Connect with us

Arhitektura

TOP 8: METROI kao impresivne podzemne građevine

Objavljeno

:

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Metro je vrsta masovnog javnog železničkog transporta. U većini slučajeva ovaj vid transporta se odvija pod zemljom i zato je sinonim za metro podzemna železnica. Ipak, bez obzira na različitosti u sistemima podzemne železnice, klasični metro uvek ima ove tri osobenosti: On je urbano-električni masovni transportni sistem, apsolutno nezavisan od ostalih vrsta saobraćaja i sistem je koji može opslužuje veliki broj ljudi. U svetu postoji veliki broj metroa, ipak mi smo za vas izdvojili 8 najlepših, odnosno najspecifičnijih, po izboru naše redakcije.

Stokholm, Švedska

U našoj rubrici TOP 8 najinteresantnijih metroa sveta, morao se naći metro u Stokholmu. Zašto? Stanovnici Stokholma koji dnevno koriste javni prevoz da bi stigli do svojih radnih mesta, po ceni samo jedne dnevne karte za metro mogu istovremeno biti posetioci najveće izložbe – galerije na svetu. Unutar podzemnih železničkih tunela glavnog grada Švedske, 90 od 100 stanica popunjeno je spektakularnom postavom umetnina: skulpturama, mozaicima, slikama, gravurama i drugim različitim delima čije autorstvo potpisuje više od 150 umetnika. Metro u Stockholmu otvoren je davne 1950.g., a umetnost je vrlo brzo postala deo cele priče. Vodeći se pretpostavkom da je većina putnika premorena samim transportom koji je bio daleko od udobnog, postavljene dekoracije trebale su pružiti odmor prijatan oku.

Moskva, Rusija

Jako bismo teško napravili TOP 8 metroa, a da ne pomenemo Moskvu. Metro u Moskvi važi za jedan od najopterećenijih na svetu – svakog dana njime se preveze više od 7,5 miliona putnika. Oni čak drže i rekord u broju ljudi koji su koristili ovaj vid transporta, a dnevni rekord zabeležen u 25. decembra 2014, kada je nakon obilnih snežnih padavina podzemnu železnicu koristilo skoro 10 miliona ljudi – tačnije 9.632.010. Prva linija metroa u rad je puštena 1935. godine. Bila je dugačka 11 kilometara i imala je 13 stanica. Danas je moskovska podzemna železnica znatno razgranatija, ukupne dužine 327,5 kilometara i po veličini zauzima šesto mesto na svetu. Osim po preopterećenosti, poznata je i po ukrašenim stanicama u socrealističkom stilu, ali i po visokom stepenu higijene.

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Budimpešta, Mađarska

I metro u Budimpešti jednako je specifičan. Naime, on je prvi podzemni transportni sistem sa električnim napajanjem u Evropi. Njegova izgradnja poverena je nemačkoj firmi „Simens“, a započeta je 1894. godine. Prva linija mađarske podzemne železnice u rad je puštena dve godine kasnije, na godišnjicu milenijuma dolaska Mađara na ovo tlo. Podzemnu mrežu metroa u stvari čine četiri linije. Sve linije osim M4 se ukrštaju na Deák Ferencstanici u centralnom delu Pešte. Ono što je još zanimljivo u vezi sa ovim metroom je činjenica da je linija M1 od 2002. godine na listi UNESCO baštine.

Lisabon, Portugal

I odgovorni za izgled metroa u Lisabonu su na ovoj listi ne toliko zbog metroa kao takvog, već zbog onoga što je na raspolaganju putnicima u toku vožnje. Naime, zidovi skoro svih podzemnih stanica prekriveni su pločicama. Poslednjih godina, stare stanice su renovirane, i to ne samo zbog estetskog ugođaja, već kako bi svim putnicima bile dostupnije. Najlepša i najzanimljivija stanica je „Parque station“. Poput ostalih, i ona je prekrivena pločicama koje oslikavaju književno nasleđe pesnika Fernanda Pesoa. Inače, metro u Lisabonu otvoren je 1959. godine, nakon dva neuspešna pokušaja sa početka XX veka. Danas ima četiri linije ukupne dužine 43,2 kilometara i 55 stanica.

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Njujork, SAD

Železnička stanica Grand central u Njujorku, jedno od središta „velike jabuke“ i jedno od najpopularnijih turističkih atrakcija u svetu. Razlog za ovu veliku popularnost kod turista jeste činjenica da se nigde na svetu ne može videti toliko raznolikosti u toku vožnje podzemnom železnicom kao u Njujorku. To je, kako njegovi stanovnici kažu, svet za sebe ili jednostavno – Njujork pod zemljom. Prvi podzemni transportni sistem u Njujorku izgrađen je 1869. Američki pronalazač Alfred Eli Bič iskopao je tada tunel dugačak samo 95 metara, ispod Brodveja. Iako kasnije nije bio dograđen, uglavnom iz političkih razloga, bio je to vizionarski projekat. Danas je njujorški metro jedan od najvećih, najdužih i najprometnijih na svetu. Njime se u proseku godišnje preveze oko 1,75 milijardi ljudi. Zvanično ima 468 stanica sa ukupnom dužinom pruge od 1.355 kilometara.

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Železnička stanica Grand central u Njujorku

London, Engleska

Kada pominjemo najbolje, najveće, najkreativnije, moramo pomenuti i najstarije, odnosno one koji su svim ostalim ekonomijama sveta dali „domaći zadatak“. Takav jedan poduhvat je Londonski metro. Prva linija otvorena je 10. januara davne 1863. godine. Postoji 275 stanica i 408 km aktivnih linija, pa londonski metro u proseku preveze preko 3 miliona ljudi, odnosno oko 3,4 miliona radnim danima. Prva kompanija koja je počela sa izgradnjom bila je Metropolitan Railways. Metod koji je u početku korišćen bio je, sa današnje tačke gledišta, krajnje neefikasan iako naizgled jednostavan. Nakon trasiranja linije pristupalo se izgradnji. Odgovarajuća ulica, ispod koje je podzemna trebalo da prolazi, bila bi iskopana do određene dubine. Nakona toga postavljane su šine i građen tunel od cigala. Po završetku izgradnje tunel se ponovo zakopavao. Metod je poznat kao “cut-and-cover” (“iseci i pokri”). Ova železnica danas možda nije najbolja, Japanci ipak tu imaju primat, ali je sigurno prva koja je postavila temelje svakoj drugoj koja je posle nje nastala.

London tube metro

London tube metro

Japan, Tokio

Kada kažemo najbrži, najtačniji i najsavremeniji prevoz jasno je da mislimo na Japan. Ljudi koji žure, ali stižu na vreme i vozovi koji svaka zemlja želi da poseduje nešto su što stavljamo u opis ove zemlje marljivih ljudi. Jasno je da je u ovoj zemlji železnica osnovno prevozno sredstvo još od početka 20. veka.

Zahvaljujući brižljivo planiranom javnom prevozu, ovaj grad uspešno izdržava 35 miliona svojih stanovnika koji neprekidno žure sa jednog na drugi kraj grada. Istini za volju, tokom špica su pretrpani do te mere da na prometnijim stanicama postoje ljudi kojima je posao da poguraju one koji vise sa vrata i pomognu im da stanu u već krcat vagon. Grad obuhvata preko 17 linija i više od 1000 stanica. Na samu stanicu se ulazi kroz jedan od 200 ulaza.

Metro u Dubaiju

Metro u Dubaiju

Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

Dubai se nekako nalazi na svakoj listi najimpresivnijih građevina, pa ga tako pominjemo i u ovom domenu. Na našoj listi metro u Dubaiju ne nalazi se toliko zbog izgleda, već zbog činjenice da se ovaj mestro, sa svojih 75 km, na obe linije – nalazi na listi Ginisove knjige rekorda kao najduža potpuno automatizovana metro linija na svetu. I izgled je zaista impresivan. Naime, okolina izgleda kao da ste zavirili u morske dubine. Plavetnilo i lusteri nalik meduzama „odvešće“ vas u podvodni svet. Dubaijski metro zasada ima dve linije Crvenu i Zelenu, a planira se izgradnja još tri. Ove prve dve linije svojim većim delom idu kao nadzemne železnice po sopstvenim vijaduktima, osim u najužem centu grada gde su ukopane. Svi vozovi i stanice Dubaijskog metroa su klimatizovani, tako da je u njemu puno ugodnije nego izvan njega.

Advertisement
Klik za komentar

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Arhitektura

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Objavljeno

:

Od

Novi show room, Porche

Opšte je poznato da automobilska industrija ima primat u izgledu svojih show room-ova. Najnovija među nima je svakako ona kompanije Porsche koja je lansirala novu korporativnu arhitekturu za svoje Porsche centre širom sveta. Imajući na umu krilaticu „Destination Porsche“ nameravaju da postanu centralno mesto okupljanja Porsche zajednice, privlačeći sadašnje i nove korisnike.

Novu arhitekturu karakteriše fleksibilnost i upotreba digitalnih medija za individualnu komunikaciju sa naglaskom na iskustvo brenda. Prvi prototip novog koncepta proslavio je svoje otvaranje u Palm Springsu u Kaliforniji. Nova prodavnica je izgrađena u periodu od godinu dana i pokazuje put za buduće promene u okviru „Destination Porsche“ dok se kompletan koncept može se iskusiti do sredine 2020. godine u dva Porsche Centra u Dortmundu i u Hangčou u Kini.

„Destinacija Porsche“ pokazuje jedan od načina na koji možemo odgovoriti na izazove promene potrošačkih preferenci i evolucije automobilske maloprodaje“, rekao je Detlev von Platen, član Izvršnog odbora za prodaju i marketing u Porsche AG. „Porsche predstavlja životni san i snažnu zajednicu naših prijatelja i korisnika. Mi dizajniramo naše Porsche prodajne objekte s namerom da budu mesta gde ljudi mogu doživeti brend.

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Kompanija Porsche lansirala novu korparativnu arhitekturu

Koncept kao deo Porsche maloprodajne strategije

Implementacija koncepta „Destinacija Porsche“ počinje sa Porsche centrima – a time i jezgrom maloprodaje. U bliskoj budućnosti će i druge fizičke dodirne tačke biti još više prilagođene potrebama korisnika, a mogućnosti za komunikaciju će biti proširene. Pored Porsche prodavnica u urbanim sredinama, ove lokacije uključuju pop-up prodavnice, kao i nove digitalne kontaktne tačke i formate koji omogućavaju više načina da se apsolutno doživi Porsche brend.

Nastavi sa čitanjem

Arhitektura

Prostori kao novo vizuelno i korisničko iskustvo

Objavljeno

:

Od

Studio Simović, Hillout Gornja Crnuca, render

ARHITEKTE JEDNOG GRADA
Za časopis “GRENEF-Građevinarstvo&Energetska Efikasnost” govore Marija i Petar Simović

U našoj nameri da upravo arhitekte budu te koji će, iz svog ugla, predstaviti svoj grad, stigli smo do grada koji je i zvanično četvrti po veličini u našoj zemlji i definitivno jeste najbolji predstavnik centralne Srbije.

Ono što verujemo da veliki broj naših čitalaca ne zna je ime ovog grada nastalo po vrsti jastreba koji se zove Kraguj koji danas zauzima počasno mesto na gradskom grbu. Po mnogo čemu ovaj grad možemo nazvati „prvim u Srbiji“ – bio je prva prestonica moderne srpske države (1818-1841), u njemu su prva gimnazija, prvi sud, prvo pozorište, prve novine (“Novine srbske”), prva apoteka, galerija slika, muzej, biblioteka… Prvog svetskog rata, Kragujevac ponovo postaje prestonica, ali ovoga puta ratne Srbije, a nakon Drugog svetskog rata, Kragujevac se sve više razvija industrijski, započinje proizvodnja automobila i dolazi do još masovnijeg doseljavanja stanovništva.

Po preporuci našeg sagovornika, arhitekte iz Niša, koji je takođe bio predstavnik svog grada u našoj rubrici Arhitekte jednog grada, reprezenti grada Kragujevca u ovom broju našeg časopisa su vlasnici studija Simović, Petar i Marija. Studio Simović radi u oblasti arhitekture i višestruko je nagrađivan za realizovana dela (39. Salon arhitekture u Beogradu, Ranko Radović nagrada 2017.), a posebno se izdvaja nominacija za Evropsku nagradu za savremenu arhitekturu Mies van der Rohe 2019.

Marija Simović je arhitekta iz Kragujevca, a diplomirala je i odbranila master na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu. Od 2008. do 2011. godine bila je deo studentske grupe RESTART (Novi Sad, Srbija) kao jedan od osnivača i članova. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Petrom Simovićem i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se ARIS doo kao član Inženjerske komore Srbije i Ženskog arhitektonskog društva (ŽAD). Od 2017. godine članica je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i jedan je od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018. godine.

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Marija i Petar Simović arhitektonski Studio Simović

Petar Simović, arhitekta iz Kragujevca, završio je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. Od 2000. do 2007. godine radio je kao projektni menadžer i dizajner za InterSOS, USAid i Kopring PMC. 2007. godine osniva privatnu arhitektonsku praksu u Kragujevcu. Od 2011. godine radi i stvara zajedno sa arhitektom Marijom Simović i zajedno su osnovali Studio Simović 2014. godine. Od 2016. godine pridružuje se kao partner ARIS doo Član je Inženjerske komore Srbije, a od 2016. član je Komisije za Urbanističke planove grada Kragujevca. Od 2017. godine član je URBANIUM – Centar za istraživanje i održivi razvoj u arhitekturi i urbanizmu i bio je jedan od organizatora Dana arhitekture Kragujevac 2018.

PETRE, S OBZIROM DA KRAGUJEVAC JESTE U MNOGO ČEMU PRVI I DA NJEGOVA ISTORIJA ZAISTA JESTE NEŠTO ČIME BI SE KAO GRAD MOGAO POHVALITI, DA LI BISTE MOGLI DA NAM IZDVOJITE SAMO JEDNU GRAĐEVINU KOJA JE PRAVI POKAZATELJ ZNAČAJA GRADA KRAGUJEVCA?

P Ta građevina nije vezana za Državnotvornu istoriju gra- da, na šta se obično misli, kada se kaze, da je “Kragujevac u mnogo čemu bio prvi”, već memorijalni Muzej 21. Oktobar tima Antić-Raspopović. On podseća na tužne dane, relativno kratke istorije ovog grada, na masovna ubistva civila, naših sugrađana. Objekat je u svim arhitektonskim elementima: finoj i rafiniranoj simbolici, upadljivoj dispoziciji u prostoru, besprekornoj razrađenoj funkciji dramatičnim senzacijama sa zenitalnim osvetljenjem koje se smenjuju u kretanju kroz unutrašnjost, zaista nešto najbolje od arhitekture što Kragujevac može da ponudi ne samo Centralnoj Srbiji nego i malo širem geografskom zahvatu.

Arhitekte Marija i Petar Simović

N8 Housing, foto: Relja Ivanić

MARIJA, S OBZIROM DA STE STUDIRALI U NOVOM SADU, MOŽETE LI DA NAPRAVITE POREĐENJE OVOG GRADA I GRADA KRAGUJEVCA U SMISLU ARHITEKTURE? KOJA MONUMENTALNA GRAĐEVINA U KRAGUJEVCU PREDSTAVLJA VAŠ GRAD NA NAJBOLJI MOGUĆI NAČIN?

M Moja odluka da studiram u Novom Sadu je bila upravo iz razloga što Novi Sad odlikuje ono što odlikuje i Kragujevac, a to je život i rad bez stresa koji nose veliki gradovi poput Beograda. I u Kragujevcu i u Novom Sadu možete do nekih centralnih sadržaja da dođete peške, a to mnogo govori o odnosu grada prema čoveku. U Beogradu je više odnos grada prema automobilima i gustom saobraćaju i sve se planira u odnosu na to za koliko ćete doći od tačke A do tačke B. Što se tiče arhitekture Kragujevca i Novog Sada vidna je razlika upravo zbog uticaja austro-ugarske arhitekture kako na arhitekturu objekata tako i na sam urbanizam Novog Sada. No, interesantno je da u Kragujevcu postoje objekti koji imaju neoklasicističko oblikovanje sa početka XX veka upravo iz razloga što su u jednom periodu boravili Austro-ugari zbog vojne fabrike i njenog podizanja i usput su ostavili trag kako u nekim od značajnijih objekata tako i u urbanizmu jednog dela Kragujevca.

Što se tiče građevine koja predstavlja pravi pokazatelj značaja grada Kragujevca posebno bih izdvojila spomen- muzej “21. oktobar” arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović koji je pravo remek-delo ovakve vrste objekata. Iznova iznenađuje svojom pojavnošću i konstrukcijom koja svojom složenošću fascinira. U kontekstu ogromne žrtve koju je grad Kragujevac iskusio 21.oktobra 1941. godine ovaj objekat i čitav kompleks spomen-parka Kragujevački oktobar ima ogromnu emotivnu vrednost za Kragujevčane.

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Studio Simović, Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

Mini spa hotel Ema, foto: Relja Ivanić

KAKO BISTE OPISALI GRAD KRAGUJEVAC IZ UGLA POSLA KOJIM SE BAVITE, DA LI SE KRAGUJEVAC GRADI I PRIMEĆUJE LI RAST U GRAĐEVINSKOM SEKTORU KOJI SE POMINJE U ZVANIČNIM PODACIMA MINISTARSTVA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE?

P Ovo su uvek najteža pitanja jer se tiču promena koje treba zapaziti i klasifikovati dok se događaju, a ne post festum kad je mnogo lakše. Gradi se, čini mi se na sve strane, ali kakav će to skor da ima na urbanitet grada i kojeg će kvaliteta ta arhitektura da bude u sumi, ne mogu da pretpostavim.

M U Kragujevcu se gradi. Više porodični objekti, nove industrije, ali između ostalog trenutno se grade i javni objekti poput Palate pravde: Ono što je naša zamerka kao profesionalaca je nedostatak ozbiljnih javnih arhitektonsko-urbanističkih konkursa preko kojih bi se odabirala najbolja rešenja, a ne javne nabavke koje su uvek po pravilu takve da se bira “najniža ponuđena cena”. U kontekstu grada to nije najbolji mogući način za njegovo ispravno razvijanje.

KOJI VAŠ DOSADAŠNJI OBJEKAT PREDSTAVLJA VAŠ ARHITEKTONSKI KREDO? ILI NE MOŽETE DA IZDVOJITE SAMO JEDAN?

P Naš arhitektonski kredo se, nadam se, pojavljuje u svakom našem objektu u nekom obimu. A on je prilično jednostavan: Stvarati “prostore” koji će biti novo korisničko i vizuelno iskustvo kroz jedan jasno definisani projektantski postupak koji ispunjava naš život i čini nas srećnim. Inače, kad smo počeli da radimo, imali smo neku platformu koja se zvala FLA -Fun Loving Architects.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

M Prvi objekat sa kojim smo se prezentovali stručnoj javnosti je minijaturan stambeni objekat od 4 stana, N1 Stanovanje (N1 Housing) u Kragujevcu. Upravo zato što je to objekat koji najbolje reprezentuje naše ideje, ali ne samo ideje već i jedan zdrav odnos klijenta i projektanta koji je zasnovan na poverenju. Iako imamo dosta realizovanih objekata koji su prethodili ovom, što velikih kvadraturom i budžetima, ovaj objekat je ujedno i prekretnica u našoj sopstvenoj praksi,te ga zato i posebno izdvajam.

Studio Simović, objekat N1 Housing

N1 Housing, foto: Relja Ivanić

KAKO BIRATE MATERIJALE ZA VAŠE OBJEKTE I DA LI KORISTITE VEĆ PROVERENE ILI STE VIŠE SKLONI PRIMENI NOVIH, S OBZIROM DA SMO SVEDOCI SVAKODNEVNOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NOVINAMA U SMISLU GRAĐEVINSKOG MATERIJALA?

P Zavisi od situacije. Obzirom da je materijalizacija veoma bitna za našu arhitekturu, jer se trudimo da objekti budu taktilni, i da te odluke moraju biti donesene u jednom veoma složenom sistemu mogućnosti i činilaca , to je uvek najteži deo realizacije objekata. Uvek smo za “novo” osim kad za to nema mogućnosti, što je često.

M Apsolutno sve to zavisi od ekonomičnosti i platežnosti naših klijenata. Obično novi materijali imaju i jaču cenu na tržištu tako da se neretko oni zaobilaze dok ne prođe par godina i pronađu svoj put do nas i naših klijenata.

MISLITE LI DA LJUDI DANAS MNOGO VIŠE ZNAJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI U SMISLU DA ĆE PLATITI VIŠE KVALITETNE MATERIJALE ZBOG TOGA ŠTO ZNAJU DA ĆE IM ONI OMOGUĆITI UŠTEDU ENERGIJE?

P Poredeći sa čim? U odnosu na pre 20 godina nesumnjivo znaju više i svesni su toga da ulaganje u kvalitetne materijale garantuje uštedu energije. Ali, za to kao i za sve drugo kod nas, bilo je potrebno vreme da postane deo opšte kulture. Dok to nije postalo deo kulture, nije bilo zahteva kupaca i korisnika prema investitorima, investitori nisu ulagali u efikasnost, a priroda investicije je da bude što je moguće manja. Da se samo razumemo, u vreme intenzivne socijalističke masovne izgradnje “besplatnih” stanova, specijalno u 80-im već je postajala “unaučena” energetska efikasnost zgrada, ali ni taj “dobronamerni” investitor nije mogao sebi da priušti dodatni trošak.

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Studio Simović - Obi poslovna zgrada, Foto: Relja Ivanić

Obi poslovna zgrada, enterijer, Foto: Relja Ivanić

MARIJA, PO VAŠEM MIŠLJENU, DOKLE SMO STIGLI U SRBIJI ŠTO SE TIČE ZNANJA I PRIMENE MATERIJALA KOJI DOPRINOSE ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI? KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA O OVOM PITANJU?

M Upotreba materijala, specijalno energetski efikasnih je uslovljena pravilnicima kako onih vezanih za energetsku efikasnost tako i protivpožarnu zaštitu. Mi kao profesionalci možemo da sugerišemo određene materijale, ali kada je nešto nametnuto zakonski onda se ne može pobeći od primene. I to je dobro. Da je ostavljeno na samostalnoj odluci investitora onda bi to uvek bili najeftiniji i najmanje energetski efikasni materijali. U tom smislu i ide edukacija, širenje znanja i primena.

DA LI PRIMEĆUJETE RAZLIKE U ZAHTEVIMA INVESTITORA SADA I PRE 7-8 GODINA I DA LI VAM SE ČINI DA SADA BOLJE POZNAJU MATERIJALE? KOLIKO SU UPRAVO INVESTITORI TI KOJI DOPRINOSE DA NEKI MATERIJAL UĐE U UPOTREBU PRILIKOM GRADNJE?

P Ja mogu da pričam samo iz našeg iskustva. Uvek nas investitori, ne samo naši pitaju , a koji smo material koristili na nakoj određenoj zgradi i naravno, koliko to košta . Da se lako zaključiti da ljudi žele “novo”, i da je samo pitanje isplativosti. Tako da je odgovor , da stvari uopšte nisu tako loše, ali opet, dinamika promena je iritantno niska.

M Ono što je trend je definitivno vernost materijala u završnom smislu. Danas postoje materijali koji verno predstavljaju prirodu (drvo, kamen) i to se investitorima najviše dopada. Isplativost nekog materijala u toku eksploatacije objekta samo znači klijentima koji prave kuće za sebe ili javnim ustanovama kada su javni objekti u pitanju ukoliko imaju osvešćen tim koji razume ovu problematiku. Objekti poput višeporodičnog stanovanja su investitorima od interesa kratak vremenski period dok ne rasprodaju stanove. Ukoliko bi specijalno energetski efikasni materijali i ekološki materijali cenovno i tržišno postali interesantniji investitorima više bi bili u upotrebi nego sad. Verujem da će kroz vreme to da se izbalansira i da će postati uobičajeno da se upotrebljavaju kvalitetni i visokokvalitetni materijali koji će podići kvalitet korišćenja objekata.

Nastavi sa čitanjem
Advertisement

Industrijski podovi

Fasade

Prijavite se na newsletter

Izdvajamo

Popularno