Connect with us

Novosti

INTERVJU Siniša Mitrović: Cirkularna ekonomija je mnogo više od samo reciklaža

Avatar

Objavljeno

:

Siniša Mitrović

Cirkularna ekonomija je novi način stvaranja vrednosti na tržištu. To je sistemski pristup ekonomskom razvoju osmišljen u korist preduzeća, društva i životne sredine. Za razliku od linearnog modela „uzmi-koristi-odbaci“, cirkularna ekonomija je sistem koji imajući u vidu ograničenost resursa želi da pomiri ekonomski rast sa zaštitom životne sredine. To je zatvoren krug u kojem je akcenat da su resursi što duže u upotrebi, kroz dizajn proizvoda koji će omogućiti njihovu dugovečnost, kao i poslovne modele poput deljenja, ponovne upotrebe, popravki i tek na kraju recikliranja.

Kako bi vas bolje upoznali sa suštinom cirkularne ekonomije, njenim prednostima, alatima, uticaju na zaštitu životne sredine, kao i planovima povodom „zelene tranzicije Srbije 2030“ razgovarali smo sa Sinišom Mitrovićem, rukovodiocem Centra za cirkularnu ekonomiju. Kao jedan od vodećih promotera cirkularne ekonomije u zemlji, Siniša radi na poslovima zelenog rasta srpske industrije, ekoloških evropskih integracija i upotrebi najboljih tehnologija za Srbiju u upravljanju otpadom i otpadnim vodama na poziciji direktora Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Kao rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju, da li možete na samom početku da nam kažete šta je suština pojma cirkularna ekonomija?

Cirkularna ekonomija predstavlja obnovljivi i održivi ekonomski sistem u kojem se vodi računa o uštedi prirodnih resursa, životnoj sredini, smanjenju količine otpada za deponovanje kao na potrošnju energije i stavlja se akcenat na korišćenje obnovljivih izvora energije i misli na klimatski odgovor. Jednostavno umesto “proizvedi-upotrebi-baci” imamo “proizvedi-upotrebi-proizvedi”.

Agenda za održivi razvoj do 2030. godine ima za cilj da iskoreni siromaštvo, a ujedno će obuhvatiti sve aspekte (ekonomske, socijalne i ekološke) održivog razvoja. Preporuka je da se povežu i horizontalno i vertikalno, kako bi se svi ciljevi održivog razvoja uklopili sa cirkularnom ekonomijom, a bilo bi idealno početi od iskorenjivanja siromaštva.

Prema podacima Svetske banke, od 1990. godine, skoro 1,1 milijardi ljudi je izašlo iz prekomernog siromaštva. Prema podacima Svetske banke iz 2013. godine, 767 miliona ljudi je zarađivalo manje od 1,90 dolara dnevno, što je smanjenje u odnosu na 1,85 milijardi u 1990. godini, naročito u zemljama istočnih i južnoazijskih regiona, posebno Kina, Indonezija i Indija. Rastuće srednje klase u poslednjim decenijama pokazale su rast potrošnje proizvoda kao znak društvenog napretka. Ovi događaji su značajno poremetili način upravljanja otpadom kao i povećanje otpada u mnogim zemljama i doveli su do različitih urbanih, zdravstvenih i klimatskih problema.

Na globalnom nivou raste zainteresovanost kao i implementacija alata cirkularne ekonomije, naročito tokom Covid krize, i priprema za postkrizni period posebno je važno uključenje zemalja u razvoju. Krajem 2017. godine, nekoliko Afričkih država (Ruanda, Nigeria i Južnoafrička Republika) su pokrenule alijansu afričke cirkularne ekonomije (engl. African Circular Economy Alliance). Cilj ove alijanse je da se uz pomoć Svetskog Ekonomskog Foruma (World Economic Forum) i Globalnim Fondom za Životnu Sredinu (Global Environment Facility) postigne kontinentalni savez afričkih država i prelazak celog kontinenta na cirkularnu ekonomiju. Misija ovog pokreta je da stvori nova radna mesta, ekonomski rast, kao i da se postignu pozitivni ekološki rezultati za Afriku.

Cirkularna ekonomija

Cirkularna ekonomija

Koje su prednosti cirkularne ekonomije u odnosu na linearnu?

Linearna ekonomija se bazira na konceptu „uzmi – napravi – iskoristi – odbaci“, te je ona samim tim neodrživa tj. kada se iskoriste svi prirodni resursi došli bi do kraja. Kružna ekonomija se u osnovi razlikuje od linearne ekonomije. Pojednostavljeno rečeno, u linearnoj ekonomiji kopamo sirovine koje prerađujemo u proizvod koji se baca nakon upotrebe. U kružnoj ekonomiji zatvaramo cikluse svih ovih sirovina. Zatvaranje ovih ciklusa zahteva mnogo više od pukog recikliranja. Menja način na koji se stvara i čuva vrednost, kako se proizvodnja čini održivijom i koji se poslovni modeli koriste.

Nedavno je otvorena digitalna platforma PKS za cirkularnu ekonomiju. Možete nam reći nešto više o tome? Koji je cilj otvaranje platforme?

Digitalna platforma za cirkularnu ekonomiju (CE-HUB) koju su osnovale Privredna komora Srbije, UNDP i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pružaće podršku kompanijama kroz poslovne modele, primere dobre prakse i alate, kako bi lakše primenile cirkularni model poslovanja, smanjile ugljenični otisak u proizvodnim procesima i proizvodima i time zadržale konkurentnost na evropskom i međunarodnom tržištu.

– CE-HUB predstavlja izvor znanja i aktivnosti namenjenih prvenstveno privredi Srbije, kako bi se okrenula zelenim investicijama

– Razvoj industrije reciklaže otpada mogao bi da donese novih 30.000 radnih mesta do 2030. godine.

Čak 33 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte može da se smanji cirkularnom ekonomijom – ponovnom upotrebom resursa, prenamenom, reciklažom materijala. Imajući u vidu Zeleni evropski dogovor i novi klimatski strateški okvir Republike Srbije, upravo u cirkularnoj ekonomiji nalazi se prilika da ekonomiju učinimo zelenijom, otpornijom i održivijom.

Koji su alati cirkularne ekonomije?

Osnovni alati cirkularne ekonomije odnose se direktno na kružno rukovanje tokovima materijala i energije – na primer zatvaranje petlji, produženje životnog ciklusa proizvoda i povećanje intenziteta upotrebe. Šta to tačno znači: ukoliko detaljno dizajniramo neki proizvod sa vođenjem računa o vrsti materijala (da je reciklabilan), poreklu (da ne bude previše udaljeno od proizvodnje), da može da se popravlja, da lako može da se reciklira, i da se upakuje u materijal koji ima prethodna svojstva, da se koristi zelena energija prilikom proizvodnje (važi i za sirovinu), da se isporuka i sirovina i gotovog proizvoda vrši sa minimalni CO2 otiskom. Poželjno je da se zaposleni ponašaju u skladu sa principima CE jer će u jednom trenutku u skorijoj budućnosti sve to uticati na cenu proizvoda. Tako da: „Cirkularna ekonomija je mnogo više od samo reciklaža!“

Koliko cirkularna ekonomija ima uticaja na zaštitu životne sredine? Mi bismo rekli da je ključna. Da li je to zaista tako?

Cirkularna ekonomija ima ogromnog uticaja na životnu sredinu samim tim što vodi računa o prirodnim resursima parktično pravi model gde je direktna upotreba prirodnih resursa najskuplja, zatim utičući na energetsku efikasnost kroz primenu najskuplje je ako se koriste prirodni resursi (nafta , ugalj, gas), primorava korisnike da prelaze na alternativne izvore energije ili što se tiče velikih korisnika na tržištu kupovine električne energije kupuju tzv. zelenu energiju. Takođe utiče kroz promociju korišćenja električnih vozila ili vozila koja imaju pogon na metan.

Foto: Kelly Lacy from Pexels

Privredna komora Srbije promoviše „zelenu tranziciju Srbije 2030“ koja bi trebalo da obezbedi uslove za ekonomiju usmerenu na štednju resursa sa punom energetskom efikasnošću i tako garantuje konkurentnost regionalnom, evropskom i svetskom tržištu. Kakvi su planovi po tom pitanju?

Evropska unija je u svoje prioritete uvrstila oporavak od ekonomske recesije i posledica izazvanih zdravstvenom krizom kroz zeleni održivi pristup u skladu sa usvojenim Zelenim dogovorom iz decembra 2019. godine. Pored ovoga, Zeleni dogovor je osnovni implementacioni dokument za Agendu 2030 ciljeva održivog razvoja. Usvajanjem ovog dokumenta EU je utemeljila pravac ka održivom poslovanju i razvoju održive ekonomije, ne samo članica EU već i cele Evrope. Osnovni cilj ovog strateškog dokumenta je da Evropa postane kontinent savremene, resursno nezavisne i konkurentne privrede bez suvišnog iscrpljivanja prirodnih resursa.

Ovi ambiciozni ciljevi iz Zelenog dogovora neće moći da se postignu u predviđenom roku, ukoliko se kroz sektorske politike ciljevi Zelenog dogovora ne sprovedu u sektorske propise i ako ne budu koherentno sprovođeni. Ova suštinska promena politike zahteva kontinuiran dijalog između donosioca odluka i industrije za usaglašavanja sektorskih strateških dokumenata i politika sa predviđenim ciljem iz Zelenog dogovora i smanjenjem pritiska na životnu sredinu. Privredna komora Srbije formira Alijansu za zelenu tranziciju koju će činiti konzorcijum kompanija, lidera niskougljenične ekonomije u našoj zemlji, a čiji je cilj da predvode promene u oblasti „zelene“ cirkularne ekonomije u srpskoj privredi.

Potencijalni privredni sektori koji su identifikovani kroz Strategiju industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine za zelenu tranziciju su prerađivačka industrija, posebno prehrambena, drvna industrija, građevinarstvo, primarna poljoprivreda i industrija plastike.
Ovi sektori su takođe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike.

S obzirom da je EU u procesu tranzicije ka održivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija održivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede naše zemlje.

Kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima. To dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi.

U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije.
Potrebno je obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad.

Foto: Artem Podrez from Pexels

U planu je izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji. Ovo je velika investiciona šansa za privatne fondove i privatni kapital, da snažno podrži modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pijaćih voda i čvrstog otpada. Potrebne investicije u životnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godišnje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponijama, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole.

Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

otpad

Foto: AP-pexels-suzy-hazelwood / U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada

Da li će „zelena tranzicija“ omogućiti Srbiji rast BDP-a?

Srbija planira da dostigne godišnje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a PKS zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada.

Za poslednjih 20 godina direktna šteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice koštala je našu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekološki akcidenti u Leposaviću, pucanje brane jalovišta, i Potpećko jezero koje je zatrpano ambalažnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada.

Foto: pexels-wallace-chuck / Srbija je ušla u ekonomsku recesiju

Kakvo je trenutno stanje u Srbiji? Kakva je budućnost cirkularne ekonomije kod nas?

Sektori koji su pretrpeli najveću štetu na globlanom nivou bili su pogođeni i u Srbiji, s tim što su srpske firme pretežno mala preduzeća koja nisu toliko zavisna od globalnih dobavljačkih lanaca kao što je slučaj u zemljama EU. Primetno je da su se neke kompanije za vreme nestašice medicinske opreme reorganizovale i nesvesno primenile inovativne principe CE za rešavanje kratkoročnih nestašica snabdevanja.

Zbog pozitivnog uticaja na poslovanje kompanija i smanjenje troškova, može se pretpostaviti da će neke od njih i nastaviti da posluju po modelima cirkularne ekonomije. U odnosu na kapitalne investicije, zdravstvena kriza ubrzala je planiranje velikih državnih investicija u infrastrukturne projekte, projekte za upravljanje otpadom i vodom, kao i rešenja za zagađenost vazduha.

Istovremeno su naneti gubici u određenim ekonomskim sektorima poput transporta i turizma, HORECA sektora koji su ovom krizom najviše pogođeni u RS. Pre pandemije COVID-19, BDP Srbije je porastao 4,4% u 2018. godini i 4,2% u 2019. godini, uglavnom pod uticajem stranih direktnih investicija (SDI) i domaće potrošnje. Slična stopa rasta se očekivala i u 2020. godini, ali pandemija je dovela do revizije projekcija koje su znatno smanjene. Proglašenje vanrednog stanja u čitavoj zemlji u martu 2020. godine i usvajanje strogih mera suzbijanja pandemije u zemlji i inostranstvu ozbiljno su uticali na privredu. Kao rezultat toga, Srbija je ušla u ekonomsku.

Ekonomija je uglavnom ugrožena zbog izvoza, priliva doznaka, transporta i turizma. Međutim, zbog plana obimnih poreskih podsticaja Vlade Srbije i mnogo manjeg oslanjanja na turizam u Srbiji, recesija je manje izražena nego u drugim zemljama u regionu. Ekonomija Srbije se snažno oslanja na trgovinu sa EU i investicije iz EU, naročito iz Nemačke i Italije. Na primer, u februaru 2020. godine ukupan izvoz je dostigao gotovo 1,5 milijardu evra, ali se smanjio za gotovo trećinu na oko milijardu evra u aprilu 2020. godine.

Uvoz se još više smanjio, što je dovelo do nestašica za srpsku industriju. Na primer, kompanija za proizvodnju automobila Fiat Chrysler, najveći izvoznik u zemlji, privremeno je zatvorena u februaru 2020. godine zbog poremećaja u lancu snabdevanja sa Kinom

Sa kojim problemima se susreću kompanije koje pokušavaju da uvrste principe cirkularne ekonomije u svoje poslovanje?

Cirkularna ekonomija u Srbiji je na samom početku, ali sa druge strane i EU je na samom početku. Neke zemlje su ispred nas , ali neke su iza u ovom polju. Ono što je bitno da se zainteresovanost kompanija povećava i u većini su one koje se interesuju na početku za upravljanje otpadom i energetskom efikašnošću što je dobro za početak. Naravno postoje kompanije (koje su pobrojane u poslednjem pitanju) koje su predvodnici ovog zelenog prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Problemi su različiti od nerazumevanja, straha, nemanje sredstava za promenu prljave tehnologije do nedostatka zakonske regulative.

Ne usmerava se mnogo pažnje na cirkularnu ekonomiju u Srbiji; međutim, trend raste. Ovaj zaključak zasnovan je na odvojenim istraživanjima u okviru ENV.net3 projekta (koji je sprovela organizacija Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, a realizovao Media arhiv Ebart, Beograd) o vezi pitanja zaštite životne sredine i medija u Srbiji.

Koji su primeri dobre prakse u cirkularnoj ekonomiji u Srbiji?
Elixir Group, Šabac Jugoimpex Niš, Toplana Šabac, Sanikula, Tarkett, Nektar.

Advertisement reklama na grenef portalu
Advertisement
Jooble - posao u građevini

Izdvajamo

Popularno