Connect with us

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najveći vetropark, snaga vetra u Srbiji, Surčin-Obrenovac u decembru

Objavljeno

:

Auto put

I u ovim prvim hladnijim danima koji su nas zatekli potekle sedmice, obradovale su nas vesti o novim projektima koji Srbiju približavaju onima koji koriste svoje resurse u smislu obnovljivih izvora energije. Neki započeti i dugo očekivani projekti su u procesu završetka…ali krenimo redom u retrospektivu sedmice za nama.

Srbija je dobila najveći vetropark do sada

Do sada najveći vetropark u našoj zemlji ,“Kovačica“, konačno je otvoren i smešten je između Debeljače i Crepaje nadomak Kovačice. Investicija vredna 189 miliona evra, pored električne energije, omogućiće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 kilometara puteva.

Izraelski investitor Enlajt u taj posao u Srbiji uložio je 189 miliona evra. Inače, vetropark „Kovačica“ prostire se na 3.711 hekara i ima 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 megavata. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja ,kako kaže, „krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju, a ovaj projekat važan na tom putu“. „Jedan od ključnih ciljeva popravljanje našeg energetskog miksa i obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose“, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore i ima ukupan sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Srbija raspolaže natprosečnim resursima obnovljivih izvora energije

Zadržaćemo se još na ovoj temi. Naime, od svih obnovljivih energetskih izvora, proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast. Što se tiče naše zemlje, Srbija raspolaže značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind. „Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou“, rekao je Đovaneti u razgovoru za Tanjug i dodao: „Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije“, navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.

 Završetak deonice Surčin – Obrenovac 19. decembra

Deonica Surčin – Obrenovac biće završena 19. decembra i autoput „Miloš Veliki“ će preko Surčinske petlje biti na samo pet minuta od Koridora 10 i Beograda, najavila je u sedmici za nama potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović. „Danas smo odlučili da pokažemo građanima Srbije gde ćemo se uključivati na autoput ‘Miloš Veliki’ i to će upravo biti ova petlja Surčin. Od 19. decembra, kako je rekao potpredsednik kineske CRBC kompanije, kada idemo na Miloš Veliki ovde ćemo se uključivati. Mi smo praktično pet minuta od Koridora 10, to jest autoputa Beograd – Zagreb“, objasnila je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da će Srbija sa otvaranjem deonice Surčin – Obrenovac od 17,6 kilometara imati autoput u dužini od 120 kilometara do Preljine. „Od kada je putarina počela da se naplaćuje na autoputu ‘Miloš Veliki’, od 1. septembra, prošlo je skoro 300.000 vozila i nije bila nijedna saobraćajna nesreća“, rekla je Mihajlović dodajući da je taj podatak juče dobila.

Fizička realizacija deonice Surčin – Obrenovac je 87 odsto, a finansijska 76,37 odsto. Deonica je podeljena na pet sektora. Podsećamo, radovi su počeli 5. maja 2017. godine, a ugovorom je predviđeno da cela deonica Surčin – Obrenovac bude završena do 5. januara 2020, odnosno za 32 meseca. Vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac 233,67 miliona dolara. Investitor su Putevi Srbije, a projekat se finansira iz zajma Eksim banke Kine.

Advertisement

Energetska efikasnost

Ko su najveći ulagači u proizvodnju energije u svetu?

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije - Nuklearna fuzija

Globalna ulaganja u kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora prošle godine su iznosili 282 milijarde dolara, a veliki podsticaj dobila su od projekata vetroelektrana na moru, objavio je Blumberg. Ukupna ulaganja u odnosu na 2018. godinu porasla su za jedan odsto, pri čemu su ulaganja u ofšor vetroelektrane porasla za 19 procenata, na skoro 30 milijardi dolara.

Ukupna svetska ulaganja u morske i kopnene vetroelektrane iznosila su 138,2 milijarde, što je šest odsto više nego 2018. Slede investicije u projekte upotrebe Sunčeve energije, sa 131,1 milijardom dolara, uz međugodišnji pad od tri odsto.

Najveći svetski investitor u obnovljive izvore tokom 2019. godine bila je Kina sa 83,4 milijarde dolara, ali to je osam odsto manje nego 2018., a najmanje od 2013. godine. Na drugom mestu su SAD sa 55,5 milijardi, što je 28 odsto više u 2018. godini, budući da su se investitori u energiju vetra i Sunca utrkivali za poreske olakšice.

Evropa je uložila ukupno 54,3 milijarde dolara u obnovljive izvore energije što je pad od sedam odsto u odnosu na 2018.

Predvodila je Španija sa 8,4 milijarde. Japan je uložio 16,5 milijardi dolara, Ujedinjeni Arapski Emirati rekordnih 4,5 milijardi, Brazil 6,5, Meksiko 4,3 milijarde dolara.

Nastavi sa čitanjem

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: mere Vlade o ekologiji, postupak protiv Srbije, pravilnik o plastičnim kesama

Objavljeno

:

Od

Magla, Foto:bbc.com

U sedmici za nama najviše se pričalo o aero- zagađenju koje je zbog magle, ali povećanog broja grejanja, zadesilo našu zemlju toliko da su čak postojale preporuke da ređe izlazimo napolje. Zbog toga Vlada naše zemlje danas zvanično formira radno telo koje bi trebalo da reši problem aero-zagađenja u našoj zemlji, a već sledeće nedelje počinje primena konkretnih mera u ekologiji, energetici i saobraćaju.

Radno telo Vlade, koje će pokušati da donese konkretna rešenja kako bi se smanjilo aero-zgađenje u zemlji, biće formirano danas, a prvi sastanak očekuje se već u ponedeljak. Ovo je za „Novosti“ potvrdio ministar životne sredine Goran Trivan. On je dodao da će članovi komisije biti gotovo svi oni koji su učestvovali i na vanrednom sastanku u sredu sa premijerkom Anom Brnabić.

– Kratkoročne mere ne mogu da reše pitanje industrije, koja je i najveći zagađivač, iako je samo EPS poslednjih godina uložio 500 miliona evra u ekologiju – naglasio je Trivan. – Teško je, međutim, precizno reći koliko je potrebno novca da se sanira zagađenje. Zagađivači su i gradske toplane, individualna ložišta i saobraćaj. Postoje procene, ali ne i precizni podaci u kom procentu ko zagađuje.

Da bi izašla na kraj sa enormnim zagađenjem, Vlada je najavila opsežne mere, od kojih su neke revolucionarne za naše prilike, poput subvencija za kupovinu električnih automobila ili zamene nekih energenata biomasom. Tu su i ubrzana gasifikacija, usmeravanje na pelet umesto uglja i lož-ulja, rigorozna tehnička kontrola vozila, zamena filtera na termoelektranama, pojačano pošumljavanje… Resorno ministarstvo insistira i na zabrani uvoza automobila „evro 3“ i gašenju individualnih kotlarnica. Ne postoji precizna računica, ali se procenjuje da su za čistiji vazduh potrebne milijarde dinara.

Evropska energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije

Da cela priča oko zagađenja nije nimalo naivna govori i činjenica da je Sekretarijat Evropske energetske zajednice u sredu pokrenuo postupak protiv Srbije za rešavanje spora zbog nepotpune primene Direktive EU o velikim ložištima kojom se smanjuje emitovanje zagađujućih materija i neusvajanja Nacionalnog plana za smanjenje emisija. U uvodnom pismu upućenom našoj zemlji ističe se da je Sekretarijat odobrio nacrt NERP koji mu je Srbija dostavila još 2016. godine i da je poslednjih godina pozivao nadležne u našoj zemlji na njegovo usvajanje. Ukazuje se da je od 16 velikih postrojenja, devet obuhvaćeno procedurom za rešavanje spora. Za svako ložište, kako se navodi, mora da bude primenjeno jedno od dva moguća rešenja – poštovanje graničnih vredosti emisija četiri vrste zagađujućih materija, koje propisuje Direktiva, ili primena NERP.

Plastične kese

Platične kese, Foto:pixabay

PKS inicirala novi pravilnik o kesama

Na samom početku godine pričalo se i o rešenjima za plastične kese, na radost svih nas koji preziremo ovu pojavu. Naime, ubrzano se radi na novom pravilniku o tehničkim uslovima za plastične kese, koji će sledeće nedelje biti predstavljen na okruglom stolu, a zatim kao nacrt biti upućen Ministarstvu zaštite životne sredine, kazao je sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Prema važećem pravilniku, u Srbiji su kese oksorazgradibilne i biorazgradibilne, što je, objasnio je Stevanović za Tanjug, nemoguće jer kese mogu biti ili oksorazgradive ili biorazgradive.

„Zbog situacije nastale oko terminologije bivšeg Pravilnika ubrzano se radi novi pravilnik o tehničkim uslovima za kese koje se stavljaju na tržište Srbije, a to radi Udruženje za hemiju, odnosno Grupacija proizvođača plastičnih proizvoda zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda“, kaže Stevanović.

Dodaje da će tekst nacrta vrlo brzo izaći na videlo, a Komora će sledeće nedelje organizovati okrugli sto na koji će pozvati sve relevantne činioce. Učestvovaće predstavnici nauke, fakulteta, trgovina, kao i proizvođači kesa koji bi dali svoja mišljenja o novom tekstu pravilnika.

Od 1. januara u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka o prodaji kesa. „Zbog novonastale situacije oko terminologije i nemogućnosti nekih biorazgradivih kesa da uđu na tržište – Beograd je doneo odluku da inspekcije, prilikom nadzora u narednih šest meseci, imaju samo savetodavni karakter što znači da do 30. juna nema kažnjavanja“, kaže Stevanović.

Izvor: novosti.rs, pks.rs

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Izdvajamo

Popularno