Connect with us
Arhitektura

TOP 8: METROI kao impresivne podzemne građevine

Metro je vrsta masovnog javnog železničkog transporta. U većini slučajeva ovaj vid transporta se odvija pod zemljom i zato je sinonim za metro podzemna železnica. Ipak, bez obzira na različitosti u sistemima podzemne železnice, klasični metro uvek ima ove tri osobenosti: On je urbano-električni masovni transportni sistem, apsolutno nezavisan od ostalih vrsta saobraćaja i sistem je koji može opslužuje veliki broj ljudi. U svetu postoji veliki broj metroa, ipak mi smo za vas izdvojili 8 najlepÅ”ih, odnosno najspecifičnijih, po izboru naÅ”e redakcije.

Stokholm, Å vedska

U naÅ”oj rubrici TOP 8 najinteresantnijih metroa sveta, morao se naći metro u Stokholmu. ZaÅ”to? Stanovnici Stokholma koji dnevno koriste javni prevoz da bi stigli do svojih radnih mesta, po ceni samo jedne dnevne karte za metro mogu istovremeno biti posetioci najveće izložbe ā€“ galerije na svetu. Unutar podzemnih železničkih tunela glavnog grada Å vedske, 90 od 100 stanica popunjeno je spektakularnom postavom umetnina: skulpturama, mozaicima, slikama, gravurama i drugim različitim delima čije autorstvo potpisuje viÅ”e od 150 umetnika. Metro u Stockholmu otvoren je davne 1950.g., a umetnost je vrlo brzo postala deo cele priče. Vodeći se pretpostavkom da je većina putnika premorena samim transportom koji je bio daleko od udobnog, postavljene dekoracije trebale su pružiti odmor prijatan oku.

Moskva, Rusija

Jako bismo teÅ”ko napravili TOP 8 metroa, a da ne pomenemo Moskvu. Metro u Moskvi važi za jedan od najopterećenijih na svetu ā€“ svakog dana njime se preveze viÅ”e od 7,5 miliona putnika. Oni čak drže i rekord u broju ljudi koji su koristili ovaj vid transporta, a dnevni rekord zabeležen u 25. decembra 2014, kada je nakon obilnih snežnih padavina podzemnu železnicu koristilo skoro 10 miliona ljudi ā€“ tačnije 9.632.010. Prva linija metroa u rad je puÅ”tena 1935. godine. Bila je dugačka 11 kilometara i imala je 13 stanica. Danas je moskovska podzemna železnica znatno razgranatija, ukupne dužine 327,5 kilometara i po veličini zauzima Å”esto mesto na svetu. Osim po preopterećenosti, poznata je i po ukraÅ”enim stanicama u socrealističkom stilu, ali i po visokom stepenu higijene.

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

Podzemni metro u Moskvi, Rusija

BudimpeÅ”ta, Mađarska

I metro u BudimpeÅ”ti jednako je specifičan. Naime, on je prvi podzemni transportni sistem sa električnim napajanjem u Evropi. Njegova izgradnja poverena je nemačkoj firmi „Simens“, a započeta je 1894. godine. Prva linija mađarske podzemne železnice u rad je puÅ”tena dve godine kasnije, na godiÅ”njicu milenijuma dolaska Mađara na ovo tlo. Podzemnu mrežu metroa u stvari čine četiri linije. Sve linije osim M4 se ukrÅ”taju na DeĆ”k Ferencstanici u centralnom delu PeÅ”te. Ono Å”to je joÅ” zanimljivo u vezi sa ovim metroom je činjenica da je linija M1 od 2002. godine na listi UNESCO baÅ”tine.

Lisabon, Portugal

I odgovorni za izgled metroa u Lisabonu su na ovoj listi ne toliko zbog metroa kao takvog, već zbog onoga Å”to je na raspolaganju putnicima u toku vožnje. Naime, zidovi skoro svih podzemnih stanica prekriveni su pločicama. Poslednjih godina, stare stanice su renovirane, i to ne samo zbog estetskog ugođaja, već kako bi svim putnicima bile dostupnije. NajlepÅ”a i najzanimljivija stanica je „Parque station“. Poput ostalih, i ona je prekrivena pločicama koje oslikavaju književno nasleđe pesnika Fernanda Pesoa. Inače, metro u Lisabonu otvoren je 1959. godine, nakon dva neuspeÅ”na pokuÅ”aja sa početka XX veka. Danas ima četiri linije ukupne dužine 43,2 kilometara i 55 stanica.

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Njujork, SAD

Železnička stanica Grand central u Njujorku, jedno od srediÅ”ta „velike jabuke“ i jedno od najpopularnijih turističkih atrakcija u svetu. Razlog za ovu veliku popularnost kod turista jeste činjenica da se nigde na svetu ne može videti toliko raznolikosti u toku vožnje podzemnom železnicom kao u Njujorku. To je, kako njegovi stanovnici kažu, svet za sebe ili jednostavno – Njujork pod zemljom. Prvi podzemni transportni sistem u Njujorku izgrađen je 1869. Američki pronalazač Alfred Eli Bič iskopao je tada tunel dugačak samo 95 metara, ispod Brodveja. Iako kasnije nije bio dograđen, uglavnom iz političkih razloga, bio je to vizionarski projekat. Danas je njujorÅ”ki metro jedan od najvećih, najdužih i najprometnijih na svetu. Njime se u proseku godiÅ”nje preveze oko 1,75 milijardi ljudi. Zvanično ima 468 stanica sa ukupnom dužinom pruge od 1.355 kilometara.

Železnička stanica Grand central u Njujorku

Železnička stanica Grand central u Njujorku

London, Engleska

Kada pominjemo najbolje, najveće, najkreativnije, moramo pomenuti i najstarije, odnosno one koji su svim ostalim ekonomijama sveta dali „domaći zadatak“. Takav jedan poduhvat je Londonski metro. Prva linija otvorena je 10. januara davne 1863. godine. Postoji 275 stanica i 408 km aktivnih linija, pa londonski metro u proseku preveze preko 3 miliona ljudi, odnosno oko 3,4 miliona radnim danima. Prva kompanija koja je počela sa izgradnjom bila je Metropolitan Railways. Metod koji je u početku koriŔćen bio je, sa danaÅ”nje tačke glediÅ”ta, krajnje neefikasan iako naizgled jednostavan. Nakon trasiranja linije pristupalo se izgradnji. Odgovarajuća ulica, ispod koje je podzemna trebalo da prolazi, bila bi iskopana do određene dubine. Nakona toga postavljane su Å”ine i građen tunel od cigala. Po zavrÅ”etku izgradnje tunel se ponovo zakopavao. Metod je poznat kao ā€œcut-and-coverā€ (ā€œiseci i pokriā€). Ova železnica danas možda nije najbolja, Japanci ipak tu imaju primat, ali je sigurno prva koja je postavila temelje svakoj drugoj koja je posle nje nastala.

London tube metro

London tube metro

Japan, Tokio

Kada kažemo najbrži, najtačniji i najsavremeniji prevoz jasno je da mislimo na Japan. Ljudi koji žure, ali stižu na vreme i vozovi koji svaka zemlja želi da poseduje neŔto su Ŕto stavljamo u opis ove zemlje marljivih ljudi. Jasno je da je u ovoj zemlji železnica osnovno prevozno sredstvo joŔ od početka 20. veka.

Zahvaljujući brižljivo planiranom javnom prevozu, ovaj grad uspeÅ”no izdržava 35 miliona svojih stanovnika koji neprekidno žure sa jednog na drugi kraj grada. Istini za volju, tokom Å”pica su pretrpani do te mere da na prometnijim stanicama postoje ljudi kojima je posao da poguraju one koji vise sa vrata i pomognu im da stanu u već krcat vagon. Grad obuhvata preko 17 linija i viÅ”e od 1000 stanica. Na samu stanicu se ulazi kroz jedan od 200 ulaza.

Metro u Dubaiju

Metro u Dubaiju

Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

Dubai se nekako nalazi na svakoj listi najimpresivnijih građevina, pa ga tako pominjemo i u ovom domenu. Na naÅ”oj listi metro u Dubaiju ne nalazi se toliko zbog izgleda, već zbog činjenice da se ovaj mestro, sa svojih 75 km, na obe linije – nalazi na listi Ginisove knjige rekorda kao najduža potpuno automatizovana metro linija na svetu. I izgled je zaista impresivan. Naime, okolina izgleda kao da ste zavirili u morske dubine. Plavetnilo i lusteri nalik meduzama „odveŔće“ vas u podvodni svet. Dubaijski metro zasada ima dve linije Crvenu i Zelenu, a planira se izgradnja joÅ” tri. Ove prve dve linije svojim većim delom idu kao nadzemne železnice po sopstvenim vijaduktima, osim u najužem centu grada gde su ukopane. Svi vozovi i stanice Dubaijskog metroa su klimatizovani, tako da je u njemu puno ugodnije nego izvan njega.