Connect with us
Novosti

INTERVJU: Sini┼ía Mitrovi─ç – Cirkularna ekonomija je mnogo vi┼íe od samo recikla┼ża

Cirkularna ekonomija je novi na─Źin stvaranja vrednosti na tr┼żi┼ítu. To je sistemski pristup ekonomskom razvoju osmi┼íljen u korist preduze─ça, dru┼ítva i ┼żivotne sredine. Za razliku od linearnog modela ÔÇ×uzmi-koristi-odbaciÔÇť, cirkularna ekonomija je sistem koji imaju─çi u vidu ograni─Źenost resursa ┼żeli da pomiri ekonomski rast sa za┼ítitom ┼żivotne sredine. To je zatvoren krug u kojem je akcenat da su resursi ┼íto du┼że u upotrebi, kroz dizajn proizvoda koji ─çe omogu─çiti njihovu dugove─Źnost, kao i poslovne modele poput deljenja, ponovne upotrebe, popravki i tek na kraju recikliranja.

Kako bi vas bolje upoznali sa su┼ítinom cirkularne ekonomije, njenim prednostima, alatima, uticaju na za┼ítitu ┼żivotne sredine, kao i planovima povodom ÔÇ×zelene tranzicije Srbije 2030ÔÇť razgovarali smo sa Sini┼íom Mitrovi─çem, rukovodiocem Centra za cirkularnu ekonomiju. Kao jedan od vode─çih promotera cirkularne ekonomije u zemlji, Sini┼ía radi na poslovima zelenog rasta srpske industrije, ekolo┼íkih evropskih integracija i upotrebi najboljih tehnologija za Srbiju u upravljanju otpadom i otpadnim vodama na poziciji direktora Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

Kao rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju, da li mo┼żete na samom po─Źetku da nam ka┼żete ┼íta je su┼ítina pojma cirkularna ekonomija?

Cirkularna ekonomija predstavlja obnovljivi i odr┼żivi ekonomski sistem u kojem se vodi ra─Źuna o u┼ítedi prirodnih resursa, ┼żivotnoj sredini, smanjenju koli─Źine otpada za deponovanje kao na potro┼ínju energije i stavlja se akcenat na kori┼í─çenje obnovljivih izvora energije i misli na klimatski odgovor. Jednostavno umesto ÔÇťproizvedi-upotrebi-baciÔÇŁ imamo ÔÇťproizvedi-upotrebi-proizvediÔÇŁ.

Agenda za odr┼żivi razvoj do 2030. godine ima za cilj da iskoreni siroma┼ítvo, a ujedno ─çe obuhvatiti sve aspekte (ekonomske, socijalne i ekolo┼íke) odr┼żivog razvoja. Preporuka je da se pove┼żu i horizontalno i vertikalno, kako bi se svi ciljevi odr┼żivog razvoja uklopili sa cirkularnom ekonomijom, a bilo bi idealno po─Źeti od iskorenjivanja siroma┼ítva.

Prema podacima Svetske banke, od 1990. godine, skoro 1,1 milijardi ljudi je iza┼ílo iz prekomernog siroma┼ítva. Prema podacima Svetske banke iz 2013. godine, 767 miliona ljudi je zara─Ĺivalo manje od 1,90 dolara dnevno, ┼íto je smanjenje u odnosu na 1,85 milijardi u 1990. godini, naro─Źito u zemljama isto─Źnih i ju┼żnoazijskih regiona, posebno Kina, Indonezija i Indija. Rastuc╠üe srednje klase u poslednjim decenijama pokazale su rast potro┼ínje proizvoda kao znak dru┼ítvenog napretka. Ovi doga─Ĺaji su zna─Źajno poremetili na─Źin upravljanja otpadom kao i pove─çanje otpada u mnogim zemljama i doveli su do razli─Źitih urbanih, zdravstvenih i klimatskih problema.

Na globalnom nivou raste zainteresovanost kao i implementacija alata cirkularne ekonomije, naro─Źito tokom Covid krize, i priprema za postkrizni period posebno je va┼żno uklju─Źenje zemalja u razvoju. Krajem 2017. godine, nekoliko Afri─Źkih dr┼żava (Ruanda, Nigeria i Ju┼żnoafri─Źka Republika) su pokrenule alijansu afri─Źke cirkularne ekonomije (engl. African Circular Economy Alliance). Cilj ove alijanse je da se uz pomo─ç Svetskog Ekonomskog Foruma (World Economic Forum) i Globalnim Fondom za ┼Żivotnu Sredinu (Global Environment Facility) postigne kontinentalni savez afri─Źkih dr┼żava i prelazak celog kontinenta na cirkularnu ekonomiju. Misija ovog pokreta je da stvori nova radna mesta, ekonomski rast, kao i da se postignu pozitivni ekolo┼íki rezultati za Afriku.

Cirkularna ekonomija

Cirkularna ekonomija

Koje su prednosti cirkularne ekonomije u odnosu na linearnu?

Linearna ekonomija se bazira na konceptu ÔÇ×uzmi ÔÇô napravi ÔÇô iskoristi ÔÇô odbaciÔÇť, te je ona samim tim neodr┼żiva tj. kada se iskoriste svi prirodni resursi do┼íli bi do kraja. Kru┼żna ekonomija se u osnovi razlikuje od linearne ekonomije. Pojednostavljeno re─Źeno, u linearnoj ekonomiji kopamo sirovine koje prera─Ĺujemo u proizvod koji se baca nakon upotrebe. U kru┼żnoj ekonomiji zatvaramo cikluse svih ovih sirovina. Zatvaranje ovih ciklusa zahteva mnogo vi┼íe od pukog recikliranja. Menja na─Źin na koji se stvara i ─Źuva vrednost, kako se proizvodnja ─Źini odr┼żivijom i koji se poslovni modeli koriste.

Nedavno je otvorena digitalna platforma PKS za cirkularnu ekonomiju. Mo┼żete nam re─çi ne┼íto vi┼íe o tome? Koji je cilj otvaranje platforme?

Digitalna platforma za cirkularnu ekonomiju (CE-HUB) koju su osnovale Privredna komora Srbije, UNDP i Nema─Źka organizacija za me─Ĺunarodnu saradnju (GIZ) pru┼ża─çe podr┼íku kompanijama kroz poslovne modele, primere dobre prakse i alate, kako bi lak┼íe primenile cirkularni model poslovanja, smanjile ugljeni─Źni otisak u proizvodnim procesima i proizvodima i time zadr┼żale konkurentnost na evropskom i me─Ĺunarodnom tr┼żi┼ítu.

ÔÇô CE-HUB predstavlja izvor znanja i aktivnosti namenjenih prvenstveno privredi Srbije, kako bi se okrenula zelenim investicijama

ÔÇô Razvoj industrije recikla┼że otpada mogao bi da donese novih 30.000 radnih mesta do 2030. godine.

─îak 33 odsto emisije gasova sa efektom staklene ba┼íte mo┼że da se smanji cirkularnom ekonomijom ÔÇô ponovnom upotrebom resursa, prenamenom, recikla┼żom materijala. Imaju─çi u vidu Zeleni evropski dogovor i novi klimatski strate┼íki okvir Republike Srbije, upravo u cirkularnoj ekonomiji nalazi se prilika da ekonomiju u─Źinimo zelenijom, otpornijom i odr┼żivijom.

Koji su alati cirkularne ekonomije?

Osnovni alati cirkularne ekonomije odnose se direktno na kru┼żno rukovanje tokovima materijala i energije – na primer zatvaranje petlji, produ┼żenje ┼żivotnog ciklusa proizvoda i povec╠üanje intenziteta upotrebe. ┼áta to ta─Źno zna─Źi: ukoliko detaljno dizajniramo neki proizvod sa vo─Ĺenjem ra─Źuna o vrsti materijala (da je reciklabilan), poreklu (da ne bude previ┼íe udaljeno od proizvodnje), da mo┼że da se popravlja, da lako mo┼że da se reciklira, i da se upakuje u materijal koji ima prethodna svojstva, da se koristi zelena energija prilikom proizvodnje (va┼żi i za sirovinu), da se isporuka i sirovina i gotovog proizvoda vr┼íi sa minimalni CO2 otiskom. Po┼żeljno je da se zaposleni pona┼íaju u skladu sa principima CE jer ─çe u jednom trenutku u skorijoj budu─çnosti sve to uticati na cenu proizvoda. Tako da: ÔÇ×Cirkularna ekonomija je mnogo vi┼íe od samo recikla┼ża!ÔÇť

Koliko cirkularna ekonomija ima uticaja na za┼ítitu ┼żivotne sredine? Mi bismo rekli da je klju─Źna. Da li je to zaista tako?

Cirkularna ekonomija ima ogromnog uticaja na ┼żivotnu sredinu samim tim ┼íto vodi ra─Źuna o prirodnim resursima parkti─Źno pravi model gde je direktna upotreba prirodnih resursa najskuplja, zatim uti─Źu─çi na energetsku efikasnost kroz primenu najskuplje je ako se koriste prirodni resursi (nafta , ugalj, gas), primorava korisnike da prelaze na alternativne izvore energije ili ┼íto se ti─Źe velikih korisnika na tr┼żi┼ítu kupovine elektri─Źne energije kupuju tzv. zelenu energiju. Tako─Ĺe uti─Źe kroz promociju kori┼í─çenja elektri─Źnih vozila ili vozila koja imaju pogon na metan.

Foto: Kelly Lacy from Pexels

Privredna komora Srbije promovi┼íe ÔÇ×zelenu tranziciju Srbije 2030ÔÇť koja bi trebalo da obezbedi uslove za ekonomiju usmerenu na ┼ítednju resursa sa punom energetskom efikasno┼í─çu i tako garantuje konkurentnost regionalnom, evropskom i svetskom tr┼żi┼ítu. Kakvi su planovi po tom pitanju?

Evropska unija je u svoje prioritete uvrstila oporavak od ekonomske recesije i posledica izazvanih zdravstvenom krizom kroz zeleni odr┼żivi pristup u skladu sa usvojenim Zelenim dogovorom iz decembra 2019. godine. Pored ovoga, Zeleni dogovor je osnovni implementacioni dokument za Agendu 2030 ciljeva odr┼żivog razvoja. Usvajanjem ovog dokumenta EU je utemeljila pravac ka odr┼żivom poslovanju i razvoju odr┼żive ekonomije, ne samo ─Źlanica EU ve─ç i cele Evrope. Osnovni cilj ovog strate┼íkog dokumenta je da Evropa postane kontinent savremene, resursno nezavisne i konkurentne privrede bez suvi┼ínog iscrpljivanja prirodnih resursa.

Ovi ambiciozni ciljevi iz Zelenog dogovora ne─çe mo─çi da se postignu u predvi─Ĺenom roku, ukoliko se kroz sektorske politike ciljevi Zelenog dogovora ne sprovedu u sektorske propise i ako ne budu koherentno sprovo─Ĺeni. Ova su┼ítinska promena politike zahteva kontinuiran dijalog izme─Ĺu donosioca odluka i industrije za usagla┼íavanja sektorskih strate┼íkih dokumenata i politika sa predvi─Ĺenim ciljem iz Zelenog dogovora i smanjenjem pritiska na ┼żivotnu sredinu. Privredna komora Srbije formira Alijansu za zelenu tranziciju koju ─çe ─Źiniti konzorcijum kompanija, lidera niskougljeni─Źne ekonomije u na┼íoj zemlji, a ─Źiji je cilj da predvode promene u oblasti ÔÇ×zeleneÔÇť cirkularne ekonomije u srpskoj privredi.

Potencijalni privredni sektori koji su identifikovani kroz Strategiju industrijske politike Srbije od 2021. do 2030. godine za zelenu tranziciju su prera─Ĺiva─Źka industrija, posebno prehrambena, drvna industrija, gra─Ĺevinarstvo, primarna poljoprivreda i industrija plastike.
Ovi sektori su tako─Ĺe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovo─Ĺenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike.

S obzirom da je EU u procesu tranzicije ka odr┼żivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija odr┼żivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede na┼íe zemlje.

Kompanije su svesne da je neophodno uvo─Ĺenje ─Źistih tehnologija i novih ve┼ítina, me─Ĺutim, naro─Źito u vreme krize, prinu─Ĺene su da smanjuju investicije i odr┼żavaju teku─çe poslovanje sa minimalnim tro┼íkovima. To dovodi do problema u sprovo─Ĺenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je va┼żno imati usagla┼íenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi.

U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije.
Potrebno je obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambala┼że od pesticida, postrojenja za opasan otpad.

Foto: Artem Podrez from Pexels

U planu je izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i vi┼íe od 20 centara za tretman ─Źvrstog komunalnog otpada u Srbiji. Ovo je velika investiciona ┼íansa za privatne fondove i privatni kapital, da sna┼żno podr┼żi modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pija─çih voda i ─Źvrstog otpada. Potrebne investicije u ┼żivotnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godi┼ínje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije.

U Srbiji se godi┼ínje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz doma─çinstava sakupi vi┼íe od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te koli─Źine, svega 500.000 tona zavr┼íi na sanitarnim deponijama, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetli┼íta, od kojih se na 42 otpad odla┼że bez ikakve kontrole.

Kako bi se ovi problemi re┼íavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na ja─Źanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedni─Źkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

otpad

Foto: AP-pexels-suzy-hazelwood / U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada

Da li ─çe ÔÇ×zelena tranzicijaÔÇť omogu─çiti Srbiji rast BDP-a?

Srbija planira da dostigne godi┼ínje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a PKS zagovara godi┼ínja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju odr┼żive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i ─Źvrstog otpada.

Za poslednjih 20 godina direktna ┼íteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice ko┼ítala je na┼íu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekolo┼íki akcidenti u Leposavi─çu, pucanje brane jalovi┼íta, i Potpe─çko jezero koje je zatrpano ambala┼żnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada.

Foto: pexels-wallace-chuck / Srbija je ušla u ekonomsku recesiju

Kakvo je trenutno stanje u Srbiji? Kakva je budu─çnost cirkularne ekonomije kod nas?

Sektori koji su pretrpeli najve─çu ┼ítetu na globlanom nivou bili su pogo─Ĺeni i u Srbiji, s tim ┼íto su srpske firme prete┼żno mala preduze─ça koja nisu toliko zavisna od globalnih dobavlja─Źkih lanaca kao ┼íto je slu─Źaj u zemljama EU. Primetno je da su se neke kompanije za vreme nesta┼íice medicinske opreme reorganizovale i nesvesno primenile inovativne principe CE za re┼íavanje kratkoro─Źnih nesta┼íica snabdevanja.

Zbog pozitivnog uticaja na poslovanje kompanija i smanjenje tro┼íkova, mo┼że se pretpostaviti da ─çe neke od njih i nastaviti da posluju po modelima cirkularne ekonomije. U odnosu na kapitalne investicije, zdravstvena kriza ubrzala je planiranje velikih dr┼żavnih investicija u infrastrukturne projekte, projekte za upravljanje otpadom i vodom, kao i re┼íenja za zaga─Ĺenost vazduha.

Istovremeno su naneti gubici u odre─Ĺenim ekonomskim sektorima poput transporta i turizma, HORECA sektora koji su ovom krizom najvi┼íe pogo─Ĺeni u RS. Pre pandemije COVID-19, BDP Srbije je porastao 4,4% u 2018. godini i 4,2% u 2019. godini, uglavnom pod uticajem stranih direktnih investicija (SDI) i domac╠üe potro┼ínje. Sli─Źna stopa rasta se o─Źekivala i u 2020. godini, ali pandemija je dovela do revizije projekcija koje su znatno smanjene. Progla┼íenje vanrednog stanja u ─Źitavoj zemlji u martu 2020. godine i usvajanje strogih mera suzbijanja pandemije u zemlji i inostranstvu ozbiljno su uticali na privredu. Kao rezultat toga, Srbija je u┼íla u ekonomsku.

Ekonomija je uglavnom ugro┼żena zbog izvoza, priliva doznaka, transporta i turizma. Me─Ĺutim, zbog plana obimnih poreskih podsticaja Vlade Srbije i mnogo manjeg oslanjanja na turizam u Srbiji, recesija je manje izra┼żena nego u drugim zemljama u regionu. Ekonomija Srbije se sna┼żno oslanja na trgovinu sa EU i investicije iz EU, naro─Źito iz Nema─Źke i Italije. Na primer, u februaru 2020. godine ukupan izvoz je dostigao gotovo 1,5 milijardu evra, ali se smanjio za gotovo trec╠üinu na oko milijardu evra u aprilu 2020. godine.

Uvoz se još više smanjio, što je dovelo do nestašica za srpsku industriju. Na primer, kompanija za proizvodnju automobila Fiat Chrysler, najveći izvoznik u zemlji, privremeno je zatvorena u februaru 2020. godine zbog poremećaja u lancu snabdevanja sa Kinom

Sa kojim problemima se susreću kompanije koje pokušavaju da uvrste principe cirkularne ekonomije u svoje poslovanje?

Cirkularna ekonomija u Srbiji je na samom po─Źetku, ali sa druge strane i EU je na samom po─Źetku. Neke zemlje su ispred nas , ali neke su iza u ovom polju. Ono ┼íto je bitno da se zainteresovanost kompanija pove─çava i u ve─çini su one koje se interesuju na po─Źetku za upravljanje otpadom i energetskom efika┼íno┼í─çu ┼íto je dobro za po─Źetak. Naravno postoje kompanije (koje su pobrojane u poslednjem pitanju) koje su predvodnici ovog zelenog prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Problemi su razli─Źiti od nerazumevanja, straha, nemanje sredstava za promenu prljave tehnologije do nedostatka zakonske regulative.

Ne usmerava se mnogo pa┼żnje na cirkularnu ekonomiju u Srbiji; me─Ĺutim, trend raste. Ovaj zaklju─Źak zasnovan je na odvojenim istra┼żivanjima u okviru ENV.net3 projekta (koji je sprovela organizacija Ambasadori odr┼żivog razvoja i ┼żivotne sredine, a realizovao Media arhiv Ebart, Beograd) o vezi pitanja za┼ítite ┼żivotne sredine i medija u Srbiji.

Koji su primeri dobre prakse u cirkularnoj ekonomiji u Srbiji?
Elixir Group, Šabac Jugoimpex Niš, Toplana Šabac, Sanikula, Tarkett, Nektar.