Connect with us
Arhitektura

Ekologija u arhitekturi: Harmonija ─Źoveka i prirode

Odavno je funkcija arhitekture (da pru┼żi ─Źoveku za┼ítitu i zaklon od spolja┼ínjih uticaja) evoluirala u razli─Źite slojevite do┼żivljaje – dom, pripadnost, mesto uspomena, sigurnost, statusni simbol…, dok je relacija i povezanost sa prirodom i neposrednim okru┼żenjem u poslednjim decenijama sve manje prisutna.

┼Żivimo u vremenu u kome je ravnote┼ża izme─Ĺu prirode i arhitekture ozbiljno ugro┼żena i dostigla je svoj negativni maksimum, ┼íto se ogleda ─Źovekovim dubokim otu─Ĺenjem od prirode. Upravo zato i ne ─Źudi ┼íto je sve vi┼íe u fokusu ponovna potreba i te┼żnja ─Źoveka za harmonizacijom sa prirodnim okru┼żenjem.

Ljudi danas sve manje te┼że urbanom i brzom ┼żivotu u velikim gradovima. Okre─çu se prirodi i ┼żivota u njoj, ┼íto dalje od zaga─Ĺenog vazduha i gradske gu┼żve. Tako je sve ve─çi trend gradnje ku─çe u prirodi od ekolo┼íkih i energetski odr┼żivih prirodnih materijala. Oni ┼żele da svoje ku─çe ÔÇ×stopeÔÇť sa okolinom, i da do izra┼żaja do─Ĺe priroda i njena lepota. Upravo zato biljke pronalaze svoje mesto na krovovima ku─ça, zidovi su rezervisani za penja─Źice i ku─ça je potpuno obu─Źena u zeleno i stopljena u prirodni ambijent.┬á

Stoga vam ovog puta predstavljamo nekoliko interesantnih ideja i arhitektonskih koncepata u kojima je uspostavljen sklad izme─Ĺu prirode i arhitekture.

// Vikendice su pravi objekti za beg od gradskog ┼żivota. Vikend naselje u ameri─Źkom gradu Mill Valley je primer koji to slikovito ilustruje. Ku─çe su potpuno utopljene u prirodu i ne naru┼íavaju prirodni ambijent.

vikend naselje

Vikend naselje u ameri─Źkom gradu Mill Valley

Za gradnju jedne od vikendica cilj arhitektonskog tima bio je da sve intervencije na terenu svedu na minimum. Pozicionirane su izme─Ĺu drve─ça, konstrukcija ku─çe je usagla┼íena sa ve─ç postoje─çim nagibom, a prostorije su druga─Źije orijentisane ┼íto pru┼ża potpuni do┼żivljaj
spoljašnjosti.

Nagib terena je iskori┼í─çen ne samo za pozicioniranje ku─çe nego i za mogu─çi pristup krovu na kome rastu biljke. Na taj na─Źin je objekat dobio jo┼í jednu prostoriju na otvorenom tj. vrt.┬áNesvakida┼ínjim pejza┼żnim i arhitektonskim re┼íenjem, do─Źaran je utisak da je krov samo produ┼żetak brda, a kad se objekat posmatra iz pti─Źije prespektive, imate utisak kao da ku─ça ni ne postoji.

Na krovu su posa─Ĺene biljke sedumi koji su i najotporniji na razli─Źite klimatske uslove. Sedumi su tako─Ĺe i dobar izolator. Kod parternog ure─Ĺenja, posa─Ĺene su biljke kojima je tu i prirodno stani┼íte i tako vrt izgleda kao okolni pejza┼ż tj. ┼íuma.

// Interesantno re┼íenje za rekonstrukciju napu┼ítene gara┼że u italijanskim Alpima uradili su italijanski arhitekti koji su inspiraciju potra┼żili u prirodi.

Mala gara┼ża koju su pretvorili u udobnu ku─çu za odmor potpuno je stopljena sa prirodom i izgleda kao veliko drvo koje raste iz zemlje.

Arhitekte su se odlu─Źili da umesto projektovanja fasade, puste prirodu da slobodno uti─Źe na ku─çu. U po─Źetku to je bila samo ideja da se ozeleni krov, me─Ĺutim prirodi i njenoj lepoti se ne mo┼że odoleti tako da su realizovani i zeleni zidovi. Na kamenom zidu ku─çe najvi┼íe dominira vinova loza koja je uspe┼íno obrasla celu ku─çu. Pored vinove loze, mesto su na┼íle i druge jednogodi┼ínje i vi┼íegodi┼ínje biljke koje se smenjuju cvetanjem i ─Źine ovu malu ku─çu kao iz bajke.

Fallingwater

Ku─ça na vodopadu ili neprevazi─Ĺeni Fallingwater

// Tako─Ĺe, ku─ça na vodopadu ili neprevazi─Ĺeni Fallingwater, je jo┼í jedno mesto koje pokazuje mo─ç prirode i savr┼íen spoj sa arhitekturom. Arhitekta Frenk Lojd Rajt je 1935. godine projektovao ovaj objekat u prirodi u selu nedaleko od Pitsburga.

Ku─ça je projektovana na reci Ber Ran i predstavlja savr┼íen spoj vode i arhitekture. Reka tj. vodopad reke se mo┼że videti tek kada se pro─Ĺe kroz ku─çu i iza─Ĺe na terasu. Svojevremeno su vlasnici ovu ku─çu koristili kao letnjikovac, a danas je ona muzej. Za izgradnju je kori┼í─çen materijal iz okoline. Neke stene su poslu┼żile kao zid, dok su druge uklopljene u pod.

Uprkos raznim transformacijama, ku─ça je i dalje mesto gde ─Źovek ima potrebu za ose─çajem sigurnosti i pripadnosti, gde svoj puni kvalitet nastaje kada postane dom koji je povezan sa neposrednim prirodnim okru┼żenjem.

Svedoci smo koliko je savremena arhitektura suvi┼íe uniformna, jednoli─Źna i nehumana. Urbani pejza┼ż je be┼żivotan i sve manje ispunjava potrebe ─Źoveka. Zato je va┼żno da se ponovo vratimo arhitekturi koja po┼ítuje duh mesta, uklapa se u prirodni ambijent i vra─ça mogu─çnost povezivanja ─Źoveka i prirode.

Prilikom razvoja novih urbanih celina, u poslednjim decenijama ─Źovek se sve vi┼íe vodi idejom stvaranja ┼íto ve─çe iskori┼í─çenosti raspolo┼żivog prostora za izgradnju. Zelenilo i drve─çe postali su nepo┼żeljni ili zapostavljeni elementi u urbanim sredinama.┬áNa┼żalost, ovakav pristup doveo nas je do pojave ubrzanih klimatskih promena, stvaranja toplotnih ostrva u gradovima koje je direktno prouzrokovano dominacijom betona.

Tako jo┼í jednom skre─çemo pa┼żnju da je ravnote┼ża izme─Ĺu prirode i arhitekture ozbiljno naru┼íena i koliko je va┼żno da se ponovo uspostavi harmonizacija sa prirodnim okru┼żenjem. Zato su sve vi┼íe va┼żna nova promi┼íljanja i pristupi u realizaciji i rekonstrukciji savremenog urbanog okru┼żenja. Predstavljamo vam nekoliko zanimljivih i interesantnih arhitektonskih koncepata i ideja u kojima je uspostavljen sklad izme─Ĺu prirode i arhitekture.

// Jedno malo multikulturno naselje, Jan van Galenstraat u Amsterdamu, je potpuno iskoristilo potencijal prirode i u─Źinilo je dostupnom za svoje gra─Ĺane.

Zgrada Sportplaza Merkator

Zgrada Sportplaza Merkator

Gradski okrug ┼żeleo je da oja─Źa lokalnu zajednicu, a pritom i da zaposli ljude. Zgradu Sportplaza Mercator projektovao je arhitektonski biro VenhoevenCS, koji je imao cilj da zgradu ┼íto bolje uklopi u okru┼żenje ÔÇô u park. Zadatak je bio da zgrada bude stopljena sa prirodom, ┼íto zelenija i na oko privla─Źna. Naravno, sve su to uspeli da postignu.

Projektovali su objekat povr┼íine 7.100 m2 koji je zami┼íljen kao mali grad unutar jednog velikog grada tj. objekta. U njemu se mogu na─çi bazeni, sale za fitnes, sale za aerobik, sauna, sale za proslave, kafi─çi, restorani, prostori namenjeni deci. Najinteresantnije je da su fasada i krov prekriveni zelenilom i, ako posmatrate objekat iz daljine sti─Źete utisak da je zgrada tvr─Ĺava koja ┼ítiti ulazak u grad. Dobro uklopljeni prozori na krovu i fasadi ispunjavaju objekat dnevnom svetlo┼í─çu.

gara┼ża

Gara┼ża u Kaliforniji

// Svima je poznato da gradske gara┼że predstavljaju mesto sivila i betona. Tako je bilo i sa jednom gara┼żom u Kaliforniji, koja sada, zahvaljuju─çi kompaniji Seasons Natural Engineering, ima jedan od najve─çih zelenih zidova u SAD koji je povr┼íine oko 4.000 kvadratnih stopa sa posa─Ĺenih oko 40 razli─Źitih vrsta biljaka.

Ova kompanija je razvila specijalnu tkaninu za sadnju biljaka u vertikalnom polo┼żaju koji je napravljen od potpuno recikliranih sinteti─Źkih vlakana. Na taj na─Źin je eliminisano truljenje, i podstaknut je pravilan razvoj biljaka i dotok vode.

School of Art, Design and Media

// School of Art, Design and Media đżd 215.000 m2 je fakultet umetnosti u Singapuru. Me─Ĺu osnovnim prostorijama koji svaki fakultet poseduje objekat je opremljen muzejskim osvetljenjem i automatizacijom klime za bezbedno predstavljanje osetljivih i vrednih umetni─Źkih dela.

staklena fasada

Staklena fasada pru┼ża vizuelnu povezanost sa okolnim pejza┼żom

Galerija zadovoljava dana┼ínje visoke me─Ĺunarodne muzejske standarde i prire─Ĺuje interesantne izlo┼żbe. Zgrada je visine od 2 do 5 spratova, a najvi┼íe je izdvaja neverovatna konstrukcija zelenog krova koji se spu┼íta pod uglom od 45 stepeni.┬á Krov je formiran od dva nagiba polukru┼żnog oblika, spojeni sa tre─çim manjim lukom i prekriven je travom. Pristup krovu omogu─çen je putem stepenica koje se nalaze du┼ż ivice krova. Zgrada je dizajnirana tako da se uklopi u okru┼żenje kampusa, a staklena fasada pru┼ża vizuelnu povezanost sa okolnim pejza┼żom.

School of Art, Design and Media

Kako bi krov bio ekolo┼íki ekonomi─Źniji, materijal koji se nalazi ispod trave je drobljena vulkanska stena, plavac i oprani pesak koji dopu┼íta pravilno zadr┼żavanje vlage i odr┼żavanje temperature samog krova. Kroz ove interesantne primere vidimo da spoj arhitekture i prirode mo┼że doprineti kvalitetu urbanog okru┼żenja i novom pribli┼żavanju ─Źoveka i prirode.

 

Agencija za projektovanje i
in┼żenjering ÔÇťArhinGreenÔÇŁ
ul. Pasterova br. 6, 21000 Novi Sad
T. +381 63 580 469
Pokreta─Ź bloga na sajtu
www.arhingreen.rs/blog

Autori teksta: Nata┼ía Komljenovi─ç, Dipl.in┼ż.arh. i Jelena Duda┼í Mast.in┼ż.hortikulture