Connect with us

Energetska efikasnost

„Kralj Sunca“ kreirao inovativni solarni panel

Objavljeno

:

Solarni paneli

Kako saznajemo, australijski nacionalni pomorski muzej postavio je najveći krovni solarni panel u zemlji na „Wharf 7 Heritage Centre“ u sidnejskoj luci Darling, a taj uspeh duguje se Dr Zhengrong Shi-ju iz SunMan Energy-a koji je projektovao fleksibilne solarne panele bez stakla.

Ono što je inovativno i značajno jeste to što sada zgrade koje su smatrane neprikladnim za solarne panele sada mogu da uživaju u prednostima ovog obnovljivog izvora energije.
Ovi fleksibilni i lagani solarni paneli nazvani „eArche“, otvaraju novo tržište i rešavaju problem koje tradicionalna industrija solarnih panela do danas nije uspela da reši jer se prostrane krovne površine mogu koristiti za solarne panele, a do sada to nije bilo moguće zbog toga što lagana metalna podloga nije mogla da izdrži težinu tradicionalnih solarnih panela.

„eArche“ je male lagan, fleksibilan, visokih performansi i konkurentan kada je reč o ekonomskom momentu, pa je primenljiv na bilo koju zgradu. Svaki pojedinačni panel koji je postavljen na Muzej teži 5,5 kilograma, nema staklo i tanak je, ali ima snagu prethodnih panela.
Ovo inovativno rešenje omogućilo je da Dr Shi postane prepoznatljivo ime u svetu solarne industrije – postao je prvi solarni milijarder i zbog toga dobio nadimak „Kralj Sunca“. Panel „eArche“ svoj zenit doživljava u momentu kada eliminiše staklo u korist silikonske solarne ćelije koja je primenljiva na različitim podlogama, a njena debljina iznosi svega 2mm. U zavisnosti od dizajna, broja ćelija i podloge i okvira, ovi paneli teže od impresivnih 2,4kg do oko 8,2kg.

Darren Miller, direktor Australijske agencije za obnovljivu energiju izjavio je da je ova solarna tehnologija, koju je stvorio SunMan, inovativna i svestrana alternativa koja može pomoći mnogim zgradama da pređu na obnovljive izvore energije.

Koja je Vaša procena – kada pomenuti solarni paneli pronalaze mesto u našoj građevini?

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Advertisement

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Najveći vetropark, snaga vetra u Srbiji, Surčin-Obrenovac u decembru

Objavljeno

:

Od

Auto put

I u ovim prvim hladnijim danima koji su nas zatekli potekle sedmice, obradovale su nas vesti o novim projektima koji Srbiju približavaju onima koji koriste svoje resurse u smislu obnovljivih izvora energije. Neki započeti i dugo očekivani projekti su u procesu završetka…ali krenimo redom u retrospektivu sedmice za nama.

Srbija je dobila najveći vetropark do sada

Do sada najveći vetropark u našoj zemlji ,“Kovačica“, konačno je otvoren i smešten je između Debeljače i Crepaje nadomak Kovačice. Investicija vredna 189 miliona evra, pored električne energije, omogućiće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 kilometara puteva.

Izraelski investitor Enlajt u taj posao u Srbiji uložio je 189 miliona evra. Inače, vetropark „Kovačica“ prostire se na 3.711 hekara i ima 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 megavata. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja ,kako kaže, „krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju, a ovaj projekat važan na tom putu“. „Jedan od ključnih ciljeva popravljanje našeg energetskog miksa i obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose“, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore i ima ukupan sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

Srbija raspolaže natprosečnim resursima obnovljivih izvora energije

Zadržaćemo se još na ovoj temi. Naime, od svih obnovljivih energetskih izvora, proizvodnja električne energije pomoću snage vetra poslednjih godina u Evropi beleži najbrži rast. Što se tiče naše zemlje, Srbija raspolaže značajnim potencijalom energije iz obnovljivih izvora, što predstavlja odličnu osnovu za energetsku stabilnost u budućnosti, smatra Ticijano Đovaneti, izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind. „Godišnja vrednost svih obnovljivih izvora u Srbiji je oko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte, što je 50.000 GWh na godišnjem nivou“, rekao je Đovaneti u razgovoru za Tanjug i dodao: „Ukupna raspoloživa godišnja količina energije vetra za celu teritoriju Srbije je procenjena na 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije“, navodi Đovaneti i precizira da se maksimalne vrednosti javljaju u regionu košave i nekim planinskim lokalitetima, kao i da postoji još skrivenih oaza vetrova u Srbiji.

 Završetak deonice Surčin – Obrenovac 19. decembra

Deonica Surčin – Obrenovac biće završena 19. decembra i autoput „Miloš Veliki“ će preko Surčinske petlje biti na samo pet minuta od Koridora 10 i Beograda, najavila je u sedmici za nama potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović. „Danas smo odlučili da pokažemo građanima Srbije gde ćemo se uključivati na autoput ‘Miloš Veliki’ i to će upravo biti ova petlja Surčin. Od 19. decembra, kako je rekao potpredsednik kineske CRBC kompanije, kada idemo na Miloš Veliki ovde ćemo se uključivati. Mi smo praktično pet minuta od Koridora 10, to jest autoputa Beograd – Zagreb“, objasnila je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da će Srbija sa otvaranjem deonice Surčin – Obrenovac od 17,6 kilometara imati autoput u dužini od 120 kilometara do Preljine. „Od kada je putarina počela da se naplaćuje na autoputu ‘Miloš Veliki’, od 1. septembra, prošlo je skoro 300.000 vozila i nije bila nijedna saobraćajna nesreća“, rekla je Mihajlović dodajući da je taj podatak juče dobila.

Fizička realizacija deonice Surčin – Obrenovac je 87 odsto, a finansijska 76,37 odsto. Deonica je podeljena na pet sektora. Podsećamo, radovi su počeli 5. maja 2017. godine, a ugovorom je predviđeno da cela deonica Surčin – Obrenovac bude završena do 5. januara 2020, odnosno za 32 meseca. Vrednost radova na deonici Surčin-Obrenovac 233,67 miliona dolara. Investitor su Putevi Srbije, a projekat se finansira iz zajma Eksim banke Kine.

Nastavi sa čitanjem

Energetska efikasnost

GRAĐEVINSKI NEDELJNIK: Vetroelektrane u Evropi, građevinski radnici i obnova železnica u Srbiji

Objavljeno

:

Od

Obnovljivi izvori energije, vetrogeneratori

I protekle sedmice Ministarstvo građevinartsva, saobraćaja i infrastrukture prezentovalo nam je planove iz ove sfere vezano za našu zemlju. Pričalo se i o deficitu građevinskih radnika sa akcentom na problemima koji se javljaju zbog rane snage koja nam stiže iz Azije i Turske. U polju energetske efikasnosti, dobili smo izveštaj o iskorišćenosti snage vetra i mogućnostima na evropskom tlu koje bismo mogli da ostvarimo.

Evropa bi mogla da pokrije svetske potrebe za energijom u narednih 30 godina

Gradnja kopnenih vetroelektrana u Evropi mogla bi podmiriti svetske potrebe za energijom, pokazalo je poslednje istraživanje Svetskog ekonomskog foruma. Naime, istraživači britanskog Univerziteta Saseks i danskog Univerziteta u Arhusu razvili su tehnike mapiranja ukupnih potencijala kopnenih vetroelektrana širom Evrope. Isto istraživanje pokazalo je i još jedan podatak – Evropa bi mogla da proizvede 100 puta više energije u odnosu na trenutnu proizvodnju kopnenih vetroelektrana, piše Investitor.

Što se tiče potencijala u regionu, Bosna i Hercegovina i Makedonija u grupi su zemalja sa najvećim potencijalom za eksploataciju energije vetra. U tim zemljama potencijal je procenjen na više od 6,2 MW po kvadratnom kilometru. S druge strane, Srbija, Albanija, i Crna Gora iz vetroelektrana bi mogle da proizvedu između 4,5 i 6,2 MW po kvadratnom kilometru dok su Hrvatska i Slovenija svrstane u grupu zemalja koje mogu da proizvedu od 1,2 do 1,9 MW električne energije iz vetroelektrana po kvadratnom kilometru. Istraživanje je pokazalo da je 46 odsto evropskog kopna prikladno za izgradnju vetroturbina nakon izuzimanja urbanih sredina, vojnih postrojenja i drugih područja nepogodnih za eksploataciju vetra. Na na kraju se zaključuje da ako bi taj potencijal bio u potpunosti iskorišćen, Evropa bi mogla pokriti potrebe celog sveta za energijom, i to već do 2050.

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva

Građevina

Beogradska gradilišta puna stranaca

Kako kažu najnoviji podaci, Grad Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradilišta, a kako je trenutno aktuelan nedostatak građevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, pa čak i iz daleke Azije. Koliko ih tačno ima, kažu stručnjaci, skoro je nemoguće utvrditi, između ostalog i jer popriličan broj radi „na crno“. Goran Rodić iz građevinske komore rekao je za list blic da najviše ima Albanaca iz Severne Makedonije i Turaka. Tačnije, Turski državljani dolaze organizovano preko firmi koje ih angažuju za naša gradilišta, a najviše ih je upravo u Beogradu.

Rodić je skrenuo pažnju na probleme koji se javljaju zbog ove pojave na našim gradilištima: „Organizovani i prijavljeni radnici ne predstavljaju problem za bezbednost. Problem su radnici koji rade na divlje, a koji ne podležu kontroli zbog čega mogu da nastanu teške povrede, pogotovo kod onih koji nisu obučeni i ne znaju jezik. Prema nekim procenama, do 40 odsto građevinaca iz inostranstva radi na crno“ .Pored Turaka i Albanaca, tu su i Indijci, ali i Pakistanci. Među njima je najviše onih koji su angažovani za obične poslove, odnosno klasična fizička radna snaga na gradilištima.

Železnička pruga

Ulaganje u železnicu 5 milijardi evra

Potprеdsеdnica Vladе Srbijе i ministarka građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, Zorana Mihajlović, izjavila je da jе vrеdnost invеsticija na žеlеznici oko pеt milijardi еvra, da sе putnici na modеrnizovanim prugama vraćaju vozu kao prеvoznom srеdstvu. Sledeći cilj je, kako je rekla resorna ministarka, da Srbija iskoristi svoj povoljan položaj kao tranzitna ruta za prеvoz tеrеta. Ona je dodala da je žеlеznica jеdnako važna kao i auto-putеvi koji se grade, i da će porеd toga što se gradi brza pruga Bеograd-Budimpеšta i rеkonstruišе barska pruga, ulagati i u rеgionalnе prugе. U 2018, 2019. i 2020. godini ukupno ćе biti rеkonstruisano oko 800 kilomеtara rеgionalnih pruga. Ona jе rеkla da ,zahvaljujući urađеnim rеkonstrukcijama, vozovi danas na pruzi od Bеograda do Valjеva, od Bеograda do Vršca ili od Šapca do Zvornika idu u prosеku izmеđu 80 i 110 kilomеtara na sat i da na pojеdinim linijama ima i do 60 odsto višе putnika.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Fasade

Popularno