Connect with us
Energetska efikasnost

GRA─ÉEVINSKI NEDELJNIK: Vetroelektrane u Evropi, gra─Ĺevinski radnici i obnova ┼żeleznica u Srbiji

I protekle sedmice Ministarstvo gra─Ĺevinartsva, saobra─çaja i infrastrukture prezentovalo nam je planove iz ove sfere vezano za na┼íu zemlju. Pri─Źalo se i o deficitu gra─Ĺevinskih radnika sa akcentom na problemima koji se javljaju zbog rane snage koja nam sti┼że iz Azije i Turske. U polju energetske efikasnosti, dobili smo izve┼ítaj o iskori┼í─çenosti snage vetra i mogu─çnostima na evropskom tlu koje bismo mogli da ostvarimo.

Evropa bi mogla da pokrije svetske potrebe za energijom u narednih 30 godina

Gradnja kopnenih vetroelektrana u Evropi mogla bi podmiriti svetske potrebe za energijom, pokazalo je poslednje istra┼żivanje Svetskog ekonomskog foruma. Naime, istra┼żiva─Źi britanskog Univerziteta Saseks i danskog Univerziteta u Arhusu razvili su tehnike mapiranja ukupnih potencijala kopnenih vetroelektrana ┼íirom Evrope. Isto istra┼żivanje pokazalo je i jo┼í jedan podatak – Evropa bi mogla da proizvede 100 puta vi┼íe energije u odnosu na trenutnu proizvodnju kopnenih vetroelektrana, pi┼íe Investitor.

┼áto se ti─Źe potencijala u regionu, Bosna i Hercegovina i Makedonija u grupi su zemalja sa najve─çim potencijalom za eksploataciju energije vetra. U tim zemljama potencijal je procenjen na vi┼íe od 6,2 MW po kvadratnom kilometru. S druge strane, Srbija, Albanija, i Crna Gora iz vetroelektrana bi mogle da proizvedu izme─Ĺu 4,5 i 6,2 MW po kvadratnom kilometru dok su Hrvatska i Slovenija svrstane u grupu zemalja koje mogu da proizvedu od 1,2 do 1,9 MW elektri─Źne energije iz vetroelektrana po kvadratnom kilometru. Istra┼żivanje je pokazalo da je 46 odsto evropskog kopna prikladno za izgradnju vetroturbina nakon izuzimanja urbanih sredina, vojnih postrojenja i drugih podru─Źja nepogodnih za eksploataciju vetra. Na na kraju se zaklju─Źuje da ako bi taj potencijal bio u potpunosti iskori┼í─çen, Evropa bi mogla pokriti potrebe celog sveta za energijom, i to ve─ç do 2050.

Naj─Źe┼í─çe povrede na radu sa smrtnim ishodom de┼íavaju se u oblasti gra─Ĺevinarstva

Gra─Ĺevina

Beogradska gradilišta puna stranaca

Kako ka┼żu najnoviji podaci, Grad Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradili┼íta, a kako je trenutno aktuelan nedostatak gra─Ĺevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, pa ─Źak i iz daleke Azije. Koliko ih ta─Źno ima, ka┼żu stru─Źnjaci, skoro je nemogu─çe utvrditi, izme─Ĺu ostalog i jer poprili─Źan broj radi ÔÇ×na crno“. Goran Rodi─ç iz gra─Ĺevinske komore rekao je za list blic da najvi┼íe ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka. Ta─Źnije, Turski dr┼żavljani dolaze organizovano preko firmi koje ih anga┼żuju za na┼ía gradili┼íta, a najvi┼íe ih je upravo u Beogradu.

Rodi─ç je skrenuo pa┼żnju na probleme koji se javljaju zbog ove pojave na na┼íim gradili┼ítima: „Organizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, a koji ne podle┼żu kontroli zbog ─Źega mogu da nastanu te┼íke povrede, pogotovo kod onih koji nisu obu─Źeni i ne znaju jezik. Prema nekim procenama, do 40 odsto gra─Ĺevinaca iz inostranstva radi na crno“ .Pored Turaka i Albanaca, tu su i Indijci, ali i Pakistanci. Me─Ĺu njima je najvi┼íe onih koji su anga┼żovani za obi─Źne poslove, odnosno klasi─Źna fizi─Źka radna snaga na gradili┼ítima.

┼Żelezni─Źka pruga

Ulaganje u ┼żeleznicu 5 milijardi evra

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka gra─ĹđÁvinarstva, saobra─çaja i infrastrukturđÁ, Zorana Mihajlovi─ç, izjavila je da jđÁ vrđÁdnost invđÁsticija na ┼żđÁlđÁznici oko pđÁt milijardi đÁvra, da sđÁ putnici na modđÁrnizovanim prugama vra─çaju vozu kao prđÁvoznom srđÁdstvu. Slede─çi cilj je, kako je rekla resorna ministarka, da Srbija iskoristi svoj povoljan polo┼żaj kao tranzitna ruta za prđÁvoz tđÁrđÁta. Ona je dodala da je ┼żđÁlđÁznica jđÁdnako va┼żna kao i auto-putđÁvi koji se grade, i da ─çe porđÁd toga ┼íto se gradi brza pruga BđÁograd-BudimpđÁ┼íta i rđÁkonstrui┼íđÁ barska pruga, ulagati i u rđÁgionalnđÁ prugđÁ. U 2018, 2019. i 2020. godini ukupno ─çđÁ biti rđÁkonstruisano oko 800 kilomđÁtara rđÁgionalnih pruga. Ona jđÁ rđÁkla da ,zahvaljuju─çi ura─ĹđÁnim rđÁkonstrukcijama, vozovi danas na pruzi od BđÁograda do ValjđÁva, od BđÁograda do Vr┼íca ili od ┼áapca do Zvornika idu u prosđÁku izmđÁ─Ĺu 80 i 110 kilomđÁtara na sat i da na pojđÁdinim linijama ima i do 60 odsto vi┼íđÁ putnika.