Connect with us
Novosti

Gradnja prirodnim materijalima u regionu

SLOVENIJA

  • Projekat: De─Źiji vrti─ç, 2022
  • Lokacija: Ko─Źevje, Slovenija
  • Autor projekta, arhitektura: vmes – Ana Kre─Ź, Jure Hrovat, Katja Paternoster
  • Autor projekta pejza┼żne arhitekture: Kolektiv Tektonika – Darja Matja┼íec, Nejc Florjanc, Katja Mali
  • Fotografija: Matev┼ż Paternoster, ┼Żiga Lov┼íin, Ana Skobe
  • Izvor: www.openhouseslovenia.org

ÔÇ×Open House SlovenijaÔÇŁ je na ovogodi┼ínjoj izlo┼żbi u Ljubljani od 12. juna do 14. avgusta predstavila inovativna re┼íenja upotrebe drveta u savremenoj arhitektonskoj praksi u Sloveniji. Predstavljena re┼íenja zadivljuju svojom kreativnom upotrebom ovog nezamenjivog prirodnog materijala u gra─Ĺevinskoj praksi. Pokazano je kolika je mogu─çnost savremene upotrebe i ostvarivanja ─Źak i zahtevnih arhitektonskih re┼íenja i konstrukcija, a bez kompromisa u smislu estetike i funkcije, sve to uz vi┼íestruko smanjenu emisiju CO2 u atmosferi u odnosu na onu koja bi bila ostvarena za gradnju istih objekata u betonskoj konstrukciji.

Tako─Ĺe, upotreba prirodnog materijala i u eksterijeru i u enterijeru oplemenjuje prostor i izaziva pozitivne efekte kod korisnika o ─Źemu su na ovoj izlo┼żbi svoja svedo─Źenja dali projektanti, korisnici, investitori i donosioci odluka. Predstavljeni su projekti koji su obuhvatali privatne ku─çe, proizvodne objekte, kancelarijske prostore, vrti─çe, objekte uprave. Izdvajamo De─Źiji vrti─ç Ko─Źevje, koji je nagra─Ĺen Ple─Źnikovom medaljom 2023. godine za realizovan projekat, i nagradom OHS AWARD 2023, za koju glasa javnost.

De─Źiji vrti─ç Ko─Źevje, Slovenija / foto: ┼Żiga Lov┼íin

De─Źiji vrti─ç Ko─Źevje, Slovenija / foto: ┼Żiga Lov┼íin

Ovaj vrti─ç je ─Źak 90% izra─Ĺen od drveta. Vrti─ç je u potpunosti gra─Ĺen CLT panelima ÔÇô unakrsno lameliranim drvenim panelima. Unakrsno slaganje drveta pru┼ża stabilnost, a ve─ça debljina slojeva stvara panele koji su dovoljno jaki da budu kori┼íteni kao konstruktivni elementi, bez potrebe za oja─Źanjem konstrukcije upotrebom opeke ili betona. Upotrebom CLT panela smanjuje se vreme izgradnje, jer se drveni elementi isporu─Źuju kao prefabrikovani zidovi ili moduli, koji se zatim brzo uklapaju na gradili┼ítu.

Izgradnja CLT konstrukcije je oko 70% br┼ża u pore─Ĺenju sa odgovaraju─çom betonskom konstrukcijom. Tako─Ĺe, klasi─Źnom izgradnjom vrti─ça u betonu, u atmosferu bi se ispustilo dodatnih 600 tona CO2, dok je upotrebom drvene konstrukcije u vidu CLT panela ovde u drvenim zidovima vrti─ça dugoro─Źno uskladi┼íteno ne┼íto vi┼íe od 1.000 tona CO2. Drveni vrti─ç ima 16 jedinica i on inovativnim dizajnom regeneri┼íe degradirano zemlji┼íte u centru Ko─Źevja i koncentri┼íe ranije rasprostranjeni program vrti─ça u drugim neadekvatnim objektima na jednoj lokaciji. Igraonice su organizovane oko dva atrijuma, koji omogu─çavaju da svetlost pro─Ĺe duboko u zgradu i stvaraju dve spolja┼ínje igraonice unutar zapremine objekta, oko kojih su raspore─Ĺeni pomo─çni prostori. Vrti─ç se mo┼że pohvaliti raznovrsnim igrali┼ítem na otvorenom i terasom za igru.

De─Źiji vrti─ç Ko─Źevje, Slovenija / foto: ┼Żiga Lov┼íin

De─Źiji vrti─ç Ko─Źevje, Slovenija / foto: ┼Żiga Lov┼íin

HRVATSKA

  • Projekat: Mikrofarma i ku─ça od konpolje, u izgradnji
  • Lokacija: Kru┼ívar, okolina Splita, Hrvatska
  • Autor projekta: Odr┼żivo d.o.o. Hrvoje Bota dipl.ing.arh.
  • Fotografija: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.
  • Izvor: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.

U Hrvatskoj se tako─Ĺe nazire pomak ka gradnji prirodnim materijalima i pove─çano interesovanje od strane javnosti, a o ─Źemu svedo─Źe pioniri takve gradnje na tom prostoru. Jedan od projekata koji privla─Źi pa┼żnju svojom sveobuhvatno┼í─çu i sagledavanjem ┼íire slike u cilju postizanja odr┼żive gradnje i potro┼ínje energije, zatim klimatizacije, menad┼żmenta otpada, proizvodnje hrane, kao celokupne ─Źovekove aktivnosti na jednom gra─Ĺenom prostoru, je projekat mikrofarme u Kru┼ívaru koji predstavlja vi┼íenamensku farmu nove generacije po na─Źelima regenerativnog razvoja. Ona je namenjena stanovanju, radu, uzgoju vo─ça i povr─ça, te je zami┼íljena kao prostor za edukaciju i ugostiteljstvo. Naglasak je na objedinjavanju koncepta regeneracije ┼żivotne sredine, kao odgovor na klimatske promene uz pove─çanje bioraznolikosti i regenerativne poljoprivrede za razvoj lokalne ekonomije i agroekosistema.

Mikrofarma u Krušvaru, Split, Hrvatska / foto: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.

Mikrofarma u Krušvaru, Split, Hrvatska / foto: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.

Farma je dizajnirana po na─Źelima permakulturnog dizajna i regenerativne poljoprivrede s naglaskom na kru┼żenje stvari, stvaranje komposta i ┼żivog humusa, kru┼żenje vode i skupljanje ki┼ínice, kori┼í─çenje odr┼żive energije solarnim fotonaponskim panelima te kori┼í─çenje prirodnih materijala za gradnju: kamen, drvo, konoplja, slama. Realizacija projekta je u toku, a objekat je u izgradnji. Za gradnju objekta je kori┼íten drveni skeletni sistem sa ispunom od hempcrete-a, pregradni zidovi su izvedeni panelima od slame, obloga terase stambenog dela je drveni deck, dok se na ekonomskom delu koristi reciklirana opeka i kamen.

ÔÇ×HempcreteÔÇť je zidna ispuna sa me┼íavinom osu┼íene stabljike konoplje i veziva na bazi kre─Źa. Sa kre─Źom se mo┼że me┼íati u razli─Źitim odnosima, a kre─Ź kao vezivo i kao zavr┼íni materijal obrade zida stvara otpor razvoju plesni, bakterija i bu─Ĺi. Hempcrete se koristi za razli─Źite namene kao: ispuna zidova, zatim spoljna izolacija zidova, izolacija krova, poda. U ovom projektu je hempcrete izlivan na licu mesta, a velik deo gradnje su autori projekta izvodili sami. Najva┼żniji princip za grejanje i hla─Ĺenje, a i stvaranje ugodne vla┼żnosti u prostoru je pasivni solarni dizajn. Neki od elemenata su otvori na jugu leti zasenjeni zelenom pergolom, a zimi otvoreni suncu.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

Pozicija cisterne za ki┼ínicu je ispod terase koja leti hladi, a zimi greje, te pozicija akumulacije vode na jugu koja temperira celu parcelu. Tako─Ĺe, toplotna izolacija na zidovima od 40 cm debljine od hempcrete-a je bez toplotnih mostova. Koristi se pasivna prirodna ventilacija, te sistem podzemnih cevi za hla─Ĺenje masom tla. Za dodatne izvore grejanja i hla─Ĺenja predvi─Ĺena je solarna elektrana od 5 kw s toplotnom pumpom i podnim grejanjem i kamin na drva za dodatno grejanje prostora i stvaranje ugo─Ĺaja. Stambeno-ekonomski sklop se sastoji od ekonomskog dela (staklenik/ rasadnik, praonica, alatnica, ostava, terasa), stambenog dela (ku─ça s 3 sobe i stambenom terasom) te akumulacijom/prirodnim jezercetom, senicom i ku─çicom za igru.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

Mikrofarma u Kru┼ívaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Odr┼żivo d.o.o.

SRBIJA

  • Projekat: ┼áumska 1 eko doma─çinstvo,
  • Lokacija: Sremska Kamenica, Srbija
  • Autor projekta: porodica ┼áumske 1, Lehel Horvat i volonteri
  • Fotografija: Ana Miri─ç
  • Izvor: ┼áumska 1 – eko doma─çinstvo, www.sumska1.com

Kod nas je ve─ç neko vreme prisutan pokret gradnje prirodnim materijalima, a edukativne radionice kao i gradnju predvode pre svega arhitektinja Dragana Koji─Źi─ç sa svojim centrom prirodne gradnje u Mo┼íorinu, profesor Lehel Horvat iz Subotice i drugi. Jedan od manjih projekata u Srbiji koji je izveden od prirodnih materijala, a koji je zaokupio na┼íu pa┼żnju je projekat ÔÇ×┼áumske 1ÔÇť, u Sremskoj Kamenici – eko turisti─Źko doma─çinstvo sa edukativnim programom za decu vrti─çkog uzrasta. Ono ┼íto je posebno interesantno vezano za ovaj projekat, osim kreativne upotrebe tradicionalnih materijala kao ┼íto su zemlja, blato i slama, je sam koncept izgradnje koji se zasnivao na volonterskoj radnoj snazi iz celog sveta.

Šumska 1 - eko domaćinstvo Srbija / Autor projekta: Porodica Šumske 1, Lehel Horvat i volonteri / foto: Ana Mirić

┼áumska 1 – eko doma─çinstvo Srbija / Autor projekta: Porodica ┼áumske 1, Lehel Horvat i volonteri / foto: Ana Miri─ç

Gradnju je predvodio Lehel Horvat kao stru─Źno lice, a volonteri iz raznih zemalja su se preko interneta prijavili da pomognu u ovoj izgradnji i za uzvrat su imali obezbe─Ĺen sme┼ítaj i hranu. Izuzetno kreativna ideja koja je pokazala da gradnja ne mora biti preskupa, mo┼że biti ostvarena od prirodnih materijala kojih ima u izobilju u samoj okolini lokacije na kojoj se gradi, mo┼że biti ekolo┼íka bez zaga─Ĺenja ┼żivotne sredine i mo┼że povezati ljude dobre volje oko jedne ideje i projekta bez uklju─Źene materijalne koristi.

Šumska 1 - eko domaćinstvo Srbija / Autor projekta: Porodica Šumske 1, Lehel Horvat i volonteri / foto: Ana Mirić

┼áumska 1 – eko doma─çinstvo Srbija / Autor projekta: Porodica ┼áumske 1, Lehel Horvat i volonteri / foto: Ana Miri─ç

Na imanju je ve─ç postojao objekat koji je zidan ciglom u klasi─Źnoj masivnoj gradnji. ┼Żelja korisnika je bila da se postoje─çi objekat obnovi i dogradi, tako da se tavan pretvori u korisno potkrovlje i da sve bude ura─Ĺeno u prirodnim materijalima. Napravljena je drvena konstrukcija krova kao nose─ça, na rogove su postavljene letve i na to je ispuna krova ra─Ĺena od blata i slame. Napravljen je miks od zemlje i vode da se napravi blato i u njega je dodavana slama, a u druge slojeve je u blato dodavan pesak. Nanosi blata se rade u slojevima koji se su┼íe po nekoliko dana. Po ┼żelji mogu se dodati biljni pigmenti u zemlju i zidovi se mogu obojiti u boju po ┼żelji.

Šumska 1, Sremska Kamenica, Srbija / foto: Ana Mirić

Šumska 1, Sremska Kamenica, Srbija / foto: Ana Mirić

U ┼áumskoj je zemlja ostavljena u svojoj prirodnoj boji jer je sama po sebi imala predivnu boju. Ceo enterijer je izveden u drvetu, kori┼íteni su reciklirani drveni elementi i name┼ítaj. Postojala je odre─Ĺena bojazan kod korisnika u vezi izgradnje objekta uz pomo─ç volontera ali su ipak uspeli u svojoj misiji: ÔÇ×Volonteri su dolazili i odlazili, ali posao se nastavljao. Lehel ima strahovit dar za organizaciju ljudi na gradili┼ítu.ÔÇť