Connect with us

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Vetroelektrane u Evropi, građevinski radnici i obnova železnica u Srbiji

Objavljeno

:

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

I protekle sedmice Ministarstvo građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture prezentovalo nam je planove iz ove sfere vezano za našu zemlju. Pričalo se i o deficitu građevinskih radnika sa akcentom na problemima koji se javljaju zbog rane snage koja nam stiže iz Azije i Turske. U polju energetske efikasnosti, dobili smo izveštaj o iskorišćenosti snage vetra i mogućnostima na evropskom tlu koje bismo mogli da ostvarimo.

Evropa bi mogla da pokrije svetske potrebe za energijom u narednih 30 godina

Gradnja kopnenih vetroelektrana u Evropi mogla bi podmiriti svetske potrebe za energijom, pokazalo je poslednje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma. Naime, istraživači britanskog Univerziteta Saseks i danskog Univerziteta u Arhusu razvili su tehnike mapiranja ukupnih potencijala kopnenih vetroelektrana širom Evrope. Isto istraživanje pokazalo je i još jedan podatak – Evropa bi mogla da proizvede 100 puta više energije u odnosu na trenutnu proizvodnju kopnenih vetroelektrana, piše Investitor.

Što se tiče potencijala u regionu, Bosna i Hercegovina i Makedonija u grupi su zemalja sa najvećim potencijalom za eksploataciju energije vetra. U tim zemljama potencijal je procenjen na više od 6,2 MW po kvadratnom kilometru. S druge strane, Srbija, Albanija, i Crna Gora iz vetroelektrana bi mogle da proizvedu između 4,5 i 6,2 MW po kvadratnom kilometru dok su Hrvatska i Slovenija svrstane u grupu zemalja koje mogu da proizvedu od 1,2 do 1,9 MW električne energije iz vetroelektrana po kvadratnom kilometru. Istraživanje je pokazalo da je 46 odsto evropskog kopna prikladno za izgradnju vetroturbina nakon izuzimanja urbanih sredina, vojnih postrojenja i drugih područja nepogodnih za eksploataciju vetra. Na na kraju se zaključuje da ako bi taj potencijal bio u potpunosti iskorišćen, Evropa bi mogla pokriti potrebe celog sveta za energijom, i to već do 2050.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Beogradska gradilišta puna stranaca

Kako kažu najnoviji podaci, Grad Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradilišta, a kako je trenutno aktuelan nedostatak građevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, pa čak i iz daleke Azije. Koliko ih tačno ima, kažu stručnjaci, skoro je nemoguće utvrditi, između ostalog i jer popriličan broj radi „na crno“. Goran Rodić iz građevinske komore rekao je za list blic da najviše ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka. Tačnije, Turski državljani dolaze organizovano preko firmi koje ih angažuju za naša gradilišta, a najviše ih je upravo u Beogradu.

Rodić je skrenuo pažnju na probleme koji se javljaju zbog ove pojave na našim gradilištima: „Organizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, a koji ne podležu kontroli zbog čega mogu da nastanu teške povrede, pogotovo kod onih koji nisu obučeni i ne znaju jezik. Prema nekim procenama, do 40 odsto građevinaca iz inostranstva radi na crno“ .Pored Turaka i Albanaca, tu su i Indijci, ali i Pakistanci. Među njima je najviše onih koji su angažovani za obične poslove, odnosno klasična fizička radna snaga na gradilištima.

Železnička pruga

Ulaganje u železnicu 5 milijardi evra

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, izjavila je da jе vrеdnost invеsticija na žеlеznici oko pеt milijardi еvra, da sе putnici na modеrnizovanim prugama vraćaju vozu kao prеvoznom srеdstvu. Sledeći cilj je, kako je rekla resorna ministarka, da Srbija iskoristi svoj povoljan položaj kao tranzitna ruta za prеvoz tеrеta. Ona je dodala da je žеlеznica jеdnako važna kao i auto-putеvi koji se grade, i da će porеd toga što se gradi brza pruga Bеograd-Budimpеšta i rеkonstruišе barska pruga, ulagati i u rеgionalnе prugе. U 2018, 2019. i 2020. godini ukupno ćе biti rеkonstruisano oko 800 kilomеtara rеgionalnih pruga. Ona jе rеkla da ,zahvaljujući urađеnim rеkonstrukcijama, vozovi danas na pruzi od Bеograda do Valjеva, od Bеograda do Vršca ili od Šapca do Zvornika idu u prosеku izmеđu 80 i 110 kilomеtara na sat i da na pojеdinim linijama ima i do 60 odsto višе putnika.

Advertisement
Advertisement

Izdvajamo

Popularno