Connect with us

Novosti

Elektrifikacija u službi energetske tranzicije

Objavljeno

:

Elektrifikacija

Ekološka svest, potreba za pronalaženjem energetski efikasnih i održivih rešenja, smanjenje emisije CO2 i drugih štetnih čestica u atmosferu, klimatske promene… Ove teme sve više izlaze iz naučnih krugova i dugoročnih planova državnih i međunarodnih organizacija i dobijaju karakter svakodnevnih, životnih pitanja, što daje nadu da se stvari mogu menjati na bolje.

Potreba čoveka da obezbedi sigurno i prijatno sklonište od spoljašnjih uticaja bila je i ostala imperativ građevinarstva. Razvojem čovečanstva i tehnologije, osnovne potrebe su obogaćene estetskim, funkcionalnim i drugim težnjama koje su uglavnom usmerene ka povećanju komfora. U tom smislu građevinarstvo i energetska efikasnost su ključni za pronalaženje balansa između želje za povećanjem blagostanja pojedninca i održivosti ukupne zajednice.

Zbog svega navedenog, energetska tranzicija je još jedan termin koji sve češće čujemo i koristimo. U srži energetske tranzicije se nalazi elektrifikacija. Na koji način ona zaustavlja klimatske promene, šta tačno predstavlja, kako utiče na distributivnu mežu…, razmatraćemo u ovom, ali i u budućim tekstovima.

Kada se pomene energetska tranzicija, svi prvo pomislimo na upotrebu obnovljivih izvora za proizvodnju energije. Ključ energetske tranzicije je zelena energija, a vetroparkovi i solarne farme pokazuju da se stvari ipak menjaju. Međutim, ukoliko se žele postići klimatski ciljevi, nije dovoljna samo transformacija proizvodnje električne energije. Veoma je važno podsticati i njenu upotrebu tamo gde je moguće kao i pronalaziti nove načine za to.

Foto: freepik.com

Rešenje – elektrifikacija svega

Upotreba električne energije ili ukratko elektrifikacija, ključna je za smanjenje emisije CO2 i drugih štetnih čestica. Na taj način se eliminiše zagađenje na mestu upotrebe, a najbolji primer za to su transport i grejanje.
Finalna potrošnja energije u velikoj meri se zasniva na sagorevanju fosilnih goriva i zbog toga je elektrifikacija neophodna u što većem obimu i u što kraćem vremenskom periodu kako bi se emisije štetnih čestica smanjile.

U cilju boljeg razumevanja, podsetićemo da skoro dve trećine evropske finalne potrošnje, u domaćinstvima, transportu i industriji potiču od direktnog sagorevanja ugljenika u jednom ili drugom obliku, dok električna energija čini samo jednu petinu ukupne krajnje potrošnje.
Da bi se sprečio porast prosečne globalne temperature za manje od 2 °C u odnosu na predindustrijski nivo (što je globalni cilj) neophodno je dramatično povećanje udela električne energije u finalnoj potrošnji.

Ušteda – najkraći put do efikasnosti

Opsežne studije pokazale su da se prilikom transporta električne energije od proizvođača do krajnjeg potrošača javljaju enormni gubici usled nesavršenosti elektrodistributivne mreže i elektroinstalacija na samom mestu potrošnje. Rezultati jedne takve studije kažu da bi samo zamenom konektora i spojeva na kablovima moglo da se uštedi više električne energije od potencijala za proizvodnju mini hidroelektrana na posmatranom području.

stedljiva sijalica

Foto: freepik.com / Ušteda – najkraći put do efikasnosti

Najveći potencijal za elektrifikaciju imaju transport i grejanje

Uključujući električna vozila i železnicu, udeo električne energije danas predstavlja svega 1% ukupne potrošnje u transportu na nivou Evrope, pa su mogućnosti za elektrifikaciju a samim tim i dekarbonizaciju transporta veoma velike.
Naravno, ovo je višedecenijski projekat, i kao takav ima određena ograničenja i poteškoće na čijem prevazilaženju je potrebno raditi u budućnosti. Usko grlo za elektrifikaciju transporta predstavlja punjenje električnih vozila. Pronalaženje isplativog načina za dovođenje električne energije na mesto potrošnje predstavlja ključ za smanjenje emisije CO2 u Evropi za više od milijardu tona godišnje.

Ukoliko posmatramo stambeni sektor u Evropi, više od tri četvrtine, tačnije 78,4% finalne potrošnje energije odlazi na grejanje prostora i vode. Trenutno, ova energija se uglavnom dobija iz gasa ili nafte, pa prelazak na električnu energiju nudi ogroman potencijal za dekarbonizaciju i zaustavljanje klimatskih promena.

Kao i kod transporta, elektrifikacija grejanja zahteva vreme. Ovaj proces neminovno će pratiti i adaptacija stambenog prostora koji već postoji, kao i poboljšanja u pogledu energetske efikasnosti novih zgrada.

elektricno podno grejanje

Foto: Enerset doo / Električno podno grejanje

Sve ovo moraće da bude ispraćeno i od strane elektrodistributivne mreže koja će biti na najvećem udaru kako bi odgovorila na izazove povećane tražnje i njene specifičnosti. Sa jedne strane imamo konstantnu i kontinuiranu potrebu za električnom energijom (sa tendencijom rasta), dok sa druge strane imamo nove (obnovljive) izvore energije koje karakteriše nestalnost u snadbevanju. U takvoj situaciji nejveći izazov je obezbeđenje kontinuiranog snadbevanja, ali i zaštita tradicionalnih proizvođača kojima se okrećemo kada nismo u mogućnosti da obezbedimo energiju iz sopstvenih obnovljivih izvora.

Električno podno grejanje – komforan, energetski efikasan i potpuno ekološki način grejanja

Osim komfora i niza drugih prednosti koje nudi korisnicima, električno podno grejanje ne zagađuje životnu sredinu, a tu je i još nešto o čemu se malo priča, a što ove sisteme izdvaja u odnosu na sve ostale. Zagađenje bukom odavno je prepoznato kao ozbiljan problem urbanih sredina. Električno podno grejanje ne emituju nikakav zvuk, a kamo li buku, čime se drugi sistemi i ne mogu baš pohvaliti.

Osim ovde, grejni kablovi nalaze i čitav niz drugih primena u građevinarstvu, potpuno u skladu sa ekološkim i potebama energetske efikasnosti. Osim što povećavaju nivo komfora, ovi sistemi čuvaju dugoročne investicije uložene u infrastrukturu.

Zaštita oluka i spoljašnjih površina od snega i leda jedan su od najboljih primera. Obezbeđujući prohodnost oluka u zimskim danima sa dosta padavina, uz minimalna ulaganja sprečava se propadanje objekata, često nemerljiva šteta izazvana prodiranjem vlage u objekat i čuva se dugoročna investicija.

podno grejanje

Foto: Enerset doo / Električno podno grejanje

Suvi i bezbedni pristupni putevi, kolotrazi, staze, terase, stepeništa…, nisu stvar luksuza već funkcionalnosti i bezbednosti, ali i održavanja objekata i infrastrukture u blizini. Mehaničko uklanjanje snega i leda ne eliminiše vlagu koja nastaje kasnijim topljenjem snega, a može dovesti i do oštećenja završne obloge. Hemijska sredstva, iako sprečavaju pojavu leda, ne sprečavaju fizičko svojstvo vode da se pri niskim temperaturama širi. Zbog toga, njihovom upotrebom dolazi do oštećenja tretiranih površina usled unutrašnjeg naprezanja izazvanog širenjem vode ispod površinskog sloja.

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno