Connect with us
Energetska efikasnost

Elektrifikacija u Srbiji ÔÇô Nekad i sad

Po─Źeci elektrifikacije u Srbiji zapravo su po─Źeci elektrifikacije u Evropi i svetu.

Prvi put u Kraljevini Srbiji elektri─Źna energija upotrebljena je 1884. godine u Vojno-tehni─Źkom zavodu u Kragujevcu za potrebe osvetljenja, a presudni doga─Ĺaj u elektrifikaciji Srbije je izgradnja elektri─Źne centrale na parni pogon u Beogradu 1893.*1

1900. godine, samo pet godina nakon Nijagarinih Vodopada, na ─Éetinji u U┼żicu pu┼ítena je u rad prva hidrocentrala koja je proizvodila polifaznu struju na Teslinim principima i smatra se drugom takvom hidrocentralom na svetu.

96 dana pre nje pu┼ítena je u rad hidrocentrala jednosmerne struje na reci Gradac u Valjevu… Ideje za elektrifikaciju poticale su od uglednih i vi─Ĺenih ljudi tog doba, mahom privrednika, a bile su prepoznate i podr┼żane od strane tada┼ínjih vlasti kao preduslov za progres i napredak dru┼ítva. Od tada pa do danas, proteklo je puno vremena.

Svet je pretrpeo puno promena, a posebno turbulentno je bilo na brdovitom Balkanu, a kako se Srbija u svemu tome sna┼íla i kako se danas snalazi, pitanje je za istori─Źare, sociologe, politikologe

Kada je u pitanju obezbe─Ĺenje energetskih potreba, izazovi sa kojima se danas suo─Źavamo nisu ni┼íta manji nego ┼íto su bili krajem devetnaestog veka, naprotiv. Kroz istoriju, Srbija je uvek uspevala da obezbedi energetsku nezavisnost izme─Ĺu ostalog i ulaganjem u proizvodnju elektri─Źne energije i elektrodistributivnu mre┼żu.

Zanimljivo je da je na tom polju najvi┼íe ura─Ĺeno u periodu kada je dru┼ítveno i ekonomsko ure─Ĺenje Srbije i dr┼żave ─Źiji je bila sastavni deo, bilo druga─Źije od onoga ┼íto danas nazivamo razvijenim demokratskim svetom. Planska ekonomija i dr┼żavni intervencionizam neminovno su izgubili bitku sa tr┼żi┼íno orjentisanim privredama i nema sumnje da ÔÇÖnevidljiva ruka tr┼żi┼ítaÔÇÖ i slobodna konkurencija doprinose ubrzanju privrednih aktivnosti i rastu ekonomije.

Naravno, postavlja se opravdano pitanje koliko je slobodna konkurencija danas, bilo gde u svetu, stvarno mogu─ça kada na tr┼żi┼ítu postoje tehnolo┼íki, a posebno finansijski superiorni subjekti koji spre─Źavaju ulazak novih, manjih igra─Źa, koji bi podsticali razvoj konkurencije koja donosi stvarne benefite za krajnjeg kupca i dru┼ítvo uop┼íte.

Pored ovih pitanja koja su tema za ─Źitav spektar dru┼ítvenih nauka, i bi─çe sve aktuelnija u vremenima koja dolaze, kada je re─Ź o energetskim potrebama bilo kog dru┼ítva, name─çe se nekoliko veoma jasnih i jednostavnih zaklju─Źaka. Kao ┼íto se obrazovanje i kultura ne mogu potpuno prepustiti zakonima tr┼żi┼íta i potpuno osloboditi dr┼żavne regulacije, jer osim ekonomske ispunjavaju i druge dru┼ítvene uloge, tako je i sa energetikom.

solarna energija

foto: D Cannon from Pixabay

Stabilnost i nezavisnost energetskog sistema bitna je u privrednom smislu, ali u sebi pored ekonomske sadr┼żi i socijalnu, politi─Źku i najbitnije razvojnu komponentu nekog dru┼ítva i kao takva ne sme biti li┼íena dr┼żavne pomo─çi. Kori┼í─çenje prirodnih resursa, prvenstveno zaliha uglja za obezbe─Ĺenje energetskih potreba dalo je zamajac industrijskom razvoju nakon drugog svetskog rata ne samo u Srbiji, ve─ç i u celoj biv┼íoj Jugoslaviji. Me─Ĺutim, ne treba zanemariti ni ulaganja u proizvodnju elektri─Źne energije iz obnovljivih izvora u tom periodu.

Brodske prevodnice na ─Éerdapu ili ve┼íta─Źko jezero Zaovine, sagra─Ĺeno za potrebe reverzibilne hidroelektrane, sa vertikalnim dovodno-odvodnim tunelom du┼żine oko 8 km i pre─Źnika 6,3 m, samo su neki od vrhunskih in┼żenjerskih i graditeljskih poduhvata koji i dan danas oduzimaju dah. Osim ┼íto nam slu┼że na ─Źast i obezbe─Ĺuju neophodnu energiju, ovi i mnogi drugi primeri iz daleke i/ili novije istorije daju nam odgovor u kom smeru danas treba i─çi.

Dekarbonizacija, energetska tranzicija, zelena energija, energetska efikasnost, efekat staklene ba┼íte…, termini su koje sve ─Źe┼í─çe ─Źujemo, a utisak je sve manje razumemo. Ono ┼íto svi razumemo i vidimo jeste da upotreba elektri─Źne energije elimini┼íe zaga─Ĺenje na samom mestu potro┼ínje. Najbolji primer za to su grejanje i transport.

I nema sumnje da je elektrifikacija u smislu upotrebe elektri─Źne energije gde god je to mogu─çe, jedini odr┼żivi na─Źin za re┼íavanje globalnih ekolo┼íkih izazova. Prerada, skladi┼ítenje i transport hrane odavno su mogu─çi isklju─Źivo zahvaljuju─çi elektri─Źnoj energiji, a i proizvodnja hrane sve vi┼íe se elektrifikuje.

enerset elektri─Źno grejanje u rasadniku

foto: ENERSET d.o.o. / Elektri─Źna energija nam omogu─çava grejanje rasadnika i staklenika, regulaciju vlage i osvetljenja ┼íto je neophodno za uzgoj zdravih biljaka

Uzgoj biljaka u kontrolisanim uslovima mogu─ç je isklju─Źivo uz primenu savremenih sistema za merenje i regulaciju temperature, vla┼żnosti, osvetljenja… Sli─Źno je i sa uzgojem ┼żivotinja. Elektrifikacija neminovno kreira pove─çanje tra┼żnje, a celu pri─Źu komplikuje jasna potreba da se sama proizvodnja elektri─Źne energije dekarbonizuje.

Prelazak sa konvencionalnih na─Źina proizvodnje na alternativne ili obnovljive izvore, ispostavio se kao mnogo ve─çi izazov nego ┼íto je u po─Źetku izgledalo

Nema─Źka je pod pritiskom zelenih partija koje decenijama unazad imaju sna┼żan uticaj, ubrzano po─Źela sa ga┼íenjem termoelektrana i ispostavilo se da je bila prinu─Ĺena na zna─Źajno pove─çanje uvoza kako ne bi ugrozila snabdevanje elektri─Źnom energijom. ─îak i da su to svesno uradili i bili spremni da plate za smanjenje zaga─Ĺenja na svojoj teritoriji, slobodno mo┼żemo re─çi da bi za nas to bio luksuz koji ne mo┼żemo da priu┼ítimo. Koliko god se ─Źist vazduh nikako ne mo┼że povezati sa re─Źju luksuz, prosto re─Źeno, nemamo dovoljno razvijenu privredu i ┼żivotni standard koji bi takvu energetsku tranziciju mogli da plate.

Energetska tranzicija se mora sprovoditi postepeno i veoma pa┼żljivo kako se sa jedne strane ne bi ugrozila energetska stabilnost, a sa druge strane eko sistemi koji neminovno trpe tamo gde se za proizvodnju elektri─Źne energije koriste obnovljivi izvori.

U me─Ĺuvremenu, mogu─çe je zna─Źajno smanjiti zaga─Ĺenje osavremenjavanjem postoje─çih kapaciteta. Jednostavno, mnogo je lak┼íe ugraditi filtere, sisteme za odsumporavanje i sl., na jednoj termoelektrani nego na svakom od┼żaku privatnih lo┼żi┼íta.

enerset elektri─Źno grejanje

foto: ENERSET d.o.o. / Elektri─Źna energija u slu┼żbi grejanja elemini┼íe zaga─Ĺenje, a korisnicima pru┼ża ─Źisto─çu, komfor, daljinsko upravljanje i zna─Źajnu u┼ítedu u potro┼ínji

Tako─Ĺe, na strani potro┼ínje, mogu─çe su zna─Źajne u┼ítede ukoliko se koriste savremeni, energetski efikasni sistemi, ure─Ĺaji i objekti. Gubici koji se javljaju u transportu elektri─Źne energije i na elektri─Źnim spojevima na samom mestu potro┼ínje mogu se eliminisati ulaganjem u nove tehnologije i redovnim odr┼żavanjem elektrodistributivne mre┼że.

Kada pri─Źamo o vetroparkovima, solarnim farmama i mini hidroelektranama, neophodno je uzeti u obzir visinu potrebnih ulaganja i koli─Źinu energije koja se mo┼że dobiti, zatim uticaj koji ova postrojenja imaju na ┼żivotnu sredinu tokom rada i tro┼íkove bezbednog uklanjanja i odlaganja otpada koji nastaje prilikom remonta i/ili ga┼íenja ovih sistema.

Na kraju, ali ni┼íta manje bitna, tu je i mo┼żda nepravedno anatemisana nuklearna energija. Opravdano ili ne, nekoliko katastrofa, istina svetskih razmera, kao i sam nuklearni otpad stvorili su utisak, posebno na na┼íim prostorima da je nuklearna energija opasna i prljava. Ne treba izgubiti iz vida da je i ova tehnologija zna─Źajno napredovala u svakom smislu a posebno bezbednosnom, pa je zato ne treba odbaciti kao a priori nepo┼żeljnu.

Srbija, koju ina─Źe karakteri┼íe period produ┼żene tranzicije, neminovno ulazi i u energetsku tranziciju

Dobro je ┼íto su ove teme sve ─Źe┼í─çe ne samo predmet medijske pa┼żnje ve─ç i svakodnevnih razgovora me─Ĺu ljudima. Nije dobro ┼íto su ─Źesto (zlo)upotrebljene u dnevnopoliti─Źke svrhe.

Iako su me─Ĺunarodni ciljevi postavljeni za 2050. vi┼íe skup lepih ┼żelja nego konkretnih strategija i akcija, dati su neki okviri u kojima se treba kretati. Ukoliko Srbija kao dru┼ítvo ┼żeli da se bar pribli┼żi tim ciljevima, a da pri tome iskoristi sopstvene potencijale i sa─Źuva energetsku nezavisnost ali i nasle─Ĺe (prirodno i kulturno), u debatu o strategijama i konkretnim akcijama, mora biti uklju─Źena ne samo stru─Źna ve─ç i sva zainteresovana ┼íira javnost, kako bi se ova kompleksna tema mogla sagledati iz razli─Źitih uglova.

Ono ┼íto kao pojedinci svakako mo┼żemo i treba da radimo, jeste da kad god mo┼żemo, biramo energetski efikasna re┼íenja, sisteme i ure─Ĺaje koji ne zaga─Ĺuju ┼żivotnu sredinu. Zbog svojih svojstava, prvenstveno onog da se lako i bez mnogo gubitaka transportuje na velike udaljenosti, a u novije vreme i skladi┼íti, elektri─Źna energija ostaje jedini odr┼żiv vid snabdevanja energijom u budu─çnosti. Samim tim, svako ulaganje u re┼íenja koja koriste elektri─Źnu energiju u svom radu, predstavlja ulaganje u budu─çnost.

I na kraju, da zavr┼íimo re─Źima ─Éor─Ĺa Stanojevi─ça, profesora eksperimentalne fizike na Filozofskom fakultetu Velike ┼íkole Univerziteta u Beogradu, koji je 1883. godine, o dr┼żavnom tro┼íku upu─çen u Be─Ź na elektri─Źnu izlo┼żbu kako bi video dokle se u Evropi stiglo sa primenom elektri─Źne energije, posebno u cilju osvetljenja gradova. U svom izve┼ítaju od 24.11.1883. godine on izme─Ĺu ostalog ka┼że i:

ÔÇ×Elektri─Źnu svetlost treba da uzmemo za na┼íe osvetljenje, pa bilo za osvetljenje ulica varo┼íkih, bilo za osvetljenje zatvorenih prostora. Svi navedeni primeri o cenama gasne energije i elektri─Źne svetlosti pokazuju da elektri─Źna svetlost ko┼íta jeftinije; nekad vi┼íe, nekad manje. Recimo da nas ko┼íta toliko isto kao i gasno osvetljenje, pa opet treba da usvojimo elektri─Źno, jer je na njegovoj strani higijena.ÔÇŁ

*1 Pionirski period elektrifikacije Srbije, Aleksandar Kale Spasojevi─ç, Institut za savremenu istoriju Beograd

Autor teksta: Dragan Vu─Źi─çevi─ç