Connect with us
Novosti

Plavo-zeleni sistem nudi rešenja

Za ─Źasopis ÔÇ×GRENEF – Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori prof. dr ─îedo Maksimovi─ç vode─çi doma─çi, a i svetski stru─Źnjak u oblasti urbanih voda

GLOBALNI PROCES UBRZANE URBANIZACIJE (POVE─ćANJA BROJA STANOVNI┼áTVA KOJE SE IZ RURALNIH PODRU─îJA PRESELJAVA U GRADOVE) DOVEO JE DO POVE─ćANIH ZAHTEVA ZA SVIM RESURSIMA U GRADOVIMA, NARO─îITO ZA ENERGIJU, VODU I HRANU I DO PRITISKA NA PRIRODNE RESURSE

Prof. dr ─îedo Maksimovi─ç

─îedo Maksimovi─ç – biografija

─îedo Maksimovi─ç je ro─Ĺen 1947. godine u Glamo─Źanima. Na Gra─Ĺevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je na Odseku za hidrotehniku. Na istom fakultetu je i doktorirao. Od 1971. do 1996. godine radio je na Gra─Ĺevinskom fakultetu u Beogradu pro┼íav┼íi kroz sva zvanja od asistenta do redovnog profesora.
U dva mandata je obavljao du┼żnost prodekana fakulteta i dva puta je bio upravnik Instituta za hidrotehniku.
Od 1996. godine do danas radi kao profesor na Imperial Koled┼żu u Londonu koji je sa univerzitetima u Oksfordu i Kembrid┼żu jedan od tri vode─ça univerziteta u UK, a u oblasti tehni─Źkih nauka (in┼żenjerstva) je me─Ĺu 10 najuglednijih univerziteta u svetu. Za vreme rada na Imperial Koled┼żu pokrenuo je me─Ĺunarodni ─Źasopis ÔÇ×Urban Water“ i glavni je urednik. Kao autor, koautor ili urednik objavio je 41 knjigu i preko 350 radova u ─Źasopisima i na skupovima.

Pre vi┼íe od 30 godina uveli ste termin urbane vode sa va┼íim kolegama na Gra─Ĺevinskom fakultetu. ┼áta to konkretno zna─Źi?

Formiranjem IRTCUD-a (International Research and Training Centre for Urban Drainage ÔÇô Me─Ĺunarodni Centar za Istra┼żivanja i Obuku u urbanom Odvodnjavanja) pre 35 godina pod pokroviteljstvom UNESKO-a stvoreni su uslovi da istra┼żivanja na Gra─Ĺevinskom fakultetu (GF) koja su tada bila u svetskom vrhu budu pra─çena njihovom zna─Źajnijom primenom u praksi. To je tada realizovano osim delimi─Źno u nekoliko projekata u gradovima u na┼íoj zemlji (ex-YU).
Sre─çom, daljim razvojem tehnologije monitoringa u realnom vremenu i modeliranja, u ─Źemu je ekipa sa GF-a nastavila da bude lider u regionalnom okviru, primena naprednih metoda monitoringa i modeliranja prihva─çena je u praksi (primer: projekat u Kru┼íevcu).

Slede─çi logi─Źan korak u razvoju ove metodologije je njeno pro┼íirenje na sve ostale komponente sistema urbanih voda i njihovo unapre─Ĺenje uvo─Ĺenjem integralnog projektovanja i upravljanja ovim sistemima koriste─çi prednost interakcija izme─Ĺu njih.

Vi ste vode─çi doma─çi, a i svetski stru─Źnjak u oblasti urbanih voda. Koji su bili po─Źetni koraci koji su doprineli afirmaciji ovog koncepta.

Inicijalni iskorak na─Źinjen je kada sam, nakon prelaska na Imperial Koled┼ż u Londonu, formirao sopstvenu istra┼żiva─Źku grupu i zapo─Źeo sistemska istra┼żivanja na bazi tog koncepta. To je prihvatio UNESKO i u okviru ┼íestogodi┼ínjeg perioda IHP VI (Me─Ĺunarodni Hidrolo┼íki Program VI) poverio mi rukovo─Ĺenje najzna─Źajnijim projektom iz tog programa, projektom ÔÇ×Integralno Upravljanje Gradskim VodamaÔÇť (Integrated Urban Water Management – IUWM). Tokom tih 6 godina, okupljaju─çi vode─çe svetske stru─Źnjake u toj oblasti i njihovim usmeravanjem ka IUWM, napravljen je su┼ítinski iskorak u formiranju Urbanih Voda kao zasebne nau─Źno-stru─Źne discipline, prvo u UK, Evropi pa sada ve─ç i u velikom broju razvijenih i drugih zemalja u svetu. Na tu temu, u okviru IHP VI, obavljeno je 11 knjiga, promenjena je filozofija planiranja.

Foto: ACO gra─Ĺevinski elementi

Da li smo mo┼żda u procesu urbanizacije zapostavili prirodu?

Globalni proces ubrzane urbanizacije (pove─çanja broja stanovni┼ítva koje se iz ruralnih podru─Źja preseljava u gradove) doveo je do pove─çanih zahteva za svim resursima u gradovima, naro─Źito za energiju, vodu i hranu i do pritiska na prirodne resurse (zelene povr┼íine, gradski vodotoci) i dovelo je do pogor┼íavanja stanja ┼żivotne sredine (prvenstveno zaga─Ĺenje vazduha, vode i tla). Potencijali prirode da taj negativan trend ubla┼żi nisu iskori┼í─çeni.

Da li tro┼íimo vi┼íe resursa nego ┼íto bi trebalo i ┼íta nas o─Źekuje u budu─çnosti ako ovako nastavimo?

Trenutno se na planeti tro┼íi preko 50% vi┼íe resursa nego ┼íto planeta mo┼że da podnese. Ukoliko se ovaj negativan trend nastavi, za oko 30-40 godina bi─çe nam potrebne 2 planete, a mi imamo samo jednu. Dolazi se do ireverzibilnog procesa iz koga je povratak skoro nemogu─ç. Ceo sistem planiranja i na─Źina ┼żivota i utro┼íka resursa mora da se menja ili negde mora da ÔÇ×pukneÔÇť.

Kao hidro in┼żenjer ceo radni vek se bavite vodama i vremenom ste ┼íirili oblast svog nau─Źnog delovanja i sve to vas je dovelo do plavo-zelenih sistema. Molim vas da pojasnite za na┼íe ─Źitaoce ┼íta su to plavo-zeleni sistemi?

Integralni sistem urbanog planiranja na bazi plavo zelenih re┼íenja (PTR) podrazumeva da se za spre─Źavanje gore pomenutog negativnog trenda koriste interakcije izme─Ĺu prirodnih resursa zelene komponente (prvenstveno vegetacija) i plave (vodni resursi) u njihovoj me─Ĺusobnoj interakciji, ─Źime se posti┼żu zna─Źajne u┼ítede na tro┼íkovima gradnje, pogona i odr┼żavanja gradskih infrastrukturnih sistema.

Od plavo-zelenih sistema došli ste do plavo zelenog sna ili obrnuto?

Izme─Ĺu 2012-2016. godine sam osmislio i vodio evropski projekat Plavo Zeleni san (Blue Green Dream) u kom su u─Źestvovali vode─çi evropski univerziteti, istra┼żiva─Źke i razvojne organizacije, konsultantske i planerske firme u okviru koga je razvijen i inovativni sistem planiranja Plavo Zeleni sistem / Plavo Zelena Re┼íenja (Blue Green Solutions), koji se jo┼í zove RIP ÔÇô Re┼íenja Inspirisana Prirodom, a koga je Evropa podr┼żala za budu─ça inovativna planiranja gradova.

Plavo-zeleni sistem nudi rešenje: Uposlimo prirodu da zaštiti nas?

Upravo tako. Uvo─Ĺenjem ovih sistema u praksu, na primer u planiranju javnih gradskih povr┼íina mogu─çe je da se primene inovativna re┼íenja kojima mo┼że zna─Źajno da se unapredi javno zdravlje i blagostanje po znatno ni┼żim cenama.

Kakve su tehnologije za preradu voda u Srbiji?

U Srbiji ima malo postrojenja za pre─Źi┼í─çavanje otpadnih voda (PPOV) koja funkcioni┼íu na zadovoljavaju─çi na─Źin. Dominira zastarela tehnologija na bazi klasi─Źnih otvorenih aeracionih bazena sa aktivnim muljem (CAS ili ne┼íto malo izmenjena varijanta SBR). To su tehnologije koje zauzimaju mnogo prostora, skupi su za gradnju, tro┼íe mnogo energije, smrde, zahtevaju duga─Źke i skupe sisteme kolektora za dovod vode do njih, nemaju fleksibilnost, obi─Źno su predimenzionisani, ne rade u optimalnom re┼żimu i ─Źesto su pred trajnim zatvaranjem (primer Vrbas). Jednostavno re─Źeno: prevazi─Ĺeni su (ÔÇ×zreli za muzejÔÇť).

Da li postoji inicijativa u Srbiji da se pre─Ĺe na nove tehnologije i da li tako ostvarujemo i u┼ítede?

Sa mojim istomi┼íljenicima, ja vi┼íe od deset godina vodim kampanju da se u Srbiji (i ostalim gradovima u regionu) u praksu uvedu savremena tehnolo┼íka re┼íenja za PPOV koja, u odnosu na klasi─Źna, su dve tehnolo┼íke generacije ispred postoje─çih, zauzimaju mnogo manje prostora, zna─Źajno su jeftinija za gradnju, odr┼żavanje i pogon (tro┼íe znatno manje energije), proizvode manje mulja, ne smrde, mogu da se grade u samom gradu. Kada se savremena tehnologija za PPOV kombinuje sa inovativnim re┼íenjem za UPD (Uzvodni sliv, Postrojenje, Donja voda) dobijaju se vi┼íestruke u┼ítede. Za ovakvo inovativno re┼íenje PPOV/UPD moja ekipa je u Londonu dobila nagradu Sustainable cities (Odr┼żivi gradovi) od me─Ĺunarodnog konzorcijuma koji uklju─Źuje gradona─Źelnika Londona, Siemens itd. Ova inicijativa je predstavljena na brojnim stru─Źnim skupovima kod nas, u ─Źasopisima (Vodoprivreda, ─îasopis Udru┼żenja za tehnologiju voda i sanitarno in┼żenjerstvo itd.), sa njom su upoznati projektanti PPOV, gradona─Źelnici i komunalne organizacije najve─çih gradova u Srbiji, i najvi┼íe dr┼żavno rukovodstvo u vi┼íe navrata, ali uglavnom, ili nisam dobijao odgovore ili sam dobijao arogantne necivilizovane ÔÇťoptu┼żbeÔÇŁ. Rezultat, do sada, je pora┼żavaju─çi, ali ne odustajemo. Ako bi Srbija prihvatila ovu inovativnu tehnologiju ne samo da bi se ostvarile zna─Źajne u┼ítede od nekoliko milijardi evra, nego bi Srbija mogla da postane svetski lider u primeni inovativnih tehnologija PPOV, jer nema mnogo pa mo┼że da primeni ono ┼íto je najbolje i ekonomski najpovoljnije. Sada┼ínjim na─Źinom vo─Ĺenja politike projektovanja i gra─Ĺenja PPOV od strane dr┼żave, koju gradovi i projektanti slede, ostavljaju Srbiju na za─Źelju, u tehnolo┼íkom mraku, tako da ─çe u budu─çnosti ta postrojenja morati da se ru┼íe i prave nova, a to bi moglo da se radi jednom a ne dva puta.

Ulica Marka Miljanova, Novi Sad

Ulica Marka Miljanova, Novi Sad / foto: ACO

Da li postoje neki primeri u svetu gde je kontrola urbanih voda dovedena do savršenstva?

Niko nije savršen ali postoji dosta zemalja sa vrlo naprednom tehnologijom urbanih voda. Na primer: Švedska, Švajcarska, Holandija, Singapur, itd.

Kao ┼íto u raznim industrijama postoji termin recikla┼że koja je u stvari resurs, tako su i otpadne vode i mulj tako─Ĺe resurs?

Po savremenom konceptu cirkularne ekonomije svi produkti pre─Źi┼í─çavanja otpadnih voda su zna─Źajni resursi. Pre─Źi┼í─çena otpadna voda (efluent) je dragoceni resurs: ako se pre─Źi┼í─çavanje zavr┼íi sa sekundarnom fazom (nisu otklonjeni nutrijenti) voda mo┼że da se koristi za navodnjavanje gde u istoj cevi je i voda i ─Ĺubrivo (primer: PPOV u Tilbugu, Holandija, – Manastir Trapist), tercijalno pre─Źi┼í─çena voda je industrijska sirovina za mnoge pogone uklju─Źuju─çi elektronsku industriju (Shezyhen, Kina). Mulj tradicionalno mo┼że da se koristi kao sirovina za proizvodnju bio gasa za energiju, ali se iz mulja dobijaju i drugi komercijalno atraktivni proizvodi kao: industrijski enzimi, biopolimeri, viskoza.

Ve─ç 25 godina ste profesor na Imperial Koled┼żu u Londonu. Kakva su va┼ía iskustva.

Imperial Koled┼ż je vode─çi britanski tehni─Źki univerzitet, departman za gra─Ĺevinarstvo i ┼żivotnu sredinu (Depatment of Civil and Evironmental Engineering) gde ja radim je jedan od vode─çih u svetu u svojoj oblasti. Vrlo organizovan i relativno dobro finansiran je istra┼żiva─Źki rad ali u isto vreme vrlo konkurentan i zahtevan.

Moji istra┼żiva─Źki projekti su bili timskog karaktera, inspirisani potrebom prakse, ali u teorijskom smislu zasnovani na unapre─Ĺenjima primenom fundamentalnih principa mehanike fluida uz strogu interakciju sa eksperimentalnom proverom u laboratoriji i na terenu.

Za ovo vreme od ─Źetvrt veka bio sam mentor 19 doktorskih i 153 magistarske disertacije, ostvariv┼íi zna─Źajne inovacije u nekoliko oblasti: odr┼żivi sistemi urbanog odvodnjavanja (SUDS ÔÇô Sustainable Urban Drainage Systems), kratkoro─Źna prognoza urbanih poplava u realnom vremenu, napredna metoda otkrivanja gubitaka u vodovodnim mre┼żama i u poslednje vreme kvantifikacija uticaja PZR na ┼żivotnu sredinu i javno zdravlje. Takav trajni doprinos hidrotehni─Źkoj praksi je moje najdragocenije iskustvo.

Foto: Orbal Corp doo / www.syntec.pl

Kakva je generalno situacija na ostrvu kada se radi o vodama uopšteno?

Gradskim vodama (vodosnabdevanje, ki┼ína i fekalna kanalizacija i pre─Źi┼í─çavanje otpadnih voda) upravljaju vodne kompanije i tu je stanje relativno zadovoljavaju─çe. Vodne kompanije su privatizovane za vreme ÔÇ×vladavineÔÇť Margaret Ta─Źer, ali su pod strogom kontrolom dr┼żavne regulacione vodne kompanije (Ofwat). Otpadne vode se pre─Źi┼í─çavaju. A nekontrolisani izlivi fekalne vode u vodotokove se strogo ka┼żnjavaju. Kvalitetom vode u vodotocima se upravlja u skladu sa EU okvirom Direktivom za vode.(WFD). Me─Ĺutim, ozbiljni problemi se redovno de┼íavaju sa poplavama iz vodotokova pri jakim ki┼íama, jer na uzvodnom delu sliva ne postoje retenzioni bazeni / akumulacije za zadr┼żavanje poplavnih talasa. Oni su svesni da poplave ne mogu da spre─Źe pa su pre┼íli na sistem ÔÇ×┼żiveti sa poplavamaÔÇť.

U ve─çini gradova u Srbiji nakon malo obilnije ki┼íe imamo zakr─Źene ulice i poplavljene delove grada. Da li je re┼íenje toliko skupo ili smo neodgovorni prema sebi?

Oboje. Sistemi ki┼íne kanalizacije su davno izgra─Ĺeni, gradovi i njihovi kapaciteti su odavno nedovoljni i zbog nekontrolisane urbanizacije, ali i zbog sistematske nebrige o zadr┼żavanju zelenih povr┼íina, koje se nemilosrdno pretvaraju u betonirane ili asfaltirane povr┼íine, tako da se drasti─Źno pove─çava oticaj nakon jakih pljuskova sa nepropusnih povr┼íina. Situaciju dalje pogor┼íavaju op┼ítinski slu┼żbenici koji olako izdaju dozvole za izgradnju na zelenim povr┼íinama i ne kontroli┼íu dalje ÔÇ×osvajanje zelenih povr┼íinaÔÇť, znatno ve─çih od onih za koje je izdata ÔÇ×dozvolaÔÇť. Sa ovakvim stanjem situacija ─çe se redovno i drasti─Źno pogor┼íavati. Re┼íenje je u sistematskoj promeni ovako ÔÇ×nezdraveÔÇť situacije i prelaska na rigoroznu primenu savremenih re┼íenja, integralne za┼ítite od poplava sa zadr┼żavanjem vode na uzvodnim i prigradskim delovima sliva i sistematske primene plavo zelenih re┼íenja za smanjenje oticanja na nizvodnim delovima i gradskom jezgru.

Photo by lexi lauwers from Pexels

Sistemi odvodnjavanja su u poslednje vreme dobili na zna─Źaju kod projektovanja saobra─çajnica i poslovnih i stambenih zgrada. Kakav je kvalitet ovih proizvoda na tr┼żi┼ítu a kakav onih koje ugra─Ĺujemo?

Na na┼íem tr┼żi┼ítu prisutni su kvalitetni proizvodi poznatih svetskih sistema (na primer ACO) za mikro sisteme (pojedina─Źne zgrade i okolne povr┼íine), ali primena sistema za smanjenje i kontrolu oticanja mora da bude sistematska na nivo celog grada.
Primetili smo da sve više stranih kompanija dolazi u našu zemlju i nude svoja rešenja i proizvode iz oblasti upravljanja otpadnih voda. Zašto je to tako?

Mi smo u svetskom sistemu slobodne ponude i tra┼żnje i to zbog zdrave konkurencije nije lo┼íe, posebno ako se nude savremena kvalitetnija i jeftinija re┼íenja, ali problem je slo┼żeniji. Problem je u privilegovanom polo┼żaju pojedinih svetskih sistema, kao npr. nema─Źki KfW koji je uvezao tr┼żi┼íte na celom podru─Źju Balkana (i ┼íire) i plasira zastarelu skupu tehnologiju i skupi sistem menad┼żmenta izgra─Ĺen sistemima koji uglavnom lo┼íe funkcioni┼íu.

I za kraj, ka┼żite nam profesore, da li i kada Srbija mo┼że da stane rame uz rame sa razvijenim zemljama kada se radi o upravljanju otpadnim vodama?

Svakako, a mo┼że i da bude ÔÇ×za glavu vi┼íaÔÇť jer uglavnom nema PPOV pa mo┼że da primenjuje najsavremenije, jeftinije i tehnolo┼íki superiornija re┼íenja. Me─Ĺutim, veliki problem je ┼íto pojedinim u─Źesnicima u ÔÇ×lancu odlu─ŹivanjaÔÇť takav sistem manje odgovara od onog ÔÇ×┼íto skuplje to boljeÔÇť. O razlozima za to samo se naga─Ĺa.