Connect with us

Energetska efikasnost

Odgovorno projektovanje i pažljiva implementacija detalja

Published

on

Prva Pasivna kuća na svetu: Kranichstein Passive House, Darmstadt

Realistična opcija pasivnog standarda

Standard pasivne kuće je internacionalno priznat standard, patentiran u Nemačkoj, koji je danas primenjen u brojnim zemljama Evrope i sveta. Pasivni objekti troše i do 90% manje energije u odnosu na konvencionalne, a godišnja potrebna toplota za grejanje je toliko niska, da u većini slučajeva nema potrebe za razvodom aktivnog sistema grejanja. Toplotu je moguće dovesti pomoću svežeg vazduha koji se u objekat dovodi sistemom ventilacije sa rekuperacijom. Po pravilu pasivne kuće su one koje za grejanje troše najviše 15 kWh/m2 godišnje. Pasivni standard je realistična opcija za izgradnju visoko komfornih objekata, pri kojoj je potrošnja energije i za grejanje i za hlađenje veoma niska. U vreme nestabilnog tržišta i povećanja cene energenata, pasivna kuća omogućava korisniku veoma veliku samostalnost i nezavisnost od ovih promena.

Pasivni standard se pojavio kao proizvod istraživanja na stambenim objektima u Nemačkoj i posle mnogobrojnih uspešnih projekata danas pasivna kuća kao stambeni objekat zauzima značajan udeo u novogradnji u Nemačkoj, Austriji i severnoj Italiji. Takođe i veći broj nestambenih objekata je realizovan po standardu pasivne kuće – administrativni objekti, osnovne škole, gimnazije, fabrike, zatvoreni bazeni, teretane, supermarketi, hoteli i drugi objekti.

// Pokazao se i kao veoma efikasan kod sanacije postojećih zgrada, jer je u mnogim zemljama u svetu upravo sanacija postojećih objekata sektor u građevinskoj industriji koji je najviše u porastu.

Prva Pasivna kuća na svetu: Kranichstein Passive House, Darmstadt

Slika 1: Prva Pasivna kuća na svetu: Kranichstein Passive House, Darmstadt

Prva pasivna kuća sagrađena je u Darmstadtu u Nemačkoj. U ovom stambenom objektu još uvek žive iste četiri porodice još od 1990. godine, a potrošnja je prema merenjima u proseku oko 10 kWh/m2 godišnje. Još uvek nisu uložene nikakve značajnije investicije na održavanju, svi servisi u objektu su nepromenjeni od originalnog stanja. Fasada, krov i prozori nisu zamanjivani.

Pet osnovnih principa gradnje pasivne kuće

Slika 2: Pet osnovnih principa gradnje pasivne kuće

Dobra izolacija, efikasni prozori, ventilacija sa rekuperacijom, suprzaptivenost, konstrukcija bez termičkih mostova.

Pasivna kuća za grejanje ne troši više od 15 kWh/m2 godišnje, a kada poredimo to sa prosečnom potrošnjom u stambenim objektima u Srbiji koja je procenjena na 150 kWh/m2 godišnje, to predstavlja uštedu od preko 90%. Osnovnih 5 principa pasivne kuće su:

  1. Izuzetno visok nivo termoizolacije – Spoljne građevinske konstrukcije imaju vrednost U ≤ 0,15 W/m2K
  2. Konstrukcija bez termičkih mostova – termički mostovi ψ ≤ 0,01 W/mK
  3. Superzaptivenost termičkog omotača objekta – proverena testom propustljivosti vazduha vrednost n50 pri probnom nadpritisku i podpritisku od 50 Pa, ne sme da prekorači 0,6 h-1
  4. Veoma efikasni ramovi prozora sa trostrukim zastakljenjem – Prozori su sa ukupnom Uw vrednošću ispod 0,8 W/m2K. Zastakljenje prozora sa Ug vrednošću ispod 0,8 W/m2K, pri zadržavanju visoke vrednosti koeficijenta energetske propusnosti g ≥ 50%, tako da bi zimi dolazilo do toplotnih dobitaka.
  5. Mehanička ventilacija sa visoko-efikasnom rekuperacijom – efikasnost rekuperacije toplote ventilacijom ηREK ≥ 75%

Najvažniji princip projektovanja pasivnog objekta je da termoizolacija predstavlja neprekinutu liniju oko čitavog objekta i time spreči isticanje toplote kroz prekide u izolaciji. Tu važi „pravilo olovke“ – linija olovke mora biti neprekinuta prilikom opisivanja omotača. Za svaki detalj se mora odrediti materijal i definisati veza za neizbežna mesta spojeva ili probijanja termoizolacija. Dobru termičku izolaciju moguće je primeniti na svim tipovima konstrukcija: masivnoj, drvenoj, konstrukciji sa prefabrikovanim elementima, čeličnoj, kao i konstrukcijama koje imaju mešovite elemente.

Termički omotač kod pasivne kuće prikazan žutom linijom, vazdušnonepropusni sloj prikazan crvenom linijom

Slika 3: Termički omotač kod pasivne kuće prikazan žutom linijom, vazdušnonepropusni sloj prikazan crvenom linijom

U pasivnoj kući se zbog smanjenja potrošnje energije ugrađuje sistem mehaničke ventilacije sa visokim stepenom povraćaja toplote – rekuperacijom toplote. Kvalitet vazduha u životnom prostoru postiže se neophodnom zamenom otpadnog vazduha iz stambenog prostora svežim spoljašnjim vazduhom, što je moguće postići ručnim otvaranjem prozora ili mehaničkom ventilacijom. Sistem ventilacije sa rekuperacijom koji se koristi u pasivnim kućama funkcioniše tako što se vazduh koji se izvlači iz prostorije, pre nego što se izbaci van objekta kao otpadni vazduh, vraća nazad u komoru, prolazi kroz razmenjivač i predaje toplotu hladnom spoljnom vazduhu. Na taj način, kapacitet grejača u komori je manji, odnosno stepen zagrevanja svežeg vazduha je manji, pa se na taj način štedi energija za grejanje. Otpadni vazduh izlazi iz sistema ohlađen.

Pasivna kuća, stambeni objekat

Pasivna kuća, stambeni objekat

Odgovorno projektovanje i pažljiva implementacija detalja su najbitniji za realizaciju kuće koja postiže ovako nisku potrošnju energije. Realizacija pasivnih kuća postavlja visoke zahteve za konstrukcije koje koristi. Ukoliko želimo da od nekog objekta napravimo pasivnu kuću moramo ispuniti odgovarajuće zahteve i uskladiti međusobni uticaj svih komponenti.

Pored osnovnih 5 zahteva postoje i drugi kriterijumi koje pasivne kuće moraju da ispune:

  • Minimalni toplotni gubici za pripremu i razvod sanitarne tople vode (STV)
  • Visoka efikasnost korišćenja električne energije u domaćinstvu
  • Specifična potrebna primarna energija: max. 120 kWh/m2 godišnje, uključujući el. energiju za domaćinstvo
  • Letnji komfor: Učestalost pregrevanja prostorija preko 250oC mora biti ≤ 10 %.
  • U slučaju da je potrebno aktivno hlađenje, potrebna energija za hlađenje ne sme preći 15 kWh/m2 godišnje. Kriterijum u vezi primarne energije ostaje nepromenjen,
    a energetska potreba hlađenja se mora na drugi način kompenzovati.
Kako sagraditi pasivni objekat

Kako sagraditi pasivni objekat

Sertifikacija pasivnih objekata vrši se preko Passivhause Institut-a: Die Passivhaus Dienstleistung GmbH, ili preko nekog drugog organa koji je akreditovan od strane ovog instituta za izdavanje sertifikata. Sertifikovanje pruža dodatnu kontrolu, pa sertifikat tako svedoči o kvalitetu objekta.

Autor: Sonja Krastavčević, dipl.inž.arh., EN EF Studio

Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Budućnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: lepa vest za proizvođače striropora, Beograd na vodi, reciklaža gume

Published

on

By

ALUMIL - BW Vista – stambena kula u sklopu arhitektonsko – urbanističkog kompleksa Beograd na vodi.

I protekle sedmice pisalo se o raznim temama u vezi sa građevinskom sezonom koja tek počinje, Privredna komora Srbije donela je neke odluke koje bi trebalo da olakšaju rad proizvođača određenih materijala, ali I donese garanciju kvaliteta i bezbednosti krajnjim potrošačima.

Tako nas je obradovala vest da domaći proizvođači stiropora, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, mogu da računaju na veću proizvodnju tog termoizolacionog materijala i proširenje kapaciteta. Naime, na ovaj način je rešeno pitanje opstanka 14 domaćih fabrika stiropora.

Ovo se dogodilo na inicijativu Grupacije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala PKS. S tim u vezi izmenjen je Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine. Na taj način domaća regulativa usklađena je sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora u toplotno izolacionim sistemima na fasadama objekata.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije rekao da je na ovaj način, posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji.

Članovi Grupacije navode bavili su se, pored proširenja primene stiropora, i jednim od prioriteta u novom Pravilniku – protivpožarnom zaštitom i to tako što su prikupljeni primeri dobre prakse zemalja okruženja i Evropske unije i razmotreni u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Domaći Pravilnik, sa aspekta protiv-požarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidroizolacionih materijala PKS, vlasnik i direktor „FIME“, ističe da su u protekloj godini proizvođači stiropora imali pad od 30 odsto plasmana na tržištu ovog građevinskog materijala zbog prethodnog Pravilnika.

Stiropor, Foto: eps – tehnocomerc

PKS uz inicijativu proizvođača guma

Još jedna odluka o kojoj se raspravljalo u privrednoj komori odnosi se na proizvodnju guma u Srbiji. Naime, proizvođači guma iniciraće promenu propisa kako bi se kroz novi sistem prikupljanja otpadnih automobilskih guma ostvarili bolji rezultati u reciklaži, više zaštitila životna sredina i smanjili troškovi upravljanja otpadom, najavljeno je na sastanku Grupacije proizvođača guma Privredne komore Srbije sa nadležnima iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Dakle, proizvođači guma zatražiće da se kroz izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama uvedu obaveze sadržane u direktivama Evropske unije po kojima bi trebalo formirati kolektivne operatere za brigu o otpadnim gumama, a oni bi bili produžena odgovornost proizvođača. Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala ocenjuje da rastuće investicije u proizvodnji guma u Republici Srbiji moraju da budu praćene i promenama regulatornog okvira odgovornosti proizvođača, transparentnog postupka sakupljanja i ponovne upotrebe guma , izveštavanjem države o tokovima otpada i smanjenja troškova kompanija. Kroz produženu odgovornost proizvođača obezbeđuje se kontrolisan proces koji snižava troškove upravljanja otpadom a efikasan je u zaštiti životne sredine i u većoj meri uvažava principe cirkularne ekonomije.

automobilske gume/ Foto: Pixabay.com

Protekle sedmice pisalo se i o ceni kvadrata i to onim najvišim, od Hong Konga za koji smo saznali da ima najkuplje rentanje stanova na svetu, do naše zemlje i najaktuelnijeg projekta u Srbiji, Beograda na vodi. Naime, u Srbiji je u 2018. najskuplji metar kvadratni stambenog prostora prodat je upravo na ovom mestu, a cena je iznosila 7.866 evra, saopštio je Republički geodetski zavod, a preneo N1. Kvadrati poslovnog prostora još su skuplji, a najviša cena postignuta u 2018. godini je 9.302 evra po metru kvadratnom. Poslovni prostor je površine 43 metra kvadratna i nalazi se u prizemlju stambeno poslovne zgrade u Knez Mihailovoj ulici. U prošloj godini ni garaže nisu bile baš povoljne, a najskuplji kvadrat plaćen je 2.000. Pomenuta garaža je površine 12 metara kvadratnih, a nalazi se u beogradskoj opštini Savski venac.

Continue Reading

Energetska efikasnost

SAJAMSKI SPECIJAL časopisa GRENEF na Sajmu građevinarstva u Beogradu.

Published

on

By

Časopis GRENEF-Građevinarstvo & Energetska Efikasnost, broj 3, oktobar 2018

Došlo je proleće, a sa prolećem i najava građevinske sezone. Ono što je činjenica je da se upravo ovaj početak najavljuje na najvećoj smotri u Srbiji, na Sajmu građevinarstva u Beogradu. I naravno, bićemo realni kao što smo uvek bili, pa tako i u sudu koji dajemo o ovoj manifestaciji, a osvrnuvši se na sajmove na globalnom novou. Kao i svi koji obilaze sajmove u svetu, od sajma Bau u Minhenu, Domotex-a u Hanoveru, glasstec-a u Dizeldorfu do Tuyap-a u Istambulu, jasno nam je da je Srbija samo neko ko još uvek teži ovakvoj popularnosti i posećenosti kakve imaju gore pomenuti događaji. I to, istina, nije krivica organizatora Sajma već celokupnog poslovanja u našoj zemlji koje ima uslovno rečeno “još mnogo toga da nauči” od velikih svetskih igrača. Ipak, mišljenja smo da Sajam građevinartsva treba da postoji, da se iz godine u godinu oseća pomak kao i profil posetioca istog. Zbog toga i zbog činjenice da se sa nekim saradnicima iz ove branše ne biste, da nije ove manifestacije, ni sreli niti započeli saradnju, bilo u formalnom ili neformalnom ambijentu.

Sajam građevinarstva je, dakle, mesto, skupa pravnih lica iz ove, zaista uspešne sfere, koja iz godine u godinu, koliko to naši uslovi dozvoljavaju, doživljava preporod. Pa. U skladu sa tim, preporod doživljava i sama manifestacija.

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

45. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE

Časopis GRENEF – GRAĐEVINARSTVO I ENERGETSKA EFIKASNOST će i ove godine, u periodu od 17. do 20. aprila 2019. godine imati širu prezentaciju svojih izdanja kao jedan od medijskih partnera manifestacije. Mi ovaj Sajam, na prvom mestu, doživljavamo kao priliku. Da se vidimo sa klijentima, da povežemo sve one koji traže saradnike iz građevinskog sektora. Nekako se naša preporuka nametnuula kao garant nečijeg kvaliteta jer je veliki broj uspešnih firmi iz sfere podova baš nama ukazao poverenje i to poverenje rezultiralo je dogogodišnjom saradnjom, možda baš započetom na ovakvom jednom mestu. Baš pred još jednu građevisnsku sezonu koja treba svakoj kompaniji iz ove branše da donese uspeh i veliki broj ugovorenih poslova.

Stoga pozivamo sva vas kojima je građevinski sektor delatnost ili interesovanje, da posetite ovu manifestaciju i postavite nam, kao i uvek, pitanja, tražite preporuku ili, jednostavno, da nas, kao i do sada, posetite kako biste pričali sa nama o našim izdanjima, uputite nam pohvale ili sugestije koje uvek rado čujemo i uvažimo.

Vidimo se…od 17. do 20. aprila 2019. Na 45. Međunarodnom Sajmu građevinarstva u Beogradu. I ne brinite. Ovaj Sajam uvek živi. Baš kako bi i trebalo da bude.

Continue Reading
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijava na newsletter

Izdvajamo

Popularno