Problematika toplotnih mostova i mere za sprečavanje njihovih nastajanja

Kompleksnost „toplotnih mostova“ u građevinskim konstrukcijama

Pojmovi kao što su niskoenergetska gradnja, tj. niskoenergetski građevinski objekti su poslednjih godina i u Srbiji „u trendu“. Mediji su prepuni priloga na tu temu. Jedan od veoma bitnih, možda čak i ključnih aspekata izgradnje niskoenergetskih objekata je poklanjanje pažnje toplotnoj izolaciji. Poenta je da se koriste pravi materijali, odgovarajuće debljine, koji pružaju dobre toplotne karakteristike. Međutim, isto tako je bitno da odabrana toplotna izolacija bude i pravilno postavljena – da ne postoje propusti gde bi toplota mogla da „izađe“, čime bi se umanjio efekat toplotne izolacije. Ti propusti se u stručnoj terminologiji zovu toplotni mostovi, a izbegavanje njihovog nastajanja je neophodno ukoliko želimo da gradimo kvalitetne niskoenergetske građevinske objekte. Ovom aspektu se u Srbiji, čini nam se, još uvek ne poklanja dovoljno pažnje.

Problematika toplotnih mostova i mere za sprečavanje njihovih nastajanja

Toplotni mostovi predstavljaju lokalizovane delove jednog građevinskog objekta koji prikazuju uvećane toplotne gubitke. Pojavljuju se na spoju zidova i podova, zidova i krova, ali i u uglovima i oko prozora (ukoliko prozori nisu pravilno postavljeni). Nemoguće ih je baš u potpunosti izbeći, ali se njihovi negativni efekti svakako mogu svesti na jedan takav nivo koji neće izazvati ozbiljna oštećenja građevinskog objekta.

Izolacija zida

Toplotni most (hladni most) nastaje kada je izolacija, iz nekog razloga, prekinuta materijalom koji je loš termički izolator. Posledice koje se javljaju zbog pojave toplotnih mostova su: oštećenja konstrukcije usled pojave vlage i buđi, mehanička oštećenja materijala zida i toplotne izolacije usled pojave smrzavanja kondenzata, kao i narušavanje mehaničke stabilnosti konstrukcije. Pravilnim rešavanjem konstruktivnih detalja i postavljanjem izolacije na prava mesta sprečava se nastajanje toplotnih mostova. Navodimo u nastavku najtipičnije i najčešće primere iz prakse:

Izolacija betonske terase

IZOLACIJA ZIDA SA UNUTRAŠNJE STRANE: Ovo je tipičan primer toplotnog mosta. Betonska ploča koja se oslanja na zid nije izolovana i kao takva u zimskom periodu predstavlja hladan most, hladeći pod u prostoriji. Posledice toga su gubitak energije i neprijatno hladan pod i zid u tom delu prostorije. Takođe može da dođe do pojave kondenzacije.

BETONSKA TERASA: Drugi tipičan primer je ovakva terasa, koja sa betonskom pločom u prostoriji čini jednu celinu. Nakon postavljanja izolacije na zidove sa spoljne strane, terasa predstavlja toplotni most koji provodi toplotu hladeći i pod u prostoriji i zid koji preseca. Kao i u prethodnom primeru posledica je gubitak energije i hladan pod i zid u prostoriji na kojima može da dođe do pojave kondenzacije. Ako se radi o adaptaciji ranije sagrađenog objekta, onda je neophodno obložiti čitavu terasu izolacionim materijalom. Danas postoje savremena rešenja za ovaj problem, pri samom izlivanju ploče se ugrađuju izolacioni elementi u ravni sa zidom koji imaju potrebnu čvrstinu i u značajnoj meri sprečavaju prolazak toplote.

SPOJ TEMELJA, ZIDA I PODA: Spoj zida i temelja ili poda i temelja je najčešće toplotni most koji se u većini slučajeva ne može u potpunosti otkloniti, ali se njegov uticaj može ublažiti. Često se dešava da i nakon postavljanja izolacije na zid i u pod ipak dolazi do kondenzacije u donjem delu zida, jer je zid i dalje hladan. Naravno, kondenzacija nije obavezna pojava, ali toplotni gubici ipak postoje u tom delu. Postoji nekoliko načina da se efekti ovog hladnog mosta ublaže, a jedan o njih je da se sa spoljne strane izoluje temelj. Ako je moguće, dobro je sa izolacionim materijalom potpuno izolovati temelj, do najniže tačke u zemlji. Ovo je jedino prihvatljivo rešenje kada je objekat već završen i nema podrum ispod, nego je unutrašnja ploča na zemlji. Naredna slika ilustruje ovaj primer.

Pravilan spoj izolacije temelja, zida i poda

Ukoliko postoji podrum (kao negrejani prostor) ispod kuće, najbolje je temelj izolovati i sa unutrašnje strane.

Plafonska ploča u podrumu, preko koje je postavljena toplotna izolacija i košuljica u prostoriji, takođe može da predstavlja termički most. Ona je oslonjena na temelj i u indirektnoj je vezi sa zidom. Zbog toga je u slučaju podruma koji se ne greje neophodno izolovati i njegov plafon. Cilj je, dakle, da se što više produži put toploti kroz materijale koji imaju relativno veliku toplotnu provodljivost, odnosno malu toplotnu otpornost, u ovom slučaju beton.

Izolacija tavana

TAVANSKI NADZIDAK I ZABAT: Čest slučaj toplotnog mosta se može videti i na tavanu koji se ne greje. Postavljena je toplotna izolacija sa spoljne strane objekta, izolovana tavanska ploča, međutim zabat ili nadzidak predstavljaju hladan most.

Kako bi ublažili efekat ovog hladnog mosta, neophodno je izolovati nadzidak i zabat sa unutrašnje strane. Najbolje bi bilo izolovati čitavu unutrašnju površinu ova dva zida, ali ako se izoluje i do visine od 1m, značajno će se umanjiti efekat hladnog mosta.

Parcijalna izolacija zidova

PARCIJALNA IZOLACIJA: Česta greška u poslednje vreme je i parcijalna izolacija određenih delova objekta. Najtipičniji primer je stambeni objekat sa više stambenih jedinica, gde određeni stanari postave toplotnu izolaciju na deo spoljnog zida koji pripada samo njihovom stanu.

Na kraju još da se dotaknemo korelacije između toplotnih mostova i vlage, sa aspekta uticaja na ljudsko zdravlje: U predelu oko toplotnog mosta imamo uvećane gubitke toplote, a oni uzrokuju pad unutrašnje površinske temperature. Kad ta temperatura padne ispod određene granice, postoji rizik od nastajanja buđi. Dalji pad temperature prouzrokovaće kondenzaciju vlage (koja je prirodno prisutna – usled disanja ljudi, kuvanja, kupanja, sušenja rublja, zalivanja cveća u građevinskom objektu itd.) na hladnoj površini, u formi kapljica. Kondenzacija nastaje pre svega na spoljnim zidovima, duž podova i plafona, kao i u ćoškovima prostorija. Formiranje i buđi i kondenzacije itekako utiče na kvalitet unutrašnjeg vazduha. Kada se buđ jednom formira u predelu toplotnog mosta, to postaje rizik za zdravlje osoba koje žive i borave u takvim prostorijama – iskazan počev od alergijskih reakcija, pa sve do astmatičnih simptoma.

Legenda

VAŽNA NAPOMENA: Posledice toplotnih mostova se delimično mogu umanjiti i bez građevinskih sanacija – držanjem relativne i apsolutne vlage u prostorijama što nižim (manje sušenja rublja, manje zalivanja cveća, manje intenzivnog tuširanja ili kuvanja sa puno pare itd.), obradom unutrašnjih površina spoljnih zidova od prozračnih materijala npr. na bazi kreča, odmicanjem nameštaja od toplotnih mostova kako bi vazduh kružio, ali i svakodnevnim zimskim provetravanjem prostorija (1-3 puta dnevno, u trajanju od po 2-4 minuta).

AUSTROTHERM d.o.o.
predstavništvo za Beograd
(kancelarija za marketinško-tehničku podršku)
Arčibalda Rajsa 27, 11030 Beograd
T. +381 11 2369 280
office-beograd@austrotherm.rs
www.austrotherm.rs