Poslednjih godina, da ne kažem decenija, od silne tranzicije i promena, potpuno smo izgubili kompas o svetu oko nas. Sve ÄeÅ”Äe Äujemo āViÅ”e nismo sigurni ni kada koje godiÅ”nje doba nastupa.ā Iako smo upoznali baba Martu, proleÄe u novembru, pakao u aprilu i kiÅ”u u julu, sve su Å”anse da nam iznenaÄenja tek predstoje. Dugo smo, a kako to naÅ” mentalitet i nalaže, krivili meteorologe da ne rade baÅ” svoj posao i da bi bismo mi to mogli drugaÄije i preciznije, samo da smo iÅ”li āna te Å”koleā. A, logike nigde. Ni u naÅ”oj, ni u meteoroloÅ”koj proceni.
Kako to obiÄno biva, niko u reÅ”avanju nekog problema ne krene od sebe kao moguÄeg i potencijalnog uzroka, nego krivce tražimo negde tamo. U sluÄaju klimatskih promena problem je daleko veÄi. Å to bi se reklo globalnih razmera.
U želji da stvorimo uslove za rast i razvoj, za ugodan i lagodan život, stvorili smo uslove koji lagano uniÅ”tavaju sve oko nas i, na kraju, i sam život. Naime, nekontrolisan industrijski i tehnoloÅ”ki razvoj, neadekvatno koriÅ”Äenje prirodnih resursa, zagaÄivanje prirodne sredine u kojoj živimo, dovodi nas na sam rub opstanka. Ono Å”to je dobro, jeste da svest o ovim problemima polako raste, ali problem je Å”to viÅ”e nemamo vremena za polako. Drugim reÄima, Å”to je bilo daleko, doÅ”lo je blizu. Vreme je da sa reÄi preÄemo na dela.
U novije vreme, na svetskom nivou, sve viÅ”e se primenjuje teorija održivog razvoja i koriÅ”Äenja obnovljivih izvora energije. Pohvalno je Å”to se taj svet sve viÅ”e uvlaÄi i u ove naÅ”e prostore, pa tako danas imamo sve veÄu upotrebu solarne energije u svakodnevnom životu. A, pre konkretnih primera o Äemu se zapravo radi, podsetiÄemo se Å”ta je solarna energija.
Solarna energija je energija Sunca koja je nama poznata kao svetlosna i toplotna energija. Od ukupne koliÄine upuÄene ka Zemlji, treÄina se vraÄa u vasionu, dok se ostatak reflektuje na atmosferu, kontinente i okeane.
ZahvaljujuÄi njoj na Zemlji se obavljaju prirodni procesi: kruženje vode u prirodi, pojava vetrova, plime i oseke, razvoj biljnog i životinjskog sveta,… DeÅ”ava se život.
MeÄutim, neodgovornim ponaÅ”anjem, uniÅ”tavanjem ozonskog omotaÄa, danas Sunce doživljavamo kao velikog neprijatelja, Äija energija pogubno deluje na ljudski rod i živi svet uopÅ”te. Sa druge strane, nauÄnici su utvrdili da je solarna energija obnovljivi izvor energije i samo je treba pametno iskoristiti.
Å TA JE OBNOVLJIVI IZVOR ENERGIJE?
Upotreba solarne energije i njeno pretvaranje u elektriÄnu ili toplotnu energiju koje se koriste u svakodnevnom životu, predstavlja koriÅ”Äenje besplatnog, neiscrpnog resursa koji ne samo da omoguÄava nove vidove energije, nego to Äini potpuno bezbolno za živi svet na zemlji.
Drugim reÄima prirodni izvor koji zadovoljava potrebe ljudske vrste za proizvodnjom odreÄene vrste energije bez naruÅ”avanja i uniÅ”tavanja životne sredine, Äini obnovljivi izvor energije. Ako se tome doda i Äinjenica da energija nastala na ovaj naÄin predstavlja i ekonomiÄnu i efikasnu energiju, sve Äinjenice idu u korist obnovljivih izvora energije.
TEHNIKE KORIÅ ÄENJA SOLARNE ENERGIJE
ZnaÄaj solarne energije i njeno koriÅ”Äenje bilo je aktuelno joÅ” u antiÄkom periodu. Naime ljudi su tada gradili kuÄe orijentisane ka jugu, kako bi SunÄevu energiju koristili za zagrevanje prostorija. Sa druge strane, kuÄe su postavljali tako da su u vreme letnjih žega SunÄevi zraci dopirali najviÅ”e do nastreÅ”nica, koje su Äinile prirodni hlad i spreÄavale prodor toplote u unutraÅ”njost kuÄe. Takav vid gradnje danas naziva se pasivna gradnja i predstavlja jednu od tehnika koriÅ”Äenja solarne energije.
Primena solarnih panela za uliÄnu rasvetu
Sa druge strane, koriÅ”Äenje solarne energije za dobijanje elektriÄne i toplotne energije naziva se aktivna tehnika. Da bi ova tehnika uopÅ”te funkcionisala neophodna je odreÄena oprema, tzv. solarna oprema koju Äine solarni paneli i solarni kolektori.
Å TA ZNAMO O SOLARNIM PANELIMA
Svaki solarni panel sastoji se od grupe solarnih, fotonaponskih Äelija koje imaju sposobnost da solarnu energiju pretvore u elektriÄnu. Fotonaponske Äelije su napravljene od poluprovodnika, najÄeÅ”Äe silicijuma. Prilikom udara sunÄeve svetlosti u Äeliju, deo energije se zadržava u provodniku. Kao posledica udara dolazi do oslobaÄanja elektrona iz atoma i uz pomoÄ elektronskih polja dolazi do njihovog kretanja, koje zapravo predstavlja jednosmernu struju. OdreÄenim metalnim spojevima ta struja se izvlaÄi iz solarnih panela, ide dalje na koriÅ”Äenje, gde je to moguÄe ili se putem solarnih invertora pretvara u naizmeniÄnu struju i nesmetano koristi kod veÄine kuÄnih aparata i ureÄaja.
Ugradnja solarnih panela
VRSTE SOLARNIH PANELA
// U zavisnosti od samog naÄina proizvodnje, dolazi do stvaranja fotonaponskih Äelija razliÄite boje. Ovo je upravo faktor koji utiÄe na podelu solarnih panela koji mogu biti monokristalni i polikristalni paneli. //
Dok su monokristalni paneli sastavljeni od crnih solarnih Äelija, koje imaju zaobljene ivice, polikristalni paneli sastavljeni su od tamno i svetlo plavih solarnih Äelija oÅ”trih ivica.
Prilikom pojave solarnih panela na tržiÅ”tu postojalo je miÅ”ljenje da su monokristalni paneli efikasniji u odnosu na polikristalne panele. MeÄutim, vreme je pokazalo da na efikasnost solarnih panela, boje samih solarnih Äelija nemaju veliki znaÄaj.
FAKTORI KOJI UTIÄU NA EFIKASNOST
Koliko Äe jedan solarni panel pretvoriti solarne energije u elektriÄnu energiju zapravo predstavlja njegovu efikasnost. Pored veliÄine samog solarnog panela i veliÄine povrÅ”ine na koju se postavlja(krov zgrade, …), veliki uticaj imaju i:
- Položaj postavljanja samih solarnih panela – najbolji rezultati dobijaju se orijentisanjem panela ka jugu,
- Broj sunaÄanih sati ā veoma je bitno koliko SunÄeve energije u toku dana dolazi do solarnih Äelija,
- Klimatske prilike ānije isto da li se postavljanje vrÅ”i u delovima koji imaju viÅ”e sunÄanih dana u godini ili preovlaÄuje tmurno i kiÅ”ovito vreme,
- KoliÄina senke ā veoma je bitno solarni panel postaviti tako da se Å”to manja povrÅ”ina nalazi pod senkom u bilo koje doba dana. Naime, praÄenja su potvrdila da ako se samo jedna solarna Äelija nalazi u senci solarni panel radi sa velikim gubitcima.
// ProseÄna efikasnost danaÅ”njih solarnih panela kreÄe se od 20-25%. MeÄutim, u novije vreme na tržiÅ”tu se sve ÄeÅ”Äe pojavljuju solarni paneli viÅ”eg stepena efikasnosti, ali koji imaju i viÅ”u cenu. Postavlja se pitanje koji solarni panel izabrati, a da bude isplativ. //
StruÄnjaci istiÄu da ukoliko želite da spojite efikasnost i ekonomiÄnost, nekada je bolje spojiti solarne panele manje energetske efikasnosti i kvalitetniju dodatnu solarnu opremu (invertor, solarne baterije) koji Äe omoguÄiti proizvodnju i snabdevanje odreÄene koliÄine elektriÄne energije uz generalno manje troÅ”kove.
PRIMENA SOLARNIH PANELA
Sa razvojem svesti o potrebi zaÅ”tite životne sredine na globalnom nivou, sve veÄa pažnja usmerena je i na razvoj i proizvodnju solarnih panela i njihovu primenu u proizvodnji elektriÄne energije. NajveÄi skok zabeležen je u zemljama koje su imale podsticajnu politiku i olakÅ”ice kada je u pitanju skupa proizvodnja solarnih panela i opreme.
Danas najveÄa zastupljenost solarnih panela je u Kini, Japanu, Indiji, SAD-u, a sve veÄi znaÄaj ima i u zemljama Evrope ā Austrija, NemaÄka, Italija, GrÄka,….
U trci sa vremenom, poslednjih godina sve znaÄajniju ulogu u proizvodnji i primeni solarnih panela ima i naÅ”a zemlja. Naime, država i banke pružaju razliÄite vidove podrÅ”ke za nabavku solarne opreme i njenu primenu u svakodnevnom životu. Kao rezultat tih mera u Srbiji se danas sve viÅ”e proizvode solarni paneli, koji cenovno postaju dostupni Å”irim narodnim masama.
Pored solarnih panela koji se postavljaju na krovove kuÄa, zgrada, vikendica i koriste za snabdevanje elektriÄnom energijom i pokretanje kuÄnih ureÄaja, sve veÄa upotreba zabeležena je i:
- u poljoprivredi za pokretanje vodenih pumpi za vodosnabdevanje,
- za pokretanje motora brodova, glisera,
- u vikendicama kao prenosivi solarni paneli.
Sa druge strane, solarni kolektori koji apsorbuju solarnu energiju, imaju moguÄnost da je pretvore u toplotnu energiju i kao takvu koriste je za zagrevanje sanitarne vode, bazena, za grejanje stambenih objekata i sl.
Daleko veÄi znaÄaj u koriÅ”Äenju solarne energije, a Äija se ekspanzija tek oÄekuje pružiÄe solarne elektrane.
SOLARNE ELEKTRANE – PRINCIP RADA
Solarne elektrane predstavljaju solarni sistem koji proizvodi elektriÄnu energiju koja se koristi za sopstvene potrebe odreÄenog domaÄinstva ili se dalje prenosi u elektrodistributivnu mrežu, a za to se ostvaruje odreÄeni profit. Drugim reÄima vrÅ”i se koriÅ”Äenje ili prodaja elektriÄne energije dobijene prirodnim putem. Sam proces proizvodnje obavlje se putem sistema solarnih panela ili koncentrisanog sistema. Koncentrisani sistem zapravo znaÄi koncentrisanje SunÄevih zraka, putem ogledala, u jedan snop Äime se ostvaruje maksimalna proizvodnja toplotne energije. Putem turbina ili drugih metoda dobijena toplotna energija se pretvara u elektriÄnu.
Mini solarna elektrana
SOLARNE ELEKTRANE U SRBIJI
U odnosu na druge evropske zemlje Srbija ima sve prirodne uslove za uspeÅ”an razvoj i koriÅ”Äenje solarnih elektrana i svih drugih oblika solarnih sistema. BuduÄi da u proseku ima izmeÄu 1500 i 2200 sunÄanih sati godiÅ”nje, Srbija je, posebno njeni jugozapadni delovi, idealno mesto za iskoriÅ”Äavanje solarne energije.
Sa tim u vezi državne institucije i Ministarstvo energetike definisali su posebne uslove koje je neophodno ispuniti kako bi se dobio status povlaÅ”Äenog lica, a potom i pravo subvencije za podizanje solarnih elektrana.
U Srbiji najpoznatije solarne elektrane su: Merdare kod KurÅ”umljije, TancoÅ” kod BeoÄina, Velesnica kod Kladova.
KORISTI SOLARNIH ELEKTRANA
Pored lica koja podižu elektrane, proizvode elektriÄnu energiju i prodaju je elektrodistributivnom sistemu, korist ostvaruje i država buduÄi da na pouzdan naÄin proizvodi elektriÄnu energiju iz neiscrpnog izvor, bez posledica po prirodu i zdravo okruženje.
Pored primarnog cilja – ekonomiÄne proizvodnje elektriÄne energije, solarne elektrane omoguÄavaju povratak isplativosti podruÄja, najÄeÅ”Äe sela ili teÅ”ko pristupaÄnih terena, koja su izgubila bilo kakvu ekonomsku korist. TakoÄe, solarne elektrane su veoma jednostavne za postavljanje i održavanje, a viÅ”estruko doprinose zaÅ”titi životne sredine.
ZA KRAJ
Na kraju, vratimo se na poÄetak. Vratimo se prirodi. Umesto njenog konstantnog uniÅ”tavanja, uzmimo ono Å”to nam ona daje. SunÄeva energija je konstantni, neiscrpni prirodni izvor, koji možemo iskoristiti za dobijanje neophodne elektriÄne i toplotne energije, bez emisije Å”tetnih gasova, bez poveÄavanja troÅ”kova i bez konstantnog naruÅ”avanja i uniÅ”tavanja prirodne ravnoteže. SavrÅ”en naÄin za sprovoÄenje tog procesa u delo jeste primenom i koriÅ”Äenjem solarnih sistema ā solarnih panela i solarnih elektrana. Vreme je za zelenu energiju.
Autor: Snežana Trtica Graovac, novinar