Sezona hlađenja je iza nas, a sa njom još jedan period u kojem su se na terenu najbolje videli kvalitet projektovanja, izbora opreme i instalacija. Istovremeno, pripreme za sezonu grejanja su uveliko u toku, a sa njima i povećano interesovanje za toplotne pumpe.
Upravo o svemu tome smo razgovarali sa Nikolom Miloševićem iz kompanije Ariston, koji je sa nama podelio šta investitori i projektanti zaista traže, koje su najčešće greške prilikom izbora sistema i koliki je značaj tehničke podrške u celom procesu.
Dotakli smo se najvažnijih pitanja poput novih sistema, edukacije, pravilnog pristupa odabiru, kao i dugoročne podrške korisnicima u periodu eksploatacije.
Iza nas je još jedna intenzivna sezona hlađenja. Iz ugla tehničke podrške i projekata na kojima ste radili, šta se tokom poslednjih nekoliko godina najviše promenilo u zahtevima investitora, projektanata, ali i krajnjih korisnika kada je reč o sistemima za klimatizaciju?
Zahtevi su danas značajno širi od samog kapaciteta hlađenja i početne cene uređaja. Sve više se razmišlja o ukupnom komforu – energetskoj efikasnosti, nivou buke, kvalitetu vazduha, mogućnosti pametnog upravljanja, ali i jednostavnom održavanju sistema. Klima uređaj se zato sve manje posmatra kao proizvod koji koristimo samo tokom nekoliko najtoplijih nedelja, a sve više kao deo celogodišnjeg termalnog komfora.
Taj trend vidimo i kroz razvoj našeg portfolija. Aktuelni modeli ALYS NET i AERES NET, na primer, kombinuju A++ energetsku klasu u hlađenju, Wi-Fi povezivanje, tihi režim rada i funkcije poput Follow Me kontrole temperature i samočišćenja. ALYS NET dodatno nudi napredni sistem prečišćavanja vazduha.
Drugim rečima, očekivanje više nije samo „ohladiti prostor“, već postići željeni komfor što efikasnije i prilagoditi rad sistema stvarnim potrebama korisnika.
Koji su Vam se problemi tokom protekle sezone najčešće ponavljali na terenu? Postoje li situacije u kojima se još u fazi projektovanja ili izbora opreme moglo sprečiti ono što kasnije postaje problem u eksploataciji?
Veliki deo problema koji se kasnije javljaju u eksploataciji može se sprečiti još u fazi projektovanja i izbora opreme. Jedan od najčešćih primera je neadekvatan izbor snage toplotne pumpe, kada se ona određuje prvenstveno prema površini objekta, bez dovoljno pažnje na izolaciju, stolariju i stvarne toplotne gubitke. Posledica može biti predimenzionisan ili poddimenzionisan sistem, sa manjom efikasnošću i nižim nivoom komfora.
Drugi čest problem je nepravilno dimenzionisanje cevovoda. Kod toplotnih pumpi, gde je projektovana temperaturna razlika polaznog i povratnog voda oko 5 °C, potrebni su veći protoci vode nego kod klasičnih sistema sa razlikom od oko 20 °C. Zato prečnik cevovoda mora odgovarati snazi uređaja i potrebnom protoku – u suprotnom može doći do nedovoljnog protoka i problema u radu sistema.
Upravo zato veliki značaj pridajemo edukaciji. Kroz naš trening centar trudimo se da što većem broju partnera prenesemo praktična znanja o pravilnom projektovanju, izboru i instalaciji opreme, jer dobro projektovan sistem od samog početka znači pouzdaniji rad, veću efikasnost i manje problema tokom eksploatacije.
Koliko je pravilno dimenzionisanje sistema danas zaista presudno? Da li se kapaciteti pogrešno procenjuju, zanemaruju karakteristike objekta ili se odluke donose prema nekim drugim kriterijumima? Kakve posledice takvi izbori imaju u eksploataciji?
Pravilno dimenzionisanje je jedan od osnovnih preduslova za efikasan i pouzdan rad sistema. Kvadratura sama po sebi nije dovoljna za izbor opreme. Potrebno je uzeti u obzir namenu objekta, izolaciju, staklene površine i orijentaciju, broj korisnika, unutrašnje izvore toplote i temperaturne uslove u kojima sistem treba da radi.
Poddimenzionisan sistem može imati problem da dostigne željene uslove i radiće pod većim opterećenjem. Predimenzionisanje takođe nije dobro rešenje – može negativno uticati na efikasnost, regulaciju i komfor. Cilj zato nije izabrati „što jači“ uređaj, već odgovarajući sistem za konkretan objekat.
Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, pažnja se često usmerava na deklarisane karakteristike uređaja. Koliko konačan rezultat zapravo zavisi od samog proizvoda, a koliko od projekta, dimenzionisanja, instalacije, regulacije i načina korišćenja sistema?
Deklarisana efikasnost proizvoda je veoma važna, ali predstavlja samo jedan deo jednačine. U realnoj eksploataciji rezultat zavisi od kompletnog sistema. Kvalitetno projektovanje i pravilno dimenzionisanje, dobra instalacija, odgovarajuća regulacija i način na koji korisnik upravlja sistemom direktno utiču na potrošnju i komfor.
Možemo imati veoma efikasan proizvod, ali ako radi u neodgovarajućim uslovima ili nije pravilno integrisan sa ostatkom sistema, njegov puni potencijal neće biti iskorišćen. Zato energetska efikasnost treba da se posmatra kao rezultat dobrog proizvoda i dobrog sistema, a ne samo kao podatak sa energetske oznake.
U kojoj fazi projekta bi, po Vašem mišljenju, proizvođač odnosno njegov tehnički tim trebalo da bude uključen? Šta se dobija kada pre-sales podrška uđe u projekat dovoljno rano, a šta se dešava kada se rešenja traže tek pred izvođenje?
Što ranije, to bolje. Kada se tehnički tim uključi još tokom razvoja rešenja, postoji mogućnost da zajedno sa projektantom sagleda zahteve objekta i predloži optimalnu konfiguraciju sistema.
Naš posao u pre-sales delu nije samo izbor proizvoda iz kataloga. Podrška može uključivati analizu zahteva, izbor i dimenzionisanje opreme, hidrauličke šeme i pomoć pri integraciji različitih elemenata sistema. Kada se proizvođač uključi tek neposredno pred izvođenje, prostor za optimizaciju je mnogo manji, jer su ključne projektantske odluke često već donete.
Upravo zato Ariston dodatno jača lokalni tehnički i pre-sales tim – cilj nam je da projektant i izvođač imaju stručnog sagovornika tokom čitavog procesa.
Možete li izdvojiti neki tip projekta ili specifičnu situaciju iz prakse koja je od Vašeg tima zahtevala nestandardno rešenje? Ne nužno konkretan objekat, već problem koji dobro pokazuje koliko je tehnička podrška važna.
Jedan od zahtevnijih projekata na kojem smo radili bio je proizvodni pogon površine oko 2.200 m², gde je zahtev bio da se i grejanje i hlađenje realizuju putem podnog sistema.
Bilo je potrebno precizno proračunati toplotne gubitke i dobitke objekta, a zatim definisati potreban kapacitet i broj toplotnih pumpi koje rade u kaskadi.
Dodatni izazov predstavljala je veličina sistema, sa približno 16.000 metara cevi podnog sistema. Posebnu pažnju zato smo posvetili hidraulici – izboru bafera, sabirnika i razdelnika, dimenzionisanju cevovoda i potrebnim protocima.
Upravo ovakvi projekti najbolje pokazuju značaj tehničke podrške. Nije dovoljno samo izabrati toplotnu pumpu odgovarajuće snage – potrebno je sagledati sistem kao celinu i pravilno uskladiti sve njegove elemente.
Najbolja potvrda rešenja je njegova eksploatacija: sistem je već tri godine u radu tokom zimskog i letnjeg perioda, a investitor je u međuvremenu izgradio još jedan proizvodni pogon i odlučio da primeni praktično isti koncept. Za nas je to najbolji pokazatelj uspešnosti prvobitnog rešenja.
Sa završetkom sezone hlađenja ulazimo direktno u sezonu grejanja. Šta trenutno primećujete na tržištu Srbije – gde raste interesovanje za toplotne pumpe?
Interesovanje za toplotne pumpe definitivno raste, posebno kod novogradnje i objekata koji se od početka projektuju sa niskotemperaturnim sistemima grejanja. Prednost takvih projekata je što se objekat i sistem mogu od početka optimizovati za rad toplotne pumpe, čime se najbolje koriste njene mogućnosti.
Istovremeno raste interesovanje i kod rekonstrukcija, ali tu je potrebna detaljnija analiza postojećeg sistema i samog objekta. Toplotnu pumpu ne treba posmatrati kao jednostavnu zamenu jednog izvora toplote drugim. Potrebno je proveriti uslove u kojima će raditi i sagledati sistem kao celinu.
Toplotne pumpe se poslednjih godina često predstavljaju gotovo kao univerzalno rešenje. Međutim, u kojim objektima one zaista daju najbolje rezultate, a u kojim situacijama treba biti oprezan pre nego što se donese odluka o njihovoj primeni?
Najbolje rezultate daju kada su objekat i sistem projektovani tako da omogućavaju njihov efikasan rad – dobra izolacija i niskotemperaturni sistemi grejanja, poput podnog grejanja, predstavljaju veoma povoljne uslove.
Kod postojećih objekata situacija može biti kompleksnija. Ako objekat ima velike toplotne gubitke ili postojeći sistem zahteva veoma visoke temperature vode, potrebno je pažljivo proveriti da li je direktna zamena izvora optimalno rešenje.
Zato ne treba krenuti od pitanja „Koju toplotnu pumpu da izaberemo?“, već od pitanja „Šta konkretnom objektu treba?“ Nekada će odgovor biti toplotna pumpa, nekada drugi izvor, a nekada kombinacija tehnologija.
Koliko postojeći objekti predstavljaju poseban izazov za prelazak na toplotne pumpe? Šta je potrebno proveriti kod postojećeg sistema grejanja, instalacija i samog objekta pre nego što se zameni izvor toplote?
Kod postojećih objekata prvo treba razumeti realne toplotne potrebe i stanje samog objekta – izolaciju, stolariju i toplotne gubitke. Zatim treba analizirati postojeći sistem distribucije: tip i veličinu grejnih tela, projektovane temperature polaznog voda, hidrauliku i mogućnost rada sistema na nižim temperaturama. Tek nakon toga možemo proceniti kakvo rešenje ima smisla.
Ponekad relativno male intervencije na objektu ili sistemu mogu značajno poboljšati uslove za primenu toplotne pumpe. U drugim slučajevima racionalnije je zadržati deo postojećeg sistema i kombinovati ga sa novim izvorom.
Kakav je potencijal hibridnih sistema? Gde vidite njihovo mesto – mogu li upravo kombinacije različitih izvora biti realan put ka energetskoj tranziciji postojećeg fonda zgrada u Srbiji?
Mislim da hibridni sistemi imaju veoma interesantan potencijal upravo kod postojećih objekata. Srbija istovremeno ima područja u kojima se razvija gasna infrastruktura i rastuće interesovanje za elektrifikaciju grejanja i obnovljive izvore. Zato izbor ne mora uvek da bude „ili gas ili toplotna pumpa“.
Kombinacija toplotne pumpe i kondenzacionog gasnog kotla omogućava da se dva izvora međusobno dopunjuju i da upravljanje sistemom bira optimalan način rada u zavisnosti od potreba objekta i uslova. Takva rešenja mogu biti posebno zanimljiva kod rekonstrukcija, gde omogućavaju veće korišćenje obnovljivih izvora, a da se istovremeno uzmu u obzir karakteristike postojećeg objekta i infrastrukture.
Ariston predstavlja novu generaciju NIMBUS 5 toplotnih pumpi sa rashladnim fluidom R290. Šta prelazak na R290 znači sa tehničkog i energetskog stanovišta i koje konkretne prednosti donosi projektantima i korisnicima?
NIMBUS 5 predstavlja novu generaciju Ariston toplotnih pumpi, sa prirodnim rashladnim sredstvom R290, odnosno propanom, koji ima veoma nizak potencijal globalnog zagrevanja.
Pored ekološkog aspekta, važna karakteristika nove generacije je mogućnost rada u visokotemperaturnom režimu, sa temperaturom polaznog voda do 75 °C.
To je posebno značajno kod rekonstrukcije postojećih sistema grejanja. Toplotne pumpe više ne treba posmatrati isključivo kao rešenje za niskotemperaturne sisteme, poput podnog grejanja. Mogućnost postizanja viših temperatura polaznog voda otvara širi prostor za njihovu primenu i u objektima sa postojećim radijatorskim sistemima, gde su često potrebne više radne temperature.
Za projektante to znači veću fleksibilnost pri izboru rešenja, naročito kod rekonstrukcija i zamene postojećih izvora toplote, dok korisnici dobijaju sistem koji može da odgovori i na zahtevnije temperaturne režime. Istovremeno, primena R290 predstavlja važan korak ka smanjenju uticaja sistema grejanja i hlađenja na životnu sredinu, čemu kompanija Ariston pridaje veliki značaj.
Uz efikasnost uređaja, korisnicima postaju sve važniji pouzdanost sistema, servis i garancija. Koliko danas produžena garancija i kvalitet postprodajne podrške utiču na izbor sistema koji treba da radi narednih deset ili više godina?
Veoma mnogo. Kod sistema koji predstavlja dugoročnu investiciju nije dovoljno posmatrati samo cenu i tehničke karakteristike na dan kupovine. Važno je ko stoji iza proizvoda, kakva je servisna mreža, da li postoje rezervni delovi i stručna podrška i kakvu sigurnost korisnik ima tokom godina eksploatacije.
Zato smo ove godine dodatno stavili fokus na programe produženih garancija, uključujući klima uređaje i gasne kotlove. Produžena garancija za nas nije samo promotivna pogodnost, već dodatna potvrda poverenja u proizvod i način da korisniku pružimo veću sigurnost nakon kupovine.
Ariston ove jeseni pokreće novi koncept „Ariston Dana“, uz postojeći trening centar i direktnu edukaciju partnera. Gde danas vidite najveći prostor za dodatnu edukaciju – kod projektanata, instalatera, servisera ili korisnika – i koje greške bi se boljim prenosom znanja najlakše mogle izbeći?
Edukacija je potrebna kroz ceo lanac, jer kvalitet konačnog sistema zavisi od više učesnika – od projektovanja i izbora opreme do instalacije, puštanja u rad i korišćenja.
Sa razvojem toplotnih pumpi, hibridnih sistema, pametnog upravljanja i drugih novih tehnologija raste i potreba za kontinuiranom razmenom znanja.
Zato smo otvorili Ariston trening centar u Beogradu, a ove jeseni dodatno izlazimo na teren kroz novi koncept „Ariston Dana“, gde sa partnerima razgovaramo o grejanju, klimatizaciji i novitetima u portfoliju.
Važno nam je da partneri ne dobiju samo prezentaciju proizvoda. Želimo da vide tehnologiju, razgovaraju sa našim tehničkim timom, razmene iskustva i dobiju odgovore na konkretne situacije sa kojima se susreću na terenu. Upravo se takvim prenosom znanja mnoge greške mogu sprečiti pre nego što dođu do krajnjeg korisnika.
Ariston istovremeno širi lokalni tehnički pre-sales tim i prisustvo u Srbiji, uz novu fabriku u Nišu i lokalnu proizvodnju komponenti za evropsko tržište. Da li sve to govori o širem pomeranju uloge proizvođača – od kompanije koja isporučuje uređaj ka partneru koji prati projekat od ideje do eksploatacije? Kako Vi vidite tu ulogu u narednim godinama?
Apsolutno. Mislim da će uloga proizvođača sve manje biti samo da ponudi i isporuči uređaj, a sve više da obezbedi potrebno znanje i podršku kako bi taj uređaj postao deo kvalitetnog sistema.
Zato paralelno razvijamo nekoliko stvari. Širimo lokalni tehnički i pre-sales tim, ulažemo u edukaciju partnera i jačamo prisustvo kompanije u Srbiji.
Nova fabrika u Nišu predstavlja još jedan važan deo te dugoročne strategije. U njoj će se proizvoditi emajlirani cilindri i komponente za toplotne pumpe namenjene evropskim tržištima, čime Srbija postaje deo Aristonovog evropskog proizvodnog lanca za tehnologije povezane sa energetskom tranzicijom.
Za mene je budućnost odnosa proizvođača i partnera upravo u tome – da budemo uključeni od ideje i projektovanja, preko izbora i realizacije rešenja, do puštanja sistema u rad i njegove eksploatacije.
Na kraju, korisnik ne ocenjuje pojedinačne komponente. On ocenjuje da li sistem pouzdano radi, koliko energije troši i kakav mu komfor pruža. Na nama je da zajedno sa projektantima, instalaterima i serviserima omogućimo da taj rezultat bude što bolji.