Voda je jedan od resursa koji uzimamo zdravo za gotovo i istovremeno resurs koji velikom brzinom postaje retkost. Sveža voda širom sveta se troši mnogo brže nego što prirodni procesi mogu da je nadoknade. I bez ove prevelike potrošnje koja je karakteristična za razvijenije zemlje, skoro polovina svetske populacije danas živi bez pouzdanog izvora vode za piće. U momentu kada budete čitali ovo Kejp Taun u Južnoj Africi će verovatno već ostati bez pijaće vode, što je prilično zastrašujuće.
Sistem za sakupljanje kišnice
Zaštititi rezerve vode postaje gorući problem kojem se ne pridaje dovoljno pažnje i koji nije dovoljno zastupljen u medijima.
Jedan od načina da se pijaća voda sačuva je reciklaža vode koja se uveliko sprovodi u objektima koji se grade u pojedinim državama sa tendencijom da se proširi na ostatak sveta. Trend koji se danas javlja u razvijenom svetu je projektova- nje i gradnja sistema za reciklažu otpadnih voda u okviru jednog objekta. Uporedo sa prikupljanjem i reciklažom otpadnih voda prikuplja se i kišnica koja se koristi kao tehnička voda.
Otpadne vode koje se prikupljaju i koje podležu reciklaži potiču iz lavaboa, kada, tuševa i veš mašina. Za reciklažu se ne koriste vode koje su bile u kontaktu sa fekalijama. Po prikupljanju, otpadne vode se prečišćavaju i dezinfikuju i zatim se koriste kao tehnička voda, za ispiranje toaleta ili irigaciju. Bez obzira na veličinu i kapacitet, sistemi za reciklažu otpa- dnih voda u zgradama se uopšteno sastoje od sledećih elemenata: cevi za prikupljanje otpadnih voda na njihovom izvoru i transport do mehanizma za filtraciju, septičkog kontejnera gde se otpadna voda drži pre nego što se prečisti i filtracionog sistema koji uklanja otpad i nečistoće iz vode.
Testiranje/ispitivanje kvaliteta vode
Za funkcionisanje većine sistema neophodna je i PUMPA koja pokreće vodu kroz cevi mada se u velikom delu koristi i sama gravitacija. Kod visokih zgrada sama gravitacija nije dovoljna za cirkulisanje vode u sistemu tako da je korišćenje pumpe neizbežno.
Sistemi za prečišćavanje voda u zgradama mogu biti u rangu od jednostavnih sistema za manje prostore koje i sami korisnici prostora mogu ugraditi i koji prečišćavaju vodu iz lavaboa i potom je koriste za ispiranje toaleta do veoma složenih komercijalnih projekata koji se ugrađuju isključivo uz projektovanje, izvođenje i nadzor stručnih lica. Svaki od ovih sistema se oslanja na neke od metoda filtracije i tretmana otpadnih voda.
FILTERI od aktivnog uglja instalirani u odvodnim cevima mogu jednostavno i efikasno da uklone mnoga organska i neorganska jedinjenja i hemikalije, kao što je hlor, iz otpadne vode. Međutim, ovi filteri su skupi i ne uklajnaju sve nečistoće koje se mogu naći u vodi. Ovi nedostaci se odnose i na druge vrste mehaničkih filtera kao što su filteri od peska. Dodatno, mehanički filteri su skloni začepljenju i posledičnom plavljenju.
AEROBNI BIOLOŠKI TRETMANI uključuju ubacivanje kiseo- nika u otpadne vode dok se one nalaze u septičkom kontejneru. Kiseonik hrani „dobre“ bakterije i mikroorganizme koji zatim „svare“ organske zagađivače u otpadnim vodama. Iako je ovo komplikovaniji metod od metode mehaničkih filtera, ovaj metod omogućava skladištenje otpadnih i tretiranih voda.
MEMBRANSKI BIOREAKTORI kombinuju biološki tretman – korišćenje mikroorganizama koji eliminišu patogene i zagađujuće materije – sa sistemom mehaničke filtracije. Generalno, ovo je veoma efikasan način za prečišćavanje otpadnih voda u zgradama.
Hemijski tretmani elementima kao što je ozon ili hlor mogu se takođe koristiti za dezinfekciju i eliminaciju bakterija, organskih materija, deterdženta i drugih zagađivača iz otpadnih voda. Ova metoda omogućava dugotrajno skladi- štenje otpandih voda, ali zbog toksičnih nusprodukata koji se javljaju primenom ovih hemikalija – iako u minimalnoj količini – ova opcija je manje ekološka. Stoga se sve više koristi ULTRALJUBIČASTO ZRAČENJE koje postaje sve popularniji način dezinfekcije otpadnih voda. Ultraljubičasto – ili UV – zračenje radi na taj način što uništava DNK patogenih organizama koji usled ovoga postaju bezopasni. Većina sistema za tretiranje otpadnih voda u zgradama koristi kombinaciju dve ili više od navedenih metoda.
TRANSPORTOVANJE prečišćenih otpadnih voda do krajnje destinacije gde se koriste – to može biti vodokotlić ili travnjak, pejzažno uređenje oko objekta – u najbržem mogućem roku je veoma važno. Stručnjaci i projektanti sistema za reciklažu vode savetuju da se prečišćene vode po prečišćavanju što kraće drže u kontejnerima jer njihovo zadržavanje može kao posledicu imati zapušenje sistema i cevi za transport. Ovako prečišćena tehnička voda ne treba da dolazi u kontakt sa ljudima pa se prilikom navodnjavanja
preporučuje navodnjavanje ispod površine zemlje – navodnjavanje po sistemu kap-po-kap – pre nego navodnjavanja prskanjem.
Zbog sastava tehničke vode navodnjavanje prskanjem bi zahtevalo ne samo veći stepen prečišćenosti već i složeniju opremu. Takođe, sastav prečišćene i reciklirane vode je veoma povoljan za razvoj biljaka jer sadrži azot koji deluje kao đubrivo i pospešuje rast vegetacije.
Iako zahteva inicijalnu investiciju, prečišćavanje i reciklaža vode zapravo može u znatnoj meri, pored prirodnog okruženja, da utiče i na račune za vodu i to u veoma povoljnom smislu. Objekti i kompanije koje koriste ove sisteme primetile su znatnu redukciju potrošnje vode – u nekim slučajevima i do 75% – što rezultira smanjenjem računa za vodu.
Osim prečišćavanja i reciklaže vode postoje i SISTEMI ZA PRIKUPLJANJE KIŠNICE. Ovi sistemi se relativno lako mogu instalirati na objektima različite veličine i takođe mogu biti od velikog značaja za očuvanje prirodne sredine i istovremeno mogu ispuniti potrebe objekta za tehničkom vodom. Sistemi za prikupljanje i distribuciju kišnice su jednostavniji od sistema za prečišćavanje i reciklažu vode, a prikupljena kišnica se takođe koristi kao tehnička voda. Sistemi se sastoje od cisterni, kontejnera i buradi kao i drugih jednostavnih uređaja kojima se voda prikuplja i distribuira širom objekta.
Reciklaža otpadnih voda znatno redukuje pritisak na postojeće izvore vode. Skupljanje kišnice takođe pripomaže očuvanju prirodnjih vodenih tokova i površina kao što su reke i rečni eko-sistemi. Skladištenje kišnice i prečišćenih otpadnih voda takođe mogu umanjiti potrebu za transportom vode sa udaljenih lokacija na ovaj način redukujući iskorišćenu energiju i potrebe održavanja različitih infrastruktura. Čuvanjem i zaštitom postojećih izvora vode omo- gućavamo budućim generacijama pristup i korišćenje pijaće vode.
Autor: Irma Talović, d.i.a.