Connect with us
Arhitektura

Arhitekta jednog grada – Gornji Milanovac: Raste popularnost energetski efikasnih ku─ça

Za ─Źasopis ÔÇťGRENEF ÔÇô Gra─Ĺevinarstvo & Energetska EfikasnostÔÇŁ govori arhitekta Ranko Tomi─ç┬á

Gornji Milanovac – Beli labud u zelenom jezeru. Tako je, pri prvom susretu pre gotovo jednog veka, zadivljen belinom ku─ça usred ┼íumadijske prirode, ovaj grad nazvao vizionar, istra┼żiva─Ź, geograf, i jedan od najve─çih intelektualaca Srbije Jovan Cviji─ç. Za Gornji Milanovac se ka┼że da je grad u kome je ro─Ĺena moderna Srbija. Ovo je prvi grad kod nas izgra─Ĺen po prethodono ura─Ĺenom urbanisti─Źkom planu ─Źiju je koncepciju zadr┼żao do danas. Ulice su prose─Źene tako da su dovoljno ┼íiroke i za moderan saobra─çaj i skoro se sve seku pod pravim uglom, a u centru naselja nalazi se prostran i lepo ure─Ĺen trg sa koga se otvaraju vidici prema Rudniku, ┼Żdrebanu i Vujnu, ┼íto predstavlja svojevrsnu vrednost grada.

Ranko Tomi─ç

Arhitekta Ranko Tomi─ç, foto: Simo Mari─ç

 

U ovom gradu ┼żivi i radi arhitekta Ranko Tomi─ç. Ro─Ĺen 1970. u Gornjem Milanovcu, gde je zavr┼íio osnovnu i srednju ┼íkolu. Diplomirao na arhitektonskom fakultetu u Beogradu pod mentorstvom profesora Aleksandra Radojevi─ça. Radio je dugo godina kao grafi─Źki dizajner u razli─Źitim grafi─Źkim studijima od 1995. do 2002. Nakon toga, 2003, je osnovao porodi─Źnu firmu ÔÇ×Arhitekti Tomi─çÔÇť u kojoj radi i danas.

U ovom broju ─Źasopisa, Gornji Milanovac iz svog ugla predstavi─çe nam upravo Ranko Tomi─ç, dobitnik nekoliko nagrada na dizajnerskim i arhitektonsko-urbanisti─Źkim konkursima, kao i priznanja na Salonu arhitekture i Me─Ĺunarodnom salonu urbanizma.

 

 

Ranko poti─Źete iz arhitektonske porodice. Posmatraju─çi majku i oca, kada ste shvatili da ─çete i vi uploviti u svet arhitekture?

Kad sam bio mlad, imao sam nameru da postanem ili programer ili rok zvezda. I jedno i drugo je bilo podjednako uzbudljivo u to vreme. Arhitektura je bila ne┼íto ┼íto rade roditelji po ─Źitav dan i do kasno u no─ç i to mi je delovalo previ┼íe naporno. Bavio sam se ozbiljno programiranjem, ─Źak sam osvojio i prvu nagradu na srednjo┼íkolskom republi─Źkom takmi─Źenju, ali nekako nisam sebe nalazio ni na jednom fakultetu na kome se u to vreme moglo postati programer (ETF ili PMF), pa sam odlu─Źio da postanem arhitekta. ┼áto se ti─Źe roka, nadam se da za taj san jo┼í imam vremena.

Arhitekti Tomi─ç je sada potpuno porodi─Źna kompanija. Pored roditelja i Va┼í mla─Ĺi brat je diplomirani arhitekta. Na koji na─Źin funkcioni┼íe va┼í projektni biro obzirom da je sve u krugu porodice?

Roditelji su sada u penziji, brat je pridru┼żeni ─Źlan, po┼íto je vezao svoj profesionalni ┼żivot za inostranstvo i prestonicu, ali uska─Źe kada je potrebno. Biro funkcioni┼íe uglavnom tako ┼íto anga┼żujem spoljne saradnike i radim ve─çinu arhitektonskog posla sam. Ume da bude naporno, ali sam tako navikao i ne umem da ┼íefujem, pa prema tome biram poslovđÁ i organizujem rad. Kao najva┼żnije postignu─çe u svom poslu smatram to ┼íto uvek po┼ítujemo rokove.

Norveška kuća

Norve┼íka ku─ça – Vikin┼íki brod u srcu ┼áumadije

Diplomirali ste na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru enterijer. Nakon zavr┼íenih studija, karijeru ste zapo─Źeli u Beogradu. Ipak, vratili ste se u rodni Gornji Milanovac. Mo┼żete li da napravite pore─Ĺenje ova dva grada u smislu arhitekture, pa i samog izvo─Ĺenja radova.

Nisam mnogo radio u Beogradu kao arhitekta, prakti─Źno samo dva potkrovlja i jedan enterijer za hostel, ako ne ra─Źunamo studenstki rad na enterijeru KST-a. Dosta vremena sam u Beogradu proveo rade─çi kao grafi─Źki dizajner i nisam se bavio arhitekturom sve do povratka u Gornji Milanovac 2002. Stoga mi je prili─Źno te┼íko da dam neko pore─Ĺenje ÔÇô mada ponekad sara─Ĺujem sa kolegama sa godine koje su ostale u Beogradu i vidim kako tamo stvari funkcioni┼íu. Dosta nelogi─Źno i ne ba┼í u skladu sa onim ┼íto bih mogao nazvati dobrom praksom ÔÇô ne zbog mojih kolega, ve─ç zbog jednog prili─Źno nekorektnog i poni┼żavaju─çeg odnosa dr┼żavnih slu┼żbi prema njima. Jedna od lepih stvari u Gornjem Milanovcu je ┼íto, makar u oblasti gra─Ĺevinarstva, nema korupcije, imamo vrlo fer saradnju sa op┼ítinskim slu┼żbama i jedan odnos, koji bih najpre opisao kao razuman. Nema velikih tenzija, a ni pretenzija.

De─Źije novine

De─Źije novine, arh. Miodrag Damjanovi─ç

Ono ┼íto je karakteristi─Źno za ovu rubriku je predstavljanje grada iz kojeg je arhitekta ÔÇô doma─çin. Koja gra─Ĺevina predstavlja Gornji Milanovac?

Te┼íko je izdvojiti jednu, mada mislim da Gornji Milanovac zapravo najbolje predstavlja sam sebe! To stoga ┼íto je on jedan od retkih gradova u Srbiji nastalih od po─Źetka na osnovu urbanisti─Źkog plana, a ovaj na┼í, ako su saznanja koja imam ta─Źna, delo je be─Źkog in┼żenjera koji se prezivao Kamnik, najverovatnije Slovenca. Ako ─çemo se, pak, vezati samo za gra─Ĺevine, najupe─Źatljivija je svakako crkva Svete Trojice, rad neimara Nastasa ─Éor─Ĺevi─ça, a zadu┼żbina Milo┼ía Velikog, zidana predivnim ┼żutim pe┼í─Źarom iz Sino┼íevi─ça. Odmah preko puta nje je zgrada Okru┼żnog na─Źelstva (popularno: ÔÇ×Stari sudÔÇť, rekonstruisana pre dvadesetak godina po projektu arh. Slobodanke Simovi─ç), a tu je i jo┼í nekoliko zgrada koje su pod za┼ítitom ÔÇô nije ih, na┼żalost, mnogo pre┼żivelo 2. svetski rat, jer je grad u njemu skoro potpuno spaljen. Iz vremena moderne imamo tako─Ĺe jednu predivnu zgradu ÔÇô Te┼íi─ça ku─çu, arhitekte Jaroslava Prhala (druga, bioskop, na┼żalost je sru┼íena pre petnaestak godina), a iz posleratnog perioda tu su dela ÔÇ×brutalizmaÔÇť: poslovna palata De─Źjih novina i de─Źja ustanova u ulici Vuka Karad┼żi─ça (obe arh. Miodrag Damnjanovi─ç), robna ku─ça Proleter (arh. Radmila Despini─ç-Tomi─ç), vrti─ç u ┼Żelezni─Źkoj (arh. Mileta Tomi─ç) i svakako najpoznatija ÔÇô ku─ça nekada jugoslovensko-, a danas srpsko-norve┼íkog prijateljstva, delo arhitekte Aleksandra ─Éoki─ça za koju je dobio Borbinu nagradu.

Kuća Tešića

Kuća Tešića, arh. Jaroslav Prhalo

Gornji Milanovac va┼żi za jedan od najmla─Ĺih i prvih modernih gradova u Srbiji. Iz ugla struke, ┼íta vam se u va┼íem gradu ─Źini dobrim? ─îiji uticaji sa istorijskog aspekta je najvidljiviji u gradu za vas kao arhitektu?

Ono ┼íto jeste dobro, to je taj plan centralne gradske zone koji je sa pravougaonom mre┼żom, ┼íirokim ulicama i lepim, velikim dvori┼ítima. Ono ┼íto nije dobro, to je neplansko ┼íirenje naselja od 1970-2000. godine. Najvidiljivi uticaji i jesu upravo iz pomenutog perioda, jer je najve─çi deo stambenog fonda sagra─Ĺen tada ÔÇô ogromne i ru┼żne ku─çerine koje ne zadovoljavaju skoro nikakve kriterijume. Iako su zgrade koje su najlep┼íe (ve─ç pomenute) sagra─Ĺene ranije, meni su nekako najvidljivija ta poluhaoti─Źna naselja. Kao nekome ko se dosta bavi urbanizmom, to mi prosto bode o─Źi. Ali da se vratimo na lepo ÔÇô Gornji Milanovac ima neki svoj ┼íarm malog grada u kome je sve blizu i sve se brzo uradi. Ljudima koji ┼żive u Beogradu je obi─Źno neshvatljivo da vam ovde treba pola dana za ne┼íto za ┼íta tamo treba pola meseca, bar kad je administracija u pitanju. Lep je gradski trg i taj prostor oko op┼ítine, crkve i hotela. De┼íavalo se ranije, kada su tu stajali autobusi dok nije bilo autobuske stanice, da ljudi na proputovanju svrate na kafu i, o─Źarani gradom, re┼íe da tu i ostanu. Taj trg je i bio tema mog rada za koji sam dobio priznanje na Me─Ĺunarodnom salonu urbanizma u Kragujevcu.

Trg Kneza Mihaila

Trg Kneza Mihaila u Gornjem Milanovcu, projekat arh. Ranko Tomi─ç

Da li se Gornji Milanovac gradi i prime─çuje li se rast u gra─Ĺevinskom sektoru?

Gradi se dosta. Uglavnom se bavimo privrednim zgradama i porodi─Źnim ku─çama, ali se dosta grade i vi┼íeporodi─Źne stambene zgrade. Ne znam da li ima rasta, po┼íto to zahteva nekakve statisti─Źke podatke koje nemam, ali znam da se uvek ne┼íto gradi. Imamo solidnu industriju koja pokre─çe dosta toga. Dosta se ula┼że i u seoski turizam.

Kuda po vama danas ide arhitektura? Da li se arhitektura identifikuje po imenima arhitekata ili po regionima i dr┼żavama?

Identifikuje se pre svega po imenima arhitekata, uvek je tako i bilo, kao i u drugim umetnostima. Kad ka┼żete Pikaso ili Norman Foster, nije vam ba┼í previ┼íe bitno da li je neko od njih ┼żiveo u ┼ápaniji, Francuskoj, Velikoj Britaniji ili negde drugo. Ozbiljna arhitektura je, na sre─çu, ve─ç pre vi┼íe od sto godina prerasla nacionalne stilove i kre─çe se i dalje u dobrom pravcu ÔÇô ka odr┼żivosti, ekologiji i ─Źovekomernosti. Mi smo imali jedan tu┼żan poku┼íaj povampirenja tzv. ÔÇ×tradicionalneÔÇť arhitekture koji se poklopio sa rastom nacionalizma i sveop┼íteg srozavanja kulture devedesetih. Dobrđ░ arhitektura, na┼żalost, zahteva ne samo dobrog arhitektu (┼íto se podrazumeva), ve─ç i nekoga ko je spreman da razume i plati njegovo delo ÔÇô od skice, pa do poslednje kapi boje na zidu. Po tome se razlikuju uspe┼ína dru┼ítva od neuspe┼ínih ÔÇô po novcu koji mogu da odvoje za arhitekturu i po razumevanju sada┼ínjeg vremena i kulture od strane investitora.

Prime─çujete li razlike u zahtevima investitora sada i pre nekoliko godina? Da li sada bolje poznaju materijale i koliko su upravo investitori ti koji doprinose da neki materijal u─Ĺe u upotrebu prilikom gradnje?

Razlike svakako ima. Ljudi vole da se interesuju za novosti, pre svega u pogledu onoga ┼íto uti─Źe na izgled, ali i u vezi energetske efikasnosti ili kvalitetnih hidroizolacija. Svako ko ima bar malo iskustva, prepozna─çe gde su bili najve─çi problemi u objektima u kojima je boravio ranije i ┼żele─çe da to izbegne u onome ┼íto gradi.

Škola Rudnik

Škola Rudnik, arh. Ranko Tomić

Iz vašeg iskustva, da li se ljudi danas bave energetskom efikasniošću objekta? Kakva su vaša iskustva sa primenom materijala koji doprinose energetskoj efikasnosti? Da li su investitori spremni da plate više kvalitetne materijale jer znaju da će im oni omogućiti uštedu energije?

Ne mo┼że ba┼í svako da razume, jer ne zna svako fiziku, pa nekada potro┼íim dosta vremena na obja┼ínjavanje toga kako funkcioni┼íe ku─çna mikroklima, na primer, ali ako se ljudima lepo objasni, uglavnom prihvataju. Uvek mi je bila bliska ekologija, jer volim prirodu i planetu, tako da sam se trudio da u svakom svom projektu stvari budu ispravne i u tom pogledu. I na konaku manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, za koji sam dobio priznanje Salona arhitekture u Beogradu, koristio sam re┼íenja koja se koriste u pasivnim ku─çama. Ve─çina ljudi s kojima se sre─çem ┼żelela bi energetski efikasne ku─çe, ali je to ne┼íto ┼íto ne mo┼że svako da priu┼íti. Svakako, onaj ko ima novca uglavnom ima i ┼żelju da iskoristi najbolje materijale i da smanji utro┼íak energije, a samim tim i tro┼íkove kori┼í─çenja objekta. Bilo bi mnogo korisno kada bi dr┼żava imala neke kredite za pobolj┼íanje energetske efikasnosti. Time bi se zna─Źajno smanjilo i aerozaga─Ĺenje kome smo gotovo neprekidno izlo┼żeni.

Porodi─Źno preduze─çe Arhitekti Tomi─ç iza sebe ima na stotine izvedenih i projektovanih zgrada svih namena, od porodi─Źnih ku─ça i lokala, pa fabrika. Koji projekat/projekte bi izdvojili kao najinspirativnije na koje ste najvi┼íe ponosni?

Dela na koja sam na najponosniji su prili─Źno raznorodna, ali ┼íta da se radi, volim raznolikosti: crkva u Svetinji, selo Jablanica kod Gornjeg Milanovca; fabrika vode Crystal Fields u Bogdanici; ┼íkolska sala osnovne ┼íkole Arsenije Loma na Rudniku; ve─ç pomenuti konak Svetih Arhangela, poslovna zgrada CIS Ecopoint u Svra─Źkovcima i fabrika Velelek u Gornjem Milanovcu. I muzi─Źki studio ÔÇ×Tri prasetaÔÇť, iako je to jo┼í uvek samo san ÔÇô ali, bez snova nema arhitekture! Od porodi─Źnih ku─ça koje sam radio, istakao bih ku─çe za porodice Pokrajac, Liki─ç, Pavlovi─ç, Veljkovi─ç i Paunovi─ç.

Ku─ça Pavlovi─ç, arh. Ranko Tomi─ç

┼áta je danas u trendu kada je re─Ź o enterijeru?

Nemam pojma! Najsme┼ínija stvar kod mog obrazovanja i prakse je ┼íto, iako sam diplomirao na smeru za enterijer, skoro da uop┼íte time ne bavim! Volim to, ali nema ba┼í puno takvih poslova ovde gde radim, dosta je zahtevno vremenski i onda to niko ne mo┼że da plati da bi mi se isplatilo da se time bavim. Uradio sam samo jedan ozbiljan enterijer, hotel Donna u Gornjem Milanovcu i ne verujem da ─çu se ikad ponovo upustiti u ne┼íto sli─Źno. Dosta se bavim urbanizmom, iako mi je taj isti urbanizam bio naro─Źito dosadan za vreme studija, ali se ispostavilo da u pravom ┼żivotu nije tako ÔÇô pre par sedmica sam na Me─Ĺunarodnom salonu urbanizma u Kragujevcu dobio priznanje za svoj konkursni rad za rekonstrukciju i ure─Ĺenje trga Kneza Mihaila u Gornjem Milanovcu. ┼Żao mi je ┼íto se urbanizam u Srbiji danas uglavnom sveo na izradu planova po sistemu ÔÇ×ko da ni┼żu ponuduÔÇť, bez prevelikog upu┼ítanja u njihovu su┼ítinu i kvalitet i uz gotovo nepostoje─çu instituciju javnog anonimnog konkursa. E onda, kada se krene u sprovo─Ĺenje takvih planova, vidimo svu apsurdnost takvog sirotinjskog pristupa onome ┼íto bi trebalo da bude osnova razvoja svakog naselja. Otac mi se dugo godina bavio urbanizmom i stalno imam s njim razgovore na tu temu. Zanimljivo je to sagledavanje prostora u vi┼íe generacija.

Crystal Fields Bogdanica

Crystal Fields Bogdanica, arh. Ranko Tomi─ç

Imate li neki savet za ljude koji bi ┼żeleli da se bave ovim poslom?

Ako sam uop┼íte neko ko mo┼że da daje savete ÔÇô nemojte raditi ni ovaj, a ni bilo koji drugi posao, ako vam to ne prija. Nemojte biti arhitekta ako ne volite planetu, ljude, ┼żivot u celini i ne umete da stvari gledate sveobuhvatno; ako niste spremni da no─çima ne spavate zato ┼íto taj jedan detalj na oluku nije ba┼í kako ste hteli. Nemojte biti arhitekta ako niste spremni da ─Źitavog ┼żivota u─Źite. Arhitektura nije samo lep crte┼ż ÔÇô ona podrazumeva mnogo stvari za koje obi─Źni smrtnici i ne znaju da postoje. Da parafraziram svog dragog kolegu Radomira Vukovi─ça ÔÇô arhitektu, izdava─Źa KvadArta i vrsnog dizajnera ÔÇô koji je na pitanje ┼íta to razlikuje likovnu od primenjene umetnosti, odgovorio: ÔÇ×Likovni umetnik za svoj rad odgovara isklju─Źivo sebi, a primenjeni sebi i naru─Źiocu.ÔÇť ÔÇô arhitekta mora biti svestan da osim sebi i naru─Źiocu, odgovara i sredini u kojoj gradi, dr┼żavi ─Źije zakone mora da po┼ítuje i planeti na kojoj ┼żivi. To zna─Źi da ─çete, da biste bili uspe┼ían arhitekta, morati da sve ovo razumete, primenite i usaglasite. Arhitektura je, tako gledano, najbli┼ża alhemiji od svih umetnosti; njome se ne mo┼że baviti svako i to naro─Źito imajte u vidu kada odre─Ĺujete cenu za svoj rad. Ako ne budete cenili sami sebe, niko drugi to ne─çe uraditi za vas. Najva┼żnije: ukoliko u sredini u kojoj ┼żivite ne vidite na─Źin da ostvarite svoje arhitektonske zamisli, idite tamo gde ─çete mo─çi. ┼Żivot je jedan.