Reči i dela arhitektonske struke

45. SALON ARHITEKTURE – SALON DIJALOGA Muzej primenjene umetnosti i ASAP – Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi 28/ 3 – 30/ 4/ 2023. godine

Salon arhitekture je najznačajnija nacionalna godišnja smotra iz oblasti savremene arhitekture koju od 1974. godine u kontinuitetu organizuje Muzej primenjene umetnosti. Salon pruža sveobuhvatni presek arhitektonske produkcije na nacionalnom nivou uz gostujuće učešće autora sa međunarodne scene i iz regiona. U okviru takmičarskog dela programa dodeljuju se nagrade, priznanja i pohvale u okviru predviđenih kategorija, kao i glavna nagrada Salona – Gran pri (Grand Prix). Ove godine Salon arhitekture uvodi novu nagradu – Nagradu publike i Priznanje Salona koje dodeljuje Savet.

TEMA 45. SALONA ARHITEKTURE

Fokusirajući se na kontinuitet arhitektonske misli i prakse kroz vreme, Muzej primenjene umetnosti godinama neguje ovu značajnu manifestaciju i gradi most između tradicije i savremenosti. Uspostavljanjem intenzivnijeg međugeneracijskog, međusektorskog i međunarodnog dijaloga kroz izložbu i prateći program, 45. Salon arhitekture ima za cilj da podstakne dijalog u težnji ka čuvanju integriteta struke.

POTREBA ZA DIJALOGOM

Poslednjih decenija arhitektonska profesija globalno prolazi kroz krizu u vezi sa sopstvenom ulogom i pozicijom u društvu, pa nam je više nego ikad potreban dijalog. Kritički dijalog. Dijalog unutar profesije. Dijalog s javnošću. Dijalog sa zajednicom. Dijalog sa svim učesnicima u procesu stvaranja arhitekture. Usled nepostojanja funkcionalnog mehanizma kritičkog dijaloga proizveden je vakuum, „neprostor“ unutar domaće arhitektonske struke, posledica toga su neretko konfrontirani stavovi i podele, tako da su reči i dela arhitektonske struke decenijama bez uticaja i odjeka u srpskom društvu, a javnost preispituje našu profesiju za svako činjenje i nečinjenje u javnom prostoru. Zato verujemo da je na zajednici srpskih arhitekata odgovornost da izgradi kulturu dijaloga unutar sebe i sa društvom, za šta je neophodno da razume da je potrebna promena nas samih, a ne svih drugih oko nas. Salon ove godine doživljavamo kao priliku da stvorimo novo polje dijaloga unutar arhitektonske zajednice i, što je još važnije, sa društvom u kojem i za koje stvaramo, i time doprinesemo repozicioniranju arhitektonske profesije.

KONTINUITET

Arhitektonska profesija u Srbiji jeste profesija diskontinuiteta. Od svih arhitektonskih praksi koje danas rade u Srbiji, 80 odsto nije postojalo pre 2005. godine. Karakter i okolnosti današnje arhitektonske prakse nemaju gotovo nikakvu vezu s karakterom i okolnostima arhitektonske profesije koja je imala potrebu da inicira nastanak Salona arhitekture pre 49 godina. Salon arhitekture je svojevrsni registar preskočenog iskustva arhitektonske prakse u Srbiji i zbog toga je povratak Salonu značajniji nego ikada. Dubinski pogled u Salon arhitekture kroz svoja prethodna 44 izdanja može biti put premošćavanja diskontinuiteta arhitektonske prakse danas sa onom koja je obeležila arhitekturu prošlog veka okupljajući se oko Salona arhitekture 1974. godine.

SIŽE

Razumevajući složenost procesa koji oblikuju savremeno graditeljstvo, kuća arhitekture – Muzej primenjene umetnosti (MPU) i Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi (ASAP) pozivaju vas na preispitivanje i redefinisanje naših praksi. Više nego ikada arhitektura mora da pro- nađe novi format delovanja kako bi obezbedila sopstvenu egzistenciju.

Savremena arhitektonska praksa podrazumeva kolektivno stvaranje kroz sinergiju interdisciplinarnih znanja i aktivaciju svih učesnika u procesu izgradnje i oblikovanja prostora. Suštinski dijalektički odnos teorije i prakse globalno prolazi kroz svojevrsnu polarizaciju arhitektonskog delovanja, a koja se ogleda u naglašavanju teorije (marginalizujući praksu) ili naglašavanju instrumentalizacije prakse (marginalizujući teoretsko promišljanje). Arhitektonska profesija, kroz svoje sintezne veštine mišljenja i delovanja, treba da iskaže svoj puni kapacitet u stvaranju novih vrednosti. Neophodna nam je inovacija arhitektonske prakse i inovativnost onoga što nudimo društvu kao rešenje za nastale životne promene.

To možemo dostići samo kroz negovanje otvorene komunikacije sa društvom u celini, što je upravo jedan od postulata ovogodišnjeg salona. Savremena arhitektonska praksa jeste i nosilac sistema kontinuiranog obrazovanja. Samo povezivanje arhitektonske prakse sa institucijama edukacije, kritičkog mišljenja, drugim strukovnim i aktivističkim udruženjima, regulatornim telima, može stvoriti arhitekturu koja će biti partner ili korektivni faktor društvu, ekologiji, politici i tržištu. Verujemo da samo snažnom i ujedinjenom arhitektonskom praksom, koja neguje dijalog, možemo da se borimo protiv loših praksi u graditeljstvu.

IZLAGAČKE KATEGORIJE

Savet 45. Salona arhitekture preispitao je sveobuhvatnost do sada uspostavljenih kategorija i koncipirao ih tako da aktiviraju što širi spektar arhitektonskog stvaralaštva. Inicirana je nova kategorija – Pejzažna arhitektura. U kontekstu naglašene potrebe za rešavanjem ekoloških i socioloških izazova, neophodna je integracija pejzažne arhitekture, autonomne profesije koja učestvuje u oblikovanju prostora i pomaže sinteznom dijalogu s prirodom, i celokupnog arhitektonskog stvaralaštva. Dosadašnji naziv kategorije Enterijer preimenovan je u Unutrašnja arhitektura, podstičući tako arhitektonsko promišljanje prostora, inovativnost, programsku diskusiju i sinergiju sa arhitekturom objekta. Neotuđivost arhitektonske kritike od istraživanja i njihovo rezultiranje u formatu publikacije, sublimirano je u jednu kategoriju – Arhitektonska kritika i publikacija. Savet Salona podržao je u duhu kontinuiteta prošle godine uspostavljenu kategoriju – Virtuelna arhitektura. Ta kategorija nastavlja da podstiče diskusiju i preispitivanje koncepta virtuelnosti u arhitektonskoj praksi. Prepoznajući zainteresovanost građana za arhitektonske i urbanističke tokove, a sa ciljem aktivacije najšire javnosti, Savet Salona inicira uspostavljanje trajne Nagrade publike, koja će se dodeljivati na osnovu direktnih glasova posetilaca prikupljenih tokom trajanja Salona. Internacionalni karakter Salona podržan je izborom internacionalnog žirija. Savremena arhitektonska praksa kroz Salon ostvaruje direktnu komunikaciju sa profesijom u svetu. Savet Salona smatra da su rekonfigurisanje kategorija, internacionalizacija žirija i integracija javnosti u arhitektonski diskurs kroz Nagradu publike neophodni za trasiranje značaja i dugovečnosti Salona arhitekture kao aktivatora najšireg spektra arhitektonskih praksi.

PROCES

U cilju aktiviranja dijaloga, program Salona arhitekture 2023. koncipiran je tako da se Gran pri Salona, nagrade i priznanja dodeljuju na dan zatvaranja Salona, a nakon završetka izlagačkog perioda. Ove godine izlagački period bio je prožet predavanjima članova žirija, a koja su praćena otvorenim diskusijama i panelima naslovljenim temama od vitalnog značaja za arhitektonsku zajednicu.

AUTORI KONCEPTA: MPU – Muzej primenjene umetnosti i ASAP – Asocijacija srpskih arhitektonskih praksi.

SAVET 45. SALONA ARHITEKTURE: Biljana Jotić, istoričarka umetnosti i kustoskinja, direktorka MPU; Relja Petrović, arhitekta, kustos MPU; Predrag Milutinović, arhitekta; Danilo Dangubić, arhitekta; Milka Gnjato, arhitektkinja.

MEĐUNARODNI ŽIRI: Prof. dr Verner Zobek, arhitekta, inženjer, istraživač i pisac; predsednik žirija dr Ljiljana Blagojević, arhitektkinja; Aleksandar Zeljić, arhitekta, AIA, NCARB, LEED BD+C direktor studija i direktor dizajna – Gensler, Čikago; Prof. dr Dubravka Đukanović, arhitektkinja i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture; dr Marjana Radović, arhitektkinja, M2 studio, Milano; dr Marija Maruna, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta, dobitnica Gran prija 44. Salona arhitekture; Ljubica Arsić, arhitektkinja, dobitnica Gran prija 44. Salona arhitekture.

SELEKCIJA

Broj prijavljenih radova bio je 254 prijave, a odabrano je 53 dela u profesonalnim kategorijama i 21 studentski rad. Izložba je bila revijalnog karaktera i integralni deo postavke su i prošlogodišnji nagrađeni radovi. Razgovarali smo sa Biljanom Jotić, Istoričarkom umetnosti i Kustoskinjom u svojstvu direktorke MPU čije utiske prenosimo:

„Salon je realizovan u periodu od 31. marta do 30. aprila 2023. godine. Dugi niz godina Muzej primenjene umetnosti neguje ovu važnu tradiciju koja sabira različita praktična i teorijska delovanja u polju arhitektonskog i urbanističkog oblikovanja. 45. godina predstavlja mali jubilej, a ovaj praktično mesec arhitekture institucija Muzeja primenjene umetnosti realizovala je u direktnoj i bliskoj saradnji sa Asocijacijom Srpskih arhitektonskih praksi koja okuplja blizu 50 studija pod sloganom Salon dijaloga.“

Koncept je proistekao iz potrebe za dijaloškim pristupima u zajedničkom cilju, oblikovanju okruženja u kome živimo i koji živimo. U toj ideji vodilji da se razgovara o važnim temama i pitanjima, realizovana su i predavanja svih članica i članova žirija:

Od predavanja o Arhitekturi, razgovorom dr. Ljiljane Blagojević i Kritičkog mišljenja kao doprinosa dijalogu o arhitekturi, dr. Marije Marune, preko Neraskidive veze enterijera i eksterijera, Marijane Radović i teme o premošćavanju jaza između obrazovanja i prakse, Ljubice Arsić i Danijela Fluksa. Usledile su teme o Kreiranju budućnosti gradova, Aleksandra Zeljića i O kontekstu, odnosno zaštiti graditeljskog nasleđa, dr Dubravke Đukanović. Kao jednu krunu ovih važnih tematskih različitosti, imali smo čast da slušamo prof. dr Vernera Sobeka o Budućnosti graditeljstva – u Evropi i svetu. Integralni deo programa 45. salona arhitekture predstavljali su paneli o Zelenim tehnologijama, Lare Kačer, preko Najnovijeg razvoja fasadnog inženjeringa i dizajna usmerenog ka čoveku, Bendžamina Bira; zatim predstavljanja projekta Belgrade expo, Marka Stojčića, glavnog urbaniste grada Beograda do Stvaranja virtuelnih prostora sa različitim učesnicima.

„Dakle, 45 Salon arhitekture je Salon dijaloga, kontinuiteta, okupljanja i razmene u težnji ka poverenju i sveobuhvatnosti. Iz potrebe za sveobuhvatnijim posmatranjima i dokumentovanjem različitih iskustava i praksi u arhitektonskom oblikovanju, teoriji i kritici, razvija se i potreba za međugeneracijskim dijalogom. Iz navedenog usledio je do sada najbrojniji odziv publike, javnosti koji prate dešavanja u fizičkom i virtuelnom prostoru.

45. Salon arhitekture sa sadržajnim konceptualnim i programskim rešenjem realizovali smo zahvaljujući Ministarstvu kulture Republike Srbije i sponzorima: Alumil, ACO, Saint-Gobain, Mega Concept, JAF, i ovim putem im svesrdno zahvaljujem. Posebnu se zahvaljujem na saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom gde smo sada. Hvala timu Muzeja primenjene umetnosti, dizajnerki Dejani Cvetković, fotografkinji Dragani Udovičić i PR-u Ivoni Ivković“ zaključuje Biljana.

Velika nagrada, nagrade i pohvale po kategorijama, Nagrada publike i Priznanje Saveta

Pohvalu u kategoriji Arhitekture dobio je rad – Kuća sa pogledom na Dunav u Grockoj, arhitektkinje Milene Zindović (projekat koji možete pogledati na stranama 108-113 ovog izdanja)

„Za arhitektonski studio MZ Studio 45. Salon arhitekture bio je izuzetno uspešan događaj. Najpre, izložili smo dva rada u dve kategorije ovogodišnjeg 45. Salona arhitekture, što mi je posebno drago jer je selekcija radova bila prilično stroga. Kada je u pitanju sam broj radova, ovo je bio jedan od manjih Salona, ali je kvalitet izloženih radova bio jako dobar. Kao i prošle godine, više je selektovanih radova bilo u kategoriji eksperimenta nego u kategorijama arhitekture i enterijera, iako građevinski bum i dalje traje, što vrlo slikovito pokazuje jaz između onoga što se smatra kvalitetnom arhitekturom i onoga što se realizuje u našoj zemlji.

Jako mi je drago da su kategorije uvedene na prethodnom Salonu, kada sam i sama bila u Savetu Salona, poput Zaštite graditeljskog nasleđa i Virtuelne arhitekture, zadržane i ove godine. Kategorija Zaštite graditeljskog nasleđa je zaživela, što se vidi i po dodeljenim nagradama i Velikoj nagradi.

Projekat MZ Studija „Plato sa fontanom u Šapcu“ bio je usamljen u kategoriji Urbanizam, u kojoj se najčešće izlažu projekti ili realizacije javnih prostora, što govori koliko malo ovakvih projekata imamo i koliko malo se ulaže u arhitektonsko oblikovanje javnih prostora u Srbiji. Možda bi u sledećoj iteraciji Salona bilo dobro preimenovati ovu kategoriju u „Javni prostori“ kako bi se jasnije naznačila vrsta priloga koja se očekuje.

Svakako, ono po čemu ću pamtiti 45. Salon arhitekture jesu dve pohvale koje smo dobili za oba izložena projekta, „Kuću sa pogledom na Dunav“ u kategoriji Arhitektura i „Plato sa fontanom u Šapcu“ u kategoriji Urbanizam. Ovakva stručna priznanja veliki su vetar u leđa arhitektama kako bi nastavili da se bore za svoje vizije prostora, a svi znamo koliko to nekad ume da bude teško u saradnji sa svim akterima uključenim u projekat. Zato su važne i smotre poput Salona, da nas podsete da je moguće i u našoj zemlji osmisliti i realizovati kvalitetnu arhitekturu.“

Milena Zindović, MZ Studio

Pohvalu za projekat neizvedenog dela u istoj kategoriji dobio je rad – Sveštica House, MADA Architecture studija i tima: Aleksandar Ristović, Nikola Andonov, Stefan Stojanović.

„Objektivno suočen sa legitimnim kritikama i izazovima, Salon i dalje predstavlja najznačajniju manifestaciju u oblasti arhitekture u našoj zemlji. Snažan je utisak da se ove godine dosta toga probudilo, ali još je snažniji utisak o velikom prostoru koji ostaje za rad na vraćanju poverenja stručne i šire javnosti.

Rukovodstvo MPU, kao matične kuće Salona arhitekture, i u prethodnim godinama pokazalo je otvorenost da izađe iz zone komfora i obrati se relevantnim činiocima arhitektonske scene, preispituje i postavillja nove modele saradnje i učešća u javnom diskursu na temu građene sredine. ASAP je punim plućima i raširenih ruku prihvatio ovogodišnji poziv i pokušao da način svog internog funkcionisanja u određenoj meri preslika i na koncept Salona – otuda je i prirodno bilo da se ove godine potencira značaj Dijaloga, kao preduslova za razmenu znanja, jačanje pozicije arhitekata i hvatanje u koštac sa brojnim realnim izazovima. Verujem da smo kao organizacija napravili dalji iskorak i u amanet ostavili solidnu strukturu za osnaživanje ove drage i značajne manifestacije, u godinama pred nama.

Uvođenjem novih kategorija i specifičnim načinom izlaganja svih radova zajedno, deluje da je pružena jednaka prilika svakom od nas da se pokaže u najboljem svetlu. Verujem da i dalje ostaje gotovo brisani prostor da se radi na vraćanju poverenja u ugled i relevantnost smotre, kako bismo za rezultat dobili veći broj prijava i, moguće je, snažniju konkurenciju pri odabiru.

Verujemo da je pohvala došla u pravom trenutku, kao i na pravom mestu – jer čvrsto verujemo da je konkretno ovaj projekat, Kuće na planini (Sveštica House) primer jednog konstruktivnog dijaloga, punog uvažavanja i dobre namere. Mi volimo da verujemo da je projekat odgovorio na pitanja koja u početku nisu bila ni postavljena.“

Nikola Andonov, M.Arch, MADA Architecture

Nagrada u kategoriji arhitektura za rad – Manhattan Concept K26 dodeljena je autorskom timu: URED Studio i RE:A.C.T dr Grozdana Šišović, Dejan Milanović i Nikola Milanović.

„Najveći pozitivan utisak ovogodišnjeg Salona arhitekture mi je sveobuhvatna organizacija Muzeja primenjene umetnosti i saradnja sa profesionalnim strukovnim udruženjem ASAP koji su organizovali seriju „dijaloga“, odnosno panela ASAP TALKS koji su i dalje dostupni za gledanje i slušanje na youtube kanalu MPU, uz mnoštvo drugih medijskih pojavljivanja.

Pohvalio bih odluku Saveta salona arhitekture koji je odlučio da dodeli posebno Priznanje autorskom timu koji čine Nebojša Antešević i Božana Lukić, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za poduhvat izrade Nacionalne arhitektonske strategije 2023-2035.

Na dodeli nagrada, zapazio sam komentar koleginice Milene Zindović da bi bilo dobro da se preimenuje kategorija „Urbanizam“ jer se najčešće prikazuju projekti koji su iz domena arhitekture otvorenih javnih prostora, a ne iz domena urbanizma koji podrazumeva drugi tip i obuhvat projekata. Mali broj radova u ovoj kategoriji govori o tome da arhitektura otvorenih javnih prostora nije dovoljno prisutna tema u javnom diskursu, a veoma je važna za kvalitet životnog standarda svih nas.
Iz mog ugla, kao projektanta koji se prvenstveno bavi realizacijama, voleo bih da Salon da više prostora za izlaganje realizovanih projekata, da se bavi njihovom diseminacijom po tipologijama i veličinama, izazovima i specifičnim zahtevima sa kojima se susrećemo u njihovoj realizaciji, kako bismo bolje informisali i preneli znanja novim generacijama projektanata i ostalim kolegama.

Čestitam dobitnicima Grand Prix nagrade i svim dobitnicima nagrada, pohvala i priznanja po kategorijama. Izuzetno mi je drago da je žiri prepoznao kvalitet rada Manhattan Concept K26 za koji smo dobili Nagradu u kategoriji „Arhitektura“, na kojem smo učestvovali Grozdana Šišović, Dejan Milanović i ja (Nikola Milanović), uz veoma blisku saradnju sa izvođačkom firmom Gradmil i klijentom RS Gradnja sa kojima smo uspeli da iskomuniciramo sve odluke koje su se ticale prostornih, funkcionalnih i senzibilnih kvaliteta izvedenog arhitektonskog objekta.“

Nikola Milanović, URED Studio

Pohvalu u kategoriji Arhitektonska fotografija dobio je rad – Dobrović u detalju, autora Miloša Kostić.

Nagradu u kategoriji Arhitektonska fotografija dobio je rad – Arhitektura između „dođeš mi-dođem ti“ autorke Milice Lopičić.

Pohvalu u kategoriji Arhitektonska kritika i publikacija dobio je rad – Atlas tipova karaktera predela Beograda, autorskog tima: Nevena Vasiljević, Boris Radić, Anja Matić, Emijilija Medojević, Suzana Gavrilović, Andreja Tutundžić.

Nagradu u kategoriji Arhitektonska kritika i publikacija dobio je rad – Nikola Dobrović – The Shifting Modes of Critical Practice in Architecture, autorke Marije Milinković.

U Kategoriji Istraživanja i eksperiment žiri je dodelio dve Pohvale:

Prvu Pohvalu dobio je rad – LA VILLETTE studio arhitekture za decu autorke Dušane Nikolić. Drugu Pohvalu dobio je rad – Ko je uopšte arhitekta? autorke Sare Parezanović i saradnika: Anđela Ivanović, Rastko Šundić, Đorđe Đurica, Sara Dragović.

U istoj kategoriji dodeljene su i dve nagrade:

Nagradu za rad – ECO figure – This WASTE is NOT a TOY dobio je autor Andrej Josifovski Pijanista. Druga nagrada u pomenutoj kategoriji je za rad – Crvena linija, autora Branka Stanojevića.

U kategoriji Urbanizam nagrada nije dodeljena, a Pohvalu je dobio rad – Plato sa fontanom u Velikom parku u Šapcu autorke Milene Zindović.

U kategoriji Unutrašnja arhitektura, žiri je odlučio da dodeli Pohvalu za dva rada: Prva pohvala je za Projekat enterijera Polet grupe, Antipod studija. Zatim, druga Pohvala za projekat Autori Office, Studia AUTORI.

„Posebno nam je bilo drago da se na Salon nakon skoro deset godina vraćamo povodom prostora u kom naš tim radi i stvara. Projekat smo završili 2022. godine u zgradi iz 1920. godine, na jednom od najupečatljivijih poteza u Beogradu, ulici Kneza Miloša. Prostor je osmišljen kao podloga za promene koje ćemo kao studio doživljavati u godinama koje dolaze – a promene smo ove godine primetili i na Salonu. Prisustvo ASAP-a je bilo osetno u vidu neke nove energije Salona i veoma nam je drago da smo deo toga. Hvala žiriju i Salonu na pohvali u kategoriji Unutrašnja arhitektura za projekat našeg ofisa.“

Dijana Novaković dia, studio AUTORI

Nagrada u kategoriji Unutrašnje arhitekture dodeljena je projektu Muzej savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci, studija Lopičić&Lopičić arhitekte i Pavla Stamenovića i saradnika Miloša Jokića.

U kategoriji Zaštita graditeljskog nasleđa Pohvalu je dobio projekat Rekonstrukcija objekta Muzeja na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu, autorskog tima: prof. Ivan Rašković, prof. Borislav Petrović, doc. Miloš Komlenić, arh. Nada Jelić.

Nagradu u kategoriji Zaštita graditeljskog nasleđa dobio je projekat Vila Porta Maestra – rekonstrukcija i prenamena autorskog tima: Ema Stojković Jerinić, Nemanja Kordić, Nikola Stevanović.

„Čini se da je Salon arhitekture ove godine zaista prošao u znaku svoje ovogodišnje tematizacije (Salon dijaloga) ostvarivši ambiciozan prateći program kroz seriju predavanja i panela, i to je možda najjači utisak. Postavka je bila nešto drugačija nego ranijih godina, vizuelno atraktivna i homogena sa izmešanim radovima iz različitih kategorija što je sa jedne strane manje čitljivo, a sa druge poziva posetioce da pažljivo pogledaju celu izložbu. Primetan je bio jedan paradoks – da je u vremenu intenzivne izgradnje u zemlji i regionu prijavljeno i selektovano relativno malo radova iz kategorije arhitekture i urbanizma, što znači da je ovakve događaje potrebno dodatno promovisati i motivisati autorske, ali i korporativne prakse da na ovakvim manifestacijama učestvuju. Naš studio je dobio nagradu u kategoriji Zaštite graditeljskog nasleđa za rekonstrukciju i prenamenu srednjevekovne vile u gradu Hvaru – Villa Porta Maestra. Zadovoljni smo što je žiri nagradio naš rad u svetlu teme dijaloga prepoznavši različite slojeve koje projekat sadrži. Vilu od 6 nivoa kojoj pripadaju i glavna gradska vrata trebalo je privesti nameni isključivo ugostiteljstva, međutim u podrumu i temeljima objekta otkriveni su značajni arheološki nalazi iz doba starog Rima (mozaici, novac, keramika, sistem podnog grejanja….) pa smo kroz dijalog sa arheolozima, klijentom i lokalnim zavodom za zaštitu spomenika došli do zaključka da se arheološko blago izloži in situ u prizemlju i podrumu i postane javno dostupan izložbeni sadržaj uz kompatibilnu funkciju prodaje vina i maslinovog ulja, dok ostatak vile čine turistički apartmani heritage kategorije.“

Arh. Nemanja Kordić, MART Architecture

Iako se prethodnih godina dodeljivalo i priznanje po kategorijama, Savet 45. salona arhitekture odlučio je da se priseti ranije prakse i Priznanje dodeli jednom projektu van takmičarskih kategorija. Priznanje Saveta 45. Salona arhitekture za izuzetno angažovanje i doprinos u pripremi, koncipiranju i prezentaciji krovnog strateškog dokumenta za razvoj i unapređenje arhitektonske struke u zemlji dobila je Nacionalna arhitektonska strategija, autora Božane Lukić i Nebojše Anteševića.

Među brojnim nivoima dijaloga jedan od malo skrajnutih je bio dijalog sa javnošću. S tim u vezi Savet 45. Salona arhitekture doneo je odluku da uvede novu nagradu, Nagradu publike. Najviše glasova 45. Salona arhitekture publika je dala projektu Kuća na brdu Popare, opština Valjevo.

Potrefilo se da se dve godine za redom Žiri odlučio da Veliku nagradu ili Grand pri zavređuju dva rada podjednako.

Gran pri 45. Salona arhitekture dobili su:

1. Projekat tvrđava Fetislam – rekonstrukcija „Varoš“ kapije, bedema sa kazamatima, letnja pozornica malog grada i firma KOTO.

„Na prestižnoj smotri kakva je Salon arhitekture dobiti ovako veliko i značajno priznanje velika je čast i potvrda da je posao koji radimo na polju zaštite Kulturnih dobara primećen i pravilno vrednovan. Od prethodnog Salona arhitekture, uvedena je nova kategorija – Zaštita građevinskog nasleđa koja pruža priliku i nama, arhitektama konzervatorima, da prikažemo i prezentujemo svoje projekte i izvedene radove. Ponosni smo, ne samo kao autori, već i kao stručnjaci u oblasti zaštite građevinskog nasleđa, što je upravo projekat iz ove oblasti dobitnik Gran Pri nagrade, i nadamo se da će u narednim godinama biti sve više prijavljenih radova koji će podstaći na DIJALOG. Na obnovi Tvrđave Fetislam radili su brojni stručnjaci, od arhitekata i arheologa, inženjera raznih struka, konzervatora, restauratora do kvalifikovanih majstora za ovu vrstu radova, a zahvaljujući i podršci i razumevanju velikog broja spoljnih saradnika, realizovan je posao na rekonstrukciji dela tvrđave.

U okviru radova obavljena su arheološka i arhitektonska istraživanja koja su bila neophodna za izradu projektno tehničke dokumentacije kao i za sam proces revitalizacije i prezentaciju spomenika u autentičnom stanju i na autentičan način. Ono što je najveći izazov u projektima zaštite građevinskog nasleđa je poštovanje svih vrednosti spomenika kulture uz ostvarivanje ciljeva održivog razvoja kroz analizu potencijala i opasnosti i sprovođenje mera. Nakon uspešno završenih radova rezultat je danas jasno vidljiv: restaurirana je Varoš kapija i stražara, deset kazamata je revitalizovano, omogućen je pristup preko originalne kaldrme, statički je sanirana i restaurirana kapija Malog grada, izvedena je nova letnja scena sa svim pratećim sadržajima, a ceo proces dokumentovan je u naučno popularnoj monografiji o istraživanjima i radovima na Tvrđavi Fetislam u Kladovu.“

Anica RADOSAVLJEVIĆ, mast. inž. arh. M.Arch, Koto d.o.o.

2. Veliku nagradu 45. Salona arhitekture dobio je i projekat Stringeri – evolucija prekarnosti, sloboda svedočenja, nastao u saradnji Efemera kolektiva i Centra za istraživanje i edukaciju o holokaustu.

UMESTO ZAKLJUČKA

Prenosimo komentar Igora Marsenića, izvršnog menadžera ASAP asocijacije:

„Pre svega želeo bih da se u ime ASAP-a zahvalim Muzeju primenjene umetnosti i direktorki Biljani Jotić na pozivu da učestvujemo u organizaciji Salona. MPU je pokazao za naše prilike netipičnu otvorenost za vaninstitucionalne aktere i građanska udruženja i time je pokazalo kako treba da deluje savremena institucija kulture, a to je da bude platforma za dijalog u okviru jedne zajednice ili struke. Mi smo prihvatili poziv jer verujemo da se arhitektonski život mora vratiti u institucije i da samo one imaju kapacitet da istovremeno izlažu, dokumentuju, arhiviraju i samim tim vrednuju stvaralaštvo kako pojedinih autora tako i cele epohe. Ove stavove ASAP zastupali su naši predstavnici u Savetu salona.

Sve izmene proistekle su iz ovakvog pristupa celokupnog Saveta. Uvođenje Završnog izveštaja i primopredaje dužnosti između dva Saveta kako bi se uspostavio kontinuitet delovanja, obavezna javna predavanja članova žirija koji je ove godine međunarodni i njime predsedava Werner Sobek, panel diskusije sa live-stream produkcijom kako bi dešavanja bila dostupna i vidljiva i onima koji tog trenutka nisu u mogućnosti da im prisustvuju, uvođenje Nagrade publike i po prvi put dodela nagrada je poseban doga- đaja i odvojen od samog otvaranja. Naravno, uvek pomalo strepite, ali nas je publika koja se u velikom broju vratila Salonu, posete i diskusije svim predavanjima i panelima, kao i broj pregleda istih na YouTube platformi naše Asocijacije uverila da smo ASAP i MPU, zajedno, doneli odluke važne i dobre za dalji razvoj najznačajnije nacionalne izložbe arhitektonskog stvaralaštva.“

Kontakt: mr Ljiljana Miletić Abramović, kustos, direktor MPU
Mioljub Kušić, kustos saradnik

Salon arhitekture
Muzej primenjene umetnosti
Vuka Karadžića 18, Beograd
tel: 011 2626 841; 011 2626 494
email: ljma@mpu.rs
email: salonarh@mpu.rs
www.mpu.rs
www.salonarhitekture.rs