Connect with us

Energetska efikasnost

Energetski dan Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta

Objavljeno

:

12 dani pasivne kuće

10. ZAGREBAČKI ENERGETSKI TJEDAN
13.-18.5.2019.

ENERGETSKI DAN ARHITEKTONSKOG I GRAĐEVINSKOG FAKULTETA SVEUČILIŠTA U ZAGREBU

ARHITEKTONSKI FAKULTET, Kačideva 26, Zagreb www.arhitekt.hr ¦ www.kpk.hr

Poštovane i poštovani, pozivamo vas na sudjelovanje u programu 10. zagrebačkog energetskog tjedna.

U okviru 10. zagrebačkog energetskog tjedna, u srijedu, 15. svibnja 2019. na Arhitektonskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, s početkom u 10:00 sati, održat de se cjelodnevni seminar „Energetski dan Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta“.

Predviđena su predavanja stručnjaka o najnovijim temama u području visoko energetski učinkovite i održive arhitekture novogradnje i obnove, prezentacije projekata i ostvarenja, novih energetski učinkovitih proizvoda za graditeljstvo te otvorenje izložbe i prezentacija prvonagrađenog rada međunarodnog studentskog natječaja Saint-Gobain na lokaciji u Milanu.

Otvaranje izložbe je u 14:00 sati na 3. katu AF. Izložba ostaje otvorena do kraja svibnja.

Ovogodišnji program Energetskog dana Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta obuhvata slijedeće teme:

Teme koje se trajno prezentiraju uz otvorenu diskusiju stručne javnosti:

„Zagreb energetski efikasan grad“ (ZagEE), „Napredna energetska obnova – Faktor 10“, „28 godina najbolje prakse pasivne kuće – konferencije u Heilderbergu – Gaobeidianu 2019.“, „Pasivna kuća klasik, plus i premium“, „Energetski gotovo nulta gradnja (nZEB)“, „Integrirani sustavi obnovljivih izvora energije“ i „Grad Zagreb – PassREg EU projekt – seminari“ i dr. uz stručne diskusije.

Podsjedamo da se je od 1. do 7. zagrebačkog energetskog tjedna održavao dvodnevni seminar „Energetska obnova do „faktora 10“ i obnovljivi izvori energije“. Ove su teme i dalje zastupljene u programu Energetskog dana Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta, kao i Dana pasivne kuće u Hrvatskoj koji se održavaju u studenom. Ove de se godine 12. Dani pasivne kuće održati od 8. – 10. studenog. www.kpk.hr

Održat će se 6. ECO-SANDWICH dan

Govorit de se o prvoj implementaciji predgotovljenih ventiliranih fasadnih elemenata visoke energetske učinkovitosti za energetski standard pasivne kuće („A+“), izrađenog djelomično od
recikliranog agregata, koji je proveden u okviru programa Eco-innovation EU i o prvim iskustvima. Prikazat će se i druga implementacija sustava na dječjem vrtiću Ribica u Sarvašu.

Predavanja su otvorena, namijenjena stručnjacima, studentima i svim zainteresiranim građanima.

Za organizatora
Red.prof.art. Ljubomir Miščevid, dipl.ing.arh.
Voditelj Konzorcija pasivna kuda Hrvatska
Predsjednik udruge Centar za obnovljive izvore energije
Predsjednik Hrvatske sekcije ISES
Stručni voditelj CEONO

Info
www.arhitekt.hr
www.kpk.hr
info@kpk.hr
miscevic@arhitekt.hr
(+385 1) 4639 394, 4639 628

Advertisement

Energetska efikasnost

Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Biomasa

Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji.

Učesnici su, bez izuzetka, istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj celokupni projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera, ali i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase.

Naime, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. godine započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od 3.15 miliona USD. Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i konkretno korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja,a posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji u raznim zemljama organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će, sa razvojem tehnologije, značajno rasti i to do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom, praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni, a njihovo korišćenje negativno utiče na životnu sredinu. I to u značajnoj meri. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Izvor: zelenaenergija.pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

Od

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno