Connect with us

Energetska efikasnost

Eksergetska optimizacija zgrada sa različitim solarnim sistemima

Objavljeno

:

Prirodno osvetljenje savremenog životnog i radnog prostora

Eksergija, kao mera korisnog rada koji se dobija interakcijom sistema i okoline, koristi se za optimizaciju i definisanje raspodele gubitaka u energetskom sistemu. Takođe je i u širokoj upotrebi za dizajn, simulaciju i evaluaciju osobina energetskog sistema. U ovom radu je istraživana srpska porodična kuća sa instaliranim fotonaponskim sistemom i solarnim kolektorima na krovu.

Zgrada ima sistem električnog grejanja. Eksergetska optimizacija (uključujući i sopstvenu eksergiju) rađena je sa glavnim ciljem određivanja maksimalne vrednosti generisane električne energije. Na taj način se minimizira potroš- nja primarne energije. Analizirane su zgrade sa fotonaponskim modulima različite ćelijske efikasnosti. Zgrade su simulirane u okruženju softvera EnergyPlus, Open Studio plug-in u Google SketchUp-u je korišćen za dizajniranje zgrade, Hooke-Jeeves-ov algoritam za optimizaciju, a softver GENOPT za izvršnu kontrolu softvera pri optimizaciji.

1. Uvod

Eksergetska analiza, koju su definisali Carnot 1824. god. i Clausius 1865. god., predstavlja metod baziran na Drugom zakonu termodinamike i konceptu nepovratne proizvodnje entropije. Energetske karakteristike inženjerskih sistema se ispituju pre svega korišćenjem bilansa energije u samom sistemu.

//Poslednjih godina, koncept eksergije dobija značajnu pažnju u termodinamičkim analizama termičkih procesa, pošto je zaključeno da analize sprovedene uz pomoć Prvog zakona termodinamike nisu dovoljne za procenu energetskih karakteristika [1]. Eksergetske analize kvantifikuju gubitak efikasnosti procesa kroz gubitak kvaliteta energije. //

Solarna energija je najpodobnija od svih alternativnih izvora energije. Zbog povećanja energetskih potreba i rastuće cene fosilnih goriva, solarna energija se smatra veoma atraktivnim izvorom obnovljive energije koji se može koristiti za proizvodnju električne energije i grejanje vode u stambenim zgradama.

// Fotonaponska tehnologija (FN ili PV – engl. photovoltaic) je atraktivno rešenje za dobijanje čiste, obnovljive električne energije, jer predstavlja direktnu konverziju solarnog zračenja u električnu energiju. //

Električna energija se može posmatrati kao čista eksergija. Sa druge strane, energija potrebna za grejanje vode pred- stavlja približno 20% ukupne potrošnje energije u jednoj prosečnoj porodičnoj zgradi [2]. Imajući to u vidu, solarni sistemi za grejanje vode su najjeftinije i najdostupnije instalacije čiste energije koje su na raspolaganju vlasnicima kuća, a koje mogu pružiti veće količine tople vode od potreba prosečne porodice. Korišćenje fotonaponskog sistema i solarnih kolektora zajedno predstavlja veliku mogućnost za smanjenje potrošnje primarne energije u porodičnim zgradama.

Ovaj rad predstavlja istraživanja koja su sprovedena kroz eksergetsku optimizaciju sa glavnim ciljem da se odredi optimalna veličina fotonaponskih panela i solarnih kolektora, instaliranih na krovu zgrade, da bi se dobio najveći iznos eksergije. Na taj način se dobija maksimalna vrednost eksergetske efikasnosti instaliranih solarnih sistema, čime se smanjuje potrošnja primarne energije. Analizirana je zgrada sa fotonaponskim panelima različite ćelijske efikasnosti.

Istraživana zgrada je locirana u Kragujevcu, u Srbiji. Zgrada je dizajnirana tako što su solarni sistemi (FN paneli i solarni kolektori) postavljeni na krovu. Generisana toplotna energija se koristi za grejanje sanitarne tople vode (STV). Električna energija generisana fotonaponskim sistemom može da se koristi za grejanje, hlađenje, rasvetu i rad električnih uređaja u kući. Analizirana zgrada ima sistem električnog grejanja, koji radi od 15. oktobra do 15. aprila.

U ovom radu korišćeni su softveri EnergyPlus, Open Studio dodatak u Google SketchUp-u, Hooke-Jeeves algoritam i Genopt za simulaciju i optimizaciju.

2. Simulacioni softveri

EnergyPlus softver simulira korišćenje energije u zgradi i energetsko ponašanje zgrade u definisanom periodu. U ovoj studiji korišćena je verzija 8.1.0. EnergyPlus softver je razvijen u Lawrence Berkley Laboratoriji u SAD [3] i testiran i verifikovan serijom testova IEA HVAC BESTEST E100-E200 [4]. Za generisanje električne energije pomoću FN panela, EnergyPlus koristi različite komponente, kao što su PV system i invertor [5].

Open Studio dodatak u Google SketchUp softveru je besplatan 3D softverski alat koji kombinuje set sopstvenih alata sa sistemom inteligentnog dizajna [6]. Softver omogućava postavljanje modela zgrade pomoću sistema realnih koordinata. Open Studio je besplatan dodatak kojim se povezuje energetsko ponašanje zgrade u EnergyPlus-u sa 3D SketchUp okruženjem. Softver omogućava korisniku da sam kreira i modifikuje EnergyPlus ulaznu datoteku bez SketchUp programa.

GenOpt je optimizacioni program za smanjenje funkcije cilja, postavljene od strane nekog drugog programa. GenOpt služi za optimizaciju problema kod kojih je izračunavanje funkcije cilja kompleksno u računskom smislu i gde izlazni rezultati čak i ne postoje uvek. On može biti povezan sa bilo kojim simulacionim programom koji očitava ulazne podatke iz tekstualnih datoteka, a izračunate izlazne podatke zapisuje takođe u tekstualne datoteke. GenOpt je napisan u programu Java tako da je nezavisan u pogledu platforme. On ima biblioteku sa adaptivnim Hooke-Jeeves algoritmom [7].

Hooke-Jeeves optimizacioni algoritam je korišćen za optimizaciju; to je algoritam bez izvoda i sa direktnom pretragom, koji je prilagodljivo precizan [8]. U ovom algoritmu se samo funkcija cilja i ograničene vrednosti koriste za strategiju pretrage. Glavna prednost ovog algoritma je smanjenje vremena proračuna.

Slika 1. Modelirana stambena zgrada

Slika 1. Modelirana stambena zgrada

3. Vremenski uslovi

Ispitivana zgrada je locirana u Kragujevcu. Prosečna nadmorska visina Kragujevca je 209 m, geografska širina 44°10 N i geografska dužina 20°55 E. Vremenska zona Kragujevca je GMT + 1,0 h. U Kragujevcu su leta veoma topla i vlažna sa temperaturama iznad 37°C. Zime su hladne i snežne sa temperaturama nižim od –12°C. Softver EnergyPlus koristi meteorološke podatke iz sopstvene baze podataka.

4. Model zgrade u softveru EnergyPlus

Modelirana stambena zgrada je prikazana na slici 1. Ona ima krov orijentisan ka jugu pod uglom od 37,5°, na kome su postavljeni fotonaponski paneli i solarni kolektori. Zgrada ima 2 sprata i 6 zona – prostorija koje se greju. Ukupna površina zgrade je 160 m2 a površina krova 80,6 m2. Prozori su dvostruko zastakljeni. Betonski omotač zgrade, krov i pod su izolovani stiroporom. U ovim istraživanjima debljina izolacije je iznosila 0,15 m. Temperatura vazduha u prostorijama koje se greju je podešena na 20 °C od 7.00 do 9.00 h i od 16.00 do 21.00 h, i na 15 °C od 9.00 do 16.00 h. Vremenski korak simulacije je 15 min.

Razmatrani FN sistem je mrežno povezan sistem sa vekom trajanja od 20 godina, ugrađenom (sopstvenom) energijom od 3,75 GJ/m2 [9, 10] i sopstvenom eksergijom FN panela od 5 GJ/m2 [11]. FN paneli su predstavljeni matematičkim modelom Photovoltaic: Simple from EnergyPlus [4]. Vek trajanja solarnih kolektora je takođe 20 godina, sopstvena energija solarnih kolektora je 2,75 GJ/m2 [11], a sopstvena (ugrađena) eksergija 3,8 GJ/m2 [11].

Najveći deo eksergije (tj. električne energije) dobijen iz FN sistema (Ex, PV) troši se na električno grejanje zgrade. Dodatno, električna energija se troši za osvetljenje, grejanje sanitarne vode (STV) i električne aparate. Eksergija dobijena iz solarnih kolektora je obeležena sa Ex, KOL i jednaka je zbiru eksergija krajnjih potrošača: tuša (Ex, SHOW), sudopere (Ex, SINK), mašine za pranje veša (Ex, CW) i mašine za pranje posuđa (Ex, DW):

Ex, KOL = Ex, SHOW + Ex, SINK + Ex, CW + Ex, DW

Tuš i sudopera zahtevaju nižu temperaturu, pa je potrebno mešanje vode iz sistema STV sa hladnom vodom. U eksergetskoj optimizaciji eksergija hladne vode je uzeta u obzir pri proračunu eksergije. Eksergija sunca (Ex, SUN) je izračunata na osnovu vrednosti srednje godišnje insolacije za grad Kragujevac (I = 1447,85 kWh/m2) [11].

5. Optimizacione procedure

Eksergetskom optimizacijom je određena maksimalna vrednost eksergetskog stepena efikasnosti sistema fotonaponskih panela i solarnih kolektora. Maksimalna eksergetska efikasnost se postiže pri optimalnoj veličini površina FN sistema i solarnih kolektora, koji je dat preko udela FN panela na krovu u optimizacionom kodu (veličina y). Veličina y figuriše u izračunatoj ukupnoj eksergiji FN sistema i solarnih kolektora. Funkcija cilja u optimizacionoj preceduri je eksergetska efikasnost bez ugrađene (sopstvene) eksergije:

optimizacione procedure formula

gde je Ex, SUN – eksergija sunca [J], Ex, PV-KOL [J] – eksergija dobijena iz fotonaponskih panela i solarnih kolektora, koja je jednaka zbiru eksergije dobijene preko FN sistema (Ex, PV) i eksergije dobijene solarnim kolektorima (Ex, KOL), tj.:

Ex,PV–KOL = Ex,PV + Ex,KOL

Takođe je računata i eksergetska efikasnost sa ugrađenom eksergijom:

optimizacione procedure formula

gde je Ex, PV-KOL, ЕЕ [J] – eksergija dobijena iz fotonaponskih panela i solarnih kolektora, sa njihovim ugrađenim eksergijama. Ova vrednost je jednaka razlici eksergije dobijene iz fotonaponskih panela i solarnih kolektora (Ex, PV-KOL) i ugrađenih (sopstvenih) eksergija FN sistema (EEPV) i solarnih kolektora (EEKOL), tj.:

Ex, PV-KOL,EE = Ex, PV-KOL – EEPV – EEKOL

Kroz eksergetsku optimizaciju takođe se izračunavaju i neke druge veličine koje mogu biti važan pokazatelj eksergetskih tokova u analiziranim solarnim sistemima. Te veličine su odnosi između zahtevane i dobijene eksergije ex i ex, EE (bez uračunate i sa uračunatom sopstvenom eksergijom solarnih sistema):

optimizacione procedure formula

gde je Ex, POT – ukupno potrebna eksergija [Ј] (jednaka zbiru potrebnih eksergija svih potrošača, na godišnjem nivou). Odnos između potrebne i dobijene eksergije treba da bude što manji.

U procesu eksergetske optimizacije računati su i ukupna potrošnja električne energije EEL [GJ], potrošnja primarne energije [GJ], generisana finalna i primarna energija [GJ] i ušteda primarne energije EPRIM. Ušteda primarne energije kroz rad solarnih sistema [J] je [12]:

EPRIM = REL(EPV + ECOLL) – Cm[(Eem, PV + Eem, COLL) Cinst] – Cm1Eem, ISO

gde je

  • REL = 3,04 – koeficijent konverzije električne u primarnu energiju;
  • EPV – generisana godišnja količina električne energije pomoću FN panela [J];
  • ECOLL – generisana godišnja količina toplotne energije pomoću solarnih kolektora [J];
  • Eem, PV – sopstvena energija FN sistema [J];
  • Eem, COLL – sopstvena energija solarnih kolektora [J];

Cm = 1/LC, gde je LC dužina životnog veka FN sistema i solarnih kolektora, u broju godina, Cm1 = 1/LCISO, gde je LCISO dužina životnog veka termičke izolacije, u broju godina, Eem, ISO – sopstvena energija izolacije [J] [12] i Cinst – koeficijent instalacije i održavanja solarnih sistema tokom njihovog životnog ciklusa [13].

6. Rezultati i analiza

Eksergetska optimizacija (sa uračunatom ugrađenom eksergijom solarnih sistema) sprovedena je sa ciljem određivanja maksimalne vrednosti eksergetske efikasnosti. Analizirana je porodična zgrada sa električnim grejanjem, solarnim kolektorima i FN panelima različite ćelijske efikasnosti. Prvi slučaj je bio FN system sa 12% ćelijske efikasnosti, drugi slučaj je bio FN system sa 14% ćelijske efikasnosti i treći slučaj je bio FN system sa 16% ćelijske efikasnosti. Ukupna godišnja potrošnja energije u zgradi je bila 68,36 GJ (finalna energija), tj. 207,81 GJ (primarna energija). Rezultati dobijeni eksergetskom optimizacijom prikazani su u tabeli 1.

Тabela 1. Rezultati dobijeni eksergetskom optimizacijom za porodičnu zgradu sa različitom ćelijskom efikasnošću FN panela

Тabela 1. Rezultati dobijeni eksergetskom optimizacijom za porodičnu zgradu sa različitom ćelijskom efikasnošću FN panela

Prema tabeli 1 može se zaključiti da sa porastom ćelijske efikasnosti FN sistema značajno rastu oba koeficijenta eksergetske efikasnosti (sa ugrađenom i bez ugrađene eksergije). Eksergetska efikasnost ηx za ćelijske efikasnosti FN sistema 12%, 14% i 16% je 12,64%, 14,71% i 16,78%, dok je eksergetska efikasnost ηx,EE za iste vrednosti ćelijske efikasnosti FN sistema 7,63%, 9,71% i 11,78%. Grafički prikaz koeficijenata eksergetske efikasnosti je na slici 2.

Slika 2. Eksergetska efikasnost za zgradu sa različitom ćelijskom efikasnošću FN sistema

Slika 2. Eksergetska efikasnost za zgradu sa različitom ćelijskom efikasnošću FN sistema

Odnosi između zahtevane i dobijene eksergije ex i ex, EE (sa ugrađenom i bez ugrađene eksergije), opadaju sa porastom ćelijske efikasnosti FN sistema. Za ćelijsku efikasnost od 12%, 14% i 16%, odnos između zahtevane i dobijene eksergije (bez ugrađene eksergije) je 1,075, 0,9236 i 0,8095, dok je odnos između zahtevane i dobijene eksergije računat sa ugrađenom eksergijom 1,78, 1,4 i 1,153. Može se zaključiti da se ugradnjom FN modula ćelijske efikasnosti 14% i 16%, mogu postići vrednosti odnosa zahtevane i potrebne eksergije koji su manji od 1 (ex < 1). To znači da instalirani solarni sistemi generišu više eksergije od potrebne eksergije svih potrošača u zgradi (bez ugrađene eksergije). Prikaz odnosa potrebne i dobijene eksergije za različitu ćelijsku efikasnost FN sistema nalazi se na slici 3.

Slika 3. Odnos između potrebne i dobijene eksergije za zgradu sa FN panelima različite ćelijske efikasnosti

Slika 3. Odnos između potrebne i dobijene eksergije za zgradu sa FN panelima različite ćelijske efikasnosti

Potrebna eksergija svih potrošača u zgradi i eksergija dobijena iz solarnih sistema (sa ugrađenom i bez ugrađene eksergije) za različitu ćelijsku efikasnost F sistema i električni sistem grejanja, prikazana je na slici 4.

Slika 4. Potrebna dobijena eksergija pri različitim vrednostima ćelijske efikasnosti FN panela

Slika 4. Potrebna dobijena eksergija pri različitim vrednostima ćelijske efikasnosti FN panela

Sa porastom ćelijske efikasnosti FN sistema, eksergija dobijena solarnim sistemima takođe raste. Potrebna eksergija je u svim analiziranim slučajevima ista – 54,45 GJ. Udeo FN panela na krovu je isti za sve vrednosti ćelijske efikasnosti FN panela – 98,75% (odgovara površini od 79,6 m2 FN panela i 1 m2 solarnog kolektora). Na taj način generiše se 169,27 GJ primarne energije, dok je ušteda primarne energije 149,02 GJ godišnje.

Slika 5. Ukupna potrošnja električne energije, potrošnja primarne energije, generisana primarna energija i ušteda primarne energije u zgradi sa FN modulima različite ćelijske efikasnosti (godišnje vrednosti)

Slika 5. Ukupna potrošnja električne energije, potrošnja primarne energije, generisana primarna energija i ušteda primarne energije u zgradi sa FN modulima različite ćelijske efikasnosti (godišnje vrednosti)

Slika 5 predstavlja ukupnu potrošnju električne energije, potrošnju primarne energije, generisanu primarnu energiju i uštedu primarne energije u zgradi sa FN modulima različite ćelijske efikasnosti.

Korišćenjem FN modula sa ćelijskom efikasnošću od 12% i 14%, zgrade će biti neto negativne energetske potrošnje (NNEB) (tip zgrade sa ugrađenom i bez ugrađene energije). Korišćenjem FN modula sa ćelijskom efikasnošću od 16%, moguće je postići koncept zgrade neto pozitivne energetske potrošnje (PNEB) bez uzimanja u obzir ugrađene energije instaliranih solarnih sistema i izolacije pri proračunu tipa zgrade. Ako se navedene ugrađene energije uzmu u obzir pri proračunu, zgrada će biti neto negativne energetske potrošnje (NNEB). Sa FN modulima ćelijske efikasnosti od 16%, generiše se 222,43 GJ primarne energije, što je više od godišnjih energetskih potreba zgrade (207,81 GJ).

Slika 5. Ukupna potrošnja električne energije, potrošnja primarne energije, generisana primarna energija i ušteda primarne energije u zgradi sa FN modulima različite ćelijske efikasnosti (godišnje vrednosti)

7. Zaključak

U ovom radu je prikazan postupak eksergetske optimizacije, sa glavnim ciljem određivanja maksimalne vrednosti eksergetske efikasnosti (sa ugrađenom i bez ugrađene eksergije). Na taj način se postiže generisanje maksimalno moguće količine električne energije i smanjuje potrošnja primarne energije. Sve razmatrane zgrade su imale električni sistem grejanja.

Korišćenjem FN modula veće ćelijske efikasnosti (14% i 16%) moguće je da se generiše značajno veća količina električne energije u poređenju sa FN modulima ćelijske efikasnosti od 12%. Sa porastom ćelijske efikasnosti FN modula, dolazi i do rasta oba koeficijenta eksergetske efikasnosti (sa ugrađenom i bez ugrađene eksergije).

Odnos između potrebne i dobijene eksergije еx i еx, EE (sa ugrađenom i bez ugrađene eksergije), opada sa porastom ćelijske efikasnosti FN modula. Ako je vrednost ovog odnosa manja od 1, (ex < 1, slučaj bez ugrađene eksergije), tada instalirani solarni sistemi generišu više eksergije od potrebne eksergije svih potrošača u zgradi.

Korišćenjem FN modula sa ćelijskom efikasnošću od 14% i 16%, zgrada proizvodi više električne energije, pa se može postići koncept zgrade neto-pozitivne energetske potrošnje (PNEB) u slučaju FN sistema ćelijske efikasnosti od 16% (prema pristupu bez ugrađene energije).

Zahvalnica

Ovaj rad je rezultat istraživanja dva projekta TR33015 i COST akcije TU1205-BISTS. Projekat TR33015 finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. COST akcija TU1205-BISTS je finansijski podržana od strane Evropske unije. Autori se zahvaljuju pomenutim institucijama na njihovoj finansijskoj podršci.

Literatura

Koroneos, C., M. Tsarouhis, Exergy analysis and life cycle assessment of solar heating and coling systems in the building enviromnent, Journal of Cleaner Production, Volume 32, 2012, pp. 52–60.
Johari, D., A. Yadav, R. Verma, Study of solar water heaters based on exergy analysis, Proceedings of the National Conference on Trends and Advances in Mechanical Engineering, Faridabad, Haryana, 2012.
*** EnergyPlus, Input Output Reference – The Encyclopedic Reference to EnergyPlus Input and Output, University of Illinois & Ernest Orlando Lawrence Berkeley National Laboratory, 2009.
Henninger, R. H., M. J. Witte, D. B. Crawley, Analytical and comparative testing of EnergyPlus using IEA HVAC BESTEST E100-E200 test suite, Energy and Buildings 36 (8), (2004), pp. 855–863.
*** Lawrence Berkeley National Laboratory. EnergyPlus – Engineering documentation: the reference to EnergyPlus calculations. University of Illinois & Ernest Orlando Lawrence Berkeley National Laboratory; 2001.
Bojić, M., J. Skerlić, D. Nikolić, D. Cvetković, M. Miletić, Toward future: positive net-energy buildings, Proceedings 4th Renewable Energy Sources, EXPRES 2012, Subotica, Serbia, pp. 49–54 IEEE International Symposium on Exploitation of Renewable Energy Sources, 2012.
Wetter, M., 2004. GenOpt, Generic Optimization Program. User Manual, Lawrence Berkeley National Laboratory, Technical Report LBNL – 54199, p. 109.
Hooke, R., T. A. Jeeves, Direct search solution of numerical and statistical problems, Journal of the Association for Computing Machinery, Volume 8 (1961), pp. 212–229.
Alsema, E. A., E. Nieuwlaar, Energy viability of photovoltaic systems, Energy Policy, Volume 28(14), 2000, pp. 999–1010.
Alsema, E. A., Energy pay-back time and CO2 emissions of PV systems, Progress in Photovoltaics: Research and Applications 8(1), (2000), pp. 17–25.
Nikolić, D., Energetsko-eksegetska optimizacija veličina fotonaponskih panela i solarnih kolektora kod kuća neto nulte potrošnje energije, doktorska disertacija, Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2015.
Nikolić, D., M. Bojić, J. Skerlić, J. Radulović, Energy optimization of Serbian buildings with solar collectors and different PV systems, CD, Conference proceedings i zbornik radova, ISBN 978-86-81505-79-3, 46th International HVAC&R Congress, Beograd, decembar 2015.
Cabeza, L. F., L. Rincón, V. Vilariño, G. Pérez, A. Castell, Life cycle assessment (LCA) and life cycle energy analysis (LCEA) of buildings and the building sector: A review, Renewable and Sustainable Energy Reviews, Volume 29, 2014, pp. 394–416.

NIKOLIĆ, Danijela; SKERLIĆ, Jasmina; RADULOVIĆ, Jasna. Eksergetska optimizacija zgrada sa različitim solarnim sistemima. KGH – Klimatizacija, grejanje, hlađenje, [S.l.], v. 46, n. 3, p. 223-227, sep. 2017. ISSN 2560-340X. Dostupno na: https://izdanja.smeits.rs/index.php/kgh/article/view/2888

Autori teksta: Danijela NIKOLIĆ, Jasmina SKERLIĆ, Jasna RADULOVIĆ,
Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu

Advertisement

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: mere Vlade o ekologiji, postupak protiv Srbije, pravilnik o plastičnim kesama

Objavljeno

:

Od

Magla, Foto:bbc.com

U sedmici za nama najviše se pričalo o aero- zagađenju koje je zbog magle, ali povećanog broja grejanja, zadesilo našu zemlju toliko da su čak postojale preporuke da ređe izlazimo napolje. Zbog toga Vlada naše zemlje danas zvanično formira radno telo koje bi trebalo da reši problem aero-zagađenja u našoj zemlji, a već sledeće nedelje počinje primena konkretnih mera u ekologiji, energetici i saobraćaju.

Radno telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Ovo je za „Novosti“ potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju – naglasio je Trivan. – Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje… Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila „evro 3“ i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije

Da cela priča oko zagađenja nije nimalo naivna govori i činjenica da je Sekretarijat Evropske energetske zajednice u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija. U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja – poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

Plastične kese

Platične kese, Foto:pixabay

PKS inicirala novi pravilnik o kesama

Na samom početku godine pričalo se i o rešenjima za plastične kese, na radost svih nas koji preziremo ovu pojavu. Naime, ubrzano se radi na novom pravilniku o tehničkim uslovima za plastične kese, koji će sledeće nedelje biti predstavljen na okruglom stolu, a zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Prema važećem pravilniku, u Srbiji su kese oksorazgradibilne i biorazgradibilne, što je, objasnio je Stevanović za Tanjug, nemoguće jer kese mogu biti ili oksorazgradive ili biorazgradive.

„Zbog situacije nastale oko terminologije bivšeg Pravilnika ubrzano se radi novi pravilnik o tehničkim uslovima za kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a to radi Udruženje za hemiju, odnosno Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda“, kaže Stevanović.

Dodaje da će tekst nacrta vrlo brzo izaći na videlo, a Komora će sledeće nedelje organizovati okrugli sto na koji će pozvati sve relevantne činioce. Učestvovaće predstavnici nauke, fakulteta, trgovina, kao i proizvođači kesa koji bi dali svoja mišljenja o novom tekstu pravilnika.

Od 1. januara u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka o prodaji kesa. „Zbog novonastale situacije oko terminologije i nemogućnosti nekih biorazgradivih kesa da uđu na tržište – Beograd je doneo odluku da inspekcije, prilikom nadzora u narednih šest meseci, imaju samo savetodavni karakter što znači da do 30. juna nema kažnjavanja“, kaže Stevanović.

Izvor: novosti.rs, pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

Pasivne kuće – 10 prednosti

Objavljeno

:

Zdrav i komforan život uz kvalitetnu gradnju

Pasivne kuće su energetski efikasne, ekološke i zdrave kuće, koje pružaju komfornu temperaturu unutar objekta tokom cele godine uz korišćenje samo 10% energije inače potrebne za grejanje i hlađenje standardne kuće.

* Pasivna kuća predstavlja koncept energetski efikasnog objekata koji nije dodatak arhitektonskom projektu, nego konstrukcijski proces integrisan s arhitektonskim i koji može biti primenjen na najrazličitijim tipovima objekata, ne samo kućama. *

Kada govorimo o prednosti pasivne kuće u odnosu na standardnu, pre svega mislimo na veliku uštedu u energiji. Energetska efikasnost je način korišćenja i očuvanja energije gde, po definiciji, ona predstavlja delovanje koje proizvodi više usluga uz istu količinu utrošene energije ili proizvodi iste usluge uz manju količinu utrošene energije. Međutim, to možda i nije najveća vrednost pasivne kuće.

Zdrav i komforan život uz kvalitetnu gradnju

Foto: Baumit / zdrav i komforan život uz kvalitetnu gradnju

* Samo postizanje energetske efikasnosti u stambenim objekatima nema smisla ako ono ne donosi i značajno povećanje kvaliteta stanovanja. *

U praksi, ljudi mnogo pozitivnije reaguju na povećanje komfora i estetike prostora u kome žive ili borave, nego što reaguju na smanjenje troškova grejanja ili smanjenje emisije CO2. Ovo povećanje komfora, koje se teže može brojčano izraziti od smanjenja potrošnje energije, predstavlja zapravo i najveću prednost stanovanja u pasivnoj kući. Možemo tako reći da pasivna kuća koristi manje energije za stvaranje ne samo istog nivoa komfora u kući (grejanje i hlađenje) već i višeg nivoa od standardne kuće. Ovo su glavnih 10 prednosti života u pasivnoj kući:

01 Temperatura u kući je uvek ista

Pasivne kuće daju veliku stabilnost temperature unutrašnjeg prostora. Veoma dobra izolacija kuće i sprečavanje toplotnih mostova uz mehaničku ventilaciju, koja kontrolisano ubacuje predgrejan svez vazduh u prostorije, pruža ujednačenost temperature u celom prostoru kuće. Prozori su dobro zaptiveni, tako da nema produvavanja, strujanja vazduha i hladnih delova konstrukcije, što sve dovodi do povećanog komfora i većeg osećaja toplote tokom zime.

02 Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće

Pasivni standard zahteva da sve unutrašnje površine zidova i prozora imaju temperaturu veću od 17ºC. To znači da u odnosu na temperaturu unutrašnjeg vazduha od 20ºC, razlika ne sme biti veća od 3ºC. Ovo ima velik uticaj na osećaj komfora u prostoriji. U standardnoj kući, na primer, površina prozora je mnogo hladnija u odnosu na unutrašnju sredinu i stvara se neprijatno strujanje hladnog vazduha, zbog čega se postavljanje radijatora za grejanje uvek vrši ispod prozora kako bi se ovaj neprijatan osećaj ublažio.

Pasivne kuće - Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće

Pasivne kuće – Toplotni komfor je isti u svim delovima kuće

 

03 Računi za grejanje su 75-90% manji

Pasivna kuća je dizajnirana tako da omogući veoma velike uštede u korišćenju energije. Prozori za ove kuće su 70% efikasniji u očuvanju toplote unutar objekta u odnosu na obične prozore sa dvostrukim staklima. Visoko kvalitetna izolacija koja je projektovana tako da spreči pojavu toplotnih mostova u kući štedi 90% energije u odnosu na tradicionalnu gradnju. Takođe, ovakva izolacija bolje štiti konstrukciju i produžava vek trajanja objekta, pa time sprečava dodatne troškove na njenoj sanaciji tokom vremena. Pošto se kuća ventiliše pomoću sistema ventilacije sa rekuperacijom, ventilacioni gubici mogu biti redukovani do 90%. To znači da je veoma malo dodatne energije za grejanje objekta potrebno da se obezbedi komforna temperatura unutar kuće.

04 Nema pregrevanja prostora leti

Dobrim rešavanjem arhitektonskih detalja i orjentacije objekta, veoma efikasnim prozorima i dobrom izolacijom, kao i obaveznom proračunskom proverom, sprečava se pregrevanje prostora u letnjem periodu preko 25ºC, što sa promenama klimatskih prilika, postaje sve značajniji problem u našem područiju. Ova provera performansi objekta u letnjem periodu sprečava prekomerne troškove za hlađenje leti koji u najtoplijim mesecima, čak mogu i prevazići troškove za grejanje zimi.

Pasivne kuće su energetski efikasne, ekološke i zdrave kuće

Pasivne kuće su energetski efikasne, ekološke i zdrave kuće

05 Kvalitet vazduha je bolji – manje CO2 u kući

Pasivne kuće koriste mehaničku ventilaciju koja kontrolisano ubacuje svež vazduh u prostor. Standardne kuće se vetre onda kada korisnik sam to učini otvaranjem prozora. Ispitivanja koja su izvršena na uporednim analizama dve identične kuće sa sistemom ventilacije i bez ovog sistema u Nemačkoj, ustanovila su da su u standardnoj kući koncentracije CO2 u nekim periodima u toku dana bile kritično visoke, na primer u toku noći kada korisnici nemaju priliku da sami provetre prostor. U pasivnoj kući je koncentracija CO2 uvek bila na nižem nivou, što znači da je kvalitet vazduha bio mnogo bolji, bez potrebe korisnika da brinu o tome.

06 Prevencija alergija, zdravija sredina i manje čišćenja

U razvijenim zemljama sveta, ljudi trenutno provode 90% svog vremena u zatvorenom prostoru. To znači da kvalitet vazduha u toj zatvorenoj sredini u velikoj meri utiče na zdravlje ljudi koji u njemu borave. Svež vazduh iz spoljašnje sredine prolazi kroz filtere koji na sebi zadržavaju čestice prašine i polena pre nego što se vazduh ubacuje u pasivne kuće. Na taj način se čuva zdravlje ljudi, ali i smanjuje potreba za konstantnim čišćenjem prašine u kući. To je dodatni benefit za ljude sa alergijama.

Standard pasivne kuće, zaptivenost prozora

Standard pasivne kuće

07 Odlična zvučna izolacija od spoljašnje buke

U pasivnoj kući se posebna pažnja vodi prilikom instalacije prozora i vrata. Ove kuće su veoma dobro zaptivene, što doprinosi kako smanjenju gubitaka toplote kroz loše spojeve zidova i prozora, tako i zaštiti od buke. Kada su prozori zatvoreni, kuća je skoro potpuno bešumna.

08 Sistem je automatizovan i lak za korišćenje

Sistemi klimatizacije u kući su automatski i prilagođavaju se trenutnim potrebama kuće u odnosu na spoljašnju temperaturu i klimatske prilike. Korisnici ne moraju da brinu o kvalitetu vazduha i provetravanju prostorija, kao ni o prevelikim računima, jer je sistem napravljen tako da pruža maksimalne uštede i komfor. Povremeno održavanje u smislu zamene filtera za ventilaciju je jedino što je potrebno.

09 Investicija u budućnost

Niko ne može sa sigurnošću predvideti kako će se građevinska struka razvijati i kako će se propisi za gradnju menjati. Pre osam godina propisi za energetsku efikasnost u Srbiji su tek stupili na snagu. Veoma je moguće da će se u cilju smanjenja klimatskih promena ovi propisi tokom vremena pooštravati. Standard pasivne kuće je osmišljen tako da je postignuta energetska efikasnost najviše kategorije prema trenutnim zakonima, tako da ukoliko se propis bude pooštravao pasivna kuća će i dalje ispunjavati standarde i biti konkurentna na tržištu, što održava vrednost nekretnine na visokom nivou u slučaju eventualne buduće prodaje.

10 Ekološka svesnost i doprinos zajednici

Iako je fokus većine korisnika usmeren na direktne benefite u smislu uštede i komfora života u pasivnoj kući ne smemo zaboraviti ni jedan viši nivo satisfakcije koju možemo ostvariti znajući da svojim delovanjem utičemo pozitivno na okolinu u kojoj živimo. Standard pasivne kuće podrazumeva da je potrošnja energije za grejanje ispod 15kWh/m2 godišnje, dok ukupna potrošnja energije ne prelazi 120kWh/m2 godišnje u šta ulazi energija za grejanje, hlađenje, ventilaciju, električnu energiju za aparate u kući, osvetljenje, pranje veša, kuvanje itd.

Stavljanje fokusa na ukupnu energiju pre nego na utrošenu na grejanje ima mnogo veći uticaj i daje mnogo realniji podatak o stvarnoj potrošnji u objektu. S obzirom da pasivna kuća postiže najveću uštedu samim dizajnom i konstrukcijom objekta, gde je veoma mala količina dodatne energije potrebna, smanjuje se ukupna potrošnja energije i u letnjem i u zimskom periodu i ostvaruje manji negativan uticaj na spoljašnju sredinu sa čak 90% smanjenja emisije CO2. Mlađe generacije postaju svesnije svog uticaja na životnu sredinu, pa možemo reći da pasivna kuća predstavlja koncept stanovanja za budućnost, gde je korisnikov negativan uticaj na klimatske promene sveden na minimum.

Autor teksta: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh, EN EF studio

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno