Connect with us

Energetska efikasnost

Povratak prirodi – SOLARNA energija

Objavljeno

:

Solarna energija

Poslednjih godina, da ne kažem decenija, od silne tranzicije i promena, potpuno smo izgubili kompas o svetu oko nas. Sve češće čujemo „Više nismo sigurni ni kada koje godišnje doba nastupa.„ Iako smo upoznali baba Martu, proleće u novembru, pakao u aprilu i kišu u julu, sve su šanse da nam iznenađenja tek predstoje. Dugo smo, a kako to naš mentalitet i nalaže, krivili meteorologe da ne rade baš svoj posao i da bi bismo mi to mogli drugačije i preciznije, samo da smo išli „na te škole“. A, logike nigde. Ni u našoj, ni u meteorološkoj proceni.

Kako to obično biva, niko u rešavanju nekog problema ne krene od sebe kao mogućeg i potencijalnog uzroka, nego krivce tražimo negde tamo. U slučaju klimatskih promena problem je daleko veći. Što bi se reklo globalnih razmera.

U želji da stvorimo uslove za rast i razvoj, za ugodan i lagodan život, stvorili smo uslove koji lagano uništavaju sve oko nas i, na kraju, i sam život. Naime, nekontrolisan industrijski i tehnološki razvoj, neadekvatno korišćenje prirodnih resursa, zagađivanje prirodne sredine u kojoj živimo, dovodi nas na sam rub opstanka. Ono što je dobro, jeste da svest o ovim problemima polako raste, ali problem je što više nemamo vremena za polako. Drugim rečima, što je bilo daleko, došlo je blizu. Vreme je da sa reči pređemo na dela.

U novije vreme, na svetskom nivou, sve više se primenjuje teorija održivog razvoja i korišćenja obnovljivih izvora energije. Pohvalno je što se taj svet sve više uvlači i u ove naše prostore, pa tako danas imamo sve veću upotrebu solarne energije u svakodnevnom životu. A, pre konkretnih primera o čemu se zapravo radi, podsetićemo se šta je solarna energija.

Solarna energija je energija Sunca koja je nama poznata kao svetlosna i toplotna energija. Od ukupne količine upućene ka Zemlji, trećina se vraća u vasionu, dok se ostatak reflektuje na atmosferu, kontinente i okeane.

Zahvaljujući njoj na Zemlji se obavljaju prirodni procesi: kruženje vode u prirodi, pojava vetrova, plime i oseke, razvoj biljnog i životinjskog sveta,… Dešava se život.

Međutim, neodgovornim ponašanjem, uništavanjem ozonskog omotača, danas Sunce doživljavamo kao velikog neprijatelja, čija energija pogubno deluje na ljudski rod i živi svet uopšte. Sa druge strane, naučnici su utvrdili da je solarna energija obnovljivi izvor energije i samo je treba pametno iskoristiti.

ŠTA JE OBNOVLJIVI IZVOR ENERGIJE?

Upotreba solarne energije i njeno pretvaranje u električnu ili toplotnu energiju koje se koriste u svakodnevnom životu, predstavlja korišćenje besplatnog, neiscrpnog resursa koji ne samo da omogućava nove vidove energije, nego to čini potpuno bezbolno za živi svet na zemlji.

Drugim rečima prirodni izvor koji zadovoljava potrebe ljudske vrste za proizvodnjom određene vrste energije bez narušavanja i uništavanja životne sredine, čini obnovljivi izvor energije. Ako se tome doda i činjenica da energija nastala na ovaj način predstavlja i ekonomičnu i efikasnu energiju, sve činjenice idu u korist obnovljivih izvora energije.

TEHNIKE KORIŠĆENJA SOLARNE ENERGIJE

Značaj solarne energije i njeno korišćenje bilo je aktuelno još u antičkom periodu. Naime ljudi su tada gradili kuće orijentisane ka jugu, kako bi Sunčevu energiju koristili za zagrevanje prostorija. Sa druge strane, kuće su postavljali tako da su u vreme letnjih žega Sunčevi zraci dopirali najviše do nastrešnica, koje su činile prirodni hlad i sprečavale prodor toplote u unutrašnjost kuće. Takav vid gradnje danas naziva se pasivna gradnja i predstavlja jednu od tehnika korišćenja solarne energije.

Primena solarnih panela za uličnu rasvetu

Primena solarnih panela za uličnu rasvetu

Sa druge strane, korišćenje solarne energije za dobijanje električne i toplotne energije naziva se aktivna tehnika. Da bi ova tehnika uopšte funkcionisala neophodna je određena oprema, tzv. solarna oprema koju čine solarni paneli i solarni kolektori.

ŠTA ZNAMO O SOLARNIM PANELIMA

Svaki solarni panel sastoji se od grupe solarnih, fotonaponskih ćelija koje imaju sposobnost da solarnu energiju pretvore u električnu. Fotonaponske ćelije su napravljene od poluprovodnika, najčešće silicijuma. Prilikom udara sunčeve svetlosti u ćeliju, deo energije se zadržava u provodniku. Kao posledica udara dolazi do oslobađanja elektrona iz atoma i uz pomoć elektronskih polja dolazi do njihovog kretanja, koje zapravo predstavlja jednosmernu struju. Određenim metalnim spojevima ta struja se izvlači iz solarnih panela, ide dalje na korišćenje, gde je to moguće ili se putem solarnih invertora pretvara u naizmeničnu struju i nesmetano koristi kod većine kućnih aparata i uređaja.

Ugradnja solarnih panela

Ugradnja solarnih panela

VRSTE SOLARNIH PANELA

// U zavisnosti od samog načina proizvodnje, dolazi do stvaranja fotonaponskih ćelija različite boje. Ovo je upravo faktor koji utiče na podelu solarnih panela koji mogu biti monokristalni i polikristalni paneli. //

Dok su monokristalni paneli sastavljeni od crnih solarnih ćelija, koje imaju zaobljene ivice, polikristalni paneli sastavljeni su od tamno i svetlo plavih solarnih ćelija oštrih ivica.

Prilikom pojave solarnih panela na tržištu postojalo je mišljenje da su monokristalni paneli efikasniji u odnosu na polikristalne panele. Međutim, vreme je pokazalo da na efikasnost solarnih panela, boje samih solarnih ćelija nemaju veliki značaj.

FAKTORI KOJI UTIČU NA EFIKASNOST

Koliko će jedan solarni panel pretvoriti solarne energije u električnu energiju zapravo predstavlja njegovu efikasnost. Pored veličine samog solarnog panela i veličine površine na koju se postavlja(krov zgrade, …), veliki uticaj imaju i:

  • Položaj postavljanja samih solarnih panela – najbolji rezultati dobijaju se orijentisanjem panela ka jugu,
  • Broj sunačanih sati – veoma je bitno koliko Sunčeve energije u toku dana dolazi do solarnih ćelija,
  • Klimatske prilike –nije isto da li se postavljanje vrši u delovima koji imaju više sunčanih dana u godini ili preovlađuje tmurno i kišovito vreme,
  • Količina senke – veoma je bitno solarni panel postaviti tako da se što manja površina nalazi pod senkom u bilo koje doba dana. Naime, praćenja su potvrdila da ako se samo jedna solarna ćelija nalazi u senci solarni panel radi sa velikim gubitcima.

// Prosečna efikasnost današnjih solarnih panela kreće se od 20-25%. Međutim, u novije vreme na tržištu se sve češće pojavljuju solarni paneli višeg stepena efikasnosti, ali koji imaju i višu cenu. Postavlja se pitanje koji solarni panel izabrati, a da bude isplativ. //

Stručnjaci ističu da ukoliko želite da spojite efikasnost i ekonomičnost, nekada je bolje spojiti solarne panele manje energetske efikasnosti i kvalitetniju dodatnu solarnu opremu (invertor, solarne baterije) koji će omogućiti proizvodnju i snabdevanje određene količine električne energije uz generalno manje troškove.

PRIMENA SOLARNIH PANELA

Sa razvojem svesti o potrebi zaštite životne sredine na globalnom nivou, sve veća pažnja usmerena je i na razvoj i proizvodnju solarnih panela i njihovu primenu u proizvodnji električne energije. Najveći skok zabeležen je u zemljama koje su imale podsticajnu politiku i olakšice kada je u pitanju skupa proizvodnja solarnih panela i opreme.

Danas najveća zastupljenost solarnih panela je u Kini, Japanu, Indiji, SAD-u, a sve veći značaj ima i u zemljama Evrope – Austrija, Nemačka, Italija, Grčka,….

U trci sa vremenom, poslednjih godina sve značajniju ulogu u proizvodnji i primeni solarnih panela ima i naša zemlja. Naime, država i banke pružaju različite vidove podrške za nabavku solarne opreme i njenu primenu u svakodnevnom životu. Kao rezultat tih mera u Srbiji se danas sve više proizvode solarni paneli, koji cenovno postaju dostupni širim narodnim masama.

Pored solarnih panela koji se postavljaju na krovove kuća, zgrada, vikendica i koriste za snabdevanje električnom energijom i pokretanje kućnih uređaja, sve veća upotreba zabeležena je i:

  • u poljoprivredi za pokretanje vodenih pumpi za vodosnabdevanje,
  • za pokretanje motora brodova, glisera,
  • u vikendicama kao prenosivi solarni paneli.

Sa druge strane, solarni kolektori koji apsorbuju solarnu energiju, imaju mogućnost da je pretvore u toplotnu energiju i kao takvu koriste je za zagrevanje sanitarne vode, bazena, za grejanje stambenih objekata i sl.

Daleko veći značaj u korišćenju solarne energije, a čija se ekspanzija tek očekuje pružiće solarne elektrane.

SOLARNE ELEKTRANE – PRINCIP RADA

Solarne elektrane predstavljaju solarni sistem koji proizvodi električnu energiju koja se koristi za sopstvene potrebe određenog domaćinstva ili se dalje prenosi u elektrodistributivnu mrežu, a za to se ostvaruje određeni profit. Drugim rečima vrši se korišćenje ili prodaja električne energije dobijene prirodnim putem. Sam proces proizvodnje obavlje se putem sistema solarnih panela ili koncentrisanog sistema. Koncentrisani sistem zapravo znači koncentrisanje Sunčevih zraka, putem ogledala, u jedan snop čime se ostvaruje maksimalna proizvodnja toplotne energije. Putem turbina ili drugih metoda dobijena toplotna energija se pretvara u električnu.

Mini solarna elektrana

Mini solarna elektrana

SOLARNE ELEKTRANE U SRBIJI

U odnosu na druge evropske zemlje Srbija ima sve prirodne uslove za uspešan razvoj i korišćenje solarnih elektrana i svih drugih oblika solarnih sistema. Budući da u proseku ima između 1500 i 2200 sunčanih sati godišnje, Srbija je, posebno njeni jugozapadni delovi, idealno mesto za iskorišćavanje solarne energije.

Sa tim u vezi državne institucije i Ministarstvo energetike definisali su posebne uslove koje je neophodno ispuniti kako bi se dobio status povlašćenog lica, a potom i pravo subvencije za podizanje solarnih elektrana.

U Srbiji najpoznatije solarne elektrane su: Merdare kod Kuršumljije, Tancoš kod Beočina, Velesnica kod Kladova.

KORISTI SOLARNIH ELEKTRANA

Pored lica koja podižu elektrane, proizvode električnu energiju i prodaju je elektrodistributivnom sistemu, korist ostvaruje i država budući da na pouzdan način proizvodi električnu energiju iz neiscrpnog izvor, bez posledica po prirodu i zdravo okruženje.

Pored primarnog cilja – ekonomične proizvodnje električne energije, solarne elektrane omogućavaju povratak isplativosti područja, najčešće sela ili teško pristupačnih terena, koja su izgubila bilo kakvu ekonomsku korist. Takođe, solarne elektrane su veoma jednostavne za postavljanje i održavanje, a višestruko doprinose zaštiti životne sredine.

ZA KRAJ

Na kraju, vratimo se na početak. Vratimo se prirodi. Umesto njenog konstantnog uništavanja, uzmimo ono što nam ona daje. Sunčeva energija je konstantni, neiscrpni prirodni izvor, koji možemo iskoristiti za dobijanje neophodne električne i toplotne energije, bez emisije štetnih gasova, bez povećavanja troškova i bez konstantnog narušavanja i uništavanja prirodne ravnoteže. Savršen način za sprovođenje tog procesa u delo jeste primenom i korišćenjem solarnih sistema – solarnih panela i solarnih elektrana. Vreme je za zelenu energiju.

Autor: Snežana Trtica Graovac, novinar

Advertisement

Energetska efikasnost

Biomasa – najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Biomasa

Kada se priča o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal oko 61% učešća, a njen značaj je posebno veliki u sektoru poljoprivrede – istaknuto je na završnoj konferenciji Projekta posvećenom smanjenju barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji.

Učesnici su, bez izuzetka, istakli da je cena tehnologija kojima se obezbeđuje obnovljiva energija u stalnom padu i da obnovljivi izvori postaju konkurentni fosilnim gorivima. Pored umanjenja rizika od klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, investicije u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, podstiču ekonomski rast i poboljšavaju energetsku sigurnost.

Ovaj celokupni projekat doprineo je poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira, povećanju sposobnosti i znanja uključenih aktera, ali i pružio podršku investicijama za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa, čime je povećan udeo energije iz obnovljivih izvora u energetskom miksu u Srbiji, naročito energije dobijene iz biomase.

Naime, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao glavnim partnerom, te Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privrednom komorom Srbije, UNDP je 2014. godine započeo sprovođenje projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“ koji su finansirali Globalni fond za životnu sredinu (GEF) i UNDP u vrednosti od 3.15 miliona USD. Projektni tim doprineo je poboljšanju u svim segmentima lanca vrednosti biomase, počev od samog resursa poljoprivredne i šumske biomase, preko logistike, sistema kvaliteta i kontinuiteta snabdevanja, do instrumenata sigurnosti i ostalih aspekata od značaja za bankarske i nadležne institucije, pronalaženja i podrške investitorima, kao i konkretno korišćenje energije iz biomase. Pored odlične saradnje sa nacionalnim partnerima, i lokalnim samoupravama, Projekat je finansijski podržao šest privatnih kompanija da investiraju u kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa (tzv. CHP postrojenja), čime je ukupna vrednost Projekta porasla na 30,5 miliona USD.

Kroz terenske posete, studenti fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu upoznali su se sa tehnologijom proizvodnje biogasa i načinom rada CHP postrojenja, čime su naši budući stručnjaci dobili praktična znanja u inovativnom sektoru koji se u svetu razvija velikom brzinom. Zajedničkim aktivnostima partneri na Projektu doprineli su dostizanju globalnih Ciljeva održivog razvoja,a posebno u pogledu obezbeđivanja dostupne i čiste energije i stvaranja održivih gradova i zajednica. Progres u ostvarenju ovih Ciljeva, Evropske integracije i napredak u ostvarenju razvojnih prioriteta Srbije su neodvojivi, i deo istog procesa.

Završna konferencija Projekta organizovana je u okviru skupa „Otvoreni razgovori – nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji“, koji u raznim zemljama organizuje Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).

Globalna potrošnja energije će, sa razvojem tehnologije, značajno rasti i to do 40% u naredne dve decenije. Rast potreba za energijom, praćen privrednim razvojem doprinosi opštem blagostanju društva. Međutim, konvencijalni izvori energije nisu neiscrpni, a njihovo korišćenje negativno utiče na životnu sredinu. I to u značajnoj meri. Zato je neophodno opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sektorima potrošnje, jer tako privreda postaje konkurentnija i otporna na promene na svetskom tržištu, pri čemu se smanjuje negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Izvor: zelenaenergija.pks.rs

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Početak izgradnje autoputa Preljina Požega, „rasipanje“ električne energije

Objavljeno

:

Od

električna energija

Maj je uveliko zašao u svoju drugu polovinu, a u građevinskom sektoru, čini se, na snazi je realizacija projekata koji bi trebalo da doprinesu poboljšanju infrastrukture i olakšanim i kvalitetnijim kretanjem ljudi i dobara.

U prilog tome govori činjenica da je za danas najavljen dugo očekivani projekat vezan za Koridore. Neime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće danas početku izgradnje deonice autoputa Preljina – Požega, u dužini od 30,9 kilometara, na Koridoru 11 (E-763). Početak radova je planiran u blizini Čačka sa početkom u 15 časova. Izvođač je kineska kompanija Čajna komjunikejšens end konstrakšen kompani, a predviđen rok za izvođenje radova je 36 meseci. Vrednost istih je 450 miliona evra. Deonica Preljina – Požega je, inače, samo nastavak projekta izgradnje autoputa Beograd – Južni Jadran ukupne dužine 258 kilometara. Skoro trećinu trase na budućem autoputu od Preljine do Požege činiće mostovi i tuneli: tri tunela, 35 mostova, 11 nadvožnjaka i tri petlje.

Autoput Preljina – Požega je podeljen na tri manje deonice i to  od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave, u dužini do 8,27 kilometara, zatim od Prijevora do Lučana bi trebalo uraditi 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će biti duži od tri kilometra. Projektom je predviđena i izgradnja tunela „Laz“ od 1.750 metara. Treća poddeonica, ona od Lučana do Požege, protezaće se na sedam kilometara i na njoj bi trebalo da budu izgrađena tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice. Autoput od Preljine do Požege ima veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona jer predstavlja nastavak Koridora 11 ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg autoputa Beograd – Sarajevo, pošto od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara do granice sa BiH.

Tunel

Tunel između Savske i Dunavslke padine, Beograd

Još jedan značajan projekat koji bi trebalo da olakša svakodnevnicu žiteljima Beograda i okoline je izgradnja tunela između Savske i Dunavske padine u Beogradu i on je planiran za kraj 2020. godine, rekao je ove srede gradski urbanista Marko Stojčić. On je objasnio da je vrednost ovog infrastrukturnog projekta između 90 i 100 mil EUR i dodao da je Plan detaljne regulacije tunela od Savske do Dunavske padine osnov za izgradnju tunela koji će povezivati Savsku i Dunavsku padinu.

Posle lepih vesti i najava, dužni smo da prenesemo i neke manje lepe, ali realne i upozoravajuće. Naime, iako smo znali da nismo velike štediše što se tiče električne energije, ipak nas je neprijatno iznenadila činjenica koja raspolaže brojkama o ovoj temi. A brojke kažu da Srbija troši čak tri do četiri puta više energije od zemalja Zapadne Evrope. Ovo istraživanje prezetovao je „Sistem energetskog menadžmenta u gradovima i opštinama u Srbiji – Trenutno stanje i preporuke za unapređenje“, koje je tokom 2018. godine sprovela Beogradska otvorena škola. Ono što je važno dodati je da je jedna od direktnih posledica neracionalnog trošenja energije i prezaduženost gradova i opština, a moguće rešenje ovog problema je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u svim lokalnim samoupravama u Srbiji, navodi se u saopštenju pomenute organizacije.

Prema podacima Fiskalnog saveta iz 2018. godine, zbog neracionalnog korišćenja energije gradovi i opštine u Srbiji duguju preko milijardu evra. Šta je potrebno da bi se sprečilo dalje zaduživanje? Na prvom mestu potreban je efikasan sistem energetskog menadžmenta, koji može da obezbedi organizovano upravljanje energijom, a samim tim i manje troškove. Međutim, uprkos zakonskoj obavezi, više od 60 odsto gradova i opština nema postavljenog energetskog menadžera, dok 95 odsto gradova i opština uopšte nema usvojen Program energetske efikasnosti. Istraživanje Beogradske otvorene škole pokazalo je i da je jedna od ključnih prepreka ka uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradovima zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Iz tog razloga, ovaj kompleksan posao obavljaju stručnjaci iz srodnih oblasti, a ne lica kvalifikovana za poziciju energetskog menadžera. Istovremeno, 80 posto gradova i opština istaklo je potrebu za organizovanjem dodatnih obuka u ovoj oblasti. U skladu sa ovim zahtevima neophodno je kontinuirano raditi na edukaciji za upravljanje sistemom energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. O benefitima efikasnog sistema energetskog menadžmenta najbolje govore iskustva gradova i opština koji ga primenjuju, a koja pokazuju da je samo uz mere odgovornog upravljanja energijom, bez dodatnih investicija, moguće uštedeti i do 20 odsto energije. To nisu male uštede, a mere se milionima dinara koje gradovi i opštine mogu da iskoristiti na drugi način, za dobrobit svih građana i građanki.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno