Gradnja prirodnim materijalima u regionu

SLOVENIJA

• Projekat: Dečiji vrtić, 2022
• Lokacija: Kočevje, Slovenija
• Autor projekta, arhitektura: vmes – Ana Kreč, Jure Hrovat, Katja Paternoster
• Autor projekta pejzažne arhitekture: Kolektiv Tektonika – Darja Matjašec, Nejc Florjanc, Katja Mali
• Fotografija: Matevž Paternoster, Žiga Lovšin, Ana Skobe
• Izvor: www.openhouseslovenia.org

„Open House Slovenija” je na ovogodišnjoj izložbi u Ljubljani od 12. juna do 14. avgusta predstavila inovativna rešenja upotrebe drveta u savremenoj arhitektonskoj praksi u Sloveniji. Predstavljena rešenja zadivljuju svojom kreativnom upotrebom ovog nezamenjivog prirodnog materijala u građevinskoj praksi. Pokazano je kolika je mogućnost savremene upotrebe i ostvarivanja čak i zahtevnih arhitektonskih rešenja i konstrukcija, a bez kompromisa u smislu estetike i funkcije, sve to uz višestruko smanjenu emisiju CO₂ u atmosferi u odnosu na onu koja bi bila ostvarena za gradnju istih objekata u betonskoj konstrukciji.

Takođe, upotreba prirodnog materijala i u eksterijeru i u enterijeru oplemenjuje prostor i izaziva pozitivne efekte kod korisnika o čemu su na ovoj izložbi svoja svedočenja dali projektanti, korisnici, investitori i donosioci odluka. Predstavljeni su projekti koji su obuhvatali privatne kuće, proizvodne objekte, kancelarijske prostore, vrtiće, objekte uprave. Izdvajamo Dečiji vrtić Kočevje, koji je nagrađen Plečnikovom medaljom 2023. godine za realizovan projekat, i nagradom OHS AWARD 2023, za koju glasa javnost.

Dečiji vrtić Kočevje, Slovenija / foto: Žiga Lovšin

Ovaj vrtić je čak 90% izrađen od drveta. Vrtić je u potpunosti građen CLT panelima – unakrsno lameliranim drvenim panelima. Unakrsno slaganje drveta pruža stabilnost, a veća debljina slojeva stvara panele koji su dovoljno jaki da budu korišteni kao konstruktivni elementi, bez potrebe za ojačanjem konstrukcije upotrebom opeke ili betona. Upotrebom CLT panela smanjuje se vreme izgradnje, jer se drveni elementi isporučuju kao prefabrikovani zidovi ili moduli, koji se zatim brzo uklapaju na gradilištu.

Izgradnja CLT konstrukcije je oko 70% brža u poređenju sa odgovarajućom betonskom konstrukcijom. Takođe, klasičnom izgradnjom vrtića u betonu, u atmosferu bi se ispustilo dodatnih 600 tona CO₂, dok je upotrebom drvene konstrukcije u vidu CLT panela ovde u drvenim zidovima vrtića dugoročno uskladišteno nešto više od 1.000 tona CO₂. Drveni vrtić ima 16 jedinica i on inovativnim dizajnom regeneriše degradirano zemljište u centru Kočevja i koncentriše ranije rasprostranjeni program vrtića u drugim neadekvatnim objektima na jednoj lokaciji. Igraonice su organizovane oko dva atrijuma, koji omogućavaju da svetlost prođe duboko u zgradu i stvaraju dve spoljašnje igraonice unutar zapremine objekta, oko kojih su raspoređeni pomoćni prostori. Vrtić se može pohvaliti raznovrsnim igralištem na otvorenom i terasom za igru.

Dečiji vrtić Kočevje, Slovenija / foto: Žiga Lovšin

HRVATSKA

• Projekat: Mikrofarma i kuća od konpolje, u izgradnji
• Lokacija: Krušvar, okolina Splita, Hrvatska
• Autor projekta: Održivo d.o.o. Hrvoje Bota dipl.ing.arh.
• Fotografija: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.
• Izvor: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.

U Hrvatskoj se takođe nazire pomak ka gradnji prirodnim materijalima i povećano interesovanje od strane javnosti, a o čemu svedoče pioniri takve gradnje na tom prostoru. Jedan od projekata koji privlači pažnju svojom sveobuhvatnošću i sagledavanjem šire slike u cilju postizanja održive gradnje i potrošnje energije, zatim klimatizacije, menadžmenta otpada, proizvodnje hrane, kao celokupne čovekove aktivnosti na jednom građenom prostoru, je projekat mikrofarme u Krušvaru koji predstavlja višenamensku farmu nove generacije po načelima regenerativnog razvoja. Ona je namenjena stanovanju, radu, uzgoju voća i povrća, te je zamišljena kao prostor za edukaciju i ugostiteljstvo. Naglasak je na objedinjavanju koncepta regeneracije životne sredine, kao odgovor na klimatske promene uz povećanje bioraznolikosti i regenerativne poljoprivrede za razvoj lokalne ekonomije i agroekosistema.

Mikrofarma u Krušvaru, Split, Hrvatska / foto: Hrvoje Bota dipl.ing.arh.

Farma je dizajnirana po načelima permakulturnog dizajna i regenerativne poljoprivrede s naglaskom na kruženje stvari, stvaranje komposta i živog humusa, kruženje vode i skupljanje kišnice, korišćenje održive energije solarnim fotonaponskim panelima te korišćenje prirodnih materijala za gradnju: kamen, drvo, konoplja, slama. Realizacija projekta je u toku, a objekat je u izgradnji. Za gradnju objekta je korišten drveni skeletni sistem sa ispunom od hempcrete-a, pregradni zidovi su izvedeni panelima od slame, obloga terase stambenog dela je drveni deck, dok se na ekonomskom delu koristi reciklirana opeka i kamen.

„Hempcrete“ je zidna ispuna sa mešavinom osušene stabljike konoplje i veziva na bazi kreča. Sa krečom se može mešati u različitim odnosima, a kreč kao vezivo i kao završni materijal obrade zida stvara otpor razvoju plesni, bakterija i buđi. Hempcrete se koristi za različite namene kao: ispuna zidova, zatim spoljna izolacija zidova, izolacija krova, poda. U ovom projektu je hempcrete izlivan na licu mesta, a velik deo gradnje su autori projekta izvodili sami. Najvažniji princip za grejanje i hlađenje, a i stvaranje ugodne vlažnosti u prostoru je pasivni solarni dizajn. Neki od elemenata su otvori na jugu leti zasenjeni zelenom pergolom, a zimi otvoreni suncu.

Mikrofarma u Krušvaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Održivo d.o.o.

Pozicija cisterne za kišnicu je ispod terase koja leti hladi, a zimi greje, te pozicija akumulacije vode na jugu koja temperira celu parcelu. Takođe, toplotna izolacija na zidovima od 40 cm debljine od hempcrete-a je bez toplotnih mostova. Koristi se pasivna prirodna ventilacija, te sistem podzemnih cevi za hlađenje masom tla. Za dodatne izvore grejanja i hlađenja predviđena je solarna elektrana od 5 kw s toplotnom pumpom i podnim grejanjem i kamin na drva za dodatno grejanje prostora i stvaranje ugođaja. Stambeno-ekonomski sklop se sastoji od ekonomskog dela (staklenik/ rasadnik, praonica, alatnica, ostava, terasa), stambenog dela (kuća s 3 sobe i stambenom terasom) te akumulacijom/prirodnim jezercetom, senicom i kućicom za igru.

Mikrofarma u Krušvaru, Split, Hrvatska / autor nacrta: glavni projektant Hrvoje Bota dipl.ing.arh Održivo d.o.o.

SRBIJA

• Projekat: Šumska 1 eko domaćinstvo,
• Lokacija: Sremska Kamenica, Srbija
• Autor projekta: porodica Šumske 1, Lehel Horvat i volonteri
• Fotografija: Ana Mirić
• Izvor: Šumska 1 – eko domaćinstvo, www.sumska1.com

Kod nas je već neko vreme prisutan pokret gradnje prirodnim materijalima, a edukativne radionice kao i gradnju predvode pre svega arhitektinja Dragana Kojičić sa svojim centrom prirodne gradnje u Mošorinu, profesor Lehel Horvat iz Subotice i drugi. Jedan od manjih projekata u Srbiji koji je izveden od prirodnih materijala, a koji je zaokupio našu pažnju je projekat „Šumske 1“, u Sremskoj Kamenici – eko turističko domaćinstvo sa edukativnim programom za decu vrtićkog uzrasta. Ono što je posebno interesantno vezano za ovaj projekat, osim kreativne upotrebe tradicionalnih materijala kao što su zemlja, blato i slama, je sam koncept izgradnje koji se zasnivao na volonterskoj radnoj snazi iz celog sveta.

Šumska 1 – eko domaćinstvo Srbija / Autor projekta: Porodica Šumske 1, Lehel Horvat i volonteri / foto: Ana Mirić

Gradnju je predvodio Lehel Horvat kao stručno lice, a volonteri iz raznih zemalja su se preko interneta prijavili da pomognu u ovoj izgradnji i za uzvrat su imali obezbeđen smeštaj i hranu. Izuzetno kreativna ideja koja je pokazala da gradnja ne mora biti preskupa, može biti ostvarena od prirodnih materijala kojih ima u izobilju u samoj okolini lokacije na kojoj se gradi, može biti ekološka bez zagađenja životne sredine i može povezati ljude dobre volje oko jedne ideje i projekta bez uključene materijalne koristi.

Šumska 1 – eko domaćinstvo Srbija / Autor projekta: Porodica Šumske 1, Lehel Horvat i volonteri / foto: Ana Mirić

Na imanju je već postojao objekat koji je zidan ciglom u klasičnoj masivnoj gradnji. Želja korisnika je bila da se postojeći objekat obnovi i dogradi, tako da se tavan pretvori u korisno potkrovlje i da sve bude urađeno u prirodnim materijalima. Napravljena je drvena konstrukcija krova kao noseća, na rogove su postavljene letve i na to je ispuna krova rađena od blata i slame. Napravljen je miks od zemlje i vode da se napravi blato i u njega je dodavana slama, a u druge slojeve je u blato dodavan pesak. Nanosi blata se rade u slojevima koji se suše po nekoliko dana. Po želji mogu se dodati biljni pigmenti u zemlju i zidovi se mogu obojiti u boju po želji.

Šumska 1, Sremska Kamenica, Srbija / foto: Ana Mirić

U Šumskoj je zemlja ostavljena u svojoj prirodnoj boji jer je sama po sebi imala predivnu boju. Ceo enterijer je izveden u drvetu, korišteni su reciklirani drveni elementi i nameštaj. Postojala je određena bojazan kod korisnika u vezi izgradnje objekta uz pomoć volontera ali su ipak uspeli u svojoj misiji: „Volonteri su dolazili i odlazili, ali posao se nastavljao. Lehel ima strahovit dar za organizaciju ljudi na gradilištu.“