Odabir struke je kljuÄni deo života mladih ljudi, stoga je i studiranje jedan od najznaÄajnijih perioda naÅ”ih života. Od malena su me umetnost i crtanje silno privlaÄili, pa sam se eventualno opredelila za Arhitektonski fakultet u Beogradu. Pre samog poÄetka studija, moram priznati da nisam mnogo znala o arhitekturi, ali me je sve viÅ”e interesovalo planiranje prostora. Kroz prvu godinu sam se i dalje pronalazila u tome, ali vremenom je postalo sve jasnije. Uz tri godine intenzivnog rada i truda, stigla sam do priliÄno visokog proseka koji mi je omoguÄio da dobijem stipendiju i upiÅ”em master studije u inostranstvu.
Kako sam trenutno u procesu pisanja zavrÅ”ne teze na Univerzitetu IUAV u Veneciji, to znaÄi da sam zavrÅ”ila sa predavanjima i ispitima, stoga mogu da napravim paralelu izmeÄu ova dva fakulteta, i uopÅ”teno studiranja u Srbiji i van nje.
PotrudiÄu se da ne veliÄam ni jedan od ovih fakulteta, veÄ samo da podelim moje liÄno iskustvo i miÅ”ljenje, iako u suÅ”tini poredim osnovne i master studije, koje su i same po sebi dosta razliÄite. Nakon Å”to sam upoznala ljude iz razliÄitih delova sveta i podelila utiske o prethodnom obrazovanju, shvatila sam da mi je studiranje u Beogradu pružilo dosta znanja, makar bilo i baziÄno u nekim oblastima, ali kojih se neki moji prijatelji iz inostranstva nisu ni dotakli do tada.
Univerzitet IUAV u Veneciji / foto: Ana GligorijeviÄ
Kroz tri godine osnovnih studija, moje kolege i ja smo proÅ”li kroz veliki deo planiranja svih vrsta stanovanja, urbanizma, konstrukcija, izradu mnogih maketa, upoznavanja sa razliÄitim naÄinima prezentovanja, konstantno tražeÄi balans izmeÄu lepog i korisnog. Moram reÄi da je bilo dosta naporno, ali trenutno to vidim kao jednu od prednosti studiranja u Srbiji. Desetak predmeta tokom semestra i konstantan rad na njima ne omoguÄava baÅ” mnogo vremena za vannastavne aktivnosti, ali uz dobru organizaciju, iz liÄnog iskustva znam da se i to može postiÄi. Sa zadovoljstvom sam radila projekte kod profesora i asistenata koji su imali beskrajno strpljenja da nacrtaju svaki detalj i precrtaju sve Å”to nije dobro nacrtano.
Kroz mnogo odÅ”tampanih priloga, iako mi se to nekad Äinilo nepotrebno, mnogo sam viÅ”e nauÄila nego Å”to su mom znanju doprineli inostrani profesori, koji su davali komentare gledajuÄi prezentaciju na velikom ekranu ispred sebe.
Prvi susret sa IUAV univerzitetom / foto: Ana GligorijeviÄ
S druge strane, joÅ” od osnovne Å”kole, veliki san mi je bio da studiram u inostranstvu. Prva stvar koju Vam mogu reÄi je da to nije za svakoga. Mislim da je potrebna dovoljna doza samostalnosti, odluÄnosti i odabir mesta koje volite, Å”to je u mom sluÄaju bila Italija. Na kraju, to nije samo promena jezika studija i mesta u kom se nalazite, veÄ i potpuno novo druÅ”tvo, navike, naÄin funkcionisanja fakulteta i kulturne razlike – jednom reÄju potrebna Vam je sposobnost lakog prilagoÄavanja. Kažu da je svaki poÄetak težak, pa je tako i meni novi pristup studiranju malÄice teže pao. Po prvi put sam imala āsamoā tri ispita u semestru i nisam znala da li to znaÄi da imam viÅ”e slobodnog vremena ili bi trebalo da se viÅ”e posvetim fakultetu. JoÅ” uvek nisam saznala odgovor na ovo pitanje.
Odjednom sam se naÅ”la u grupi od tri ili Äetiri studenta na svakom predmetu, pa Äak i na teorijskim, Å”to je bila noÄna mora za nekoga ko voli sve da radi samostalno i u svom ritmu. Vremenom sam se trudila da se prilagodim ostalim kolegama iz grupe i ovakav naÄin rada je doveo do toga da se svako fokusira na ono Å”to mu najbolje ide. U zavisnosti od projekta, to je bila dobra stvar, pogotovo kada su zahtevali od nas koriÅ”Äenje odreÄenih softvera sa kojima se nismo susreli do tada. Grupni rad na ovaj naÄin je otvorio moguÄnost da se razvijamo u smeru u kom želimo, ali takoÄe iskljuÄio sagledavanje Äitavog projekta istovremeno.
ZavrÅ”ni rad na osnovnim studijama arhitekture u Beogradu, viÅ”eporodiÄno stanovanje / foto: Ana GligorijeviÄ
Prethodno pomenute prezentacije na velikom ekranu bile su 90% naÅ”eg prezentovanja, Äak i kada bismo doneli odÅ”tampane priloge, profesori nisu bili toliko voljni da ostave bilo kakav trag na njima. Komentari su se uglavnom zasnivali na tome da āneÅ”to ne valjaā u projektu, ali ne i kako to da poboljÅ”amo ili makar u kom smeru da pokuÅ”amo da istražimo konaÄno reÅ”enje.
Mnogi fakulteti u inostranstvu su veoma visoko rangirani u poreÄenju sa domaÄim, tako da bi svako od nas mogao oÄekivati da su bolji. Jedna od najveÄih prednosti je to Å”to inostranstvo otvara mnogo viÅ”e prilika za razvoj u karijeri, kao i Äesto uÄeÅ”Äe na brojnim internacionalnim dogaÄajima.
Prve godine kada sam se preselila u Italiju, u Veneciji se održavalo arhitektonsko Bijenale, Å”to je bio moj prvi put da posetim veliki dogaÄaj ovog tipa. Osetila sam se da sam konaÄno tu gde treba da budem, tu gde se arhitektura, umetnost i oÄuvanje znaÄajnih istorijskih graÄevina cene, kao i da ipak ima smisla studirati to Å”to volim. Dosta znaÄajnih predavanja i konferencija doveli su i do skoraÅ”nje gde su gostovali Žan Nuvel, Piter Kuk i mnoge druge uticajne liÄnosti iz sveta arhitekture. Äini mi se da su ovakvi dogaÄaji dostupniji u inostranstvu, pogotovo u uticajnim gradovima kao Å”to je Venecija.
TreÄa godina osnovnih studija u Beogradu, projekat veslaÄkog kluba na Adi Ciganliji / foto: Ana GligorijeviÄ
Ipak, moj put se nije zavrÅ”io u Italiji. Nakon prve godine mastera, odluÄila sam da se prijavim za studentsku razmenu i zavrÅ”im treÄi semestar u Madridu. NaÄin rada je bio veoma sliÄan Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, naporan tempo ali upola manje predmeta. Zatim je usledilo isto: prilagoÄavanje na novo okruženje, pa i studiranje na treÄem jeziku. Ovo svakako nije olakÅ”alo studiranje, ali mi je omoguÄilo da upoznam novu kulturu i arhitekturu, obiÄem brojne izložbe ali i saznam mnogo o novim tehnoloÅ”kim otkriÄima na polju savremenog dizajniranja. ÄitajuÄi, verovatno ste shvatili da me ne drži mesto, pa mi je ista ta organizacija za razmenu omoguÄila da zavrÅ”im praksu u Valensiji ovog leta, koju trenutno zavrÅ”avam u jednom od veoma poznatih studija koji se bavi enterijerom.
Do momenta poÄetka prakse sam pomalo sumnjala u svoje znanje, iako sam studirala na tri razliÄita mesta i u potpuno drugaÄijim okolnostima. MeÄutim, shvatila sam da iako nisam studirala dizajn enterijera sam po sebi, jaka baza beogradskog univerziteta je pomogla da uspeÅ”no uradim sve do sada. Ukratko, svako mesto je na svoj naÄin doprinelo mom celokupnom utisku o svetu arhitekture i dizajna.
TreÄi semestar master studija, u Madridu, urbani projekat sa ukljuÄenjem dronova u svakodnevni život DRONEHOOD / foto: Ana GligorijeviÄ
Univerzitet u Beogradu me je nauÄio kako da brzo i efikasno doÄem do reÅ”enja nezavisno od tipa i veliÄine projekta, kao i radnim navikama koje Äe mi biti važne u svakom buduÄem poslu, mada sama okolina meni liÄno nije donela dovoljno inspiracije. S druge strane Venecija, kao izvor umetnosti sama po sebi, nudi mnoge od pomenutih znaÄajnih dogaÄaja i izložbi koje su umnogome doprinele mojoj motivaciji za dalji rad, Äak i kada okruženje na univerzitetu to nije nudilo.
Arhitektonsko Bijenale u Venciji 2021. godine / foto: Ana GligorijeviÄ
ZahvaljujuÄi meÄunarodnim prijateljima, nauÄila sam mnogo o zemljama i arhitekturi iz celog sveta, koje Äu nadam se jednog dana posetiti. Na kraju, raznovrsna arhitektura Madrida me je potpuno oduÅ”evila i nauÄila viÅ”e o savremenom pristupu dizajniranju, ali i dublje uvela u razmiÅ”ljanje kako možemo saÄuvati važne objekte, ili im pak dati novu funkciju, a da ne promenimo prvobitni izgled ili ih potpuno uklonimo. Odgovor na to da li Äete studirati u inostranstvu ili u Srbiji na kraju zavisi od individualnih ciljeva i prioriteta, ali ni jedna opcija ne garantuje veliki uspeh bez mnogo truda. U mom sluÄaju uz mnogo rada i malo sreÄe, imala sam priliku da živim i uÄim u Äetiri potpuno razliÄita evropska grada kroz samo dve godine, i mogu vam reÄi, pravo je zadovoljstvo biti u svakom od njih!
Autor teksta: Ana GligorijeviÄ, student arhitekture