Connect with us
Energetska efikasnost

Odgovorno projektovanje i pa┼żljiva implementacija detalja

Realisti─Źna opcija pasivnog standarda

Standard pasivne ku─çe je internacionalno priznat standard, patentiran u Nema─Źkoj, koji je danas primenjen u brojnim zemljama Evrope i sveta. Pasivni objekti tro┼íe i do 90% manje energije u odnosu na konvencionalne, a godi┼ínja potrebna toplota za grejanje je toliko niska, da u ve─çini slu─Źajeva nema potrebe za razvodom aktivnog sistema grejanja. Toplotu je mogu─çe dovesti pomo─çu sve┼żeg vazduha koji se u objekat dovodi sistemom ventilacije sa rekuperacijom. Po pravilu pasivne ku─çe su one koje za grejanje tro┼íe najvi┼íe 15 kWh/m2 godi┼ínje. Pasivni standard je realisti─Źna opcija za izgradnju visoko komfornih objekata, pri kojoj je potro┼ínja energije i za grejanje i za hla─Ĺenje veoma niska. U vreme nestabilnog tr┼żi┼íta i pove─çanja cene energenata, pasivna ku─ça omogu─çava korisniku veoma veliku samostalnost i nezavisnost od ovih promena.

Pasivni standard se pojavio kao proizvod istra┼żivanja na stambenim objektima u Nema─Źkoj i posle mnogobrojnih uspe┼ínih projekata danas pasivna ku─ça kao stambeni objekat zauzima zna─Źajan udeo u novogradnji u Nema─Źkoj, Austriji i severnoj Italiji. Tako─Ĺe i ve─çi broj nestambenih objekata je realizovan po standardu pasivne ku─çe – administrativni objekti, osnovne ┼íkole, gimnazije, fabrike, zatvoreni bazeni, teretane, supermarketi, hoteli i drugi objekti.

// Pokazao se i kao veoma efikasan kod sanacije postoje─çih zgrada, jer je u mnogim zemljama u svetu upravo sanacija postoje─çih objekata sektor u gra─Ĺevinskoj industriji koji je najvi┼íe u porastu.

Prva Pasivna ku─ça na svetu: Kranichstein Passive House, Darmstadt

Slika 1: Prva Pasivna ku─ça na svetu: Kranichstein Passive House, Darmstadt

Prva pasivna ku─ça sagra─Ĺena je u Darmstadtu u Nema─Źkoj. U ovom stambenom objektu jo┼í uvek ┼żive iste ─Źetiri porodice jo┼í od 1990. godine, a potro┼ínja je prema merenjima u proseku oko 10 kWh/m2 godi┼ínje. Jo┼í uvek nisu ulo┼żene nikakve zna─Źajnije investicije na odr┼żavanju, svi servisi u objektu su nepromenjeni od originalnog stanja. Fasada, krov i prozori nisu zamanjivani.

Pet osnovnih principa gradnje pasivne ku─çe

Slika 2: Pet osnovnih principa gradnje pasivne ku─çe

Dobra izolacija, efikasni prozori, ventilacija sa rekuperacijom, suprzaptivenost, konstrukcija bez termi─Źkih mostova.

Pasivna ku─ça za grejanje ne tro┼íi vi┼íe od 15 kWh/m2 godi┼ínje, a kada poredimo to sa prose─Źnom potro┼ínjom u stambenim objektima u Srbiji koja je procenjena na 150 kWh/m2 godi┼ínje, to predstavlja u┼ítedu od preko 90%. Osnovnih 5 principa pasivne ku─çe su:

  1. Izuzetno visok nivo termoizolacije – Spoljne gra─Ĺevinske konstrukcije imaju vrednost U ÔëĄ 0,15 W/m2K
  2. Konstrukcija bez termi─Źkih mostova – termi─Źki mostovi ¤ł ÔëĄ 0,01 W/mK
  3. Superzaptivenost termi─Źkog omota─Źa objekta – proverena testom propustljivosti vazduha vrednost n50 pri probnom nadpritisku i podpritisku od 50 Pa, ne sme da prekora─Źi 0,6 h-1
  4. Veoma efikasni ramovi prozora sa trostrukim zastakljenjem – Prozori su sa ukupnom Uw vredno┼í─çu ispod 0,8 W/m2K. Zastakljenje prozora sa Ug vredno┼í─çu ispod 0,8 W/m2K, pri zadr┼żavanju visoke vrednosti koeficijenta energetske propusnosti g Ôëą 50%, tako da bi zimi dolazilo do toplotnih dobitaka.
  5. Mehani─Źka ventilacija sa visoko-efikasnom rekuperacijom – efikasnost rekuperacije toplote ventilacijom ╬ĚREK Ôëą 75%

Najva┼żniji princip projektovanja pasivnog objekta je da termoizolacija predstavlja neprekinutu liniju oko ─Źitavog objekta i time spre─Źi isticanje toplote kroz prekide u izolaciji. Tu va┼żi „pravilo olovke“ – linija olovke mora biti neprekinuta prilikom opisivanja omota─Źa. Za svaki detalj se mora odrediti materijal i definisati veza za neizbe┼żna mesta spojeva ili probijanja termoizolacija. Dobru termi─Źku izolaciju mogu─çe je primeniti na svim tipovima konstrukcija: masivnoj, drvenoj, konstrukciji sa prefabrikovanim elementima, ─Źeli─Źnoj, kao i konstrukcijama koje imaju me┼íovite elemente.

Termi─Źki omota─Ź kod pasivne ku─çe prikazan ┼żutom linijom, vazdu┼ínonepropusni sloj prikazan crvenom linijom

Slika 3: Termi─Źki omota─Ź kod pasivne ku─çe prikazan ┼żutom linijom, vazdu┼ínonepropusni sloj prikazan crvenom linijom

U pasivnoj ku─çi se zbog smanjenja potro┼ínje energije ugra─Ĺuje sistem mehani─Źke ventilacije sa visokim stepenom povra─çaja toplote – rekuperacijom toplote. Kvalitet vazduha u ┼żivotnom prostoru posti┼że se neophodnom zamenom otpadnog vazduha iz stambenog prostora sve┼żim spolja┼ínjim vazduhom, ┼íto je mogu─çe posti─çi ru─Źnim otvaranjem prozora ili mehani─Źkom ventilacijom. Sistem ventilacije sa rekuperacijom koji se koristi u pasivnim ku─çama funkcioni┼íe tako ┼íto se vazduh koji se izvla─Źi iz prostorije, pre nego ┼íto se izbaci van objekta kao otpadni vazduh, vra─ça nazad u komoru, prolazi kroz razmenjiva─Ź i predaje toplotu hladnom spoljnom vazduhu. Na taj na─Źin, kapacitet greja─Źa u komori je manji, odnosno stepen zagrevanja sve┼żeg vazduha je manji, pa se na taj na─Źin ┼ítedi energija za grejanje. Otpadni vazduh izlazi iz sistema ohla─Ĺen.

Pasivna ku─ça, stambeni objekat

Pasivna ku─ça, stambeni objekat

Odgovorno projektovanje i pa┼żljiva implementacija detalja su najbitniji za realizaciju ku─çe koja posti┼że ovako nisku potro┼ínju energije. Realizacija pasivnih ku─ça postavlja visoke zahteve za konstrukcije koje koristi. Ukoliko ┼żelimo da od nekog objekta napravimo pasivnu ku─çu moramo ispuniti odgovaraju─çe zahteve i uskladiti me─Ĺusobni uticaj svih komponenti.

Pored osnovnih 5 zahteva postoje i drugi kriterijumi koje pasivne ku─çe moraju da ispune:

  • Minimalni toplotni gubici za pripremu i razvod sanitarne tople vode (STV)
  • Visoka efikasnost kori┼í─çenja elektri─Źne energije u doma─çinstvu
  • Specifi─Źna potrebna primarna energija: max. 120 kWh/m2 godi┼ínje, uklju─Źuju─çi el. energiju za doma─çinstvo
  • Letnji komfor: U─Źestalost pregrevanja prostorija preko 250oC mora biti ÔëĄ 10 %.
  • U slu─Źaju da je potrebno aktivno hla─Ĺenje, potrebna energija za hla─Ĺenje ne sme pre─çi 15 kWh/m2 godi┼ínje. Kriterijum u vezi primarne energije ostaje nepromenjen,
    a energetska potreba hla─Ĺenja se mora na drugi na─Źin kompenzovati.
Kako sagraditi pasivni objekat

Kako sagraditi pasivni objekat

Sertifikacija pasivnih objekata vr┼íi se preko Passivhause Institut-a: Die Passivhaus Dienstleistung GmbH, ili preko nekog drugog organa koji je akreditovan od strane ovog instituta za izdavanje sertifikata. Sertifikovanje pru┼ża dodatnu kontrolu, pa sertifikat tako svedo─Źi o kvalitetu objekta.

Autor: Sonja Krastav─Źevi─ç, dipl.in┼ż.arh., EN EF Studio