Connect with us
Arhitektura

TOP 8: METROI kao impresivne podzemne gra─Ĺevine

Metro je vrsta masovnog javnog ┼żelezni─Źkog transporta. U ve─çini slu─Źajeva ovaj vid transporta se odvija pod zemljom i zato je sinonim za metro podzemna ┼żeleznica. Ipak, bez obzira na razli─Źitosti u sistemima podzemne ┼żeleznice, klasi─Źni metro uvek ima ove tri osobenosti: On je urbano-elektri─Źni masovni transportni sistem, apsolutno nezavisan od ostalih vrsta saobra─çaja i sistem je koji mo┼że opslu┼żuje veliki broj ljudi. U svetu postoji veliki broj metroa, ipak mi smo za vas izdvojili 8 najlep┼íih, odnosno najspecifi─Źnijih, po izboru na┼íe redakcije.

Stokholm, Švedska

U na┼íoj rubrici TOP 8 najinteresantnijih metroa sveta, morao se na─çi metro u Stokholmu. Za┼íto? Stanovnici Stokholma koji dnevno koriste javni prevoz da bi stigli do svojih radnih mesta, po ceni samo jedne dnevne karte za metro mogu istovremeno biti posetioci najve─çe izlo┼żbe ÔÇô galerije na svetu. Unutar podzemnih ┼żelezni─Źkih tunela glavnog grada ┼ávedske, 90 od 100 stanica popunjeno je spektakularnom postavom umetnina: skulpturama, mozaicima, slikama, gravurama i drugim razli─Źitim delima ─Źije autorstvo potpisuje vi┼íe od 150 umetnika. Metro u Stockholmu otvoren je davne 1950.g., a umetnost je vrlo brzo postala deo cele pri─Źe. Vode─çi se pretpostavkom da je ve─çina putnika premorena samim transportom koji je bio daleko od udobnog, postavljene dekoracije trebale su pru┼żiti odmor prijatan oku.

Moskva, Rusija

Jako bismo te┼íko napravili TOP 8 metroa, a da ne pomenemo Moskvu. Metro u Moskvi va┼żi za jedan od najoptere─çenijih na svetu ÔÇô svakog dana njime se preveze vi┼íe od 7,5 miliona putnika. Oni ─Źak dr┼że i rekord u broju ljudi koji su koristili ovaj vid transporta, a dnevni rekord zabele┼żen u 25. decembra 2014, kada je nakon obilnih sne┼żnih padavina podzemnu ┼żeleznicu koristilo skoro 10 miliona ljudi ÔÇô ta─Źnije 9.632.010. Prva linija metroa u rad je pu┼ítena 1935. godine. Bila je duga─Źka 11 kilometara i imala je 13 stanica. Danas je moskovska podzemna ┼żeleznica znatno razgranatija, ukupne du┼żine 327,5 kilometara i po veli─Źini zauzima ┼íesto mesto na svetu. Osim po preoptere─çenosti, poznata je i po ukra┼íenim stanicama u socrealisti─Źkom stilu, ali i po visokom stepenu higijene.

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Budimpe┼íta, Ma─Ĺarska

I metro u Budimpe┼íti jednako je specifi─Źan. Naime, on je prvi podzemni transportni sistem sa elektri─Źnim napajanjem u Evropi. Njegova izgradnja poverena je nema─Źkoj firmi „Simens“, a zapo─Źeta je 1894. godine. Prva linija ma─Ĺarske podzemne ┼żeleznice u rad je pu┼ítena dve godine kasnije, na godi┼ínjicu milenijuma dolaska Ma─Ĺara na ovo tlo. Podzemnu mre┼żu metroa u stvari ─Źine ─Źetiri linije. Sve linije osim M4 se ukr┼ítaju na De├ík Ferencstanici u centralnom delu Pe┼íte. Ono ┼íto je jo┼í zanimljivo u vezi sa ovim metroom je ─Źinjenica da je linija M1 od 2002. godine na listi UNESCO ba┼ítine.

Lisabon, Portugal

I odgovorni za izgled metroa u Lisabonu su na ovoj listi ne toliko zbog metroa kao takvog, ve─ç zbog onoga ┼íto je na raspolaganju putnicima u toku vo┼żnje. Naime, zidovi skoro svih podzemnih stanica prekriveni su plo─Źicama. Poslednjih godina, stare stanice su renovirane, i to ne samo zbog estetskog ugo─Ĺaja, ve─ç kako bi svim putnicima bile dostupnije. Najlep┼ía i najzanimljivija stanica je „Parque station“. Poput ostalih, i ona je prekrivena plo─Źicama koje oslikavaju knji┼żevno nasle─Ĺe pesnika Fernanda Pesoa. Ina─Źe, metro u Lisabonu otvoren je 1959. godine, nakon dva neuspe┼ína poku┼íaja sa po─Źetka XX veka. Danas ima ─Źetiri linije ukupne du┼żine 43,2 kilometara i 55 stanica.

┼Żelezni─Źka stanica Grand central u Njujorku

┼Żelezni─Źka stanica Grand central u Njujorku

Njujork, SAD

┼Żelezni─Źka stanica Grand central u Njujorku, jedno od sredi┼íta „velike jabuke“ i jedno od najpopularnijih turisti─Źkih atrakcija u svetu. Razlog za ovu veliku popularnost kod turista jeste ─Źinjenica da se nigde na svetu ne mo┼że videti toliko raznolikosti u toku vo┼żnje podzemnom ┼żeleznicom kao u Njujorku. To je, kako njegovi stanovnici ka┼żu, svet za sebe ili jednostavno – Njujork pod zemljom. Prvi podzemni transportni sistem u Njujorku izgra─Ĺen je 1869. Ameri─Źki pronalaza─Ź Alfred Eli Bi─Ź iskopao je tada tunel duga─Źak samo 95 metara, ispod Brodveja. Iako kasnije nije bio dogra─Ĺen, uglavnom iz politi─Źkih razloga, bio je to vizionarski projekat. Danas je njujor┼íki metro jedan od najve─çih, najdu┼żih i najprometnijih na svetu. Njime se u proseku godi┼ínje preveze oko 1,75 milijardi ljudi. Zvani─Źno ima 468 stanica sa ukupnom du┼żinom pruge od 1.355 kilometara.

┼Żelezni─Źka stanica Grand central u Njujorku

┼Żelezni─Źka stanica Grand central u Njujorku

London, Engleska

Kada pominjemo najbolje, najve─çe, najkreativnije, moramo pomenuti i najstarije, odnosno one koji su svim ostalim ekonomijama sveta dali „doma─çi zadatak“. Takav jedan poduhvat je Londonski metro. Prva linija otvorena je 10. januara davne 1863. godine. Postoji 275 stanica i 408 km aktivnih linija, pa londonski metro u proseku preveze preko 3 miliona ljudi, odnosno oko 3,4 miliona radnim danima. Prva kompanija koja je po─Źela sa izgradnjom bila je Metropolitan Railways. Metod koji je u po─Źetku kori┼í─çen bio je, sa dana┼ínje ta─Źke gledi┼íta, krajnje neefikasan iako naizgled jednostavan. Nakon trasiranja linije pristupalo se izgradnji. Odgovaraju─ça ulica, ispod koje je podzemna trebalo da prolazi, bila bi iskopana do odre─Ĺene dubine. Nakona toga postavljane su ┼íine i gra─Ĺen tunel od cigala. Po zavr┼íetku izgradnje tunel se ponovo zakopavao. Metod je poznat kao ÔÇťcut-and-coverÔÇŁ (ÔÇťiseci i pokriÔÇŁ). Ova ┼żeleznica danas mo┼żda nije najbolja, Japanci ipak tu imaju primat, ali je sigurno prva koja je postavila temelje svakoj drugoj koja je posle nje nastala.

London tube metro

London tube metro

Japan, Tokio

Kada ka┼żemo najbr┼żi, najta─Źniji i najsavremeniji prevoz jasno je da mislimo na Japan. Ljudi koji ┼żure, ali sti┼żu na vreme i vozovi koji svaka zemlja ┼żeli da poseduje ne┼íto su ┼íto stavljamo u opis ove zemlje marljivih ljudi. Jasno je da je u ovoj zemlji ┼żeleznica osnovno prevozno sredstvo jo┼í od po─Źetka 20. veka.

Zahvaljuju─çi bri┼żljivo planiranom javnom prevozu, ovaj grad uspe┼íno izdr┼żava 35 miliona svojih stanovnika koji neprekidno ┼żure sa jednog na drugi kraj grada. Istini za volju, tokom ┼ípica su pretrpani do te mere da na prometnijim stanicama postoje ljudi kojima je posao da poguraju one koji vise sa vrata i pomognu im da stanu u ve─ç krcat vagon. Grad obuhvata preko 17 linija i vi┼íe od 1000 stanica. Na samu stanicu se ulazi kroz jedan od 200 ulaza.

Metro u Dubaiju

Metro u Dubaiju

Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

Dubai se nekako nalazi na svakoj listi najimpresivnijih gra─Ĺevina, pa ga tako pominjemo i u ovom domenu. Na na┼íoj listi metro u Dubaiju ne nalazi se toliko zbog izgleda, ve─ç zbog ─Źinjenice da se ovaj mestro, sa svojih 75 km, na obe linije – nalazi na listi Ginisove knjige rekorda kao najdu┼ża potpuno automatizovana metro linija na svetu. I izgled je zaista impresivan. Naime, okolina izgleda kao da ste zavirili u morske dubine. Plavetnilo i lusteri nalik meduzama „odve┼í─çe“ vas u podvodni svet. Dubaijski metro zasada ima dve linije Crvenu i Zelenu, a planira se izgradnja jo┼í tri. Ove prve dve linije svojim ve─çim delom idu kao nadzemne ┼żeleznice po sopstvenim vijaduktima, osim u naju┼żem centu grada gde su ukopane. Svi vozovi i stanice Dubaijskog metroa su klimatizovani, tako da je u njemu puno ugodnije nego izvan njega.