Connect with us
Arhitektura

intervju: Goran Vojvodi─ç – Arhitektura je sklad izme─Ĺu funkcije, konstrukcije i volumena uz primereni odnos prema okru┼żenju

Za ─Źasopis ÔÇ×grenef – gra─Ĺevinarstvo & energetska efikasnostÔÇŁgovori Goran Vojvodi─ç, redovni profesor Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet i vlasnik biroa VIA.

U oktobarskom izdanju ─Źasopisa ÔÇ×grenefÔÇť imali smo veliku ─Źast da razgovaramo sa istaknutim arhitektom i redovnim profesorom na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i osniva─Źem Biro VIA studija za arhitekturu, Goranom Vojvodi─çem. Njegova impresivna karijera i doprinos svetu arhitekture zaslu┼żuju na┼íu pa┼żnju, ali divljenje.

Goran Vojvodi─ç je anga┼żovan na projektovanju ┼íirokog spektra arhitektonskih objekata, uklju─Źuju─çi stambene i rezidencijalne komplekse, hotele, poslovne i trgovinske centre, kao i sportske objekte razli─Źitih namena. Njegovo iskustvo obuhvata i adaptacije i rekonstrukcije postoje─çih gra─Ĺevina, kao i dizajn enterijera za javne i privatne prostore. Sa u─Źe┼í─çem na vi┼íe od 40 manifestacija i izlo┼żbi ┼íirom sveta u periodu od 1991. do 2021. godine, Goran Vojvodi─ç je stekao priznanje i po┼ítovanje u globalnoj arhitektonskoj zajednici. Njegova dela su nagra─Ĺivana ─Źak 26 puta, uklju─Źuju─çi nagrade i priznanja od strane renomiranih institucija. On je jedan od najuticajnijih arhitekata svoje generacije, ─Źiji rad ostavlja dubok pe─Źat u svetu arhitekture, ostavljaju─çi neizbrisiv trag svojim delima i vizionarskim pristupom dizajnu.

Tokom na┼íeg razgovora, osetio sam duboko uva┼żavanje prema mom radu i zna─Źaju ÔÇ×grenef-a“ za arhitektonsku zajednicu kod nas. Na sve strane su bili, pored nekoliko na┼íih, strani stru─Źni ─Źasopisi, kojih ima toliko, da sa sigurno┼í─çu mogu potvrditi da nikada nisam sreo nekoga ko je pretpla─çen na vi┼íe gra─Ĺevinsko/arhitektonskih ─Źasopisa, ─Źiji sadr┼żaj upijaju i njegove kolege iz biroa VIA. Goran je osoba s izra┼żenim stavom i vizijom, a njegove jasno povu─Źene granice u vezi s tim ┼íta ┼żeli ili ne ┼żeli raditi otkrivaju njegovu odlu─Źnost i profesionalni integritet.

Osim impresivne karijere u arhitektonskom projektovanju, va┼żno je napomenuti da Goran Vojvodi─ç tako─Ĺe deli svoje bogato znanje kao profesor na Arhitektonskom Fakultetu u Beogradu, a njegova predanost obrazovanju mladih arhitekata postavlja ga u ulogu jednog od najinspirativnijih profesora.

Verujemo da ─çe Goran nastaviti svoj put i doprinos arhitekturi, inspiri┼íu─çi nove generacije arhitekata i otvaraju─çi put ka inovacijama u ovom kreativnom polju. Prenosimo jedinstveni pogled u svet arhitekture kroz o─Źi jednog od njenih najistaknutijih protagonista.

Biro VIA / foto: Relja Ivani─ç

Biro VIA / foto: Relja Ivani─ç

Kada je Goran Vojvodi─ç shvatio da ─çe upisati arhitekturu i ko je na fakultetu imao najvi┼íe uticaja na Vas i ─Źija predavanja su Vas najvi┼íe inspirisala?

Ne postoji racionalno obja┼ínjenje otkud Goran Vojvodi─ç u svetu Arhitekture, jer u okru┼żenju ne postoji niko pribli┼żne struke, niti edukacije. Moje o─Źi su bile uglavnom uprte ka nebu i letelicama jer je moj otac bio pilot JRV – Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Budu─çi da je veliki deo mog de─Źa─Źkog odrastanja bio vezan za vreme provedeno na vojnom aerodromu Batajnica kod Beograda, sve je ukazivalo na ve─ç zacrtan put. No pojavom dioptrijskih nao─Źara izgubio sam perfektno zdravstveno stanje, mogu─çnost upisa u Vojnu akademiju – da istaknem sopstvenu kandidaturu ÔÇ×─Źuvara na┼íeg nebaÔÇť. ┼Żal je postojala neko vreme, a onda je ni─Źim izazvana Arhitektura u┼íla na velika vrata u moj ┼żivot, sve do dana┼ínjih dana.

Ta ljubav nije bila toliko eksplicitna od samog po─Źetka, studirao sam izme─Ĺu dva treninga (rukometa). Ivo Anti─ç, profesor kome svakako dugujem veliku zahvalnost u formiranju mog studentskog profila je umeo da ka┼że… ÔÇ×Ajte Vi kolega sa tom sportskom torbom da zavr┼íim prvo sa Vama, pa da idete, da mi ne bunite ostale studente, jer vidim da je sport Va┼ía preferencijaÔÇť. Me─Ĺutim, ostajao sam.

Akademik Anti─ç je imao neverovatnu mo─ç da vas zaintrigira, provocira, jednostavno ÔÇ×kupiÔÇť. Vremenom se moje studiranje izme─Ĺu dva treninga transformisalo u treninge posle studija. Naklonost je, usu─Ĺujem se re─çi, bila obostrana. ─îitam je u re─Źima izgovorenim mnogo godina kasnije, kada je prof. Anti─ç bio sticajem okolnosti na jednom od mojih objekata ÔÇ×vrlo dobro si ovo napravio – nisam iznena─Ĺen, ─Źak ni onim ┼íto te nisam u─ŹioÔÇť.

Diplomirao sam kod Dejana Nasti─ça (hotelskim kompleksom u Premanturi, Istra), profesora izuzetne kreativne nadahnutosti i pozitivnog, ali vrlo neformalnog odnosa prema samom procesu studiranja. Predavanja Ranka Radovi─ça su bila doga─Ĺaj za nezaborav. Svojom ┼íirinom duha, izuzetnim obrazovanjem, visprenom i vickastom pojavom, je ostavio neizbrisivi trag u mnogim generacijama studenata beogradskog AF. Naprosto Persona grata.

Malo ljudi zna da ste Vi bili uspe┼ían sportista, ustvari rukometa┼í koji je igrao rukomet na vrhunskom nivou u RK ÔÇ×PartizanÔÇŁ iz Beograda. Kada ste dobili ponudu 1989. godine da pre─Ĺete u jedan nema─Źki rukometni klub, Vi ste postavili samo jedan zahtev vlasnicima kluba?

Rukomet je, a prethodno ko┼íarka, pa atletika, bio moj mladala─Źki filter, mesto pra┼żnjenja, ali i vrlo bogatog socijalnog ┼żivota, odrastanja. Ispostavilo se i ┼íansa za ┼íirenjem profesionalnih vidika. U to vreme sam bio zaposlen u beogradskom CIP-u, pod rukovodstvom nezaboravnog in┼żenjera Milutina Mrkonji─ça. Prilikom jedne turneje po Nema─Źkoj dobio sam ÔÇ×poziv (i uslove) koji se ne odbijajuÔÇŁ. Uzvratio sam samo jedinim zahtevom – Arhitektura je ne┼íto ┼íto je ve─ç bila moja svakodnevnica i nje se ne ┼żelim odre─çi. U to vreme (1989) igrati profesionalno neki sport, i biti in┼żenjer u radnom odnosu (i to iz ÔÇ×tamo neke JugoslavijeÔÇŁ) je bila prili─Źno retka, nespojiva pojava. Uporno┼í─çu i sticajem sre─çnih okolnosti sam otpo─Źeo saradnju sa biroom prof. Walter J. Kringsa.

Ostalo je kako na filmu, rezultiralo vrlo plodonosnom saradnjom na obostrano zadovoljstvo – njegovo da je i pored po─Źetne neverice dobio vrlo kreativnog saradnika, moje – da sam dobio priliku da radim – projektujem najrazli─Źitije objekte, paralelno u─Źe─çi sve ┼íto se na fakultetu nije moglo. To anga┼żovanje je naposletku rezultiralo osnivanjem zajedni─Źkog biroa i zna─Źajnim realizacijama.

Po 2018 Roaming, Ju┼żni Bulevar 10, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Po 2018 Roaming, Ju┼żni Bulevar 10, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Koliko je rad u Nema─Źkoj u projektnom birou ÔÇ×W.J. KringsÔÇŁ uticao na Va┼íu kasniju karijeru u Srbiji ili Vas oblikovao i ┼íta je ono najzna─Źajnije ┼íto ste tamo nau─Źili?

Deo mog stvarala─Źkog opusa je vezan za anga┼żovanje van zemlje – Rusija, Francuska u poslednje vreme i nekoliko aktuelnih projekata u Gr─Źkoj. Ali svakako i po obimu i du┼żini trajanja ÔÇ×nema─Źki opusÔÇŁ je u najve─çoj meri obele┼żio moj profesionalni portfolio. Svaka sredina nosi svoje specifi─Źnosti, ali je zajedni─Źki imenitelj isti – Arhitektura. Razlika se mo┼że prepoznati u sposobnosti sistema i pojedinca, odnosno u sumarnom kapacitetu broja i kvaliteta mogu─çih odgovora na zadatu temu. Tu su sadr┼żani kulturno nasle─Ĺe, ekonomska mo─ç, ali mo┼żda i najva┼żnije utemeljenost legislative – planskih i pravnih akata kojim je struka definisana. To je ne┼íto ┼íto me je obogatilo, prakti─Źno formiralo kao arhitektu profesionalca i ┼íto ve─ç dugi niz godina nastojim (sa manje ili vi┼íe uspeha) da prepoznam i primenim u na┼íoj sredini.

Vi ste projektovali dosta zna─Źajne objekte u Nema─Źkoj. Da li mo┼żete sa na┼íim ─Źitaocima podeliti barem deo Va┼íeg portfolija iz perioda dok ste tamo radili?

Sopstvenu situaciju bih mogao porediti sa ─Źuvenim iskazom ÔÇ×Genius Loci – idealno mesto postojenjaÔÇŁ, naravno u prenesenom zna─Źenju – zadesio sam se u Nema─Źkoj 1989. godine kada je sru┼íen Berlinski zid i ostvarena enormna ekspanzija investicija i anga┼żovanja arhitekata na teritoriju Isto─Źne Nema─Źke. Bave─çi se strukom, imao sam prilike da se suo─Źim sa dosta razli─Źitim temama i izazovima od kojih je ve─çina i realizovana – stambeni i rezidencijalni objekti, poslovni, ┼íkole i trgova─Źki centri… jako puno anga┼żovanja, razli─Źitih tipologija.

Nagra─Ĺivani ste ─Źak 26 puta za realizovana dela u zemlji i inostranstvu od strane Muzeja primenjenih umetnosti, Salona arhitekture u Novom Sadu, Saveza arhitekata Srbije, BPB trofeja, BIG SEE Architecture Award, Udru┼żenja arhitekata Srbije. Dobitnik ste i Borbine nagrade za arhitekturu, Aprilske nagrade grada Beograda za arhitekturu i urbanizam, kao i Velike nagrade arhitekture Saveza arhitekata za ┼żivotno delo. Koje su Vam nagrade najdra┼że i ┼íta je ono na ┼íta ste najponosniji?

Nagrade nije lako valorizovati, razvrstavati. One su naprosto rezultat prevashodnog anga┼żovanja, primarno zbog same poslovne obaveze, potom i ┼żelje da ura─Ĺeno prika┼żete, a tek naposletku usledi (ili ne) prepoznavanje struke. Budu─çi da sam i sam bio nebrojano puta ─Źlan raznih ┼żirija, usu─Ĺujem se re─çi da bi verovatno deo od tih 26 nagrada oti┼íao na druge adrese, da su oni koji odlu─Źuju bili druga─Źijeg promi┼íljanja, estetike. Naprosto, u datom momentu su se stvari poklopile, neke na sre─çu a neke bez la┼żne skromnosti i potpuno zaslu┼żeno.

Sve te nagrade imaju svoje mesto – obele┼żavaju deo mog anga┼żovanja i ne treba ih potencirati – izvla─Źiti iz konteksta, ali bih svakako morao Nagradu Saveza Arhitekata Srbije za ┼żivotno delo za 2009. godinu isturiti u prvi plan kao ne┼íto na ┼íta sam svakako ponosan. Ne samo zbog toga ┼íto sam, mislim, najmla─Ĺi dobitnik te nagrade, ne zato ┼íto je dodeljuju prethodni laureati tajnim glasanjem ve─ç zato ┼íto je to nagrada struke istaknutim pojedincima koji su svojim anga┼żovanjem na vi┼íe decenijskom nivou ─Źinili na afirmaciji profesije, kvalitetu ┼żivotnog okru┼żenja i edukaciji sredine u kojoj stvaraju. Kao apsolutno neophodan ─Źin zahvalnosti na li─Źnoj promociji i svemu postignutom moram naglasiti da to ne bi bilo mogu─çe bez prisustva profesionalne, kolegijalne i pre svega ljudske podr┼íke cenjenih investitora, izvo─Ĺa─Źa, kolega projektanata i porodice.

2012. SPO, ul. Krunska 87, Beograd / foto: Vlada Popovi─ç

2012. SPO, ul. Krunska 87, Beograd / foto: Vlada Popovi─ç

Koje su glavne oblasti arhitekture na koje se fokusirate i koje vrste projekata najvi┼íe volite da radite i kako Va┼í tim iz Biro VIA pristupa odr┼żivosti i ekolo┼íkim pitanjima u arhitektonskim projektima?

Arhitektura je neodvojivi pratilac dru┼ítvenih, socijalnih i ekonomskih kretanja prosto re─Źeno u pratnji je zakona tr┼żi┼íta. To ve─ç neko vreme u na┼íoj sredini podrazumeva dominaciju investicija na polju stanogradnje kolektivne i pojedina─Źne – rezidencijalne. Odatle sledi i fokus anga┼żovanja na┼íeg biroa da kroz inicijalne koncepte, preko projekata za dozvole i realizacije iska┼żemo sopstvene kreativne kapacitete.

Nagrade sam nekako pobrojao, barem one najzna─Źajnije, ali kada bih to hteo isto da uradim sa Va┼íim projektima u Srbiji mislim da bi mi trebalo dva lista. Da li mo┼żete izdvojiti 10-ak najzna─Źajnijih projekata u zemlji na koje ste najponosniji, bez obzira da li su bili nagra─Ĺivani ili ne?

Meni je data ┼íansa da stvaram i da se realizujem na raznovrsnim poljima – tipologijama arhitekture. To je dragoceno iskustvo, ne samo zbog posla (svaki projektantski anga┼żman je novi izazov) ve─ç i zbog prilike da se provere sopstveni kreativni kapaciteti, nau─Źi ne┼íto novo, pro┼íire profesionalni vidici. Ipak, iako sopstveni anga┼żman do┼żivljavam pozitivnim, u smislu razli─Źitosti i proizvedenog, ostaje izvesna ┼żal zato ┼íto nije bilo mesta za javne objekte kulture i sporta. Nadam se da ─çe se to promeniti i da ─çe ve─ç spremljeni projekti (kao rezultat pobedni─Źkih konkursnih aktivnosti – ┼íto daje dodatnu dimenziju i ispunjenost) uskoro u─çi u realizaciju. Re─Ź je o objektu Muzeja grada Beograda, objektu MK zadu┼żbine kao i projekat Sportskog centra Vra─Źar, svi u Beogradu. Tako─Ĺe velike nade pola┼żemo u realizaciju hotelskog kompleksa na Kritu u saradnji sa kolegama iz Gr─Źke za ameri─Źki lanac hotela.

Ono ┼íto je do sada obele┼żilo moju profesionalnu karijeru, delom i okru┼żenje u kome se nalaze objekti i koje svakako moram staviti na Va┼íu listu su: Poslovni centar Gemax, Upravna zgrada Ko┼íarka┼íkog saveza Jugoslavije, Rekonstrukcija Francuskog Kulturnog centra i beogradske filharmonije, poslovni objekti Anex, Porche SCG svi u Beogradu i Kragujevcu, rezidencijalni objekti na Dedinju, Senjaku, Herceg Novom… da ne nabrajam vi┼íe, jer karijera od 40 godina neprekidnog stvaranja nosi i ┼íansu da se dosta toga i uradi.

2022. Porodi─Źna ku─ça, ul. Sanje ┼Żivanovi─ç, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

2022. Porodi─Źna ku─ça, ul. Sanje ┼Żivanovi─ç, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Mo┼żete li nam re─çi ne┼íto vi┼íe o Va┼íem iskustvu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i koji su Vam bili najzna─Źajniji trenuci u karijeri profesora?

Rad sa mladim ljudima je vrlo zahtevan, inspirativan i obavezuju─çi. Moj anga┼żman na Arhitektonskom fakultetu je zapo─Źeo jo┼í ÔÇ×u pro┼ílom vekuÔÇŁ. Na poziv akademika profesora Milana Lojanice, koji je prvi prepoznao potrebu, ali i kapacitet nekolicine arhitekata sa zna─Źajnom praksom, za anga┼żovanjem u nastavi. Ta saradnja je potrajala par godina da bih se potom vratio na fakultet u zvanju profesora 2014. godine na insistiranje tada┼ínje uprave. Prihvatio sam se tog anga┼żmana sa velikim entuzijazmom, ali i obavezom, ┼żeljom da ÔÇ×vratimÔÇŁ barem delom ono ─Źime su me zadu┼żili moji profesori. Rezultiralo je razmenom ogromne pozitivne energije, me─Ĺusobne zahvalnosti, ose─çanjem ispunjenosti zbog spoznaje da su ti ,,mojiÔÇŁ studenti prepoznali Arhitekturu i sopstveno mesto na najkvalitetniji na─Źin.

U razgovoru sa Vama shvatio sam da ste ÔÇ×─Źovek detaljaÔÇŁ sa izra┼żenim stavom i integritetom. Koliko ste sve to preneli na rad, filozofiju i pristup Biroa VIA prema arhitektonskim projektima?

Od svih profesija u kojima postoje kreativni procesi nastajanja Arhitektura je daleko najkompleksnija. Ona jeste multidisciplinarna kategorija, s jedne strane umetni─Źka – inicijator svega, sa druge strane (ne manje va┼żne) je taj in┼żenjerski, tehni─Źki aspekt koji podr┼żava onaj kreativni, gde mesto od izuzetne va┼żnosti zauzimaju izvo─Ĺa─Źki detalji rukovo─Ĺeni poimanjem zna─Źaja i mesta u tvorenju Arhitekture. Sopstveno iskustvo sam preto─Źio u monografiju ÔÇ×Arhitektura detaljaÔÇť (Architecture of Details, 2019), izdava─Źa Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet.
Publikacijom je prezentovan projektantski odgovor na razli─Źite programske, prostorne, pa i finansijske okvire prepoznaju─çi mesto detalja u raznobojnosti arhitektonske artikulacije, funkcije, forme, materijalizacije i realizacije.

Merilo svakog dobro osmi┼íljenog, projektovanog, a potom i realizovanog objekta je kvalitet detalja. To je presudna pozicija iz koje proisti─Źu prostorni i estetski kvaliteti, samim tim i identitet objekta. Za sve arhitekte anga┼żovane u na┼íem birou to je naprosto ÔÇ×op┼íte mestoÔÇť – respektabilan odnos prema detalju kao osnovnom i zavr┼ínom segmentu u kreativnom procesu formiranja objekta, svojevrsna indentifikacija – potpis.

2018. Roaming, Ju┼żni Bulevar 10, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

2018. Roaming, Ju┼żni Bulevar 10, Beograd / foto: Relja Ivani─ç

Ko su arhitekte kojima Goran Vojvodi─ç ÔÇ×skida kapuÔÇŁ kod nas, a ko na svetskom nivou i koje su Va┼íe omiljene savremene arhitektonske tendencije i kako ih integri┼íete u Va┼í rad?

Iako je moj stav da smo kao profesija u velikoj meri stagnirali, pa ─Źak i nazadovali u odnosu na na┼íe prethodnike – da pomenem samo Bra┼íovana, Dobrovi─ça, Zlokovi─ça, Krsti─ça, Anti─ça, Mihajla Mitrovi─ça ipak ne mogu da ne navedem i pozitivne primere planiranja i izgradnje gde se izdvajaju objekti B. Mitrovi─ça, V. Milunovi─ça, A. Stjepanovi─ça, J. Ivanovi─ç-Vojvodi─ç, V. Lojanice, D. Mileti─ça, Z. Abadi─ça, D. Miljkovi─ça, L. Kuzmanova… verovatno sam mnoge izostavio, naravno bez namere da se umanji zna─Źaj njihovih dela. Svetska scena je daleko ┼íira, disperzivnija i shodno kapacitetima plodonosnija. Ako stavimo po stranu rad bardova arhitektonske scene, sa dalekose┼żnim uticajima na arhitekturu dana┼ínjice Mies Van Der Rohe, Le Corbusiera, Oscara Niemeyera i drugih, moj glas bi i┼íao liku i delu Santiaga Calatrave, Alvara Size, Davida Chiperffilda i fantasti─Źnog Carla Scarpe – kreatora fascinantnog dizajna, koloritne uravnote┼żenosti i konstruktivne inventivnosti. Njihov rad, kao i ogromnog broja drugih nepomenutih, zasigurno imaju izuzetan uticaj na savremene tokove i paradigme u arhitekturi. Odatle crpim i sopstvene inspiracije, ali i edukaciju pogotovo u onim tipologijama koje su manje zastupljene u smislu investicija sredine u kojoj boravim.

Danas se gradi sve vi┼íe, ali je arhitekture sve manje u ve─çini objekata. Kako reagujete na trendy investitore koji ┼żele vi┼íe kvadrata a manje ili ni┼íta arhitekture i da li takvi stignu od velikih vrata u Va┼íem birou do Va┼íeg stola?

Zakoni tr┼żi┼íta i krupnog kapitala su prili─Źno jednostavni i neumoljivi. U vremenu u kom osiroma┼íena dr┼żava nije vi┼íe u stanju da finansira ne samo velike i zna─Źajne projekte pojavljuju se privatni finansijeri u prili─Źnoj meri neiskusni i ┼íto je jo┼í opasnije needukovani, ─Źiji je primarni interes profit. Uz sveukupnu podr┼íku strukture na vlasti imamo sveop┼íti urbanisti─Źki, projektantski galimatijas, kroz izmenu planova, nepo┼ítovanje pravila gradnje ÔÇ×copy pasteÔÇť arhitekturu koju sam nekom prilikom krstio u ÔÇ×osvetu lo┼íih ─ĹakaÔÇť. Na┼ía ulazna vrata u biro koja su stvarno impozantnih dimenzija (visine 318 cm) su zatvorena za takav profil investitora. Uloga arhitekte je vi┼íeslojna, izme─Ĺu ostalog i edukativna i to je osnovni preduslov u komunikaiciji sa potencijalnim investitorima – po┼ítovanje me─Ĺusobnih pozicija i uloga.

2008. Upravna zgrada Porsche SCG, Beograd / foto: Rade Kova─Ź

2008. Upravna zgrada Porsche SCG, Beograd / foto: Rade Kova─Ź

Na┼í ─Źasopis promovi┼íe energetski efikasne materijale, pa ne mogu a da Vas ne pitam kako tehnolo┼íki napredak uti─Źe na Va┼íu arhitekturu i projekte i u kojoj meri koristite nove tehnologije i energetski efikasne materijale u svom radu?

Anga┼żovanje u struci podrazumeva konstantnu informisanost, edukaciju, u svim segmentima pa i po pitanju ekolo┼íke odr┼żivosti, prepoznavanje strukovnih trendova, kreiranje arhitekture sa postulatima inovativnog uz primenu novih tehnologija i redefinisanje kako materijala, tako i na─Źina njihove implementacije. Pored prepoznate potrebe i ┼żelje za dosezanjem vi┼íeg nivoa, kvalitetnije i energetski opravdane arhitektonske produkcije, velika prepreka u na┼íem radu je nepostojanje kolektivne svesti, delom i neprepoznavanje benefita takvog ulaganja od strane investitora. Konstatujem, na┼żalost, da je zelena agenda jo┼í uvek u povoju.

Kako integri┼íete prakti─Źno iskustvo i rad na stvarnim projektima u nastavni plan na Arhitektonskom fakultetu kako biste studentima omogu─çili da razvijaju relevantne ve┼ítine?

Nastava na fakultetu je organizovana kako prema godinama studija, tako i prema (upro┼í─çeno re─Źeno) tematskim oblastima i specifi─Źnim tipologijama. A obzirom na vrlo sadr┼żajnu umetni─Źku praksu, sa velikim brojem projektovanih objekata, ┼íto zna─Źi i adekvatno iskustvo u realizaciji. Trudim se da svojim studentima pribli┼żim i onu drugu stranu – realnost isprojektovanog, odnosno sve one aspekte koji proisti─Źu iz projektantskih odluka, a koji u toku realizacije ─Źine taj proces manje ili vi┼íe adekvatnim, ispravnim. Za sve postoji alternativa, ali je potrebna ve┼ítina da se radom na konkretnim projektima odaberu najkvalitetnija re┼íenja, adekvatni materijali, prepoznaju zahtevi i uslovljavanja drugih struka. Tako─Ĺe, u─Źe┼í─çe u realizaciji je od neprocenljivog zna─Źaja i vrednosti za sticanje konkretnog znanja. Studenti na praksi, ali i po zavr┼íetku ┼íkolovanja su rado vi─Ĺene kolege u na┼íem birou. Tim na─Źinom ukazujemo zahvalnost na┼íim u─Źiteljima, daju─çi sveukupnim kapacitetima struke svojevrstan doprinos, kao obavezu ali i ose─çaj profesionalne odgovornosti.

Skica: Goran Vojvodi─ç, Biro VIA

Skica: Goran Vojvodi─ç, Biro VIA

Sigurno Vas studenti pitaju za savete nakon zavr┼íetka studija. Svi znamo da su nove generacije po prirodi dosta ÔÇ×brze i nestrpljiveÔÇŁ. Iskustvo je ne┼íto ┼íto se sti─Źe i nikako se ne mo┼że ÔÇ×downloadovatiÔÇŁ. Koji savet dajete mladim arhitektama koji tek zapo─Źinju svoju karijeru?

Va┼ía potpuno ispravna konstatacija o nestrpljivoj brzini dolaze─çih generacija arhitekata nas vodi ka drugoj floskuli ÔÇ×nepodo┼íljivoj lako─çi postojanjaÔÇť ┼íto svakako nije i ne mo┼że biti modus operandi struke kojom se bavimo. U svom radu sa studentima negujem jednu izuzetno jasnu i precizno argumentovanu su┼ítinu – Arhitektura je artikulisani oblik delovanja u vremenu, prostoru i materijalima sa vrlo vidljivim ishodom.

Savetujem ih onom ┼íto su mene u─Źili bardovi arhitektonske scene, pre svega Ivan Anti─ç ÔÇô ÔÇ×Arhitektura je sklad izme─Ĺu konstrukcije, funkcije, i oblika, razra─Ĺen odnos prema okru┼żenju, proporcionalnost, znala─Źka upotreba materijala, savremenostÔÇť. Poznata Anti─çeva re─Źenica je ÔÇ×da ono ┼íto nije funkcionalno nije ni lepoÔÇť (iz intervjua sa Dijaniom Mila┼íinovi─ç Mari─ç). Savetujem ih da se ┼íkolovanje u Arhitekturi ne zavr┼íava sticanjem zvani─Źne verifikacije – diplome, ve─ç je to kontinuirani proces ulaganja u sopstveno profesionalno bi─çe. I ako jednog dana svoj posao pretvore u hobi, sva te┼żina anga┼żovanja, neprospavane no─çi ne mogu umanjiti ose─çaj ispunjenosti u─Źinjenim, zadovoljstvo stvaranja.

Prilikom posete Va┼íem birou ja sam bio pozitivno ┼íokiran kolekcijom ─Źasopisa koji se nalaze na va┼íem stolu i policama. Rekli ste mi da godi┼ínje izdvajate oko 2000 eura za pretplatu i ja Vam skidam kapu. Koji su ─Źasopisi u Va┼íoj mladosti, a koji danas, uticali na Va┼í rad i mo┼żda Vam dali neke ideje?

Vreme u kome sam studirao (1978-84) je bilo obele┼żeno ne tako masovnom i dostupnom literaturom i informisano┼í─çu, barem ne u smislu dana┼ínjeg zna─Źenja te re─Źi. Fakultetska biblioteka, knjige i tek poneki retki ─Źasopisi koji su stizali u na┼íe knji┼żare, ili su dono┼íeni sa putovanja u inostranstvu – koje tako─Ĺe nisu bila pre─Źesta pojava. Tako da primeri francuskog AA, Domusa, AD, Japanske JA su bili doslovno praznik za o─Źi gladne novih spoznaja, ┼íirenja vidika. Moj ÔÇ×nema─Źki periodÔÇť mi je omogu─çio susret sa ÔÇ×DetailÔÇť ─Źasopisom, prakti─Źno ud┼żbenikom, tematski formiranim mese─Źnikom izuzetnog kvaliteta i ┼íirine. Tu sam i spoznao svu snagu i ulogu detalja u arhitekturi. Kasnijim poslovnim anga┼żovanjima, putovanjima na Venecijanska Bijenala, festivale svetske arhitekture, upoznajem se sa austrijskim magazinima Architektur Aktuel, AIT-om, ali i italijanskim The Plan, magazinom izuzetnog sadr┼żaja i pojavnosti.

2009. SPO Exing, Beograd / foto: Vlada Popovi─ç

2009. SPO Exing, Beograd / foto: Vlada Popovi─ç

Koliko su za Vas zna─Źajni naslovi koji izlaze iz na┼íe izdava─Źke ku─çe, mislimo na ÔÇ×grenefÔÇŁ, ─Źasopis ÔÇ×PodoviÔÇŁ i ─Źasopis ÔÇ×Prozori+VrataÔÇŁ i kakav je Va┼í komentar na na┼í rad i motiv da prezentujemo isklju─Źivo doma─çu arhitekturu, na┼íe arhitekte i njihove projekte i nove i energetski efikasne materijale?

Jedan od osnovnih problema arhitektonske struke je nedovoljna i neadekvatna vidljivost u ┼íiroj javnosti. Razloga za to ima mnogo, ne bih da ih elaboriram, ali svakako struka iziskuje pomo─ç – podr┼íku. Na─Źin prezentovanja kako pojedinaca, tako i arhitektonske scene u celini kroz Va┼ía pomenuta izdanja je svakako jedan od izuzetno va┼żnih doprinosa arhitektonskoj afirmaciji. Tim pre ┼íto su u fokusu arhitekti, projekti i realizacije kojima se prepoznaju vrlo evidentni i narastaju─çi kapaciteti nacionalne struke.

Koga biste predlo┼żili za slede─çi intervju i za┼íto?

Prednost bih dao onima koji dolaze – mla─Ĺim arhitektonskim praksama (ali sa ve─ç zavidnim realizacijama) kolegama iz AKVS studija An─Ĺeli Karaba┼íevi─ç i Vladimiru Sud┼żumu i Re:Act dr Grozdani ┼ái┼íovi─ç i Dejanu Milanovi─çu. Njihova profesionalna i akademska anga┼żovanja su rezultirala nizom pobeda na konkursima, zna─Źajnim realizacijama, strukovnim anga┼żovanjima koja daju veru u budu─çnost arhitekture na na┼íim prostorima.