloge na koju se fasada postavlja. Nije isto da li je u pitanju cement, beton, cigla ili sl.

Kako danas na tržištu postoji veliki izbor boja i proizvođača, jedno od nepisanih pravila koje i sami majstori ističu, jeste odlučiti se i kupiti sve fasadne komponente od jednog istog proizvođača. Zašto?

Iz razloga što se na taj način dobija kompatibilan sistem. Drugim rečima svaki deo ima isti, usklađen koeficijent elastičnosti, otpornosti sa onim drugim delo i kao takvi daju najbolji mogući fasadni sistem. Garancija kvaliteta, dostupnost, stručni saveti i podrška proizvođača komponenti veoma su bitni i korisni. U našem slučaju se bar tako pokazalo.

Nije po sistemu „Šta će reći komšiluk.“, ali nije ni puno ni daleko od te tvrdnje. Naime, bitno je voditi računa kakvo je okruženje, u smislu da li je u pitanju priroda, urbana sredina, elitni kraj, zaštićeno područje i sl. Primera radi, u užem centru grada, teško da možete sami izabrati boju fasade, a da predhodno niste dobili odobrenje nadležnih organa. Nije u pitanju administracija ili namerni troškovi, nego značaj usaglašavanja boja i postizanje sklada.

NA GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Nije isto da li se objekat nalazi u hladnijim, planinskim, toplijim ili morskim područjima. U hladnijim predelima fasada može biti tamnija ukoliko nije direktno izložena intenzivnim sunčevim zracima zbog zagrevanja. Za površine direktno izložene suncu, preporučuje se da fasada bude što svetlije nijanse.

NA VELIČINU OBJEKTA

Kao što svi mi kada se ugojimo pribegavamo tamnijim bojama radi lepšeg emotivnog i estetskog doživljaja sebe, ništa puno nije drugačije ni sa objektima. Ukoliko je objekat velik, tamnije boje su prikladnije. Naravno, ovo ne važi ukoliko želite da vaša kuća izgleda veća u odnosu na komšijinu. U tom slučaju pucajte na svetle tonove.

NA IZGLED DRUGIH DELOVA OBJEKTA

Ovde se prvenstveno misli na boju stolarije i samog krova. Kako danas pored crvenog, postoje i braon i zeleni krovovi, boja fasade bi trebala da bude u kontrastu da bi se postigao što bolji estetski doživljaj. Ista situacija je i sa stolarijom. Ne kaže se bez razloga da su prozori oči kuće. Zato ih i treba istaći. Da li će to biti okviri fasade oko prozora ili sam kontrast stolarije i fasade stvar je izbora, ali ne treba ni preterivati. Nepisano je pravilo da ne treba kombinovati više od tri boje.

Fasada u boji

Fasada u boji

NA KARAKTER UKUĆANA

Iako možda na prvi pogled zvuči čudno, ali ovaj momenat je presudan. Boja fasade biće ona koja se dopada domaćinu. Da li je to neutralna boja koja se lako uklapa sa sredinom, koja je laka za održavanje, koja ne privlači puno ni sunca, ni znatiželjnih pogleda ili je, pak, u pitanju dominanta bordo crvena, stabilna, koja dominira okolinom, sve je stvar odluke domaćina. Svaka sličnost sa karakterom je namerna.

MODERNE FASADNE BOJE

Kao i u svakoj proizvodnji, tako i proizvođači fasadnih boja veliku pažnju posvećuju usavršavanju postojećih i stvaranju novih. Osnovni cilj jeste zadovoljiti potrebu kupca i pružiti rešenje njegovom problemu. Kako smo svedoci velikih klimatskih promena, nameće se potreba stvaranja materijala koji će pružiti što bolju i dugotrajniju zaštitu i što manju potrošnju energenata. Sa druge strane, novi proizvodi moraju biti u skladu se ekološkim standardima i održivim razvojem životne sredine.

Na našem tržištu postoje renomirani proizvođači koji pružaju odlična rešenja kada su kompletni fasadni sistemi u pitanju, računajući među njima i boje. Pa tako danas imamo moderne fasadne boje koje su:

  • Dugotrajno čiste fasade – Fasadni malteri i boje odlikuju se visokim stepenom zaštite od prljanja. Samočisteće fasade poseduju mikroskopski glatku površinu koja otežava zadržavanje čestica prljavštine, dok fotokatalizatori uz pomoć energije sunca razlažu one čestice koje su uspele da se zadrže. Dejstvom prirodnih sila (npr. vetra, kiše, snega, uticaja UV zračenja ili promenama temperature) fasada skida nečistoću. Zahvaljujući sposobnosti samočišćenja, fasada ostaje prirodno čista i uvek lepa. (Izvor: www.baumit.rs)
  • Brzosušeće – kod ovih boja nema bojazni da će nakon nanošenja, ako budu izložene kiši biti odmah i uništene. Takođe ove boje sa jedne strane odbijaju vlagu nakon kiša i magle ili je apsorbuju u površinski sloj boje, pri čemu je unutrašnji deo fasade ostaje suv. Sa pojavom sunca ili vetra ova vlaga brzo ispari. Na taj način sprečava se stvaranje uslova za pojavu algi i gljivica. (Baumit drypor efekat, www.baumit.rs)
  • Intezivne – Posebni pigmenti reflektuju infracrvenu komponentu sunčeve svetlosti više od konvencionalnih pigmenata, čime se znatno smanjuje temperatura na površini fasade i istovremeno snižava rizik od oštećenja usled pregrevanja. Ovo je posebno važno pri upotrebi tamnijih nijansi na fasadi. (Baumit Cooling pigmenti, www.baumit.rs)
  • Fleksibilne – boje i premazi koji u sebi sadrže veštačku smolu i predstavljaju idealno rešenje za saniranje, nivelisanje i prekrivanje pukotina kod novih i starih objekata.

Pored specifičnih funkcija, proizvođači pružaju čitavu paletu fasadnih boja inspirisanih prirodom i najnovijim trendovima življenja. Pored nekadašnjih neutralnih boja- bele, žute, krem, sive, danas su sve češće zastupljene sivo – crvene, ljubičasto-žute, crveno-bele fasade koje ostavljaju utisak modernih, atraktivnih objekata.

Paleta boja

Paleta boja

A ZA KRAJ I ODLIČAN POČETAK

Kažu odelo ne čini čoveka, a – ha, ali čini da se čovek lepše oseća. To vam je prvi utisak, fasada koja će privući ili ne. Ali, veoma je bitno da je ta fasada autentična, istinita, skladna sa osobom koja je nosi, jer će samo kao takva trajati.

A mi? Ove godine slavimo desetogodišnji izazov. I zamislite još uvek imam onu lepu malu belu haljinu i još uvek mi pristaje, kao i ja njoj. Trud se isplatio. A, fasada? Skladna bordo siva, baš kao i ukućani u njoj.

Autor teksta:
Snežana Trtica Graovac, novinar

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno