Connect with us

Enterijer

Sajam nameštaja u Beogradu – utisci posetilaca

Objavljeno

:

Sajam nameštaja u Beogradu

57. Sajam nameštaja u Beogradu počeo je 5. i traje do nedelje, 10. novembra 2019.

Šestodnevni regionalni i evropski događaj koji okuplja poslovne ljude, kompanije posvećene inovacijama, vrhunskom dizajnu, kvalitetu i funkcionalnosti nameštaja, ali i mlade dizajnere koji predstavljaju novu kreativnu i pokretačku snagu – Sajam je mesto koje postaje bitna tačka susreta svih koji su povezani sa industrijom nameštaja, ali i onih koji su zainteresovani za nju. Beogradski Sajam je manifestacija na kojoj posetioci mogu da vide najbolja i najsavremenija rešenja u oblasti industrije nameštaja.

Štand Belgrade Waterfront

Štand Belgrade Waterfront

Najbitniji događaji u Jugoistočnoj Evropi u sferi dizajna, proizvodnje i distribucije nameštaja – 57. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, uz 57. Međunarodni sajam mašina, alata i repromaterijala iz oblasti drvne industrije – biće mesto susreta proizvođača nameštaja i distributera, dizajnera, inženjera, arhitekata i šire javnosti. Ovogodišnje izdanje stavlja u fokus proizvođače i kompanije okrenute proverenim vrednostima, kao i mlade snage u usponu.

Tim časopisa GRENEF-GRAĐEVINARSTVO I ENERGETSKA EFIKASNOST od samog početka svog nastanka, svoja izdanja promoviše upravo na ovom mestu i prati rad ovog sajma, kao i komentare ljudi koji isti posećuju. Ono što smo odmah primetili je definitivno veći broj izlagača i, svakako, veći broj onih koji su odlučili da baš na ovom mestu da pokažu svoje mogućnosti što se tiče dizajna. Tako se i na ovom sajmu mogao videti veliki broj kreveta, dušeka, komoda i uopšte svega onoga čime biste mogli oplemeniti svoj životni prostor. Neretko ćete videti već decenijama ponovljene dezene i idejna rešenja – do danas ti neautentični, rogobatni i neprivlačnih boja komadi imaju svoje kupce koji, pretpostavljamo, isti predmet uzimaju motivisani lakim uklapanjem u postojeći enterijer. Ipak, oni koji su u mogućnosti da svoj dom urede ili renoviraju po sopstvenoj želji, na sajmu zaista mogu da dobiju inspiraciju i da odaberu neke od komada od kojih zastaje dah – bilo da je reč o interesantnim, po visini podesivnim stočićima, neobičnoj rasveti ili čupavim tabureima koji, osim što su funkcionalni i ne zauzimaju mnogo prostora, mogu potpuno da promene izgled prostorije i momentalno unesu notu neočekivanog i nesvakidašnjeg.

Sajam nameštaja Beograd

Sajam nameštaja, Beograd, 57. po redu

Tako smo na samom Sajmu anketirali naše sugrađane koji su iz raznoraznih razloga odlučili da baš na ovom mestu kupe neki novi komad nameštaja, ili barem dobiju ideju kako bi mogli da srede svoj prostor kada to bude došlo na red.

Beograđanka Milica Janjušević bila je naš sledeći sagovornik i evo šta nam je ona rekla o ovom Sajmu: „Većina izlagača koja proizvodi u Srbiji nameštaj izvozi i prodaje u nekim drugim zemljama. Kvalitet ponude imamo i u dizajnu i u materijalima i tehnikama proizvodnje, ali svaki komad izgleda nedostižno kupiti i uneti u stan. Garniture su prevelike, trpezariski stolovi predimenzionisani… razlike između proizvođača i njihovih stilove su ogromne, ima nameštaja za svačiji ukus. Međutim, ono što se meni dopalo je bilo preskupo za moj džep.“

Sreli smo arhitektu iz Novog Sada, Milana Novakovića, koji nam je rekao svoje utiske o Sajmu i uporedio ga sa onima iz ranijih godina. Ono što je naš sagovornik primetio je tendencija da se stavi akcenat na prirodne materijale, drvo i gvožđe i da je njihova kombinacija dala tu notu unikatnosti svakom komadu. Ipak, ono što je registovao kao zamerku je popust koji bi imao svoju pravu svrhu da je dat na nameštaj koji je u trendu, a ne na komade koji su ostali na lageru. Retki su oni koji na ovom Sajmu, po zaista povoljnijom ceni, nude novitete.

Jedan od štandova na Sajmu nameštaja u Beogradu

Jedan od štandova na Sajmu nameštaja u Beogradu

Dragana Kuzmanović, studenkinja iz Niša, rekla nam je svoj doživljaj Sajma nameštaja s obzirom da je ona isti posetila prvi put. „Ono što bih navela kao glavni nedostatak jeste to što se mnogi izlagači nisu usudili da kreiraju vizuelno efektan nameštaj, te na istom nedostaje broj onih koji su angažovali talentovanog i iskusnog dizajnera koji bi mogao da ponudi kupcima novine koje bi bile u svemu suprotne od onoga što smo do sada imali prilike da vidimo. Verujem da je to, bar jednim delom, posledica ekonomske situacije u našoj zemlji. Naime, kako smo čuli od nekoliko izlagača koji imaju vrhunski nameštaj i čije su cene daleko iznad prosečnih, problem nastaje kada je potrebno objasniti iz kog razloga je stolica koju nude čak 5 puta skuplja u odnosu na stolicu konkurenta, a u oba slučaja je reč o istom predmetu. Izgleda da kod nas još uvek vlada uverenje da je stolica prosto samo stolica, te samim tim, nažalost, dobar deo stanovništva naše zemlje nije ni spreman na nešto novo, drugačije, ekskluzivnije, pa i skuplje. Ipak, primetan je zaokret ka inovacijama i autentičnim notama, stoga bismo svim izlagačima poželeli da pronađu hrabrost i motivaciju i uspuste se u poduhvate koji će nas naredne godine naprosto očarati – jer ja znam i verujem da oni to i mogu da urade.“

Advertisement

Arhitektura

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu – The pijaca

Objavljeno

:

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu - The pijaca

THE PIJACA
Autor: A4 STUDIO
Lokacija: Vojvode Dovezenskog 4, Beograd
Površina: 220m2
Godina: 2019.
Fotografije: Miloš Martinović

Restoran bi trebalo da bude oaza, iliti mirno mesto na koje smo došli da pobegnemo od hladnih i formalnih prostorija u kojima zbog posla obitavamo i više nego što bismo želeli. U skladu sa ovim postulatom A4 studio je projektovao jedno takvo mesto u glavnom gradu koje odgovara na potrebe savremenog poslovnog čoveka koji želi da bude okružen prirodnim materijalima uz raznolikost pojedinih delova restorana.

Sam restoran se sastoji iz dve etaže – suterena i visokog prizemlja. Dok su u suterenu smešteni kuhinja, toaleti i tehničke prostorije, visoko prizemlje mesto je na kojem se nalazi restoran.

Prostor restorana sastoji se iz dva segmenta koji su funkcionalno objedinjeni. Ipak, u nameri da što bolje iskoriste prostor koji im je bio na raspolaganju, tim A4 studija uneo je određene promene koje su dodale još jedan prostor za goste restorana koji bi im bi na raspolaganju tokom cele godine. Naime, u zatečenom stanju, prvi manji deo bio je predviđen za restoran, dok je drugi bio samo delimično natkrivena bašta. Upravo taj prostor predviđen za baštu bio je veoma insprativan i kvalitetan pa je uz pomoc investitora pomenuti tim odlučio da i tu napravi prostor koji će funkcionisati preko cele godine, a ne samo u sezonskom periodu.

Sam projekat imao je u startu određene limite u smislu zatečenog stanja – obradom zidova, plafona, elektroinstalacijama i podom (liveni teraco) koji je zadržan jer se uklapao u samu ideju. Ostali segmenti enterijera su “upakovani” u “scenografiju” koju je zamislio tim A4 studija s tim da je osmišljeno tako da u svakom trenutku investitor može da vrati prvobitno stanje.

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu - The pijaca

Restoran italijanskog šmeka u Beogradu – The pijaca / foto: Miloš Martinović

Enterijer je moderan, sa elementima industrijskog dizajna i ležernog šmeka italijanskih restorana. Velika visina, puno svetlosti i zelenila u drugom delu restorana daje osećaj velike staklene bašte, dok kružni kamin, na kojem se može sedeti dodatno doprinosi atraktivnosti celokupnog prostora. Sve ovo zajedno – više tipova sedenja, različiti ambijenti, kao i različiti nivoi rasvete omogućavaju da restoran bude i dnevnog i noćnog tipa.

Površina zatvorenog prostora restorana je 205m2 (cela etaža u visokom prizemlju), površina kuhinje, tehničkih prostorija i sanitarnih čvorova je 205m2 (cela etaža u suterenu) i površina otvorene bašte je 40m2. Materijali koji su korišteni su drvo i čelik u najvećem procentu, a ima i dosta stakla.

Prilikom projektovanja tim A4 studija želeo je da ostvari fluidnost prostora, kao i mogućnost da stvori jedinstven enterijer kroz različite ambijente uz mogućnost da se u svakom trenutku i na svakoj poziciji gost oseća prijatno. Svi upotrebljeni materijali su visoko kvalitetni, zanatski vrhunski obrađeni, a sve tekstilne površine napravljene isključivo od prirodnih materijala.

Nastavi sa čitanjem

Enterijer

Poštedite sebe prekomerne buke

Objavljeno

:

Kako se zaštititi od prekomerne buke - izolacija

Koliko ste puta, sedeći u dnevnom boravku u pokušaju da sebe častite mirom i zasluženim odmorom po povratku s posla, konstatovali da će to biti nemoguća misija jer iz susednih stanova čujete komšinicu kako usisava, dečiju graju i udaranje igračaka o pod ili, pak, komšiju sa nekog od gornjih spratova koji je baš u tom trenutku odlučio da održi muzičku probu? Koliko ste samo puta gubili živce zato što u svakom trenutku jasno i glasno čujete udaranje ulaznih vrata i razgovore u hodniku zgrade i padali u očaj kada u nedoba do vas počne da dopire zaglušujuća buka građevinskih radova koje stanarima niko nije najavio?

Da li biste učinili sve što je u vašoj moći da tome stanete na put i više nikada ne budete izloženi ovoj, svima nama dobro poznatoj, torturi? Buka svakodnevno utiče na sve nas – bilo na radnom mestu, na ulici ili kod kuće, u slobodno vreme, dok spavamo ili putujemo. Pored toga što su iritantni za čulo sluha, dekoncentrišu i izazivaju nelagodu, glavni problem je što naš organizam nema mogućnost da se jednostavno isključi od uticaja različitih prejakih zvukova kojima je stalno izložen, već ga od njih moramo sami zaštititi.

Zbog ovakvog pogubnog uticaja, a s obzirom da je u današnje vreme mnogo više izražena nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija, buka je od strane stručnjaka iz Svetske zdravstvene organizacije proglašena za zagađivača životne sredine koji narušava zdravlje ljudi i čiji se intenzitet mora smanjiti preventivnim delovanjem u svim oblastima, a naročito u oblasti gradnje.

To se kod objekata u izgradnji postiže biranjem materijala sa dobrim antiakustičkim svojstvima koji ne pogoduju širenju i rasipanju zvuka, odnosno materijalima od čije se površine zvuk ne odbija već ga u određenom procentu upijaju – smanjenju nivoa buke, itekako, može doprineti kvalitetna stolarija koja dobro dihtuje ili podna obloga koja važi za dobrog apsorbera zvuka. Za postojeće objekte, a pogotovo one gde se o tome nije vodilo računa neophodno je naknadno postavljanje zvučne izolacije.

Lupanje po loncima, buka, dete

Kako se zaštititi od prekomerne buke – izolacija

U akustici se sve ono što čujemo zavisno od načina prostiranja zvuka grubo deli na tonove i šumove, odnosno zvukove tačno određene frekvencije koji nastaju harmonijskim oscilovanjem izvora zvuka (naš glas, muzički instrument i sl.) i zato nam prijaju ili ih u najmanju ruku možemo slušati bez javljanja osetljivosti; i zvukove koji predstavljaju složeno, neprekidno, neperiodično oscilovanje i po frekvencijama i po amplitudama koje se ne može razložiti na prostije harmonične sekvence i para uši. Ipak, bez obzira što nam nominalno smetaju samo šumovi, ako su prejaki i predugo traju (a pogotovo ako ih slušamo neplanirano i mimo svoje volje) tonovi takođe itekako mogu biti vrlo moćni iritanti koji stvaraju nervozu i izazivaju glavobolju. Uopšteno gledano, zagađenje okoline bukom odnosi se na bilo kakav zvuk iz spoljne sredine koji draži nečiji sluh. No, pošto ne dolaze svi neželjeni zvukovi samo od spolja nego ima i onih poreklom iznutra (kao na primer u stambenim zgradama), za primenu adekvatnog rešenja najpre se mora locirati i klasifikovati problem. To znači da treba odrediti šta pravi buku i odakle ona dolazi, a zatim da li sporni zvuk prolazi kroz zid ili se kroz njega prenosi vibracijom.

Zvuk glasnog razgovora, pojačanog tv i radio aparata ili nekog sličnog izvora jeste zvuk koji se prenosi vazduhom do i kroz zidove vašeg stana kao posledica primene lakih materijala za konstrukciju koji nemaju dovoljno dobre sposobnosti da zaustave zvuk. I mada su zbog sve izraženijeg manjka životnog prostora i sve manje kvadrature stambenih jedinica (koje investitori nažalost gledaju da što gušće zbijaju jednu uz drugu) potrebe za zvučnom izolacijom sve veće, često smo svedoci toga da se pregradni zidovi rade da budu što tanji i ekonomičniji, a ne da dobro izoluju prostorije.

Klasifikacija buke

Zvuk nastao direktnim udarcem o površinu zida, poda ili plafona je udarni zvuk. To može biti recimo lupkanje lopte o pod, bat koraka, zakucavanje eksera u zid ili udaranje tučkom za meso po kuhinjskoj dasci. Obično je znatno intenzivniji od onog koji se prenosi vazduhom jer je poreklom oscilacija za koju je odgovorno delovanje fizičke sile na površinu, i zato je teže neutralisati ga. Niskofrekventna buka koju proizvode kućni muzički uređaji, sviranje nekog instrumenta ili pak vozila u saobraćaju je zvuk koji se prenosi vibracijom kroz konstruktivne elemente. Ova vrsta buke rečju prolazi kroz zidove objekta tako što vibrira kroz njih, a možemo je osetiti dlanovima i stopalima. Vibrirajući zvuk prolazi čak i kroz dobro izolovane zidove te se ne može anulirati, već samo svesti na razumnu meru.

Već smo nagovestili da se silina zvuka može oslabiti primenom pomoćnih elemenata kakva je kvalitetna stolarija i zvučno apsorbujuće podne obloge, ali glavna intervencija svakako se mora izvršiti na zidanim površinama u koje se ubrajaju noseći i pregradni zidovi, podovi i plafoni. Najpre valja zapamtiti jedno osnovno pravilo, a to je pravilo mase: Što je veća masa materijala od kojih su napravljeni zid, pod i plafon – to će objekat biti bolje zvučno izolovan. Sem na masi materijala, dobra zvučna izolacija zasniva se faktoru prostora i principu prigušivača. Veći prostor više smanjuje nivo buke, a ta činjenica na pravi način se da iskoristiti pravljenjem duplih zidova, odnosno tako što se na već postojeći pregradni zid doda još jedna, “plivajuća” zidna konstrukcija od gipskartona ili tome sličnih materijala za suvu gradnju.

Na osnovnu potkonstrukciju (što će reći klasično zidani zid od blokova ili opeke) postavljaju se aluminijumski akustični distanceri na koje se kače sekundarni nosači, a na njih pričvršćuju ploče gipskartona, i na taj način se povećavanjem rastojanja između dva zida dobija prostorna tampon-zona kao instrument smanjivanja jačine zvuka koji se prenosi kroz vazduh. Plivajući zidovi primenjuju se u prostorijama gde je potrebna bolja zvučna izolacija poput muzičkog i tv studija, “gluve” sobe, koncertne sale, ili recimo za odvajanje zone stanovanja od mašinskih prostorija u objektima kombinovanog profila.

Zaštita od prekomerne buke

Prekomerna buka, zaštita od buke, izolacija

Zvuk se takođe može izolovati prigušivanjem vibracija, a u svojstvu prigušivača koristi se poseban zaptivni materijal poznat pod nazivom “Zeleni lepak” (Green glue), ili zidne i podne obloge od poliuretanske pene, reciklirane gume i stiropora.

// Zeleni lepak spada u najnoviju generaciju viskoelastičnog prigušnog materijala koji se koristi kao zvučni izolator zidova, plafona i podova u vidu premaza za popunjavanje prostora između dve ploče gipskartona, iverice i drugih panela za suvu gradnju. //

“Plivajuća” zidna konstrukcija

// Testovi nekoliko nezavisnih laboratorija potvrdili su da se nanošenjem samo jednog sloja prigušuje i do 90 odsto zvuka koji se prenosi kroz vazduh, udarnog zvuka, ali i niskofrekventnih zvukova (basova) koji se obično javljaju kod slušanja glasne muzike i saobraćajne buke. //

Zeleni lepak može se koristiti i za izolaciju protivpožarnih zidova zato što je nezapaljiv, a s obzirom da je paropropustan nije podložan buđanju. Diskretnog je mirisa i lako se može čistiti vodom i sapunom dok je još vlažan. U poređenju sa drugim izolacionim materijalima čak 100 puta brže prigušuje vibracije, a imajući u vidu njegova izolaciona svojstva sa cenom od oko 10 evra/m2 (za jednu ploču gipskartona dimenzija 2m x 1,2m), takođe slovi za ekonomičan proizvod primenjiv u stambenim, poslovnim i industrijskim objektima.

Retka zamerka korisnika je to što od aplikacije do momenta dostizanja pune sposobnosti zvučne izolacije mora proći 28 dana. Glavni uslov za postizanje odgovarajućeg antiakustičnog efekta je dobro zaptivanje, odnosno prekidanje svih zvučnih mostova kroz koje se zvuk prenosi, kao što su cevi i instalacije. Jedan od najpoznatijih i najraširenijih principa zaštite od buke je postavljanje zvučno apsorpcijskih materijala čija unutrašnja struktura zadržava deo zvuka tj. sprečava njegovo dalje prenošenje. Upravo takva vrsta proizvoda jesu penasti materijali od poliuretanske pene sa poroznom strukturom otvorenih ćelija.

//Zvučna izolacija od poliuretana može da odgovori na vrlo visoke termoizolacione zahteve (opseg temperaturne izdržljivosti joj je od -40°C do +120°C), spada u teško zapaljive materijale što potvrđuje standard vatrootpornosti UL94 HF1, ali i u kategoriju ekološki-zdravstveno neškodljivih. //

Ima široku primenu kao antiakustik i termoizolator za oblaganje zidova i plafona u komercijalnim, rezidencijalnim i industrijskim objektima, a deli se na apsorbere zvuka i zvučne barijere, zavisno da li je cilj zaštite da se ublaži i minimalizuje spoljna buka koja dopire do objekta ili spreči da zvuk iz objekta izađe u spoljnu sredinu. Poliuretanska pena je jedno od najpopularnijih i cenovno najpovoljnijih rešenja za apsorpciju odnosno upijanje zvuka. Proizvodi se u rolnama i pločama zbog čega je vrlo jednostavna za parcijalno uklanjanje i zamenu u slučaju oštećenja, a sem zidnih površina u kućnim uslovima koristi se za izolaciju fabričkih proizvodnih pogona, ventilacionih sistema, kućišta kompresora, unutrašnjosti motornih vozila, sala za sastanke, muzičkih studija i “gluvih” soba.

Dodatna zaštita za zidove od buke

Dodatna zaštita za zidove od buke

Apsorberi i zvučne barijere postavljaju se mehaničkim pričvršćivanjem ili lepljenjem za površinu, a ima ih i u samolepljivoj varijanti, za maksimalno olakšanu aplikaciju. Takođe su dostupni u opciji sa armaturom i dobro dođu onda kada je predviđeni budžet za ove radove ograničen, a traži se visok nivo zaštite. Kod “težih” slučajeva mogu se kombinovati sa gipsanim pločama i akustičnim distancerima, a interesantno je da dizajneri enterijera pojedine artikle iz ponude koriste u dekorativne svrhe tamo gde žele prostoru da daju nesvakidašnji i originalan izgled.

// Da bi zvučna izolacija bila izvedena kako valja, pored zidova i plafona neophodno je proces zaokružiti izolacijom podova. //

Kako nisu sve podne konstrukcije iste, odabir podnog zvučnog izolatora mora se vršiti na osnovu tipa konstrukcije (drvena, lake međuspratne konstrukcije, puna betonska ploča) i vrste podne obloge koja se na nju ima postaviti, a u paleti akustičnih prigušivača od reciklirane gume može se naći rešenje za svaku situaciju. Jedna varijanta, koja se lepi na podnu ploču, a preko nje direktno polaže parket, eliminiše potrebu za cementnom košuljicom čime se dobija na brzini i ekonomičnosti gradnje. Sastoji se od 93% reciklirane gume i primenjiva je kod svih tipova međuspratnih konstrukcija, u odgovarajućoj debljini: za beton 3mm, a za drvene konstrukcije 6mm ili 11mm. Druga je zapravo specijalna vrsta stiropora koja ide direktno na podnu konstrukciju ili preko hidroizolacije u kupatilu kao njena zaštita. Antiakustični stiropor isto može biti samolepljiv, i na njega se pomoću fleksibilnog adheziva lepe ukrasni kamen, keramičke i granitne pločice.

Autori: Jelena Mitrović. diplomirani novinar

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno