Sve je teže ostati „cool“ dok traju letnje žege

Kakve smo temperature imali tada, a kakve imamo danas? Koliko su tada za vreme leta trajale nesnosne vrućine, a koliko one gotovo po pravilu traju u poslednjih par decenija?

Složićete da su razlike velike, da danas imamo potpuno drugačiju klimatsku situaciju nego li u drugoj polovini XX veka. Da, letnje vrućine i žege su postale često nesnosna smetnja za normalan život ljudi. Ovo je priča o borbi modernog sveta protiv vrućina i žega, sa aspekta preduzimanja mera i aktivnosti tokom sanacije ili novogradnje objekata.

Opšte poznato je da vrućina ometa čoveka u njegovim aktivnostima – na poslu je teže koncentrisati se, svako kretanje napolju iziskuje fizički i mentalni napor, ljudsko biće je razdražljivije nego inače, jednostavno vrućina ne prija ljudskom organizmu.

I dok smo nekada na ovim prostorima imali letnje mesece sa vrlo kratkim periodima, tj. malim brojem dana kada se temperatura penjala više stepeni iznad 30°C, poslednjih godina i decenija takvi periodi najčešće traju sedmicama, i to neprekidno!

Sve je to posledica pojačanog globalnog zagrevanja planete i klimatske krize koja bi trebalo da zabrine svakog od nas.

Balkan je oduvek leti imao više temperature i generalno više sunca nego što ih je imala srednja Evropa. Međutim, sada je i u srednjoj Evropi situacija izmenjena. Naše kolege iz Austrije su nas snabdele vrlo interesantnim podacima: U poslednjih par decenija je prosečan broj dana godišnje u kojima je temperatura prelazila 30°C (u nastavku teksta ćemo takve temperature označavati pojmom „vrućine“) u gradu Beču porastao sa 9,6 na 15,2, u Insbruku sa 9,0 na 16,6, a u Klagenfurtu sa 6,2 na čak 13,9! 2019. godina je potvrdila taj trend – broj dana sa vrućinama je u Austriji dupliran ili čak utrostručen u odnosu na ranije decenije, pa je tako recimo samo u Beču 2019. godine zabeleženo čak 39 dana (!) sa temperaturama većim od 30°C. A šta biste tek rekli ako odemo još severnije, u Nemačku, pa konstatujemo da je u toj zemlji u proseku bilo 17 dana godišnje sa vladajućim vrućinama?

Još jedan frapantan podatak – najveća izmerena vrednost temperature je u Austriji pre dve godine iznosila 38,8°C, a u Nemačkoj, sad dobro obratite pažnju – čak 42,6°C! Ovako nešto u tim zemljama nije ranije beleženo.

Izloženost vrućinama predstavlja zdravstveni rizik za celu ljudsku populaciju, ali su najugroženije kategorije svakako stariji ljudi, bebe i mala deca. Dr. Veronika Huber, austrijski klimatski ekspert, poslovno angažovana na Univerzitetu Pablo de Olavide u španskom gradu Sevilji, kaže: „Sećamo se 2003. godine kada je širom Evrope vladao veliki, u tom trenutku rekordno snažan talas vrućina. Ozbiljne procene kažu da je tog leta čak 70.000 ljudi u Evropi izgubilo život direktno kao posledica tih vrućina. Za očekivati je, nažalost, da ta brojka narednih godina raste, usled konstantnih klimatskih promena čiji intezitet se još dodatno pojačava. Uzroci sve veće smrtnosti ljudi usled njihove izloženosti vrućinama su srčani napadi, opšte smetnje u krvotoku, otkazivanje rada bubrega, zakrčenje disajnih puteva itd. Računamo da će povećanje prosečne godišnje temperature u svetu od samo 2°C izazvati povećanje smrtnosti u Evropi uslovljeno izloženosti vrućinama za čitavih 50%, a ono od 4°C za alarmantnih 300%!“

ZELENILO RASHLAĐUJE RAVNE KROVOVE

Poseban problem vrućine predstavljaju u urbanim, gradskim područjima. Za one koji nisu znali, istaknimo da noću u gradovima temperature umeju da budu i do 10°C više nego li na nekoj obali mora, jezera ili reke, smeštene u istoj klimatskoj zoni. To je zbog toga što centar jednog grada, kojeg uglavnom čine masivne građevine, preko dana apsorbuje puno sunčevog zračenja kojeg noću samo delimično „otpušta“. Zbog toga arhitekte, planeri gradskih površina pokušavaju da se protiv vrućina bore „na lokalu“ tako što u svom projektovanju preferiraju „ugradnju“ zelenih površina gde god je to moguće – od ozelenjavanje javnih površina, preko zelenila na fasadama, pa naravno do ozelenjavanja ravnih krovova na zgradama kojih je sve više u Evropi.

Dakle zeleni ravni krovovi se ne projektuju i ne grade samo zato da bi se dobio jedan vizuelno lep i prijatan prostor na kojem čovek može da boravi, već i zato što takav krov utiče pozitivno na mikroklimu. Ravni krovovi generalno upijaju toplotu, ali kada na njima imamo puno zelenila, a naravno pre toga i kvalitetnu termičku izolaciju krova, onda zelenilo kroz isparavanje i transpiraciju hladi okolinu, tako da iznad ozelenjenog ravnog krova po pravilu imamo niže temperature vazduha nego kad tog zelenila nema.

Iz tog razloga nije čudo da grad Beč, odnosno sektor gradske uprave zadužen za zaštitu životne sredine ima razvijen jedan strateški plan (tzv. „Urban Heat Island“) po kojem se pojedinačne mere naknadnog ozelenjavanja krovne površine jedne zgrade, dakle reč je o sanaciji ravnog krova, finansijski podstiču sa iznosom i do 20.200 €! Slični fondovi postoje i u drugim austrijskim gradovima kao što su Grac, Linc, Baden ili Horn. U austrijskim gradovima čije gradske uprave nemaju baš takav, konkretno razvijen plan i fond, deo novca u opisane namene se odvaja iz fonda za podsticanje stambene gradnje.

Idemo ponovo severnije, u Nemačku: Grad Hamburg ima posebno razvijenu strategiju ozelenjavanja od ranije postojećih ravnih krovova. Sektor gradske uprave zadužen za energiju je za period do 2024. godine odvojio iznos od 3.000.000 € za podsticanje sanacije ravnih krovova kroz njihovo ozelenjavanje.

Gradovi kao što su Minhen, Štutgart, Karlsrue ili Gisen takođe slede sličan put. Novčani podsticaji se u ovim gradovima kreću u rasponu od 10 €/m² do 20 €/m² površine ravnog krova.

NOVOGRADNJA U AUSTRIJI

Kada je reč o novogradnji, tu se od starta na više načina možemo „naoružati“ u borbi protiv vrućina – vodeći računa o rasporedu prostorija, kao i o udelu i položaju svih staklenih površina (prozora i vrata). Svi delovi jedne građevine koji svojim položajem „štrče“ ka napolje, kao što su razni prepusti, balkoni i slično – oni svakako pružaju i neku vrstu zaštite od sunca, tj. „hladovine“. U Austriji u novogradnji kao i kod obimnijih saniranja važi sledeće: Stambeni prostori treba tako da budu izvedeni da bez upotrebe ikakvih klimatskih uređaja temperatura danju sme da pređe 27°C a noću 25°C maksimalno 13 dana u godini. Noćna provetravanja, mogućnosti osenčenja prozora i dovoljno kvalitetna termička izolacija spadaju u pasivne mere, koje su kao takve definisane u tamošnjim pisanim smernicama („OIB-Richtlinie 6“) i važećoj normi („ÖNORM B 8110-3“).

DA LI SU KLIMA UREĐAJI REŠENJE PROBLEMA? NISU!

U pokušaju da se odbrane od vrućine, ljudi danas masovno pale klima uređaje – ne retko na najveći stepen. Takvi postupci međutim znače u isto vreme i značajnu potrošnju energije, a to nije samo finansijski trošak već direktno ugrožava i životnu sredinu, utiče negativno na klimu, a sve zbog pojačane emisije CO₂. Aktuelna je danas naravno i problematika vezana za globalnu pandemiju korona virusa i u tom smislu opasnost širenja virusa kroz rad centralnih klima uređaja u objektima (aerosoli), ali koliko god ovo bila ozbiljna tematika i problematika – da je na ovom mestu zanemarimo, odnosno da je smatramo nečim što je prolazno, što nas neće čitav život opterećivati i činiti nam život još komplikovanijim i težim nego što jeste.

Upozorenje za one koji toga nisu bili svesni: Rashlađivanje prostorija kroz rad klima uređaja predstavlja veći utrošak energije nego zagrevanje istih tih prostorija. Ako ne na prvi pogled, onda bi na drugi pogled verovatno najvećem broju ljudi moralo postati jasno zašto je to tako.

Klima uređaji rade uglavnom uz utrošak struje, a energenti koji se u modernom svetu troše na grejanje su češće gas ili nešto treće, a ne struja. Recimo i to da struja kao energent ima trostruko veću potrebu za primarnom energijom nego li gas, a uz to se pri postupku hlađenja energija jednostavno gubi.

Alternativa pojedinačnim klima uređajima je takozvano „daljinsko rashlađivanje“. Tako na primer u gradu Beču, u njegovom centralnom delu („1. Bezirk“), postoji naselje od 26 kuća koje poseduje takav sistem rashlađivanja (baziran na radu mašina koje primaju hladan vazduh, ili se hladan vazduh stvara uz pomoć struje i kompresora, ili je reč o trećoj metodi po kojoj se primenjuje hladna voda iz Dunavskog kanala, koja se inače zimi koristi za hlađenje mašina). Međutim, iako je centralno proizvedeno „daljinsko hlađenje“ u ekološkom smislu pozitivnije nego više malih, pojedinačnih klima uređaja, ono ipak troši struju. Uz to se koriste i posebna sredstva za rashlađivanje koja oštećuju ozonski omotač i pojačavaju efekat staklene bašte. Dakle i ovde moramo da zaključimo – najbolja je ona energija koja se ne koristi, koja nam nije potrebna.

Klima uređaji su dakle svakako „žderači struje“, a i sa zdravstvenog aspekta nisu baš najbolji po čoveka, o čemu svedoči puno ljudi koji su posebno u dužim vremenskim intervalima boravili u klimatizovanim prostorima.

Rad klima uređaja svakako treba leti redukovati koliko god je to moguće, a postoje neke mere koje to itekako omogućavaju.

OSENČAVANJE PROZORA

Jedan slikovit primer: Kvadratni metar prozora geografski orijentisanog ka jugu zagreva onoliko koliko i jedan konstantno uključen fen za kosu!

Kvalitetno osenčavanje prozora redukuje i do 99% toplotu nastalu zračenjem i koja bi bez toga prošla kroz prozorsko staklo u unutrašnjost prostorije. Mogućnosti osenčavanja su višestruke – roletne, žaluzine, a tu su naravno i „prirodna sredstva“ kao što su stabla i generalno zelenilo ispred prozora, kao vid zaštite od prodora toplote iz sunčevog zračenja.

TERMIČKI IZOLOVATI PROTIV VRUĆINE

Termički kvalitetno izolovan omotač jednog masivnog objekta može značajno da redukuje temperaturu unutar objekta, u odnosu na slučaj kada takav omotač objekta ne postoji. Dobra i kvalitetna fasadna izolacija je ta koja „hvata i upija“ toplotu, a istovremeno omogućava konstruktivnom delu zida (blok ili beton) da duže ostane površinski hladan. U istraživačkom centru naše grupacije u Austriji („VIVA Forschungspark“, kojim upravlja naša sestrinska kompanija „Baumit“) ustanovljeno je da pri spoljnim teperaturama i do 36°C u unutrašnjosti dobro izolovanih objekata vladaju temperature između 24°C i 27°C. U neizolovanim objektima, zabeleženo je u untrašnjosti čitavih 30°C. Razlika je očigledna.

Naša grupacija „Austrotherm International“ ima široku paletu termoizolacionih materijala koje proizvodi i nudi na evropskim tržištima. U toj paleti se nalaze i neki proizvodi koji su prilično skupi i kao takvi teško da mogu uspešno da se prodaju u Srbiji i u regionu – svakako ne u nekim značajnijim količinama. Takve proizvode mi u zapadnoj Evropi uveliko prodajemo, ali u tim državama odveć postoje i u praksi se odavno realizuju mere finansijskog subvencionisanja ugradnje kvalitetne termičke izolacije u objekte – da li u formi bespovratnih donacija država (odnosno njenih sastavnih, konstitutivnih jedinica – pokrajina), ili u formi izuzetno povoljnih i atraktivnih kredita za pravna lica ili pojedince.

Dok takve mere ne budu uvedene u Srbiji, a tome svakako mora da prethodi menjanje svesti najširih slojeva našeg društva, Austrotherm d.o.o. se trudi da na sve raspoložive načine edukuje sve svoje ciljne grupe i da im konstantno pojašnjava značaj i svrhu kvalitetne termičke izolacije objekata koji se tek grade, ili su ranije izgrađeni a sad bi mogli da se naknadno termički saniraju. Činjenica da termička izolacija postaje sve bitniji pojam i u letnjim mesecima, kada iz godine u godinu imamo sve veće žege i vrućine, mogla bi nam biti od koristi u svim našim naporima.

UTICAJI VRUĆINE NA ZDRAVLJE ČOVEKA

• VRTOGLAVICA
Pri vrućini se šire krvni sudovi i smanjuje se krvni pritisak. Na taj način se mozak ne snabdeva dovoljno brzo sa kiseonikom i kao posledica se javlja vrtoglavica.

• GLAVOBOLJA
Kada se čovek znoji, on gubi tečnost ali i soli i minerale iz organizma. Ako uz to čovek ima i niži krvni pritisak, to svakako izaziva glavobolju.

• NADRAŽENI DISAJNI PUTEVI
Sa visokim temperaturama rastu i ozonske vrednosti. To kod ljudi koji su osetljivi, ili onih koji pate od plućnih bolesti, dovodi do nadraženja disajnih puteva, odnosno do poteškoća u disanju.

• GRČEVI MIŠIĆA
Ljudsko telo gubi pri znojenju elektrolite kao što su natrijum, kalijum i magnezijum. Grčevi mišića se mogu javiti kao direktna posledica toga.

• INFEKCIJA PROBAVNOG TRAKTA
Da bi uspešnije odbila toplotu, koža čoveka biva više prokrvljena nego inače. To kao posledicu ima manjak krvi u organima nego inače. Ukoliko sistem za varenje nema dovoljno krvi, on je oslabljen i sklon je infekcijama kojima se manje uspešno suprotstavlja.

Tekst pripremio*: Vladimir Ćujić mast.inž.građ. direktor marketinga Austrotherm d.o.o.

*Ovaj tekst je u svojoj izvornoj verziji odgovor grupacije „Austrotherm International” na neke medijske istupe u Austriji i Nemačkoj.